STIŽU DOLARI

Srbija će krajem avgusta dobiti od Međunarodnog monetarnog fonda još 500 miliona dolara kredita, pored zajma od oko 2,9 milijardi evra dogovorenog u aprilu. Pred državnim institucijama bilo je juče mnogo štrajkača iz raznih firmi koji kao da su potvrđivali dolazak već najavljivane vruće radničke jeseni.


Revija hrvatskog kreatora Ivice Skoka u Sarajevu

Dodatni dolari od MMF

Dodatna pomoć MMF-a Srbiji da lakše preboli krizu, objavljuju Novosti pod naslovom "Stiže još 500 miliona dolara". Novac nije iz ranije ugovorenog stendbaj aranžmana. Kako popuniti manjak u budžetu pita ovaj list.

Srbija će krajem avgusta dobiti od Međunarodnog monetarnog fonda još 500 miliona dolara kredita, pored zajma od oko 2,9 milijardi evra dogovorenog u aprilu. Godišnja kamata će biti jedan odsto, a novac će biti namenjen isključivo za devizne rezerve Narodne banke Srbije. U pitanju su, kako je rekao Radovan Jelašić, guverner NBS, dodatna sredstva koja će MMF dati svojim članicama zbog globalne krize, bez obzira da li imaju finansijski aranžman sa ovom institucijom ili ne. Zbog te dodatne pozajmice, kaže guverner, NBS neće morati, čak i da joj zatreba novac za devizne rezerve, da povuče svih 2,9 milijardi evra koliko joj aranžman s MMF-om omogućava, piše u ovom listu.

"Možemo da kažemo da globalna privreda beleži izvesna poboljšanja, a to je svakako značajno za Srbiju. Dakle, iako je situacija i dalje veoma teška, zapažamo neke pomake, a rizici su izbalansiraniji - kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije MMF u Beogradu za Blic.
Na pitanje novinara Blica, da li će MMF odobriti da deo novca od odobrenog zajma ode za popunjavanje budžetskog jaza, Lisovolik kaže: „To pitanje, kao i rasprava o konkretnim iznosima, možda su preuranjeni za Srbiju. Bilo je presedana kada su fondovi MMF-a korišćeni za finansiranje budžeta, kao što je nedavno to bio slučaj u Mađarskoj i Ukrajini."

U saradnji sa domaćim vlastima, predstavnici MMF pripremaju predstojeću posetu Beogradu 24. avgusta. Iz ove institucije „zbog delikatnosti diskusije na predstojećim pregovorima” nisu hteli da komentarišu mogućnost povećanja deficita budžeta u Srbiji.

U prestonicu po pravdu

Protest radnika fabrike "Zastava elektro" iz Rače ispred Agencije za privatizaciju
Republike Srbije 

Radnici „Zastave elektro” iz Rače prekinuli su juče protest ispred Agencije za privatizaciju u centru Beograda i autobusima se uputili kući, javlja Politika. Razlog za prekid štrajka je to što im je u Agenciji rečeno da je zvanično upućen dopis MUP-u i Javnom tužilaštvu da provere navode Štrajkačkog odbora o zloupotrebama u tom preduzeću. Ukoliko njihovi izveštaji budu potvrdili te navode, Agencija za privatizaciju moći će da preduzme dalje mere i pokrene postupak raskida kupoprodajnog ugovora. Ovakav rasplet događaja očigledno je zadovoljio štrajkače „Zastave elektro”.

Radnici navedene firme nisu jedini juče protestovali u centru Beograda. Pred državnim institucijama bilo je mnogo štrajkača drugih firmi koji kao da su potvrđivali dolazak već najavljivane vruće radničke jeseni. Tako su ispred zgrade Vlade Srbije protestovali nezadovoljni malinari tražeći veću cenu svojih proizvoda, a ulje na vatru dolili su i štrajkači iz zemunskog „Ikarbusa”, kao i najava obustave rada u pančevačkoj Petrohemiji.

Posle jedne neprospavne noći na beogradskim Terazijama, ispred ulaza zgrade Agencije za privatizaciju, 180 radnika "Zastave elektro" dobilo je konkretno obećanje nadležnih - da će se u slučaj njihove firme "umešati" i tužilaštvo, izveštavaju Novosti o protestim u Beogradu pred državnim institucijama. To je bilo dovoljno da u sredu po podne spakuju stvari i vrate se u Raču.

U septembru jeftinije ulje

Jeftinije ulje iz Robnih rezervi Srbije po ceni od najviše 98 dinara za litar moglo bi da se nađe u prodavnicama već početkom septembra, ukoliko vodeći uljari u narednih nedelju dana ne promene odluku o ukidanju rabata, koja je početkom juna i jula dovela do poskupljenja ulja na oko 124 dinara po litru.
"Narednih dana pripremićemo odluku o puštanju ulja iz Robnih rezervi na tržište Srbije. Ukoliko do kraja meseca cena ulja ostane na ovom nivou, iznećemo odluku pred Vladu Srbije, kako bi građani početkom septembra mogli da pazare ulje po ceni od najviše 98 dinara po litru", kaže za Blic Nebojša Lazarević, pomoćnik ministra trgovine.

Ministarstvo trgovine podnelo je Komisiji za zaštitu konkurencije prijavu protiv fabrika ulja „Dijamant", „Vital", „Sunce" i „Banat" zbog toga što su dva puta u prošla dva meseca istovremeno ukidale rabate na ulje i tako mu podigle cenu za oko 25 dinara po litru, objavljuje Pres.. Ukoliko se utvrdi da je došlo do povrede zakona, ove četiri uljare će morati da plate kaznu, koja može da se kreće do 10 odsto ukupnog prihoda, što je između 2,5 i 25 miliona evra.

Pomoćnik ministra trgovine Nebojša Lazarević izjavio je juče da su četiri najveće uljare u Srbiji istovremeno ukidale rabate na ulje i to dva puta. Lazarević kaže da je to zabranjeno zakonom i da je Ministarstvo trgovine zbog toga zatražilo da Komisija za zaštitu konkurencije ispita da li je bilo kršenja propisa!

Vlastodršci ne slušaju nikog

Nezavisni državni organi i rukovodioci nezavisnih državnih institucija s nadležnostima u oblasti borbe protiv korupcije i zaštite prava građana izrazili su zabrinutost zbog pojave da se preporuke, odluke, mišljenja i drugi akti nezavisnih kontrolnih tela nedovoljno uvažavaju i izvršavaju i apelovali na organe vlasti da takav stav bez odlaganja promene.

Kako se navodi u saopštenju s jučerašnjeg zajedničkog sastanka, čelni ljudi nezavisnih kontrolnih institucija istakli su neophodnost lične odgovornosti javnih funkcionera i državnih službenika za učinjeno i rečeno, koju ne može zameniti ni autoritet političke stranke ni organa u kome rade, javlja Politika.

Na sastanku u Palati Srbija bili su zaštitnik građana Saša Janković, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, predsednik Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa Slobodan Beljanski, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković, direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović i predsednik komisije za zaštitu prava ponuđača Saša Varinac.

Nova Dinkićeva stranka

Različite ideološke boje, pa čak i odnos prema decentralicaciji i regionalnom ustrojstvu Srbije potencijalnih članica najavljene koalicije regionalih i lokalnih stranaka i pokreta koje se okupljaju oko G17 plus, neće biti problem za stvaranje nove unije, tvrde sagovornici Danasa. Zanimljivo je da liderima pojedinih učesnika buduće koalicije ne smetaju ni Zakon o regionalnom razvoju i projektovani statistički regioni iz „kuhinje“ inicijatora - Dinkićeve G17 plus i ministarstva kojem je on na čelu, iako su ovi predlozi često kritikovani kao nedovoljno usmereni na suštinsku decentralizaciju Srbije.

Prema dosadašnjim informacijama, Dinkićev plan je da novoformirana stranka bude regionalno jaka i da ostane verna idejama evropskih naprednjaka na poziciji desno od centra. Platforma za pregovore sastoji se iz dve tačke, decentralizacije i administrativne regionalizacije Srbije. Najverovatnije rešenje biće takvo da će Dinkić biti na čelu nove stranke, dok će lideri lokalnih i regionalnih partija koje se ujedine sa G17 plus zauzeti ključna mesta u vrhu partije. Lider stranke G17 plus novoj političkoj organizaciji postavio je visoku lestvicu, jer smatra da bi na sledećim izborima ona mogla da dobije oko 550.000 glasova.

Kako za Danas kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, G17 plus je rešilo da kapitalizuje to što je poslednjih nekliko godina držalo ključna finansijska i razvojna ministarstva i što je na lokalnom nivou tražio uticajne i ugledne partnere s kojima je ulazio u lokalne parlamente i tamo konstituisao vlast.

Kako formirati vlast

DS i LDP će formirati vlast na Voždovcu uz manjinsku podršku troje odbornika Srpske radikalne stranke, tvrde naprednjaci Tomislava Nikolića, prenosi Pres. Oni su razlog za svoje tvrdnje pronašli u tome što su odbornici SRS došli na jučerašnji nastavak sednice Skupštine opštine i dali kvorum. S druge strane, SRS tvrdi da nema ništa od podrške DS-u, i da su svojim ulaskom samo hteli da iznenade „žute"!

Predsednik GO SNS-a Nebojša Stefanović tvrdi da je „očigledno" da se u opštini Voždovac stvara neka nova većina koju će činiti DS, SRS i LDP.

Ukoliko u petak, kada ističe i rok za izbor opštinskih čelnika, ne bude konstituisana vlast, izbori na Voždovcu će biti ponovljeni. Trenutno SNS ima 18 odbornika, koalicija okupljena oko DS-a 17, koalicija DSS-NS sedam odbornika, SPS šest, SRS i LDP po tri odbornika i Lista za toleranciju Rasima Ljajića dva.

Medvedev i Ukrajina

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u utorak jasno stavio do znanja da u budućnosti ne računa na saradnju sa ukrajinskim kolegom – Viktorom Juščenkom. U pismu upućenom na adresu predsednika Ukrajine, Medvedev Juščenka otvoreno optužuje za drastično pogoršanje odnosa između dve bivše bratske sovjetske republike. Kako na političkom, tako i na ekonomskom planu, podseća Politika.

Burne reakcije u Ukrajini na optužbe Medvedeva da Kijev vodi “antirusku politiku”, javljaju Novosti. Julija Timošenko mudro ćuti, istok zemlje zdušno uz ruskog predsednika.

Tajni računi više ne postoje?

Američke vlasti i švajcarska banka Ju-Bi-Es AG (UBS AG) postigli su sporazum kojim se omogućava uvid u račune 52.000 američkih državljana za koje se sumnje da su utajili porez i da u toj banci imaju milijarde dolara, javlja Politika.

Predstavnici banke su na konferenciji za novinare objasnili da je dogovor ipak postignut, iako je prošle sedmice došlo do zastoja u pregovorima.

UBS se do sada protivila tom zahtevu, iznoseći kao argument da se time krši poverljivost podataka i poslovna politika švajcarskih banaka koja postoji već stolećima.

Politika i muftija

Muftija Muamer Zukorlić tvrdi za Novosti da ne osniva stranku, ali da će biti politički aktivan: "Savetom Islamske zajednice se branimo od napada države."

Odluku Mešihata Islamske zajednice u Srbiji da se formira Politički savet mnogi su protumačili kao prvi korak u pravljenju partije. Glavni muftija Muamer Zukorlić tvrdi za Novosti da to nije tačno:
"Ne planiram osnivanje političke stranke. Savet će imati savetodavnu ulogu. On je proizvod agresije na Mešihat, koji je postao politička žrtva. Ne možemo kvalitetno da se branimo od tih političkih napada ako nemamo političke savete.
Od koga se branite? Čija ste vi žrtva?
- Od države i Ministarstva vera. Država je sudelovala u toj agresiji na IZ, a Ministarstvo vera je na nelegalan i nezakonit način priznalo paraversku formaciju, tvorevinu Sulejmana Ugljanina, uz pomoć Beograda.
Šta bi to vlasti u Srbiji trebalo da urade u Sandžaku, da biste vi bili zadovoljni?
- Da u Sandžaku traže partnere, a ne poltrone. Da obezbede uslove da se muslimani osećaju sigurno u Srbiji. Da vode sa nama dijalog koji je započeo Đinđić, a koji je, nažalost, prekinut njegovom nesrećnom smrću. Da Boris Tadić od Ugljanina ne pravi novog Sejda Bajramovića. Da vlast konačno shvati da je Ugljanin najveći problem Sandžaka...

U javnosti se stiče utisak da su Ugljaninovi sledbenici bili u pravu - da imate političke ambicije i da vas vera ne interesuje...
"Oni ne znaju šta je islam, da bi tumačili da li se ja više bavim politikom nego verom. Kvalitet muslimana ne meri se samo duhovnom relacijom sa Bogom."

Kvalitet goriva – bez kontrole

Gde sipati gorivo pred polazak na putovanje, koje benzinske stanice zaslužuju poverenje, a koje treba izbegavati –teme su o kojima se već godinama intezivno raspravlja među vozačima. Pouzdane informacije o kvalitetu goriva na pumpama, međutim, nadležni gotovo nikada ne iznose u javnost. Kako Politika saznaje, nemaju šta posebno ni da kažu, jer velike akcije ispitivanja uzoraka goriva nisu skoro rađene. Razlog je, ističu u Ministarstvu trgovine i usluga, nedostatak para za skupe analize.

Ko koga posmatra?

Kritikujući vladu pre neki dan guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da ona „gotovo ništa ne radi i samo gleda u Ju es stil”. Svi gledaju u „Ju Es Stil” iz više razloga - to je američka kompanija, proizvodi čelik za građevinarstvo i autoindustriju i oko njene čeličane u Smederevu okupljeni su kao sateliti mnogi poslovi i firme, piše u Politici. Svi oni željno očekuju znak iz Pitsburga koji će označiti kraj recesije i početak novog ekonomskog rasta.

"Naši radnici mnogo su pomogli u godini krize da funkcionišemo kao kompanija. Dobrobit firme je zajednički cilj menadžmenta i sindikata. Vidimo znake poboljšanja, ali vreme i razmere održivog ekonomskog oporavka teško je predvideti u ovom trenutku", kaže generalni direktor te kompanije u Srbiji Metju Perkins u intervjuu pod naslovom "Kriza nas je ujedinila".

Bilans Univerzijade

U organizaciji 25. univerzijade koja je u glavnom gradu Srbije od 1. do 12. jula okupila 8.500 učesnika iz celog sveta, osim javnih i društvenih preduzeća, učestvovalo je i oko 80 privrednih društava koja posluju u privatnom sektoru, objavljuje Politika. Za nabavku takmičarske opreme, hrane, kancelarijskog materijala, nameštaja u Univerzitetskom selu, vozila i goriva za prevoz učesnika, volonterske odeće i sijaset različitih rekvizita i usluga raspisano je 129 javnih tendera, a svi konkursi, kažu organizatori, uredno su zavedeni i dostupni na uvid na zvaničnom sajtu Univerzijade www.ub2009.org i portalu Uprave za javne nabavke. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, državna preduzeća angažovana su bez sprovođenja tenderskih konkursa. Vrednost ugovora realizovanih posle javnih nadmetanja samo u 2009. godini iznosi, kako navode organizatori, oko dve milijarde dinara.

Najveći privatni partner preduzeća „Univerzijada Beograd” bio je konzorcijum „Blok 67 asošiejts” koga danas čine ravnopravni akcionari „Delta ril estejt” i „Hipo Alpe Adrija grup”.

Otkup državnih stanova

Državni službenici kojima je država dodelila stan, više neće moći da ga otkupe za male pare kao do sada, jer će dosadašnja Uredba o dodeli državnih stanova biti izmenjena. Ovo je u sredu rečeno Novostima u Vladi Srbije, posle sastanka koji su održali predstavnici Generalnog sekretarijata Vlade, Poreske uprave i Direkcije za imovinu.
Na sastanku, međutim, nije definisano kako će Uredba ubuduće izgledati, niti su doneti konkretni zaključci.

Nijedna vlast u poslednjih deset godina nije zaobišla da dodeli državni stan zaslužnim političarima režima. Od 1997. pa do 2007, a kada su po poslednji put dodeljivani stanovi za male pare, otkupljeno je 2.166 stanova. Blic je imao uvid u obiman spisak i deo stanova dobili su policajci, sudije. Kada je reč o 312 stanova koji su u proceduri otkupa još od 2007. godine, načelno je zaključeno da se ne mogu oduzimati jer bi to bilo pravno nasilje, a i nova uredba koja bi se eventualno donela ne bi mogla da utiče retroaktivno.

Ispitivanje optužbi

"Tužilaštvo će ispitati sve navode Ratka Kneževića u kojima optužuje Stanka Subotića i druge za ubistva i šverc duvana", kaže za Blic specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Miljko Radisavljević.
"Mi vodimo istragu protiv Sretena Jocića za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franića i sve relevantne činjenice vezane za to su predmet našeg interesovanja. Protiv Stanka Subotića su prikupljeni dokazi za šverc duvana i njemu se sudi u odsustvu", kaže tužilac Radisavljević.
Knežević je optužio Subotića, Mila Đukanovića, sadašnjeg premijera Crne Gore, i Jovicu Stanišića, bivšeg šefa DB Srbije, da su predvodili kriminalnu organizaciju koja se bavila švercom duvana i organizovala ubistva.

Lidera LDP-a Čedomira Jovanovića ekonomska kriza, po svemu sudeći, uopšte nije pogodila, objavljuje Pres popd naslovom "Liberalno-demokratsko letovanje: Čedin sladak život". Jovanović se sa porodicom i u pratnji dvojice državnih telohranitelja prošlog meseca odmarao na mondenskom grčkom ostrvu Mikonos. On je odseo u jednom od najskupljih hotela, a nije žalio pare ni na provod. Kako saznaje ovaj tabloid, sa suprugom Jelenom i društvom iz Srbije lider LDP-a je priredio pravu lumperajku na koncertu pevača Antonisa Remosa na Mikonosu 26. jula ove godine. Sa Jovanovićima u društvu bili su manekenka Tamara Paunović i pevačica Ana Stanić.

Pobeda u Pretoriji

Fudbalska reprezentacija Srbije ubedljivo je u sredu u Pretoriji pobedila selekciju Južne Afrike sa 3:1 na prijateljskoj utakmici, javljaju Novosti. Dvostruki strelac za "orlove" bio je Zoran Tošić, koji je mrežu domaćih zatresao u 56. i 77. minutu. Drugi gol za Srbiju postigao je u 68. minutu Darko Lazović, koji je, kao i Tošić, igrao samo u drugom poluvremenu.
Utešni gol za domaće postigao je najbolji pojedinac u timu Južne Afrike Katlego Mfela u trećem minutu sudijske nadoknade.