STRAH OD IZBORA SAČUVAĆE VLADU?

Damoklov mač koji visi nad glavom vlade u vidu izbora nateraće stranke iz koalicije na vlasti da se dogovore o rekonstrukciji vlade i o smanjivanju broja ministarstava. Iako je, razumljiv strah vlasti od socijalnih nemira i bunta, vlada će morati da budžetske korisnike suoči sa surovom realnošću. Prebrojavanje državne administracije počelo je ali nikakvih zvaničnih pregovora o smanjenju broja ministarstava još nije bilo unutar koalicije.

Veći pdv?

Vlada Srbije namerava da za jedan odsto poveća stopu poreza na dodatu vrednost, koji bi tako uskoro mogao da ode na 19 procenata, saznaje Pres. To je juče potvrdio i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je naglasio da će zbog pada proizvodnje od dva odsto biti potreban dodatan napor u štednji.

"Ne sme da se ugrozi formiranje srednje klase, deo tereta se mora preneti na indirektno oporezivanje i porast za jedan odsto PDV-a, što bi povećalo prihode za 15 milijardi dinara", rekao je Đelić. On je ocenio i da je potrebno napraviti Vladu koja će biti još funkcionalnija i štedljivija, sa manje državnih sekretara, pomoćnika i činovnika.

Prete protesti i izbori?

Damoklov mač koji visi nad glavom vlade u vidu izbora nateraće stranke iz koalicije na vlasti da se dogovore o rekonstrukciji vlade i o smanjivanju broja ministarstava, procenjuju analitičari, objavljuje Politika.

Eventualni lom u koaliciji na vlasti, koji bi bio posledica nespremnosti stranaka da se odreknu dela političkog plena, doveo bi do izbora u kojima bi svi bili gubitnici osim demokrata i naprednjaka. Vlada Srbije će morati da se svede na razumnu meru ukoliko ne želi da se suoči sa velikim porastom opravdanog nezadovoljstva, pa i protestima.

"Bilo koja odluka koja znači stezanje kaiša mora da bude donesena. Ali ako uz to ne bude smanjenja vlade i administracije, sve te mere mogu da dovedu do opravdanih protesta građana, zato što vlada ostaje sa svojom administracijom, a na drugoj strani pravi hirurške rezove. Ako neko traži održivo rešenje, mudra vlada bi tako postupila, inače se suočava sa neverovatnim gnevom, s obzirom na tu rasipničku potrošnju", upozorava u Politici Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija.

Blic objavljuje da je Vlada Srbije, čiji ministri ne rade kao tim, podeljena između različitih stranačkih interesa i neće uspeti da zadovolji sve apetite koje stranke pred nju stavljaju a da istovremeno donese optimalan set mera za krizu i štednju. Prvi znak da je spremna da radi u javnom a ne u stranačkom interesu biće izjava o smanjenju zaposlenih u Vladi, redukovanju broja ministarstava na optimalnih petnaestak i otpuštanje podobnih a nesposobnih kadrova. Strah od socijalnih nemira, obaveze prema partijskom članstvu i velikim biznismenima koji su finansirali kampanje, vezuju ruke Vladi da donese optimalan paket mera.

Vlada Srbije i surova realnost

Možda se to još naziva rebalansom, ali Srbija će sada morati da pravi potpuno nov budžet. Da pocepa stare projekcije i državne prihode i troškove skroji iz početka: da smanji državnu administraciju, da zaboravi na planirana povećanja plata i drugih primanja, na obećanja data kad je privreda rasla sedam-osam odsto, da ako treba i revidira neka zakonska prava – upozorava u intervjuu za Politiku Laza Kekić, regionalni direktor „Ikonomist intelidžens junita” za centralnu i istočnu Evropu.

Iako je, kaže, razumljiv strah vlasti od socijalnih nemira i bunta, vlada će morati da budžetske korisnike suoči sa surovom realnošću.

Još nema pregovora o smanjenju vlade

Prebrojavanje državne administracije počelo je, saznaje Blic u Vladi Srbije. Savet za reformu državne uprave doneo je odluku po kojoj svi državni organi moraju da urade analizu uprave kako bi državni vrh uopšte znao gde se može smanjiti glomazna administracija i postići ušteda. Posao mora da se završi do početka juna. Ovaj nalog će biti prosleđen svim ministarstvima, direkcijama, agencijama i drugim regulatornim telima u Vladi Srbije.

Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, govori za Novosti o smanjenju broja ministarstava: "Krkobabić ne ruši Vladu. Dinkić ne otima portfelje."

"Nikakvih zvaničnih pregovora o smanjenju broja ministarstava nije bilo unutar koalicije. Nikada nećemo biti protiv racionalizacije u Vladi, ali ona ne sme da bude samo marketinški trik", kaže šef Izvršnog odbora SPS Branko Ružić.

Prekinuta sednica Skupštine

Raspravom o prigodnom Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije koji je podnela Vlada, juče je trebalo da počne prva sednica republičkog parlamenta u Domu Narodne skupštine, nekadašnjem saveznom parlamentu na Trgu Nikole Pašića, ali se zbog problema sa rasporedom sedenja to nije desilo, objavljuje Danas.

Prva sednica srpskog parlamenta u renoviranoj sali Doma Narodne skupštine Srbije prekinuta je posle samo 40 minuta rada jer radikali, koje je predsednica Slavica Đukić-Dejanović isključila sa sednice, nisu hteli da napuste salu. Kažnjeno je 15 poslanika te stranke jer nisu hteli da napuste mesta koja su odlukom Administrativnog odbora bila rezervisana za poslanike LDP-a, javlja Politika. Raspored sedenja u novoj skupštinskoj sali određen je na ranije održanoj sednici Administrativnog odbora na kojoj su bili predstavnici svih stranaka. Juče su, međutim, poslanici SRS-a došli nešto ranije u salu i seli na mesta predviđena za LDP.

Niko od 15 isključenih radikala, među kojima su i Dragan Todorović, šef poslaničke grupe i njegova zamenica Gordana Pop-Lazić, neće moći da uđu u salu za zasedanje do kraja ove sednice, na čijem dnevnom redu je 49 tačaka. Svaki od isključenih radikala dodatno je kažnjen i sa 32.000 dinara, što je ukupno 480.000 dinara.

Iako su poslanici radili samo 40 minuta, jer je sednica prekinuta, svi su dobili dnevnice. Inače, sazivanje jedne sednice skupštine košta oko pet miliona dinara.

Skupština u dve zgrade

Srpski poslanici od juče se baškare u dve zgrade skupštine - u staroj zgradi u Kralja Milana i u renoviranom Domu Narodne skupštine! Na renoviranje bivše Savezne skupštine potrošeno je čak 250.000 evra, ali će poslanici i dalje koristiti i staru zgradu, jer „nemaju dovoljno mesta"! Njih, izgleda, svetska ekonomska kriza ne dotiče. Vladajuća koalicija neumorno smišlja nove načine za oporezivanje građana Srbije, ali joj ne pada na pamet da se odrekne bar dela privilegija, objavljuje Pres pod naslovom "Šta će vam, bre, dve skupštine?"

Budžet Vojvodine 59,8 milijardi dinara

Posle gotovo sedmočasovne rasprave, poslanici Skupštine Vojvodine su usvojili budžet za ovu godinu u iznosu od 59,8 milijardi dinara. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je rekao da je budžet istovremeno i razvojni i restriktivni, jer podstiče očuvanje radnih mesta, a štedi na troškovima pokrajinske administracije, prenosi Politika.

Protiv predloga budžeta glasali su opozicioni poslanici, jer je prema mišljenju pradstavnika Srpske radikalne stranke, Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije on rasipnički, netransparentan i proizvod dogovora koalicionih partnera, a ne stvarnih potreba.

Neizbežan veći porez na zarade

I pored pokušaja da država smanji troškove, novi nameti na primanja svih njenih žitelja su neminovni. Ministarstvo finansija intenzivno računa šta bi obezbedilo dodatnu uštedu ili novi prihod države od oko 35 milijardi dinara. Vlada je, kao što je poznato, smislila plan, koji će joj omogućiti da pokrije veći deo „rupe“ budžeta (oko 75 milijardi dinara). Međutim, posle izuzetno loše reakcije javnosti na mogućnost uvođenja solidarnog poreza, ostaje otvoreno pitanje kako da se pokrije i minus od bar 25 milijardi dinara?

Veći porez na zarade, kako bar sada izgleda, ostaje. Ali, i dalje se ne zna da li će se zadržati ideja o već omraženom solidarnom porezu, ili će se veći namet utvrditi postojećim zakonima o porezu na zarade. Čak 40 odsto ljudi u Srbiji radi za manju platu i od prosečne penzije, koja iznosi 21.000 dinara, objavljuju Novosti.

Za hranu - najveći izdaci

Prošle godine su domaćinstva u Srbiji mesečno u proseku raspolagala sa po 43.518 dinara, pokazuju podaci iz ankete o potrošnji domaćinstava, koju je sproveo Republički zavod za statistiku.
Porodice sa gradskog područja prosečno su mesečno raspolagale sa 46.236 dinara, a domaćinstva sa ostalih područja sa 39.295 dinara. Najveći udeo u novčanim prihodima svih domaćinstava imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa (53,2 odsto) i penzija (29 odsto).
Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji iznosili su 40.100 dinara, od čega je najveći udeo (41,3 odsto) za hranu i bezalkoholna pića.
"Sama činjenica da se gotovo polovina prosečnih primanja potroši na kupovinu hrane i pića, pokazuje da je standard ozbiljno uzdrman", ukazuju ekonomisti.

Rast cena u prva tri meseca 5,8 odsto, objavljuju Novosti. U Srbiji je u martu inflacija bila 0,5 odsto, a rast cena u prva tri meseca dostigao je 5,8 procenata. Cene na malo u martu ove u odnosu na mart prošle godine bile su za 9,9 odsto više.

Moguća ušteda od 400 miliona evra?

Srbija svake godine na neregularnim javnim nabavkama izgubi oko 400 miliona evra. Godišnja vrednost nabavki je četiri milijarde evra, a efikasnom primenom novih propisa mogle bi se obezbediti uštede od deset odsto ukupne vrednosti nabavke, javlja Blic.
U javnim nabavkama učestvuje 12.000 naručilaca, odnosno korisnika budžetskog novca i oko 80.000 ponuđača koji godišnje sklope oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama. Od toga je oko 68 odsto od ukupnih javnih nabavki na republičkom nivou, a 32 odsto ugovaraju opštine i javna preduzeća.

"Potrebno je da se hitno donese čitav set podzakonskih akata, bez kojih nije moguće unaprediti sistem vezan za ovu oblast", kaže direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

Organi otetih prodavani u Turskoj

Policija Unmik dostavila je srpskom Tužilaštvu za ratne zločine dokaze u predmetu poznatom kao „žuta kuća”, dobijene u istrazi vođenoj tokom 2004. godine. U tim materijalima navodi se, pored ostalog, da su vitalni organi, koji su otetim Srbima uzimani u ovoj kući, kasnije prodavani u Turskoj. U obimnoj dokumentaciji pod oznakom „strogo poverljivo” pominju se i imena šestorice osumnjičenih za ove zločine, kao i imena žrtava, piše u Politici.

Podaci dobijeni od Unmika sadrže značajne informacije koje su dragocene za istragu o trgovini organima otetih Srba. Po svemu sudeći, to će biti i osnov da postupak povedu pravosudni organi misije Evropske unije na Kosovu, Euleks.

Srpsko tužilaštvo ranije je na osnovu fotografija i drugih dokaza identifikovalo osmoricu osumnjičenih, kao i 10 žrtava zločina na severu Albanije.

Nema traga o generalovom grobu

Pedeset godina nakon što je zapečaćen, tajni dosije koji je vojska vodila sve do egzekucije o Draži Mihailoviću, ovaj dokument nije više tajni. Vojni arhiv, po odluci ministra odbrane Dragana Šutanovca, stavio je Blicu na uvid đeneralov personalni dosije i ostala dokumenta. Tajni spisi, koje je još pre četiri godine Vojni sud prosledio Arhivu, ne razotkrivaju, međutim, jednu od najčuvanijih decenijskih tajni. Podaci o mestu egzekucije i sahranjivanju đenerala Draže ne nalaze se u ovim spisima!

Istraga u Hrvatskoj protiv Sime Dubajića

Hrvatsko državno tužilaštvo podnelo je zahtev za istragu i raspisivanje međunarodne poternice protiv Sime Dubajića, koji se sumnjiči za likvidaciju 13.000 ratnih zarobljenika na Kočevskom rogu u Sloveniji od 26. maja do 5. juna 1945. godine, a o tome hoće li zahtev biti prihvaćen, znaće se za nekoliko dana, javlja Politika.

Kao jedan od dokaza tužilaštvo navodi njegovu autobiografiju „Život, grijeh i kajanje: Od Kistanja do Kočevskog roga” iz 2006, kao i tekstove i TV emisije u kojima govori o zločinu i priznaje ga. Simu Dubajića, nakon penzionisanja u činu potpukovnika i umetničke faze u kojoj je glumio, pisao scenarije i asistirao u režiji filmova i TV emisija, Okružni sud u Zadru ujesen 1968. osudio je na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine zbog neprijateljskog delovanja protiv jugoslovenskog nezavisnog socijalističkog razvoja i omalovažavanja dela Edvarda Kardelja „Socijalizam i rat”.

Pomoć EU Srbiji

Predstavnici Vlade Srbije i Evropske komisije potpisaće u Valjevu sporazum o bespovratnoj finansijskoj pomoći Evropske unije Srbiji od 168 miliona evra.

Pomoć je namenjena realizaciji projekata koji se finansiranju sredstvima iz Instrumenta za predpristupnu pomoć, odnosno IPA fonda za 2008, saopšteno je iz Delegacije Evropske komisije u Srbiji a prenosi Politika.

Kacin demantuje kancelarku Nemačke

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, kaže za Danas da najava nemačke kancelarke Angele Merkel da bi nakon ulaska Hrvatske u EU trebalo obustaviti ulazak zemalja Zapadnog Balkana u Uniju neće uticati na Srbiju, prenosi Danas.

"Ova njena izjava je bila data u predizborne svrhe u Nemačkoj i namenjena je unutrašnjepolitičkim potrebama, ali i kao izjava solidarnosti za potrebe hrvatskih izbora koji će biti sredinom maja. Niko ne može nijednoj zemlji, koja je kvalifikovana i svojim napretkom dokazuje da je sposobna za sledeću fazu integracije, reći da to ne ide", navodi Kacin.

Manja inflacija – niže kamate

Inflacija u zoni evra je u martu skliznula na 0,6 odsto, na polovinu februarskog nivoa i sada je najniža otkako je počelo njeno praćenje 1996. godine, pokazali su podaci statističke agencije Evropske unije, Eurostata, piše u Politici.

Ovo veliko sniženje inflacije bi, kako smatraju mnogi ekonomisti i Evropska centralna banka (ECB), moglo narednih meseci gurnuti inflaciju u zoni evra na negativnu teritoriju.

Za sada, međutim, samo mali broj ekonomista veruje da ovo sniženje otvara poglavlje bolnog deflatornog perioda dugotrajnog sniženja cena širom EU. Deflacija, kao što se desilo u Japanu tokom 90-ih godina prošlog veka, može stvoriti začarani krug u kojem sniženje cena umanjuje proizvodnju što, pak, dovodi do smanjenja zapošljavanja i još većeg pada tražnje.

ECB je skresala svoju ključnu kamatnu stopu sa 4,25 odsto u oktobru, na sadašnjih 1,5 procenata, što je najniži nivo od njenog osnovanja 1998, uz izglede da je u četvrtak ponovo smanji, možda na jedan odsto. Kamatna stopa u zoni evra je, međutim, i dalje znatno iznad stope u SAD i Britaniji, gde je blizu nule.

Nemačka i Rusija

Uoči samita G 20 - Dmitrij Medvedev u utorak gost Angele Merkel na razgovorima u Nemačkoj. Ključne teme - borba protiv recesije, “Severni tok” i mogućnost novog sporazuma o evropskoj bezbednosti, nazvanog “Helsinki plus”, prenose Novosti.

Na planu prevazilaženja globalne krize, Nemačka zagovara novi “ustav” finansijskog tržišta, kako bi se, po rečima Merkelove, “izvukle pouke iz ove katastrofe”. Dok Nemačku u ovom zahtevu prati Francuska, Rusija i Kina tvrde da “američki dolar ne može više da bude glavna valuta svetskih novčanih rezervi.”

Rusija ne krije da želi da stavi tačku na, kako kaže, monopol NATO nad evropskom bezbednošću. Planove alijanse u smislu širenja na istok, Moskva smatra stvaranjem novih problema, umesto rešavanja postojećih.
Uprkos nedavnom poboljšanju odnosa Rusija - EU i Rusija-NATO, Gruzija, Ukrajina i tri baltičke države, kao i većina zemalja centralne i istočne Evrope - sve one koje u Severnoatlantskoj alijansi vide glavni stub evropske bezbednosti - ne pozdravljaju ili čak, oštro kritikuju, ruski predlog.

Gaspromnjeft i Vlada Srbije

Ruski „Gaspromnjeft“ mogao bi od Vlade Srbije da traži da nadoknadi i prodaju 40 odsto akcija Naftne industrije Srbije u luksuznom beogradskom hotelu „Hajat“, javlja Blic.
Odluka o transakciji doneta je juna prošle godine, iako se država obavezala da prodaje NIS sa imovinom koju je posedovao na dan 31. decembra 2007. godine. Zato nije smela da otuđuje imovinu NIS.

Trgovinski sud u Novom Sadu odbacio je tužbu Jelene Iljuhine, člana Upravnog odbora NIS-a, protiv skupštine akcionara ove kompanije, potvrdio je ministar Petar Škundrić. Iljuhina je tužila skupštinu akcionara NIS-a zbog odluke o oprostu 100 miliona evra duga javnih preduzeća prema kompaniji. „Trgovinski sud je dao svoje mišljenje da nije napravljen nikakav prekršaj.

Bez zdravstvene zaštitie ostaje (još) milion ljudi?

Od 1. jula overene knjižice samo firmama sa izmirenim obavezama prema RZZO.

Oko milion ljudi od 1. jula moglo bi da ostane bez zdravstvene knjižice i prava na zdravstvenu zaštitu, javljaju Novosti. Razlog je ovaj: većina poslodavaca nije iskoristila mogućnost da podnese zahtev za reprogramiranje starih dugovanja za zdravstveni doprinos, a zakonski rok od 90 dana, istekao je 11. februara.
Zahteve za otpis dugova podnelo je samo 280 poslodavaca, koji ukupno duguju 282 miliona dinara. To je gotovo zanemarljivo jer pravna lica, prema poslednjem „preseku“ Poreske uprave na dan 31. 12. 2008. godine, za doprinose za zdravstvo duguju 33,5 milijardi dinara! Poljoprivrednici su u minusu 38,7, a samostalni preduzetnici 11,54 milijarde. Ukupna dugovanja za doprinose su 83,74 milijarde, što je gotovo polovina godišnjeg budžeta za zdravstvo!

Leskovac pred bankrotom

Novoizabrani gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić rekao je Fonetu da je ovaj grad talac sopstvene gradske uprave koja ima 700 zaposlenih, prenosi Politika.

„Standardi Evropske unije govore da grad naše veličine treba da ima u upravi oko 165 ljudi. Ja bih bio prezadovoljan ako bi u prvoj godini tu cifru doveli na 400 zaposlenih. Ipak, mislim da je ovo optimistička vizija”, naglasio je Kocić. On je rekao da u gradskoj upravi, fondovima, ustanova kulture, javnim i javno-komunalnim preduzeća, čija se plata subvencionira iz buđžeta, ima 1.920 zaposlenih.

„Postoji najava da će se smanjiti republički transfer za oko 20 odsto, što u našem slučaju znači oko 12 miliona dinara manje u budžetu. To je za Leskovac ogromna cifra. Svi ti podaci ukazuju da je grad pred bankrotom”, naglasio je Kocić.

Kako je propao Institut "Torlak"

Kako je Institut za imunologiju i virusologiju stigao na korak do propasti. Preti opasnost da Institut 1. avgusta potpuno stane sa proizvodnjom, piše u Novostima.

U dva pogona ("polio" i protiv gripa), proizvodnja je ugašena još pre četiri godine. U međuvremenu prekinuta je i proizvodnja "be-se-že" vakcine, a postoji opasnost da 1. avgusta stane čitav Institut, jer nije uveden GMP (standardi dobre proizvođačke prakse)!
"Torlakov" račun je u minusu, tehnologija zastarela, stručni kadar nedovoljno obučen da isprati savremene standarde u imunologiji i virusologiji.

PRE nekoliko godina "Torlak" je još mogao da se prikači za neku "lokomotivu". Francuski "Sanofi Paster" je bio zainteresovan za tešnju saradnju sa srpskim proizvođačem, ali kako vreme prolazi sve je izvesnije da je "voz protutnjao", a "Torlak" nije uspeo da nađe strateškog partnera. Tržište je sada podeljeno između 10 velikih svetskih proizvođača vakcina, i teško bi "Torlak", koji je nekada izvozio u čak 120 zemalja sveta, mogao ponovo da se "ugura" u to društvo.
Kako je "Torlak" stigao na korak do propasti? Dok je proizvodnju vodio stari kadar, iskustvom su savladavani tehnološki nedostaci. Čak i u vreme sankcija, kada od Svetske zdravstvene organizacije nije dobijao sojeve za vakcinu protiv gripa, "Torlak" je proizvodio vakcinu.

Šteta od saobraćajnih nesreća 750 miliona evra

Prošle godine 950 ljudi je izgubilo život u saobraćajnim nesrećama u Srbiji, a materijalna šteta procenjuje se na oko 750 miliona evra. Primenom nove zakonske regulative težimo da naše drumove i ulice učinimo bezbednijim za učesnike u saobraćaju - izjavio je juče pomoćnik ministra za infrastrukturu Dragan Jovanović a prenosi Danas.

Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja je pripremljen i 9. aprila naći će se pred članovima Vlade Srbije.

Poreznici, tabloid i lider LDP

Umesto da sprovedu najavljenu kontrolu sumnjivih prihoda lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, inspektori Poreske uprave Srbije juče su po drugi put za 15 dana došli u Pres! Iako su 18. marta ove godine završili kontrolu našeg poslovanja i u zapisniku konstatovali da naša firma plaća sve poreze u skladu sa zakonom, inspektori su juče ponovo započeli kontrolu našeg poslovanja, objavljuje ovaj tabloid.

Ova kontrola, očigledno, nema veze sa zakonom, već je u pitanju „odgovor" Poreske uprave na naše insistiranje da poreznici ispune svoje obećanje i istraže „slučaj Jovanović"! Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević juče je odbio da odgovori na pitanja Presa. On nam je, podsetimo, prekjuče poručio da prestanemo sa prozivanjem poreznika i zapretio „da bi nam bilo bolje da mu se ne mešamo u posao", piše u Presu, pod naslovom "Poreznici zbog Čede udaraju na Pres".

Alternativno nadmetanje u govorništvu

Prvi put u Beogradu održaće se alternativno đačko nadmetanje u govorništvu. Biće to zapravo javni čas iz oratorstva za maturante koji ne pristaju na cenzurisanje beseda. Organizovaće se 25. aprila u nekoj od institucija kulture grada Beograda, i to u organizaciji Svetlane Gradinac koja u beogradskoj Pravnoj poslovnoj školi predaje retoriku i srpski jezik i književnost, objavljuje Politika.

"Ove godine neću učestvovati u organizovanju ni školskog ni Republičkog takmičenja iz besedništva ukoliko se ne ukine član 10 Pravilnika o Republičkom takmičenju srednjih škola u besedništvu kojim se zabranjuje učenicima da na pomenutim nadmetanjima besede o aktuelnim političkim temama. Kako bih maturantima pružila mogućnost da slobodno besede, odlučila sam da ovoga puta organizujem javni čas iz besedništva", objašnjava profesorka Gradinac.

Nezakonito podeljeno 200 stanova?

Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije i Vojne policije uhapsili su u utorak ujutru načelnika Klinike za neuropsihijatriju VMA primarijusa Miroslava Radovanovića (58) i još pet osoba, osumnjičenih da su pripadnici kriminalne grupe koja se tereti za niz krivičnih dela i pronevera prilikom dodele stanova zaposlenima u sistemu odbrane.
Kao organizator ove grupe označen je penzionisani kapetan prve klase Goran Mojović, koji je sa još 19 osoba uhapšen u februaru. Kako Novosti saznaju, sumnja se da je najmanje 200 stanova podeljeno na nezakonit način.

Ubijen taksista

Taksista Rade Aćimović (71) iz Kuzmina, sela kod Sremske Mitrovice, pronađen je u utorak oko 6.30 sati ubijen u svom automobilu u Ulici Trive Vitasovića u Laćarku, javljaju Novosti. Taksista je ubijen sa nekoliko uboda oštrim predmetom, najverovatnije nožem. Pretpostavlja se da se zločin dogodio u noći između ponedeljka i utorka u pretponoćnim satima. Za počiniocem ili više njih se traga. Kod taksiste su pronađeni pasoš, lična karta, vozačka dozvola i mobilni telefon. Novčanika, međutim, nije bilo.
Partizan se oprostio od Evrolige
Košarkaši Partizana nisu uspeli da produže fantastičnu sezonu u Evroligi i četvrtfinalnu seriju protiv CSKA, ali su sjajnoj publici u "Areni" pružili bolju igru protiv šampiona Evrope i časno se oprostili od elitnog takmičenja – 67:56 (15:14, 18:14, 19:10, 18:15), javlja Blic.