SRBIJA U BRISELU POD TAČKOM “OSTALA PITANJA”

Deo samita Evropskog saveta, na kojem će lideri odlučivati o Srbiji, planiran je tek za treću tačku dnevnog reda - ”ostala pitanja” - nakon što vrh EU potpiše pristupni ugovor sa Hrvatskom i pretrese probleme koji će obeležiti samit, a to su ekonomska kriza i energetika. Boris Tadić izjavio je da Srbiju zbog drugog talasa ekonomske krize čekaju kompleksna i teška vremena i da građani mogu da očekuju nova radna mesta krajem 2013. i početkom 2014. godine. Vlada Srbije po hitnom postupku uputila parlamentu izmene zakona o biračkom spisku, navodeći mogućnost vanrednih izbora. Da li je vlasništvo nad celim „Telekomom” nepotrebno gomilanje državnog kapitala ili povećanje atraktivnosti za eventualnu privatizaciju u budućnosti ili izlazak na berzu? Talas krize ”udavio” je od početka godine čak 2.500 trgovinskih radnji. Snaja Palka Ponjigera tvrdi da uzrok tragedije na Zvezdari nisu besparica i nemaština, već njegovo teško psihičko stanje.


Nemačka kancelarka Angela Merkel na nedeljnom sastanku kabineta u Berlinu

Merkel odlučuje tačno u podne

Dva dana uoči donošenja odluke o dodeljivanju statusa kandidata za EU, zvanični Berlin još nije prelomio da li će dići rampu sa evropskog puta Srbije. I pored ogromnog diplomatskog pritiska koji se vrši na Nemačku na više frontova, kancelarka Angela Merkel preseći će u petak, 9. decembra, tačno u podne, za kada je zakazan radni deo samita Evropskog saveta, na kojem će lideri odlučivati o pitanjima proširenja, pišu Novosti. Ova tema planirana je tek za treću tačku dnevnog reda - ”ostala pitanja” - nakon što vrh EU potpiše pristupni ugovor sa Hrvatskom i pretrese probleme koji će obeležiti samit, a to su ekonomska kriza i energetika.

Iako postoji tvrdi stav Nemačke koji se odnosi na saradnju Beograda i Prištine, prema oceni Roze Balfur, analitičarke Centra za evropsku politiku u Briselu, Berlin bi mogao da u petak odobri „zeleno svetlo” za davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a da pritom zadrži mogućnost pritiska na Beograd da sarađuje sa Prištinom. U razgovoru za Politiku, Balfurova, ekspert za zapadni Balkan, kaže da bi EU morala da ima u vidu da će odluka imati uticaja na ceo region, ali i na političku situaciju u Srbiji kojoj predstoje parlamentarni izbori.

Austrija dugo podržava zahtev Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. Ako Srbija pozitivnim akcijama prema Prištini uspe da ubedi Nemačku, i nas ćete veoma lako uveriti, kaže u intervjuu za Blic Mihael Špindeleger, vicepremijer i ministar spoljnih poslova Austrije, na pitanje da li bi Austrija pristala da Srbija sutra dobije bezuslovni status kandidata.


Tel Aviv: bovši predsednik Izraela Moshe Katsav ispred zatvora Ramle u kome će
služiti kaznu od sedam godina za silovanje

Vlast se sprema da raspiše izbore

Narodna skupština je u predlog svog budžeta za narednu godinu, koji je dostavila Ministarstvu finansija, uvrstila sredstva za prevremeno održavanje izbora za predsednika Republike, dok je Vlada Srbije po hitnom postupku uputila parlamentu izmene zakona o biračkom spisku, navodeći mogućnost vanrednih izbora. I sve ovo u tri dana, u sedmici u kojoj EU odlučuje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, piše Danas. Da se nešto možda sprema, nagoveštavaju i najnovije vesti iz DS, odakle najavljuju da će posle sednice Glavnog odbora, u nedelju 11. decembra, početi pregovore o zajedničkom izlasku na izbore sa sadašnjim koalicionim partnerima. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku, koje su prekjuče stigle u parlament, propisano je korišćenje postojećih biračkih spiskova, ako se u toku 2011, odnosno 2012, pre redovnih raspišu vanredni izbori za narodne poslanike. Kao razlog u obrazloženju se navodi da ne bi bilo dovoljno vremena da se podaci koji se vode u postojećim biračkim spiskovima objedine u jedinstven spisak na način koji će omogućiti najviši stepen njihove tačnosti i ažurnosti.


Tokmak - zajednička antiteroristička vežba specijalnih jedinica američke
vojske i armije Kirgistana

Tadić: Dve teške godine pred nama

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbiju zbog drugog talasa ekonomske krize čekaju kompleksna i teška vremena i da građani mogu da očekuju nova radna mesta krajem 2013. i početkom 2014. godine, pišu Novosti.

"Ovo je drugi udar ekonomske krize za koji treba da budemo spremni, a, uz dobre političke i ekonomske okolnosti na evropskom kontitentu, krajem 2013. i početkom 2014. godine građani u Srbiji mogu da očekuju veći rast privrede, bolje ekonomske prilike i nova radna mesta", poručio je Tadić na Skupštini Stalne konferencije gradova i opština čija je tema: "Ka Evropskoj uniji: Razvoj lokalne samouprave posle novih izbora".


Susret predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompuja i Hašima Tačija
sa Kosova juče u Briselu

Stefanović: Dogovora nema ako je to suprotno Ustavu

Priština neće odustati od svojih napora da sebe predstavi kao nezavisnu državu. Njihova nekonstruktivnost je potpuna, a s druge strane, imamo EU koja želi da postigne dogovor. Međutim, dogovora nema ako je to suprotno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244, rekao je Borislav Stefanović, šef beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom, u razgovoru za Pravdu.

Šta se krije iza kupovine celog Telekoma?

To što je država odlučila da u potpunosti postane vlasnik „Telekoma Srbija” i da se od grčke kompanije OTE otkupi 20 odsto akcija ovog preduzeća, različito se tumači, mada postoji saglasnost da će se time umnogome olakšati poslovanje ove kompanije. Prema ranijim najavama, proces će biti završen do kraja godine. Međutim, od toga kada će tačno biti potpisan ugovor o kupovini, mnogo je važnije, smatraju sagovornici Politike, kakve će biti posledice po ovu kompaniju, ali i po Srbiju. Glavna pitanja koja se postavljaju je – da li je reč o nepotrebnom gomilanju državnog kapitala ili o povećanju atraktivnosti „Telekoma” za eventualnu privatizaciju u budućnosti ili izlazak na berzu. Ivan Nikolić, ekonomista, veruje da će nakon što bude 100 odsto u vlasništvu Srbije, „Telekom” biti mnogo atraktivniji budućim kupcima. Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da odluka o kupovini 20 odsto akcija „Telekoma Srbija” od OTE nije doneta u najbolje vreme.


Protest stanovnika Banje Koviljaće posle napada azilanta na devojčicu

Koštunica: Kosovski Srbi su jedinstveni

Kosovski Srbi znaju u kom trenutku je najbolje da se neke barikade uklone, a da druge ostanu. Ono što je najvažnije jeste da je narod dole jedinstven, da postoje četiri opštine koje donose odluke o svemu, ako ne jednodušno, ono apsolutnom većinom. U tim opštinama postoje sve političke stranke i tu imamo model dogovora koji ne postoji u Srbiji. Dok Skupština Srbije beži od izjašnjavanja o ovim pitanjima, ove četiri skupštine se o svemu tome izjašnjavaju, kaže Vojislav Koštunica u intervjuu za Politiku.

Novac se izdvaja uglavnom za hranu i režije

Učešće gotovinskog plaćanja u maloprodajnim objektima trgovinskih lanaca u Srbiji i dalje prednjači. Poslednjih meseci taj udeo je nešto veći, što se objašnjava padom kupovne moći i nesrazmernim odnosom plata i troškova. “Takav vid plaćanja ukazuje da se sada u prodavnicama promet svodi samo na ono što je zaista neophodno za život”, kaže za Novosti Vladana Hamović, ekonomista. ”Očigledno, velika je besparica, ide se na sve skromnije kupovine, a za istu količinu novca može da se pazari manje artikala nego pre godinu-dve. Novac se izdvaja uglavnom za hranu i režije”.

Ministar Stanković banuo u “Jugoremediju”

Previranja u „Jugoremediji” se ne stišavaju, a juče je u ovoj fabrici lekova bio i ministar zdravlja Zoran Stanković. On se pojavio neposredno pre jednočasovnog štrajka kojim su radnici želeli da upozore državu da treba da pomogne ovoj firmi pošto u njoj poseduje 42 odsto kapitala, piše Politika. Posle obrazlaganja programa oporavka našeg zdravstva u zrenjaninskoj bolnici Stanković se u razgovoru sa novinarima dotakao i „Jugoremedije” i istakao da su ova firma i rukovodstvo ove fabrike odgovorni za nestašicu lekova na našem tržištu. “Mi nismo nadležni za finansijske i vlasničke probleme, ali kao Ministrastvo zdravlja ne možemo da stojimo po strani sobzirom na to da ’Jugoremedija’proizvodi esencijalne lekove za zdravstveno zbrinjavanje bolesnika i manjak tih medikamenata može izazvati velike problem”, rekao je Stanković.

Dačić prevario malinare

Iako je ministar policije i potpredsednik Vlade Ivica Dačić još u oktobru, kada su malinari štrajkovali, obećao da će ako prekinu obezbediti prijem kod premijera Mirka Cvetkovića i ministra poljoprivrede Dušana Petrovića kako bi razgovarali o subvencijama, proizvođači nisu dobili poziv. Malinari tvrde da ih je Dačić prevario i najavljuju nove proteste ali i blokadu lokalnih samouprava, piše Pravda.

Katanac za 2.500 trgovinskih radnji

Talas krize ”udavio” je od početka godine čak 2.500 trgovinskih radnji. Otvoreno ih je tek nešto više od 600. Usta iznad vode jedva drži gotovo 200.000 radnika, koliko ih je ukupno zaposleno u trgovini. Ovaj sektor je po visini primanja i broju otkaza u samom vrhu najugroženijih delatnosti. U stopu ih, međutim, prate i tekstilci, građevinari, metalski radnici, mašinci, pišu Novosti. Da su trgovinski radnici na ivici kolapsa svedoči i njihova prosečna plata iz oktobra koja iznosi 23.512 dinara, što je gotovo dvostruko manje od republičkog proseka. Većini trgovina širom zemlje preti katanac, a veliki broj radnika radi na crno.


Protest studenata Univerziteta u Kolombu, prestonici Šri Lanke, protiv osnivanja
privatnih univerziteta u ovoj ostrvskoj azijskoj zemlji

VSS o prigovorima neizabranih sudija

Visoki savet sudstva (VSS) i danas će održati sednicu na kojoj će odlučivati o prigovorima neizabranih sudija. Na dnevnom redu su 24 sudije i očigledno je da će se o njima glasati kvorumom koji je obezbeđen glasom advokata Dejana Ćirića koji je do sada, kao član prvog saziva VSS-a, morao da bude uzdržan, piše Politika. Umesto da zauzme stav o ostavci sudije Milimira Lukića, i objasni javnosti kako je član iz prvog saziva odjednom dobio pravo da glasa, Visoki savet sudstva izdao je na svom sajtu saopštenje u kojem se bavi samo pitanjem da li je član saveta dr Predrag Dimitrijević u sukobu interesa ili nije. Objašnjava se da rešenje Agencije za borbu protiv korupcije još nije stiglo u Narodnu skupštinu. Tim povodom oglasio se Sindikat pravosuđa Srbije koji saopštava da će biti „golub poštonoša” i od Agencije za borbu protiv korupcije narednih dana uzeti rešenje kojim Predragu Dimitrijeviću prestaje funkcija člana Visokog saveta sudstva i predati ga predstavnicima Narodne skupštine Srbije.

Povratak Srbije u Libiju

Povratak i učešće srpskih firmi u izgradnji porušene infrastrukture i stambenih naselja u Libiji mogući su kroz koordinisanu akciju naše vlade, diplomatije i privrede, kaže za Danas ambasador Dušan Simeonović, koji je ovih dana u Tripoliju, u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije Borisa Tadića, razgovarao s najvišim zvaničnicima novih libijskih vlasti. Simeonovića su primili predsednik Prelaznog nacionalnog saveta Libije Mustafa Abdel Džalil i premijer Abdul Rahim el Kib. Simeonović je na sastancima svoje sagovornike podsetio na dobar ugled srpskih preduzeća, pogotovo na one koje su ranije učestvovale u velikim infrastrukturnim projektima. Posebno je naglašena saradnja u oblasti zdravstva, vojne ekonomije, obrazovanja, poljoprivrede i građevinarstva. „Očekujemo da će uskoro biti ostvareni kontakti između Beograda i Tripolija, kako bi naši zdravstveni stručnjaci odlazili u Libiju i pomagali u lečenju civila nastradalih tokom nedavnog rata“, objašnjava Simeonović, koji je predsedniku Prelaznog nacionalnog saveta Džalilu uručio i ličnu poruku predsednika Tadića.

Kapetan najavio tragediju

Osamanest godina nisam mogao da dobijem dete. Dobio sam sina i već tri godine stanujemo u petnaest kvadrata. Sada mi traže da vratim 500 hiljada dinara, koliko su mi plaćali za odvojeni život i uvećane troškove stanovanja. Odakle da im vratim? Kroz plač, drhteći, penzionisani kapetan Palko Ponjiger (51) opisao je svoju muku na sastanku Udruženja vojnih beskućnika održanom u junu ove godine. Bilo je to nepunih šest meseci pre nego što je zajedno sa ženom Ilonkom i sinom zakoračio u ambis sa šestog sprata vojnog samačkog hotela u Batutovoj ulici, pišu Novosti.

Snaja Palka Ponjigera, inače vojnog penzionera, tvrdi da uzrok tragedije nisu besparica i nemaština, već njegovo teško psihičko stanje. “Baba Zuzana je zvala unuka telefonom i on joj je, na naše zaprepašćenje, rekao da ga više neće videti. Čula se i sa Palkom, kazao joj je da ne brine za dugove. Nedugo potom na vestima smo čuli da su se svi bacili sa zgrade”, kaže Zdenka Ponjiger, Palkova snaja, za Pres.

Kako piše Blic, kada se trogodišnji dečak probudio iz kome, reako je lekarima: “Gde je tata? Recite mu da me više ne spušta niz onaj tobogan, mnogo boli”.

Naslednici traže Titovo blago

Država je dopustila da bogatstvo mog dede Tita bude pokradeno, ali mi ne odustajemo od namere da ga vratimo - kaže za Novosti Josip Broz Joška, unuk i jedan od petoro naslednika imovine doživotnog predsednika SFRJ. Na dva spiska, na koliko je popisana imovina koju mogu deliti, nema većine stvari koje su zabeležene na spisku koji je otkriven u arhivu Državne bezbednosti, a gde su detaljno popisani svi predmeti iz Brozovih rezidencija. Naslednici smatraju da im upravo to, a reč je o basnoslovno vrednom nakitu i satovima, slikama, skulpturama, luksuznim limuzinama, nameštaju, pripada, i tvrde da su najvredniji komadi već pokradeni i raskrčmljeni.

Novo nasilje u školi, ovaj put u Šidu

Devojčica Jovana Simić (13), učenica sedmog razreda OŠ „Sremski front", krenula je da skoči pod voz i u poslednji čas odustala, piše Pres. Devojčica se sa nasiljem u školi prvi put susrela još 2009. godine, kada je pošla u peti razred. Ona se tada sa roditeljima preselila iz sela Bačinci u Šid, gde je pošla u OŠ „Sremski front". Od tada je, kako kroz suze priča, gotovo svakodnevno maltretira grupa dečaka. Nazivaju je pogrdnim imenima, dobacuju da je „seljanka", „smrduša", poručuju da se vrati na selo...
Samo pet inspektora kontroliše kladionice

Umesto na užinu, mnogi đaci džeparac i dalje troše u sportskim kladionicama. I kada im ne daju da uđu, jer je zakonom zabranjeno, tinejdžeri se snađu, pa ispred kladionice zamole starije da im uplate tiket. Kladionice ne bi smele da budu na manje od 200 metara od škole, ali i dalje su im mnoge u ”dvorištu”, pišu Novosti. Legalno ih posluje oko 1.300, ali ima i na stotine onih u ”sivoj zoni”, koje je nemoguće prebrojati a kamoli kontrolisati. Zakon je propisao da u celoj Srbiji samo pet inspektora kontroliše sve kladionice i kockarnice. A na teren, zapravo, već neko vreme, ne izlazi nijedan!