SRBIJA BEZ PRAVE ODLUKE O KANDIDATURI

Ministri spoljnih poslova EU juče su u višečasovnim razgovorima raspravljali o dodeli kandidature Srbiji. Funkcioneri vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Peter Bejer i Andreas Šokenhof tvrde da je predsednik Boris Tadić rekao da bi Srbija s Kosovom mogla da napravi sporazum po uzoru na onaj koji su svojevremeno usaglasile Savezna Republika Nemačka i Demokratska Republika Nemačka. Izborne pobede „dva Zorana", u Hrvatskoj i Sloveniji, pokazuju da se u regionu bivše Jugoslavije dešavaju procesi koji suštinski menjaju političku sliku Balkana. Kao znak dobre volje da se situacija na severu Kosmeta reši mirnim putem i da bi pokazali da nisu protiv svoje države Srbije, Srbi iz ovog dela pokrajine u ponedeljak su, najpre u Jagnjenici, a potom i u Jarinju, uklonili barikade. Potrošačka korpa, statistički ideal zadovoljavanja potreba jednog domaćinstva, ostaje i dalje nedostižna većini građana Srbije.

Odluka pada u petak

Odluka o kandidaturi Srbije biće doneta u petak 9. decembra na samitu šefova država i vlada zemalja Evropske unije, saopštio je na sinoć konferenciji za novinare posle sastanka Saveta ministara EU ministar za evropska pitanja Poljske Mikolaj Dovgelevič. Dovgelevič je rekao da su zaključci povoljni i da je Srbija ostvarila napredak u procesu evropskih integracija, piše Politika.

Sat vremena ranije, sastanak Saveta ministara EU napustio je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Verner Hojer. On je tada novinarima rekao da je Srbija na dobrom putu da dobije status kandidata u petak, piše Blic.

Ministri spoljnih poslova EU juče su u višečasovnim razgovorima raspravljali o dodeli kandidature Srbiji. Beograd će dobiti uslovnu kandidaturu, tokom koje će biti praćena dešavanja na Kosovu, a ako bude pozitivnih rezultata sa Prištinom, Srbija će i zvanično dobiti status kandidata Srbiji u martu 2012. godine, tvrdi izvor Pravde iz diplomatskih krugova u Briselu. Najčvršće su se za dodeljivanje uslovne kandidature Srbiji zalagale Nemačka, Velika Britanija i Austrija, dok su Francuska i Švedska bile za to da se Srbiji dodeli status kandidata bez uslova.

Najizvesniji scenario za Srbiju u ovom trenutku je, prema saznanjima Danasa, dobijanje „uslovljenog statusa kandidata“ za članstvo u Evropskoj uniji. To bi, kako je objašnjeno u diplomatskim izvorima u Briselu, značilo da će Srbija ovog decembra dobiti političko „zeleno svetlo“ za taj status, ali će konačna odluka biti ostavljena za mart 2012, do kada će morati da se ispune određeni uslovi, svi u vezi s Kosovom. Ovakav stav bi, kako je objašnjeno, bio kompromis između većine zemalja članica EU, koje se zalažu da se pozitivna odluka o statusu donese odmah, i onih koje imaju sumnje u spremnost Srbije da ovog trenutka napravi korak bliže ulasku u Uniju.

Do petka će trajati i intezivna diplomatska ofanziva Srbije, kao i pokušaji evropskih država koje ”drže stranu” Beogradu, da nagovore države koje se premišljaju na popuštanje i na prihvatanje bar ”zamrznutog” statusa. Izvori Novosti iz evropskih prestonica procenjuju da je za sada najizvesnije da će Evropski savet pozdraviti napredak Srbije u reformama, ali da će se konačna odluka o kandidaturi ponovo odložiti najranije za prolećni samit.

Tadić želeo status “dve Nemačke”

Funkcioneri vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Peter Bejer i Andreas Šokenhof tvrde da je predsednik Boris Tadić, sredinom ove godine u Fondaciji Fridrih Ebert u Berlinu, rekao da bi Srbija s Kosovom mogla da napravi sporazum po uzoru na onaj koji su svojevremeno usaglasile Savezna Republika Nemačka i Demokratska Republika Nemačka. „Predsednik Tadić je u govoru u fondaciji Fridrih Ebert, 27. juna 2011, rekao da misli da se sa Kosovom napravi sporazum sličan nemačko-nemačkom sporazumu iz 1972. godine. To bi značilo de fakto priznanje Kosova“, napisali su Bejer i Šokenhof u autorskom tekstu za list Frankfurter algejmajne cajtung (FAZ), ujedno ističući da međutim „nije dovoljno da se tako nešto kaže samo u Berlinu“, već da „to mora da postane zvanična politika Beograda“. S druge strane, kako je Danasu rečenu u kabinetu predsednika Srbije, Tadić je u tom govoru „spomenuo da u vezi s Kosovom postoji, između ostalih, i takozvani model dve Nemačke, ali nikako poput rešenja za koje se zalaže“. Srpski predsednik je tada poručio da Srbija očekuje status kandidata za članstvo u EU i, ubrzo nakon toga, početak pregovora o pridruživanju, ali da neće menjati stav o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova.

“Srpska levica” u Sloveniji i Hrvatskoj

Izborne pobede „dva Zorana", u Hrvatskoj i Sloveniji, pokazuju da se u regionu bivše Jugoslavije dešavaju procesi koji suštinski menjaju političku sliku Balkana. Na politiku dve bivše jugoslovenske republike veliki uticaj imaće, dakle, političari srpskog porekla, ali važnija od toga je činjenica da u regionu potpuni primat uzimaju stranke moderne levice, piše Pres. U Hrvatskoj je, naime, pobedila jasno profilisana levica koja je u prvi plan predizborne kampanje „gurnula" veliki broj svojih funkcionera srpske nacionalnosti, dok je budući premijer Slovenije Zoran Janković takođe pobedio sa jasnim levičarskim predizbornim programom, a uz to je Srbin rođen u okolini Smedereva. I predsednik hrvatskog SDP-a i budući premijer Hrvatske Zoran Milanović često je „optuživan" za svoje srpsko poreklo, što je često demantovano kao „neosnovano", ali u vrhu svoje stranke okupio je znatan broj Srba za koje računa da će zauzeti važna mesta u Vladi Hrvatske.

Počela primena sporazuma IBM

Primena sporazuma IBM, integrisana kontrola granicom, započela je juče dogovorom predsednika opštine Zubin Potok Slaviše Ristića sa predstavnicima Kfora. „Kontrola neće biti sveobuhvatna jer će kontrolni punkt služiti više kao ‘stop’ za eventualne pokušaje kriminalnih grupa da isprovociraju situaciju, kao i za sprečavanje šverca roba putevima koji sever Kosova povezuju sa teritorijom Kosova južno od Ibra“, potvrđeno je Pravdi u komandi Kfora u Prištini. Prema istom izvoru, postignut je načelan dogovor da se rešenje Jagnjenice primeni i u slučaju ostalih 17 barikada postavljenih po magistralnim i alternativnim putnim pravcima po severu Kosova.

Kao znak dobre volje da se situacija na severu Kosmeta reši mirnim putem i da bi pokazali da nisu protiv svoje države Srbije, Srbi iz ovog dela pokrajine u ponedeljak su, najpre u Jagnjenici, a potom i u Jarinju, uklonili barikade. One su bile postavljene u cilju odbrane od instaliranja takozvanih kosovskih institucija. Raščišćavanje terena u Jagnjenici Kfor je zaustavio večeras, jer smatra da zbog mraka nije bezbedno dalje raditi taj posao i on će biti nastavljen u utorak, pišu Novosti.

Na pitanje novinara Politike da li je uklanjanje barikada početak sklanjanja i ostalih prepreka na magistralnim putevima koji vode ka administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje (kao i na ostalim mestima na kojima su postavljene u poslednjih 120 dana), predsednik zvečanske opštine odrično odgovara: “Barikade ostaju, dok ne vidimo da je sporazum koji je postigao Borislav Stefanović u Briselu u našem interesu. Tačnije, dok ne dobijemo garancije da administrativni prelazi nisu granice”.

Vujović: Sve je isceđeno, došlo se do granice

Nijedna privreda ne može da izdrži rashode države koji su veći od 40 odsto društvenog proizvoda i koji premašuju i polovinu društvenog proizvoda kada dodamo troškove javnih preduzeća i partija. Sada se troškovi pokrivaju „na mišiće“, kroz zaduživanje. Moraju da se smanjuju rashodi da bi razumni porezi to mogli da pokriju, mora da se skloni sve ono što nije vezano za usluge koje pruža država. Ni najbolji poreski administrator ne može iz ove privrede i iz ljudi da iscedi više para. Nema više, došlo se do granice, kaže za Blic dr Dušan Vujović, ekonomista koji je godinama radio u Svetskoj banci.

Oprezno sa “švajcarcem” i dolarom

Zbog sve češćih govorkanja da će evro propasti, neki građani su odlučili da svoju štednju iz ove valute prebace švajcarski franak i američki dolar, a pojedini u kanadski, pa i u australijski dolar. Iako su kamate na depozite u švajcarcima i dolarima veoma niske od 1,5 do tri odsto, a ostale valute i ne mogu da se polože u banke, već samo u sefove, nepoverljivi građani su spremni i na gubitak, pišu Novosti. Građani koji o tome razmišljaju potrebno je da znaju da ih svaka konverzija košta, odnosno plaćaju proviziju i dobijaju manju kamatu na uloge položene u drugim valutama. Kao i uzimanje kredita u švajcarskim francima, što se pokazalo kao veoma loše i štednja u ovoj valuti može da donese gubitak.

Duži spiskovi u narodnim kuhinjama

Najsiromašnijim građanima Srbije besplatan topli obrok u narodnim kuhinjama zagarantovan je do Nove godine, a sledeća nabavka zavisiće od novca koji Vlada RS opredeli budžetom za 2012. godinu. U ovom trenutku, punom parom rade 72 kuhinje u kojim se svakodnevno pripremi i podeli 29.480 obroka. A novi, i znatno duži spiskovi, pišu se u Crvenom krstu Srbije, pišu Novosti.

Poslednja rata duga poljoprivrednim penzionerima

Poslednja četvrta rata duga poljoprivrednim penzionerima biće isplaćena do 15. decembra ove godine, potvrdio je juče potpredsednik vlade dr Jovan Krkobabić, najavljujući da će više od 200.000 poljoprivrednika dobiti u proseku po 30.000 dinara sa pripadajućim kamatama na osnovu četvrte rate duga, piše Politika. Novac na koji se čeka do 2006. godine obezbeđen je rebalansom budžeta i kako je pojasnio Krkobabić za ovu namenu bilo je neophodno pribaviti nešto više od sedam milijardi dinara. Reč je o isplati duga nastalog do 2006. godine, kada ja Zakonom o javnom dugu prema zemljoradnicima bila predviđena isplata duga u četiri rate.

Veselinov: Metak koji je ubio Đinđića još leti

Neposredne ubice premijera Zorana Đinđića su osuđene, ali pravda još čeka na zadovoljenje. Teško mi je da poverujem da atentatori nisu imali politički kišobran i podršku u delu policije. Na sudu nije dat konačan prilog razotkrivanju mreže za destabilizaciju i slom Đinđićeve vlade - kaže Dragan Veselinov, profesor FPN i bivši ministar u vladi Zorana Đinđića, na pitanje da li je istina o atentatu na premijera Đinđića sudski rešena. Veselinov prvi put za Danas govori o radu vladine komisije, čiji je član bio, formirane povodom pobune Jedinice za specijalne operacije (JSO) u novembru 2001. Istraga o pobuni takozvanih „crvenih beretki „ vodi se trenutno protiv osmorice bivših pripadnika JSO u Specijalnom sudu, pod sumnjom da je predstavljala uvod u atentat. “Pobuna još nije završena. Metak koji je ubio Đinđića još leti. Cela mreža nije razotkrivena. A ona je samo deo preživele Srbije koja sanja da vlada nekontrolisanim nacionalnim barjakom, bezakonjem i izdržava se kriminalom” - kaže Veselinov.

Prali pare za Šarića

Atinski tužilac odredio je pritvor Damjanu (25) i Srđani Dudić (19), Đuri (Krsto) Kapetanoviću (20) i Saši (Smiljan) Samardžiću (21), koji su uhapšeni prošle nedelje, pod sumnjom da su prali novac za narko-bosa Darka Šarića. Policija je istovremeno nastavila da traga za trojicom u vrhu kriminalne piramide Šarićem, Gornom Sokovićem i Rodoljubom Radulovićem, pišu Novosti. Grčki mediji izveštavaju da četvoro uhapšenih neće biti isporučeni državama u kojima se već vode sudski postupci, već da će sprovesti sopstvenu istragu, jer su krivična dela krijumčarenja kokaina i pranja para počinjena i u ovoj zemlji. Tako se Srbiji, Crnoj Gori, Argentini, Italiji i Sloveniji, pridružila i Grčka.

Sve više trudnica odaje se prostutuciji

„Teška ekonomska situacija mnoge je primorala na stvari koje su mislili da nikada neće učiniti. O očaju koji vlada među ljudima svedoči i nedavni slučaj hapšenja trudnice koja je u petom mesecu počela da se bavi prostitucijom“, navodi izvor Pravde blizak istražnim organima. Samo ispod beogradskog Plavog mosta, poznatom okupljalištu „dama noći“, trenutno radi čak desetak bremenitih žena, a da ih ima još tridesetak na lokacijama u blizini Ade Ciganlije i Železničke stanice. Zanimljivo je da se među njima ne nalaze samo žene iz najugroženijih socijalnih slojeva.

Makro uhapšen treći put za dve godine

Smederevska policija uhapsila je vlasnika varijete bara "Nina" u Mihajlovcu, Ljubišu Vasića (44) osumnjičenog za organizovanje prostitucije. U poslednje dve godine ovo je treće hapšenje Vasića. Zbog prostitucije već je dva puta osuđivan, dok je "Nina" radila uprkos sudskoj zabrani. Ljubišu Vasića zvanog Vaske policija opet sumnjiči za posredovanje u prostituciji, a krivična prijava podneta je protiv još dvojice konobara, koji se brane sa slobode, pišu Novosti. Cena je bila 90 evra za pola sata i 120 evra za sat. Konobari su povezivali goste sa devojkama i vodili evidenciju o popijenim pićima, koja su naplaćivana od 600 dinara za koktel do 15.000 dinara za bocu šampanjca.

Novi državni praznici izglasani u Skupštini

Akcija Presa da se 21. oktobar proglasi za Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu dobila je juče veliko finale u Skupštini gde su izglasane zakonske promene koje su omogućile da se datum masakra u Šumaricama ubuduće obeležava kao državni praznik. Glasova protiv ove inicijative gotovo da nije bilo - od 127 prisutnih poslanika čak 124 su glasala „za". Dan sećanja obeležavaće se radno, kao što i priliči ovakvom povodu. Osim 21. oktobra, praznici su postali i 11. novembar kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu i 22. april kao Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu. Novina je i da će se Dan državnosti praznovati dva dana, 15. i 16. februara.

Građani mogu da očekuju praznu korpu

Potrošačka korpa, statistički ideal zadovoljavanja potreba jednog domaćinstva, ostaje i dalje nedostižna većini građana Srbije. I dok su pojedine osnovne namirnice nedavno pojeftinile, malo Politikino istraživanje i poređenje cena desetak artikala decembar 2011. i 2010. godine, pokazuje da su cenovnici ipak nastavili da „proklizavaju” i u ovoj godini koja je na izmaku. Nije, međutim, ni sve u cenama u supermarketima. Ukoliko u jednačinu ubacimo i rast cena usluga, komunalija i energenata, moramo zapitati – čime Narodna banka Srbije meri godišnji rast inflacije. “Ne verujem da bi u narednoj godini rast plata mogao da isprati rast cena. Građani i u 2012. godini mogu da očekuju prazniju korpu i platu koja će verovatno biti jedino nominalno veća, a realno manja. To znači da bi zarade mogle da budu veće u brojevima, ali će manje vredeti, odnosno manje artikala će moći da se kupi. Osim toga, očekuje se i da bi mogao da poraste broj građana koji će imati smanjenje prihoda” – procenjuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, dodajući da su male šanse da će u toku sledeće godine Narodna banka Srbije odlučiti da skida inflaciju ispod dvocifrenog nivoa.

Suvi kašalj puni ordinacije

Uporan suvi kašalj, visoka telesna temperatura, malaksalost, bol u grudima, pojačan sekret iz nosa, stomačne tegobe... Ovih dana brojni sugrađani žale se lekarima kako ne znaju na koji način da pobede prehladu i ne znajući da ona očas posla može da „pređe” u bronhitis, čak i upalu pluća. Od virusa nisu pošteđeni ni mališani koje muče i stomačne tegobe. Doktorske ordinacije sve su krcatije, a u ovom trenutku u čekaonicama prestoničkih domova zdravlja ima 50 odsto više pacijenata nego pre nekoliko nedelja, piše Politika.

Mnogo srpskih velikana sahrenjeno van otadžbine

Mnogo je srpskih velikana sahranjeno daleko od otadžbine, pišu Novosti. Od vlasti do vlasti, bilo je podobnih i nepodobnih. Od srednjovekovne do komunističke Srbije, nicale su humke širom sveta. Od Vladislava Drugog (sina Kralja Dragutina), preko ustanika za vreme Turaka, do kompletne jugoslovenske kraljevske vlade u egzilu, čiji su članovi, računajući 60-ak generala i oficira, sahranjeni uglavnom na grobljima u Evropi.
Džajić: Prijalo mi je skandiranje “delija”

Dragan Džajić je bio i ostao miljenik “delija”, mada je zbog njih pre šest godina, kada su skandirali “Džajo, odlazi” i napustio Crvenu zvezdu. Međutim, ta epizoda i emotivnost najboljeg srpskog fudbalera svih vremena doveli su do toga da “Marakana” ostane bez “glavnog junaka” priče koja traje već 42 godine. Ovacije na Vračaru, skandiranje, koreografiju s njegovim likom, zastavu sa njegovim imenom, Džaja je gledao u svom domu. “Prijalo mi je, naravno, a kome ne bi... Samo lud čovek bi mogao da kaže da mu je svejedno. Drago mi je bilo što navijači imaju takvo mišljenje o meni, a još sam srećniji jer je na kraju Zvezda pobedila. Mislim da su “delije” na taj način odale priznanje mom sveukupnom radu” - kaže Džajić za Novosti, potvrđujući da postoji mogućnost njegovog povratka na Marakanu.