SUPER UTORAK

Pažnja svetske dnevne štampe okrenuta je vrhuncu preliminarnih izbora u SAD, danu kada se 24 savezne države izjašnjavaju o predsedničkim kandidatima. Britanski dnevni listovi izveštavaju o ekološkim problemima - zagađenju okeana i globalnom zagrevanju. Francuski listovi, pored pažnje koju poklanjaju izborima u SAD, izveštavaju i o situaciji u Čadu, bivšoj francuskoj koloniji.

 

Dan odluke

U fokusu pažnje američkih listova je "super utorak", dan kada se održavaju preliminarni izbori u 24 američke savezne države. Na "super utorak" glasači istog dana biraju delegate koji će glasati na konvencijama za izbor republikanskog, odnosno demokratskog predsedničkog kandidata. Demokrate će danas izabrati 2.057 delegata, od ukupno 4.049, dok će republikanci odabrati njih 1.081, od ukupno 2.380 delegata.

 

New York Times navodi da se rezultatima današnjeg glasanja može pristupiti na dva načina. Prvi je da se vidi koji je kandidat pobedio u najviše država. Ali ovaj popularni pristup ne pokazuje suštinu, a to je broj osvojenih delegata na nacionalnim konvencijama. Pažnju treba, ipak, obratiti na oboje. Broj delegata je važan za zvanične rezultate, a pobede u saveznim državama imaju politički značaj.

 

Demokratska partija primenjuje proporcionalni sistem raspodele delegata. Tako je moguće da kandidat izgubi u većini država, a ipak osvoji većinu delegata. Zato u praćenju preliminarnih izbora kod demokrata pažnju treba obratiti na broj osvojenih delegatskih mesta, a ne na pobede po saveznim državama.

 

Kod republikanaca situacija je nešto drugačija. Na osam preliminarih izbora pobednik dobija sve delegate - nema podele plena. Kandidat republikanaca danas može skupiti dovoljan broj delegata da se proglasi pobednikom na preliminarnim republikanskim izborima, prenosi New York Times.

 

 

Važno je imati na umu da će pobednici po državama biti objavljeni pre konačnog broja osvojenih delegatskih mesta, i da će ta informacija u velikoj meri da obeleži prve izveštaje o izborima. Ipak, ne treba žuriti sa ranim procenama, već treba sačekati da se završi glasanje u "zlatnoj državi", Kaliforniji. Pobeda u ovoj državi donosi najveći broj kandidata za partijske konvencije, 370 demokratama i 170 republikancima. Pošto su izbori u ovoj državi poslednji danas, rezultati se očekuju tek u kasnim večernjim satima.

 

Izborna trka kod demokrata se praktično svela na Baraka Obamu i Hilari Klinton. Kod republikanaca, najozbiljniji kandidati su Džon Mekejn i Mit Romni, ali iz pozadine svoje šanse i dalje vrebaju doskorašnji guverner Arkansaza Majk Hakebi i teksaški kongresmen Ron Pol.

 

Ankete pokazuju da je Obama, prema podršci građana, na nivou SAD izjednačen sa Klintonovom. Popularni senator iz Ilinoisa je izjednačio u Kaliforniji, a približio joj se u Misuriju, Džersiju i Arizoni.

 

Kako izveštava New York Times, republikanski favorit Džon Mekejn, naglasio je da je "realno optimističan" da će postati kadidat Republikanske partije za budućeg predsednika SAD, nakon što je rivala Mita Romnija potukao u Nju Hempširu, Južnoj Karolini i na Floridi. Ankete ukazuju da ga podržava 48 odsto građana u odnosu na 24 odsto podrške Romniju.

 

Pretnja recesije plus za demokrate

Najtiražniji američki dnevni list USA Today prenosi rezultate istraživanja javnog mnjenja prema kome su Amerikanci sve više zabrinuti zbog stanja u ekonomiji. Pesimizam Amerikanaca može najviše koristiti demokratama na izborima za predsednika SAD u novembru ove godine.

 

 

Glasači obično krive partiju koja drži Belu kuću za teška vremena. Pre samo godinu dana izgledalo je da će izbornom 2008. godinom dominirati rat u Iraku, ali su ekonomska pitanja postepeno preuzela primat. Shvatanje da je američka ekonomija u ozbiljnim problemima drastično se raširilo među stanovništvom od početka godine.

 

Ekonomisti ostaju podeljeni oko pitanja da li ekonomsko stanje u SAD ispunjava tehničku definiciju recesije- dva uzastopna kvartala negativnog ekonomskog rasta. Statsitike pokazuju da je došlo do značajnog usporavanja rasta u poslednjem kvartalu 2007. godine, kao i da je zatvoreno 17.000 radnih mesta u januaru. Ovaj pad zaposlenosti je prvi u poslednje četiri godine i predstavlja mogući znak da je recesija počela.

 

Okean - kanta za otpatke

Kako prenosi britanski dnevni list Independent na današnjoj naslovnoj strani, Pacifički okean je prekriven djubretom. Ova površina pod smećem se prostire od Havaja do Japana.

 

"Supa od plastike" koja pluta Pacifikom raste zabrinjavajućom brzinom i prema procenama naučnika trenutno pokriva površinu duplo veću od teritorije SAD. Ovo je najveće djubrište na svetu. Procene su da preko 100 miliona tona smeća cirkuliše u ovom području - od toga, plastika čini 90%.

 

 

Kada se "supa od plastike" približi kopnu, kao što je bio slučaj sa Havajima, rezultati su dramatični – smeće se hvata u ribarske mreže a plaže su prekrivene otpadom. Oko jedne petine otpada bačeno je sa brodova i naftnih platformi. Ostatak potiče sa kopna. Postoje upozorenja da će se ako potrošači ne smanje korišćenje plastike površina "supe" duplirati u narednoj deceniji, prenosi Independent.

 

U principu, smeće koje se nađe u okeanu eventualno bude razgrađeno, ali plastika je toliko trajna da su predmeti bačeni pre pedeset godina još uvek očuvani. Ova pokretna deponija se nalazi malo ispod morske površine, tako da nije vidljiva na satelitskim fotografijama. Jedino se može videti sa brodova.

 

 

Prema procenama Programa UN za zaštitu životne sredine, plastični otpad je uzrok smrti više od milion ptica svake godine, kao i preko 100.000 morskih sisara. Ove životinje mešaju upaljače, četkice za zube i slične stvari sa hranom.

 

Independent upozorava da ova pokretna masa đubreta predstavlja opasnost i po čoveka. Milijarde sićušnih plastičnih delića se ponašaju kao sunđeri, privlačeći hemikalije poput pesticida i hidrokarbona. Oni potom ulaze u lanac ishrane, i završavaju na našim tanjirima.

 

Globalno otopljavanje

Još jedan britanski list na naslovnoj strani izveštava o "ekološkoj" temi. Guardian u današnjem broju prenosi da su naučnici izdvojili područja koja su najviše ugrožena klimatskim promenama.

 

Naučnici već neko vreme upozoravaju na potencijalno teške posledice klimatskih promena na planetu - od topljenja glečera i nestanka kišnih šuma, do poplava i suša. Sada je tim klimatskih eksperata rangirao najranjivije regione na planeti i upozorio da će oni biti najugroženiji u budućnosti. Ova studija je predstavljena pred britanskom Nacionalnom akademijom nauka, a u timu sastavljenom od međunarodnih eksperata prisutne su neke od najeminentnijih organizacija iz ove oblasti, prenosi Guardian.

 

 

U opširnoj studiji naučnici su identifikovali devet takvih regiona. Iako nisu sigurni u kom će trenutku regioni dostići tačku posle koje nema povratka, oni upozoravaju da je možda već kasno za spas arktičkog ledenog mora i grenlandskih glečera. Prema nekim procenama, za 25 godina ledeno more više neće postojati tokom letnjih meseci.

 

Sledeći ranjiv region su amazonske prašume, u kojima smanjena količina padavina preti da uništi velike površine pod drvećem. Naučnici predviđaju da će El Ninjo, klimatski sistem koji ima dubok uticaj na klimatske uslove na potezu od Afrike do Severne Amerike, u budućnosti postati još intenzivniji.

 

"Prihvaćeno je shvatanje da je globalno zagrevanje nešto što će se desiti postepeno u budućnosti, ali neki od ekosistema počinju nepovratno da propadaju kada temperatura pređe određeni nivo", izjavio je Tim Lenton, glavni autor studije. "Ako znamo te tipične nivoe za određene ugrožene regione, možemo iskoristiti tu informaciju da ograničimo globalno zagrevanje. To nam dalje cilj kome možemo da težimo."

 

Na prošlogodišnjem skupu UN, klimatski eksperti su upozorili da se prosečne temperature mogu povećati za 6,4 stepeni Cejlzusa do kraja veka, ali da je povećanje od 4 stepena izvesnije. Ovakav porast bi doveo do nestašica vode i hrane u ranjivim delovima sveta, razmeštanja miliona ljudi i nestanka na stotine biljnih i životinjskih vrsta.

 

Srbija ostavila otvorena vrata ka EU

Francuski list Le Monde izveštava da su Srbi na izborima u nedelju odlučivali između rizika od izolacije i nade za evropsku budućnost. Njihov glas na izborima je bio glas protiv politike mračnih godina u kojima je Beograd tvrdio da je u pravu a da svi ostali greše.

 

Izbori u nedelju se mogu oceniti kao napredak. Le Monde smatra da su neki potezi Evropske unije prema Srbiji doprineli ovakvom rezultatu izbora, i pored protivljenja Holandije potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Glavna prepreka potpisivanju ovog dokumenta, koje je parafiran, je (ne)saradnja sa Haškim tribunalom.

 

 

Predsednik Tadić konzistentno zastupa stav da je Srbiji mesto u Evropi, kao i svim njenim susedima, i u skladu sa tim zastupa politiku unutrašnjih reformi i međunarodne saradnje koja bi ovoj zemlji trebalo da omogući da nadoknadi zaostatak. Ipak, njegove moći su ograničene. Najuticajnija figura u Srbiji je premijer Vojislav Koštunica, nepouzdan i neželjen saveznik.

 

Posle izbora, sledeći veliki test je Kosovo. Kao i svi srpski lideri, i Tadić smatra da je ova bivša autonomna pokrajina, nastanjena većinskim albanskim stanovništvom, integralni deo Srbije. U svojoj izbornoj kampanji je ponavljao da nikada neće odustati od Kosova, iako je svestan da brani izgubljnu stvar. U narednih par nedelja, možda čak i dana, Kosovo će proglasiti nezavisnost, uz podršku SAD i većine članica EU. Postoji opasnost od raspada srpske Vlade. Koštunica se zalaže za blokadu Kosova i prekid pregovora sa EU u tom slučaju, a u tome ima podršku nacionalista.

 

Ojačan potvrđenim legitimitetom, Tadić mora da pokuša da ubedi svoje zemljake da okrenu stranu, da prestanu da se osvrću na svoje istorijske nesreće i da pogledaju u budućnost. Svi Srbi osećaju gubitak Kosova kao nepravdu. Bili u pravu ili ne, njihov put vodi kroz Brisel, a ne kroz Prištinu, smatra Le Mond.

 

Francuski vojnici na prvoj liniji vatre u Čadu

Francuski list Le Figaro izveštava o sukobima u Čadu i osudi napada pobunjenika od strane Saveta bezbednosti UN.

 

Savet bezbednosti je na vandrednoj sednici održanoj juče pozvao članice Ujedinjenih nacija da podrže Vladu Idrisa Debija. Pošto je u nedelju propao pokušaj usaglašavanja teksta rezolucije, Savet bezbednosti je usvojio neobavezujuću deklaraciju o situaciji u Čadu.

 

Francuska je juče poslala direktno upozorenje pobunjenicima koji pokušavaju da se domognu vlasti u Čadu. Ministar spoljnih poslova Bernard Kušner izjavio je da se nada da Francuska "neće morati da dodatno vojno interveniše". I francuski predsednik je podržao "legitimnu Vladu Čada". Slovenija, kao predsedavajuća EU, izrazila je "ozbiljnu zabrinutost", pozivajući na "političko rešenje" i izražavajući zabrinutost zbog bezbednosne i humanitarne situacije u ovoj afričkoj zemlji.

 

 

Lideri Afričke unije koji prisustvuju samitu u Etiopiji osudili su ulazak pobunjenika u N'Djamenu i saopštili da će ih isključiti iz tog tela, ukoliko preuzmu vlast. Afrička unija je odredila predsednika DR Kongo Denisa Sasu Ngesa i libijskog predsednika Moamera Gadafija kao posrednike u pregovorima za rešenje krize u Čadu.

 

Pobunjenici u Čadu, koji žele da svrgnu vladu predsednika Idrisa Debija, ušli su u prestonicu N'Djamenu ovog vikenda i saopštili da se grad nalazi pod njihovom kontrolom, što je vlada demantovala. Informaciju o njihovom ulasku u N'Djamenu potvrdili su žitelji grada i zapadne diplomate. Međutim, Vlada je tu vest demantovala. Procenjuje se da je tokom vikenda "mnogo" ljudi poginulo, dok je najmanje 500 ranjeno.

 

Vlada Čada je u ponedeljak objavila da je definitivno odbila napad pobunjenika i da su oni potisnuti iz grada. Međutim, predstavnik za štampu pobunjeničkih snaga Abas Mansur je rekao francuskom radiju RFI da su se pobunjenici povukli privremeno kako bi omogućili civilima da napuste grad.

 

Francuski vojnici stacionirani u Čadu, bivšoj francuskoj koloniji, angažovani su na zaštiti francuskih i drugih stranih državljana.

 

Pobunjenici iz nekoliko grupa ujedinili su se u savez protiv predsed nika Debija za najodlučniju ofanzivu u protekle dve godine. Debi, koji je i sam došao na vlast zahvaljujući pobuni 1990. godine, pobeđivao je na izborima 1996, 2001. i 2006. godine. Vladine snage uspele su da odbiju napad pobunjenika na prestonicu 2006, kada se procenjuje da su stotine ljudi poginule. Pobunjeničke snage počele su prošle nedelje da napreduju ka N 'Djamenu u koloni od 300 vozila, od istočne granice sa Sudanom, udaljene oko 700 km.

 

Vlasti Čada su saopštile da su pobunjenici, koji su brzo n apredovali ove sedmice sa istoč ne granice sa sudanskom oblasti Darfur, naoružani i da imaju podršku sudanske vlade, što Kartum demantuje.