SKUPO ULJE I LOŠI SOKOVI

Troškovi života u Beogradu, u julu ove godine, veći su za 9,6 procenata nego u istom mesecu lane, uljarski kartel “frizira” cene pa je Ministarstvo trgovine, iz koga je onomad stizala tvrdnja da u radnjama ne plaćamo najskuplje proizvode, moralo da reaguje kod Komisije za zaštitu konkurencije a Pokret za zaštitu potrošača tvrdi da neki proizvođači u sokove, umesto voćne kaše pakuju salmonelu i ešerihiju koli.

Poslanike će od septembra u Domu narodne skupštine hladiti nove klime a građani koji ne štrajkuju, strepe od toga da li će moći da kupe ogrev. Sprema se i rekonstrukcija domaće vlade a u svetu, Dmitrij Medvedev citira Gogoljevu opasku da „nema ništa svetijeg od prijateljstva” i iz egzotičnog letovališta Soči pokazuje kako se na moderan način, komunicirajući putem video – bloga, zemlja može voditi i dok je predsednik na odmoru.

Učesnice u nacionalnim nošnjama tokom priprema za izbora Mis Univerzum 2009.
koji će biti održan 23. avgusta na Bahamima: Kiara Sherman (Bahami)

Skup život u prestonici

Troškovi života u Beogradu, u julu ove godine, veći su za 9,6 procenata nego u istom mesecu lane, saopštio je Zavod za informatiku i statistiku grada. Blic piše da su prehrambeni proizvodi poskupeli za 5,1 odsto, predmeti za domaćinstvo 8,9, a usluge 26,3 procenta. U posmatranom periodu higijenski preparati poskupeli su za pet odsto, cene obuće, novina i školskog pribora ostale su na istom nivou, dok je odeća pojeftinila, čak za četiri procenta. Najveći rast zabeležile su cene građevinskog materijala - 37,2 odsto, zanatske usluge skuplje su za 0,6 odsto, a veći rast beleže i cene duvanskih proizvoda - 26,7 procenata.

Uljari podmazali cene

Zbog toga što su vodeći proizvođači jestivog ulja - „Vital” iz Vrbasa i „Sunce” iz Sombora, koji posluju u sklopu sistema „Invej”, kao i „Dijamant” iz Zrenjanina i „Banat” iz Nove Crnje, sporazumno ukinuli rabate u junu i julu ove godine i vratili cene ulja na najviše do sada - između 123,5 i 124,5 dinara, Ministarstvo trgovine je juče podnelo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da pokrene postupak ispitivanja povrede konkurencije. Blic piše da će uljari – monopolisti, ako se dokaže da su „povredili konkurenciju”, odgovarati po još važećem starom Zakonu o zaštiti konkurencije (primena novog će startovati tek 1. novembra). Kazne u iznosu od jednog do 10 odsto ukupnih godišnjih prihoda proizvođača ulja, izricaće sudija za prekršaje.

Da su uljari „podmazali” cene vidi se i iz podataka Evropske agencije za statistiku za 2008. godinu, prema kojima su cene ulja u Srbiji tokom poslednje tri godine skočile za 39,7 odsto. U to vreme jestivo ulje u Francuskoj je u odnosu na Srbiju bilo jeftinije za 22,8 odsto, u Nemačkoj za 32,4 odsto, a u Holandiji za neverovatnih 81,50 odsto.

Umesto voća u soku salmonela i ešerihija koli

U drugom uporednom ispitivanju kvaliteta prirodnih sokova, nektara i sirupa koje je uradio Pokret za zaštitu potrošača Beograd, čak trideset odsto uzoraka eliminisano je kao neispravno piše Blic, navodeći da je u jednom uzorku pronađeno prisustvo salmonele, ešerihije koli, kvasca i plesni. Opšta ocena prirodnih sokova koji se prodaju na tržištu je prosečna a Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, komentariše da cene voćnih sokova, nektara i sirupa nisu proporcionalne njihovom kvalitetu.

Najveći broj eliminisanih uzoraka su voćni nektari, a eliminisani su zbog malog sadržaja voća. Samo jedan uzorak označen je kao opasan za konzumaciju, ostali eliminisani uzorci nisu štetni za zdravlje potrošača, ali je nedopustivo da se u deklaracijama navode netačni podaci i na taj način zavaravaju potrošači. Ovi proizvođači za sada ne mogu biti kažnjeni, jer još nije izglasan novi pravilnik kojim se definiše sadržaj soka u nektaru, koji je napisan po pravilima koja važe u Evropskoj uniji, a koji je napisan još 2005. godine.

Mućke s receptima za lekove

U prva četiri meseca ove godine lekari u Srbiji su izdali dva miliona recepata više nego lane. Time je trošak za lekove povećan za čitave dve milijarde dinara, pišu Novosti navodeći da je kontrolom u mnogim zdravstvenim ustanovama otkriven niz zloupotreba i javašluka - da doktori sami sebe leče, iako bi i oni morali da imaju svog lekara.

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da će protiv lekara koji su neregularno propisivali lekove najverovatnije pokrenuti postupak za nadoknadu štete a ukoliko se ne zaustavi porast potrošnje, u RZZO razmišljaju o povećanju participacije za lekove, koja je u januaru duplirana - sa 20 na 40 dinara. U RZZO kažu da nismo bolesniji nego prošle godine, ali da trošimo više lekova. Analiza potrošnje pokazuje da je broj korisnika lekova povećan za 186.615. Ali, ni izbliza toliko koliko je povećano propisivanje i izdavanje lekova. Od januara do kraja aprila prošle godine izdato je 18.472.728 recepata, a ove godine 1.331.129 više - 19.803.857.

Cvokotanje sve izvesnije

Trgovci ogrevom u Beogradu poručuju da bi ljudi trebalo ranije da počnu da razmišljaju o ogrevu jer je moguće da će biti problema sa nabavkom. Blic piše da bi bilo pametno ove godine početi sa snabdevanjem ranije, jer zbog trenutnih kretanja na tržištu postoji mogućnost nestašice. Sa “Kolubarom” se ne zna šta će se desiti, a iz Bosne najavljuju smanjenje proizvodnje uglja... Kupuje ko može a prodavci najavljuju poskupljenje pa ko može kupuje ugalj i drva sada, plašeći se najava hladne zime. Strah podgreva i sumnja da će toplane raditi punom parom pa se mnogi snabdevaju “rezervnim gorivom” ako se desi da radijatori ostanu hladni.

Ministara "ko u Kini"

Od smanjenja broja ministara, najavljivanog još u martu verovatno neće biti ništa. U vladajućoj koaliciji, prema izvorima Novosti iz vlade Srbije, nije bilo pregovora o smanjenju broja ministarstava, niti je DS takvu mogućnost nagovestila svojim partnerima iz SPS i G 17 plus.

Vlada Srbije sa 25 resora tako ostaje jedna je od najglomaznijih u regionu. Slovenci imaju 17, Hrvati 15, a Crnogorci i Makedonci po 14 ministara. Zanimljivo je da naša država ima isti broj resora kao i najmnogoljudnija zemlja na planeti - Kina (25 portfelja i dva vicepremijera).

Da rekonstrukcija Vlade Srbije, koju spremaju predsednik Tadić i premijer Cvetković neće doneti neke posebne uštede, smatra saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, koji za Pres objašnjava da će se najavljenim smanjenjem broja ministarstava uštedeti samo nekoliko desetina plata, što je zanemarljivo u odnosu na ukupan broj državnih službenika. nJer, kako kaže, „samo u javnom sektoru zaposleno je oko pola miliona ljudi, a u državnoj administraciji oko 28.000. Država će stvarno da uštedi tek kada se značajno smanji broj ljudi koji rade u administraciji, ali i poveća efikasnost njihovog rada.“

Izbora (ne)će biti

Iako u vladajućoj koaliciji tvrde da prevremeni parlamentarni izbori nisu na vidiku, ponašanje stranaka G17 plus i Sandžačke demokratske partije ukazuje suprotno. Lideri SDP i G17 plus Rasim Ljajić i Mlađan Dinkić najavila su na jesen formiranje novih partija, sačinjenih od više manjih stranaka i pokreta koje su spremne za saradnju, a sagovornici Danasa tvrde da su njihovi potezi potpuno u skladu sa pravilima ponašanja stranaka, koje ukazuje na blizinu prevremenih izbora. Oni ističu da je ovo i borba za što bolje pozicioniranje u eventualnim pregovorima oko formiranja vlade, odnosno postizbornih koalicija.

“Izvesno je da će vladajuća koalicija, odnosno DS koja je ključna stranka na vlasti, čim bude imala neke pozitivne nagoveštaje poput bele šengenske liste i stabilizovanja kriznih tendencija ići na izbore. Sve male i srednje stranke moraju dotle da svoj pregovarački potencijal podignu tako što će raditi na tome da one steknu izvestan parlamentarni status,” kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka komentarišući da, “kad god imate krizne trenutke i situaciju uzajamne blokade političkih aktera ili nedovoljnu legitimnost, unutar vladajuće koalicije i opozicije počinju da se odvijaju igre povećanja kredibiliteta i nuđenja alternativnih scenarija.”

U duvanskom dimu

Odgovorom Ratka Kneževića i Veselina Simonovića, glavnog i odgovornog urednika, Stanku Subotiću Canetu na stupcima Blica se nastavlja saga o duvanskoj aferi, u kojoj su umešani mnogi akteri ex YU zemalja. Knežević tvrdi da stoji iza svake svoje riječi koju je „izgovorio u razgovorima sa novinarima podgoričkih Vijesti, beogradskog Blica i NIN-a, i poručuje da se nada kako će se sa Stankom Subotićem i bivšim prijateljem Milom Đukanovićem naći „na nekom sudu, prije Suda istorije.” Beogradski sud Knežević, kako kaže, priželjkuje jer „zbog nečega što on najbolje zna, gospodin Subotić izbjegava Beograd i pravosudni sistem Republike Srbije”.

Napominjući da Subotiću odgovara jer je Blic i njega lično, kao glavnog i odgovornog urednika, optužio da su “pisanjem doprineli ubistvu premijera Đinđića” Veselin Simonović, između ostalog, čitaoce podseća „da je u Srbiji protiv Subotića podignuta optužnica za šverc cigareta (i raspisana međunarodna poternica) i da je to za profesionalne novinare dovoljan razlog da se bave ovom temom”.

„Pisaćemo, naravno, i dalje o švercu cigareta, ljudi, droge, desetinama nerazjašnjenih ubistava i nikakvi advokatski timovi i pisma nas od toga neće odvratiti. Nijedan zločin ne zastareva”, piše Simonović i zaključuje da je pokojnom premijeru „za života i posle ubistva najviše zamerao što je sebi dozvolio da se i sretne sa ljudima kakvi su pisci u ponedeljak objavljenog pisma. Gospodin Subotić ga nije sam sročio.”

Rat decibelima

Problem buke sa splavova i kafića u prestonici, koji traje već više godina unazad mogao bi biti rešen proširenjem nadležnosti gradske ekološke inspekcije. Danas piše da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine podneo inicijativu gradonačelniku da se prošire nadležnosti gradske ekološke inspekcije zbog velikog broja pritužbi Beograđana na preglasnu muziku iz splavova i kafića. Proširenjem nadležnosti inspekcija bi mogla da naplaćuje kazne ili zatvara objekte koji ne poštuju dozvoljen nivo buke od 30 do 60 decibela.

Umesto na „crnoj listi” Alpina ponovo asvaltira

Iako je Vlada Srbije nedavno razmatrala mogućnost da, zbog čestih probijanja rokova, nepoštovanja ugovornih obaveza i neslavno završene priče o koncesiji za autoput Horgoš–Požega austrijske kompanije Alpina i Por, stavi na crnu listu za dobijanje poslova u našoj zemlji Politika izveštava kako je Alpina proglašena za pobednika na tenderu za obnovu magistrale od Kokinog Broda do Nove Varoši. U Putevima „Užice” tvrde, međutim, da su Austrijanci ponudili damping cene.

Alpina je, inače, državu Srbiju tužila zbog raskinute koncesije za autoput Horgoš–Požega. Ostaje pitanje zašto ovaj novi posao nije poveren Putevima „Užice”, domaćoj firmi čija ponuda je bila 16 miliona dinara jeftinija. Tim pre što su se Užičani već dokazala obnavljajući magistralne puteve po Srbiji i što je domaća građevinska industrija u krizi. Nije zgoreg podsetiti na ni na to da je Alpina jula 2006. godine dobila posao obnove starog i izgradnje novog mosta kod Beške, koji još nije završen. Alpina i POR spadaju, inače, u firme bez kojih već nekoliko godina nijedan značajniji tender u Srbiji nije prošao. Konkurisale su za obnovu beogradskog mosta „Gazela”, kao i na nedavno završeni konkurs za izgradnju leve trake autoputa Horgoš–Novi Sad.

Pismo iz Sočija

“Ukrajina uporno radi na kidanju rusko-ukrajinskih ekonomskih veza”, poručio je Medvedev svom ukrajinskom kolegi Viktoru Juščenku u svom video blogu. Politika piše da Medvedev za napetost između dve zemlje krivi današnje ukrajinsko rukovodstvo. Ipak, nije reč o raskidu diplomatskih odnosa već predsednik Rusije navodi konkretne primere neprijateljskih postupaka ukrajinske vlasti, kada je zvanični Kijev zauzeo otvoreno antiruske stavove u vezi sa vojnim napadom Sakašvilija na Južnu Osetiju. U istu kategoriju spadaju i težnje političkog rukovodstva Ukrajine da ta zemlja stupi u NATO. Ruski predsednik je posebno istakao da se „političko rukovodstvo Ukrajine, zaobilazeći Rusiju, dogovara sa Evropskom unijom o isporukama gasa u Evropu. Uzgred rečeno, našeg, ruskog gasa. I potpisuje dokument potpuno suprotan januarskim rusko-ukrajinskim dogovorima. Kijev uporno radi na kidanju rusko-ukrajinskih ekonomskih veza, pogotovu u energetskoj sferi, dovodeći tako u opasnost korišćenje faktički jedinog gasnotransportnog sistema koji omogućava energetsku bezbednost Rusije, Ukrajine i mnogih evropskih država”.

Medvedev zaključuje pismo uverenjem da će se mnogostruke veze Rusije i Ukrajine obavezno vratiti na kvalitetno novi nivo, na nivo strateškog partnerstva i da takvo vreme nije daleko.

U Moskvi se spekuliše da je neposredni povod za ovakvu odluku nedavno proterivanje dvojice ruskih diplomata iz Ukrajine. U Ukrajini, pismo Medvedeva mnogi komentarišu kao pokušaj Medvedeva da utiče na predstojeće predsedničke izbore u Ukrajini.

Novosti pišu da Medvedev direktno okrivljuje vlasti Ukrajine da se bave revizijom zajedničke istorije, da prave od saradnika nacista heroje, veličaju ulogu radikalnih nacionalista... a Juščenku zamera i mešanje ukrajinskih vlasti u crkvene poslove. Juščenko se, naime, otvoreno zalaže za autokefalnost pravoslavne crkve u Ukrajini, odnosno, za njeno odvajanje od Moskovske patrijaršije.

“Mobilni” defekt

Novim zakonom o saobraćaju će tek od 10. decembra početi kažnjavanje vozača ukoliko ih policija uhvati da telefoniraju ili kucaju poruke u toku vožnje. Kazna će, kako piše Pres, biti 5.000 dinara što je mnogo manje od kazni u nekim evropskim državama. Za upotrebu mobilnog u toku vožnje u Velikoj Britaniji kazne su i do 3.000 evra, a u Holandiji do 2.500 evra.

U saobraćajnoj policiji ističu da se u Srbiji godišnje dogodi oko 15.000 saobraćajnih nesreća koje su izazvane korišćenjem mobilnog telefona tokom vožnje. Policija smatra da je uzrok oko petine udesa nepažnja vozača dok za volanom razgovaraju telefonom ili šalju SMS poruke.

Iz Gvantanama u Sloveniju

Iako Slovenija, posle burne parlamentarne rasprave 6. avgusta, nije obznanila hoće li i kada primiti zatočenike iz Gvantanama Politika piše da bi namera vlade u Ljubljani da primi osumnjičene za terorizam iz ovog logora na Kubi svrstala Deželu u krug država koje su suočene sa posebnim bezbednosnim rizikom. I, dok Jožef Jerovšek, poslanik u slovenačkom parlamentu tvrdi da je sve izvesnije da će Slovenija, za razliku od većine evropskih država, primiti osumnjičene za terorizam iz logora Gvantanamo na Kubi zahvaljujući šefu slovenačke diplomatije Samuelu Žbogaru (koji je prethodno obavljao funkciju ambasadora Slovenije u SAD) Zmago Jelinčič iz desničarskog SNS je kategoričan: „Ne dolazi u obzir!” – kaže ovaj političar i ističe da se tu ne radi o „slovenačkom problemu” i da „Amerikanci treba da sami da počiste svoju svinjariju umesto što prvo prave neprilike po celom svetu, zakuvaju ratove, napadaju suverene države i slično, a posle bi sve to da svale na ramena celog sveta”.

Tvrdeći da je reč o dezinformacijama Milivoje Mihajlović, direktor vladine kancelarije za saradnju sa medijima, takođe za Politiku kaže da „Vlada Srbije nije raspravljala o mogućnosti primanja zatvorenika osumnjičenih za terorizam iz američkog zatvora Gvantanamo na Kubi u posebno odeljenje požarevačkog zatvora Zabela”.

U Kinu u pečalbu

Kineska napredna ekonomija i niži troškovi života privlačni su za za mlade iz Amerike koji u ovoj azijskoj zemlji pokušavaju da obezbede posao. Kina je znatno jeftinija da se započne neki biznis, piše Danas navodeći da Šangaj i Peking postaju nova tla mogućnosti za američke diplomce, suočene sa dvocifrenom stopom nezaposlenosti kod kuće. Kineska ekonomija je gostoljubivija, kako za preduzetnike tako i za one koji traže zaposlenje, sa bruto domaćim proizvodom i većim od 7.9 odsto u poslednjim kvartalima u poređenju sa periodom od prošle godine. Nezaposlenost u urbanim oblastima Kine je 4.3 odsto, zvanični su podaci vlade ove mnogoljudne zemlje.

Misterija žute kuće

Stanovnici sela Ripe, u kojem se nalazi "žuta kuća", za koju se veruje da je bila mesto stravičnih zločina, pomogli su njenom vlasniku Abdula Katučiju da spreči istražitelje Saveta Evrope, koji u Beogradu, Prištini i Tirani sprovode istragu o trgovini organima otetih Srba na KiM da uđu ne samo u misterioznu kuću već i u selo, pišu Novosti.

Albanski ministar pravde Enekelejd Alibej, koji je ranije rekao da je njegova zemlja "otvorena za svaki zahtev za sprovođenje istrage, koji je u skladu sa međunarodnim konvencijama", sada je poručio specijalnom izaslaniku Diku Martiju da "pravo da vodi istragu u Albaniji ima samo albansko tužilaštvo".

Komentarišući ovakav obrt Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, napominje da Albanija, u skladu sa međunarodnim pravom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ima obavezu da istraži navode knjige bivšeg haškog tužioca Karle del Ponte, kao i izveštaj Hjuman rajts voča, u kojima se iznose sumnje o trgovini organima.

“Crnogorci” još na drumovima Srbije

Rok za preregistraciju vozila sa stranim tablicama istekao pre 20 dana, a policija je na drumovima Srbije vozačima, koji su i pored toga vozili ove automobile, oduzela 410 tablica i podnela prekršajne prijave. Danas piše da te tablice završavaju kod nadležnih organa država odakle vozila potiču, a automobile koji ostanu bez tablica vlasnici moraju da odšlepaju sa ulice. Kazne za vozače koji nisu u zakonom predviđenom roku izvršili preregistraciju “crnogoraca”, a učestvuju u saobraćaju, kreću se od 15.000 do 30.000 dinara. Nadležni kažu da je jedino rešenje da vlasnici izvezu sporan automobil u zemlju porekla. Mnogi građani smatraju, međutim, da su prevareni i nameravaju da tuže državu a predsednik Udruženja „Vlasnici vozila iz Crne Gore“ Nenad Nerić kaže za Danas da između 5.000 i 10.000 vozila nije preregistrovano u zakonom predviđenom roku, jer je Uredba o obaveznoj preregistraciji vozila sa stranim tablicama zloupotrebljena na više načina.

Država nekom majka – nekom maćeha

Dok je broj štrajkova sve veći i kriza pogađa sve više građana Srbije za funkcionere ne važi besparica pa će, kako piše u Presu, Parlament potrošiti 30 miliona dinara za uvođenje klimatizacije u Dom Narodne skupštine. Poslanici su se, naime, žalili da ne mogu da rade po vrućini pa će i pored toga što je ovo zdanje nedavno kompletno renovirano, do 31. avgusta biti ugrađeni klima-uređaji.

Da klimatizacija u delu zgrade parlamenata neće naružiti izgled ovog zdanja iz 1936. godine tvrde i u Zavodu za zaštitu spomenika Beograda.

Otkup državnih stanova pod lupom

Počelo je utvrđivanje činjenica povodom afere dodele i otkupa 288 državnih stanova. Za dve nedelje građani Srbije će uvideti da li će funkcioneri i zaposleni u državnim organima i organizacijama i dalje biti privilegovani u državi Srbiji. To je, naime, rok u kome, prema pisanju Politike, pravni tim koji je vladin Generalni sekretarijat formirao po nalogu premijera Mirka Cvetkovića, treba da predloži vladi da li će biti ukinuta Uredba i obustavljena dodela državnih stanova ili će se samo prestati sa otkupom, odnosno, prodajom ovih kvadrata.

Iz napisa u Blicu vidi se da je od 600 spornih državnih stanova 288 već otkupljeno, po cenama ispod tržišnih, a da je započeta procedura otkupljivanja još 100 stanova. Interesantno je da za 212 stanova korisnici još nisu podneli zahtev za otkup, pa Vlada Srbije sa Poreskom upravom i Direkcijom za imovinu treba da odluči šta će biti sa njima.

Vladina komisija je, prema tvrdnjama Presa, izračunala da je država na otkupu 288 službenih stanova izgubila skoro 10 milijardi dinara pošto su stanovi plaćani po 4-5 puta nižim cenama od tržišnih. Sada više ne može ništa da se učini tim povodom.

Oružje – tu oko nas

Prema podacima policije, u toku prošle godine oduzeto je oko 1.800 komada vatrenog oružja. Baveći se ovom temom posle ranjavanja petogodišnje devojčice iz vatrenog oružja ručne izrade u Spomen-parku Jajinci Politika navodi da raste naoružanje u narodu. U Srbiji se svake godine registruje oko 15.000 komada oružja tako da se u rukama građana nalazi oko dva miliona komada oružja. Od toga oko 1,1 milion registrovanog, što znači da se više od 900.000 komada oružja nalazi u ilegalnom posedu građana.

Prema Krivičnom zakonu, za posedovanje oružja bez dozvole zaprećena je kazna od maksimalno tri godine zatvora. Ukoliko je reč o automatskom, gasnom ili eksplozivnom oružju, propisana kazna je do pet godina zatvora. Ako pak neko prodaje, nabavlja, nosi ili drži veću količinu oružja i municije, ili je reč o oružju velike razorne moći, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

I muškarci na meti trgovcima ljudima

Agencije za manekenke i škole trbušnog plesa regrutni su centri odakle se vrbuju devojke za prostituciju, smatra Siniše Antonijevića, inspektor za suzbijanje trgovine ljudima i ilegalnu prekograničnu migraciju u Policijskoj upravi Vranje. Govoreći za Novosti da je u Srbiji registrovano 50.000 manekenki i 20.000 trbušnih plesačica Antonijević kaže da su one laka meta trgovcima ljudima kad ostanu bez novca.

Trgovina ljudima sve je unosniji "biznis", koji na jugu Srbije polako preuzima primat švercu droge. Zarade su ogromne, pa je to mnogima motiv da se uključe u "posao". U ovoj nelegalnoj raboti nacionalnost nije smetnja za saradnju Srba i Albanaca a žrtve su, u poslednje vreme, uglavnom Kinezi, ali ima i Avganistanaca i Kurda iz Turske. Zanimljivo je da su u 80 odsto slučajeva žrtve trgovine ljudima muškarci, a ne žene kao što se do sada mislilo.

Striptiz

„Noć mode za igrače”, specifičnu reviju, tokom koje pistom umesto manekena šetaju teniseri, a koja se održava se svake godine uoči „Rodžer kupa” u Montrealu Novak Đoković je iskoristio za šou koji je, prema pisanju Blica i oduševio i šokirao javnost. Đoković se, naime, na improvizovanoj pisti u holu hotela „Kraljica Elizabeta” pojavio samo u veoma kratkom bademantilu orijentalnog stila i crnim papučama i onda je, reagujući na vrištanje publike „ponesen pozitivnom atmosferom i s blagim smeškom na licu, jednim pokretom ruke sa sebe skinuo bademantil.”