SAMOPOUZDANJE SRBIJE, IZAZOV ZA HRVATSKU

Novi, odlučniji ton koji iz Beograda dolazi prema Zagrebu, pokazuje da nova srpska vlada verovatno ima i samopouzdanja i volje da otvoreno postavi i ona pitanja koja dosad službeni Beograd nije mogao da postavi. Sam odnos Srba i Hrvata je poput odnosa bivših supružnika, ratovali su, mrzeli se i grlili, nikada jedan drugome nisu do kraja verovali, ali nakon svega obostrano uživaju u epitetu "bivši".

Tihi bojkot komšija

"Nesporazum Srba i Hrvata", naslov je teme nedelje koju Politika donosi na tri strane i gde piše da se odnos najviših zvaničnika Beograda prema Zagrebu od 2000. do ove godine zasnivao se na nekoj vrsti političke (ne)korektnosti, pa i nekoj vrsti podređenosti u odnosu koji bi trebalo da bude partnerski. Ispoljena je korektnost prema interesima, pre svega ekonomskim, hrvatske države (u Srbiji radi više stotina hrvatskih firmi, u Hrvatskoj nijedna srpska), korektnost prema žrtvama koje je podnela za vreme ratnih sukoba (Boris Tadić se prošle godine izvinio građanima Hrvatske kojima su nesreću doneli pripadnici srpskog naroda), dok su sva sporna pitanja koja su se doticala zajedničke prošlosti ili prećutkivana ili prebacivana na takozvane niže nivoe. Rezultat takve politike je robna razmena između dve države vredna oko 400 miliona dolara za pola godine, nesmetano kretanje ljudi, kulturna razmena (srpski izdavači objavili su dela bar desetak hrvatskih autora), pa i to što nije nikakva sablazan navijati za Hrvatsku nasred beogradskog Trga Republike. Ta je državna politika nekorektna utoliko što su se sporna pitanja iz prošlosti morala pokrenuti, ukoliko je i Beogradu i Zagrebu jasno da žrtve postoje i na srpskoj strani. To se pre svega odnosi na poginule u hrvatskim vojnim akcijama, kao i na Srbe koji su izbegli iz Hrvatske tokom i posle rata, njih gotovo 400.000, kako tvrdi "Veritas". Da to izaziva političku zategnutost svedoče oštre reakcije hrvatskih zvaničnika na izjavu Vuka Jeremića (koji je u Zagrebu u maju podsetio domaćine na zločine nad Srbima), kao i nedavne reakcije na Tadićev zahtev za izvinjenje zbog stradanja Srba. Da li će se pogoršati odnosi između Beograda i Zagreba ukoliko Srbija na najvišem nivou postavi pitanje državnih mera kojima Hrvatska onemogućava povratak prognanih (od neizdavanja dokumenata do tajnih poternica)? Hoće, ali samo privremeno. Pre nego što dospeju do kandidature za EU, i jedna i druga zemlja moraće da dokažu svoje "dobrosusedske odnose".

Greška u komunikaciji

"Klinton i Širak lično blokirali hapšenje Kardžića", naslov je u Blicu gde se navodi da su tokom leta 2005. godine, dva agenta CIA zatražila od policije Bosne i Hercegovine obustavu praćenja porodice Radovana Karadžića, akciju koju su naložili Karla del Ponte i Haški tribunal. Del Ponteova je imala informaciju da porodica održava kontakte s Karadžićem. Rekla je policiji BiH da će tako vrlo lako doći do Kardžića, kaže za ovu novinu Florans Artman, bivša portparolka haškog tužilaštva. Očigledno istu informaciju, tvrdi, imala je i CIA, koja nije želela da vidi Karadžića u Hagu. Kada je avgusta 2005. godine zatražila izveštaj o praćenju, Del Ponteovoj je rečeno, svedoči Artmanova, da izveštaja nema jer nije bilo ni praćenja. Nakon što je utvrdila da je praćenje obustavljeno po nalogu agenata CIA, koji su se predstavljali bosanskoj policiji kao predstavnici Tribunala, obratila se Stejt departmentu, oštro ih kritikujući za pomaganje u skrivanju haškog optuženika i zatražila objašnjenje za ovakav postupak. Usledio je kratak odgovor američke administracije: "greška u komunikaciji". Artmanova tvrdi da je haško tužilaštvo u više navrata dalo Amerikancima tačne lokacije na kojima se krio Karadžić, ali da oni ništa nisu preduzeli. Takođe tvrdi da je Momir Munibabić, bivši šef bosanske tajne policije, smenjen po nalogu Pedija Ešdauna, tadašnjeg visokog predstavnika BiH, nakon što je ovaj bio efikasan u traganju za Karadžićem, a informacije prosleđivao Del Ponteovoj.

Dnevne novine Glas i Kurir takođe donose naslove o haškom zatvoreniku Radovanu Kardžiću.

Lov na "izgubljeno jagnje"

"Nezaboravna noć Bobana Markovića", naslov je u Blicu gde stoji da petsto evra zalepljenih na znojavom čelu trubača, navodi kako bi neko pomislio - lako zarađen novac, ali samo članovi orkestra znaju da li je moguće na brzinu uzeti velike pare u Guči. Najviše očekuju od gastrabajtera kojih ovih dana na saboru trubača nije bilo mnogo. Ipak, u subotu, u ranim jutarnjim satima, pod jednim šatorom odjekivali su zvuci trube uz vesele povike i razigrane ljude koji su igrali kolce oko stolova. Takođe, navodi se, desetine hiljada ljudi usrećio je Boban Marković koji je oko ponoći sa svojim orkestrom nastupio na stadionu u Guči. Izlazak ambasadora trube na binu izazvao je oduševljenje u publici, i razlog više za polivanje pivom. Uz prvu melodiju zavijorile su se srpske trobojke sa natpisima raznih gradova iz Srbije i Republike Srpske, a potpuno očarani atmosferom i najrazigraniji bili su stranci koji su se uz pivo i rakiju prepustili ritmu trubača. Mnogi od njih su haotično trčali kroz masu i nazdravljali svakome sa čašom u ruci, dok su neki vrteći se ukrug padali po mokroj travi. Nakon skoro dva sata neprekidnog igranja, poslednje atome snage okupljenih Boban je izvukao hitom "Kalašnjikov".

Novosti donose naslov "Lov na zlatnu trubu" gde se kaže da dok orkestri doteruju nošnje i glancaju trube, neviđena fešta osvaja domaće i strane saboraše. Muzicirali su pred publikom Poljaci, Nemci, Makedonci, Francuzi. Isplivao je još jednom na površinu fenomen Kusturica, jer je truba iz njegovih filmova osvojila njihova srca. Čitava jedna, mlada generacija Francuza, svoj identitet zasniva na delu našeg reditelja. Bilo je lepo videti i Slovence kako praše muziku iz filma "Crna mačka, beli mačor", a onda su se preselili u publiku da uživaju, slušaju i nauče još poneku srpsku melodiju. Na finalnom takmičenju trubačkih orkestara, u nedelju u 15 sati, za saborske trofeje, među kojima i trubačima najdraži – "Zlatna truba", dar ove novine, boriće se 16 orkestara. Prvu trubu publike izabraće najviše SMS glasova koji budu pristigli za trubače, i to tokom finala.

Pres donosi naslov o velikoj saborskoj fešti u maloj srpskoj varoši.

Ruska armija čisti Osetiju

"Sakašvili proglasio ratno stanje", naslov je u Blicu gde se navodi da je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili naredio gruzijskim vojnicima da napuste glavni grad Južne Osetije Činvali kao "prvi korak traženja primirja sa ruskim snagama", saopštio je juče gruzijski zvaničnik. Sakašvili je u subotu ranije proglasio ratno stanje u zemlji i o tome izvestio Savet za bezbednost Gruzije. Komandant kopnene vojske Rusije Vladimir Boldirjev izjavio je da su ruski vojnici "očistili" glavni grad Južne Osetije od jedinica gruzijskih snaga. Ruski ambasador u Gruziji je rekao da je u Činvaliju poginulo najmanje 2.000 civila, prenosi Skaj njuz.
 
Sekretar gruzijskog nacionalnog saveta za bezbednost Kaha Lomaja, rekao je novinarima da ruske snage još napadaju gruzijske vojnike. Kako je prenela agencija DPA, on je izjavio da su vojnici razmešteni blizu Činvalija i da im je naređeno da ne odgovaraju na rusko granatiranje dokle god je to moguće. Lomaja je dodao da može da potvrditi da nema prekida vatre i da "nije uvek moguće ne odgovoriti", optužujući Ruse za paljbu na gruzijske vojnike. On je ponovio da je "predsednik Sakašvili jasno rekao da je Gruzija napravila prvi korak i jednostrano se povukla iz Činvalija".

"Kosovski bumerang pogađa Zapad", naslov je Novostima gde se kaže da su sukobi u Južnoj Osetiji razobličili duple standarde EU i SAD. Navodi se još da su delovi ruske 58. armije u subotu u potpunosti očistili od gruzinskih specijalaca Činvali, glavni grad Južne Osetije. Gruzini su se povukli, ali i dalje gađaju grad haubicama i raketnim sistemima. U toku noći između petka na subotu poginula su još tri ruska mirotvorca koji su bila u blizini glavnog grada nepriznate republike Južne Osetije. Tako se broj poginulih mirotvoraca povećao na 15. Predstavnici Južne Osetije izjavili su juče da je od gruzinske artiljerije i avionskih bombi poginulo više od 1.600 civila. Pod snažnim artiljerijskim udarom gruzinske armije našlo se 500 ruskih mirotvoraca, pa je zato mnogo njih poginulo i povređeno. Gruzini su koristili haubice i sisteme "grad", koji su bili udaljeni od prvih rovova od deset do 20 kilometara, pa ruski mirotvorci nisu prvog dana imali čime da uzvrate. Gruzinski predsednik Mihail Sakašvili odlučio je da uvede ratno stanje u zemlji koje će trajati najmanje dve nedelje. On je objasnio da je bio primoran da to učini zbog "agresije Rusije na Gruziju". Predstavnici Gruzije su juče rekli da su do sada srušili deset ruskih vojnih aviona. Pilot ruskog aviona SU-25 je zarobljen i sada ga ispituje gruzinska policija. Na drugoj strani, u Moskvi kažu da su izgubili samo dva aviona.

Politika donosi naslov "Nastavljene borbe u Južnoj Osetiji" gde stoji da je Gruzija u subotu proglasila ratno stanje, dok je crni bilans u sukobima u Južnoj Osetiji dostigao brojku od oko 2.000 poginulih, uz oko 30.000 izbeglica. U današnjim borbama gruzijske snage su oborile dva ruska ratna aviona iznad Južne Osetije, pri čemu se gruzijska vojska u potpunosti povukla iz glavnog grada Južne Osetije Chinvalija, javile su ruske agencije. "Ruska vojska je počela da sprovodi operaciju prisiljavanja na mir", rekao je jutros ruski predsednik Dmitrij Medvedev i precizirao da je zadatak armije da oslobodi svu zonu odgovornosti mirotvoračkih snaga. Nešto posle 13 časova gruzijska armija je potpuno istisnuta iz glavnog grada Južne Osetije, koji je u takvom stanju da vojni izveštači javljaju da praktično više i ne postoji. Gruzija primenjuje taktiku "spaljene zemlje", iz sistema "grad" izleću projektili koji pale sve pred sobom. Pored 58. armije, koja je juče posle podne ušla u Chinvali, danas su u Južnu Osetiju upućeni delovi 76. vazdušnodesantne divizije iz Pskova, kao i specijalne jedinice iz podmoskovskog puka. Vojnici su nastavili da "čiste teritoriju", ali ne od gruzijskih vojnika već od brojnih "lokatora" kojima su "zasejani" grad i okolna sela.

Težak sudar kod Horgoša

"Još dve žrtve na Horgoškoj petlji" naslov je u Politici gde piše da se na Horgoškoj petlji, na šestom kilometru od državne granice, ponovo juče oko 9.30 časova dogodila teška saobraćajna nesreća u kojoj su poginule dve devojčice, a sedam osoba koje su se nalazile u troje vozila teško je povređeno. Na licu mesta poginule su Elen Simsek (5) i njena sestra Žana (2), dok je njihova majka Neriman (35) u veoma teškom stanju prebačena na odeljenje reanimacije u subotičkoj Opštoj bolnici. Otac Resule (35) zadobio je politraume i smešten je na ortopediju. Pretpostavlja se da je porodica Simsek, koja je u ovoj nesreći i najteže stradala bila u "mercedesu" koji je u sudaru gotovo potpuno uništen. U nesreći je učestvovalo troje vozila nemačkih registarskih tablica u kojima su bili turski državljani. Prema prvim podacima članovi porodica Saričak, koja se nalazila u "audiju", i porodica Kilic iz BMW-a zadobili su teške telesne povrede, ali se nalaze van životne opasnosti. Ahmet Kilic (48) zadobio je povrede grudnog koša i smešten je na ortopediju, supruga Sureta (48) ima prelom butne kosti, ćerka Ima (22) zadobila je politraume i smeštena je na ortopediji, dok sin Etruk (27) nije povređen. Putnici iz "audija" Neum Saričak (47) i njegova supruga Salim (47) pregledani su u subotičkoj bolnici i osećaju se dobro dok je njihov sin Hajrei Ergun (13) prošao bez ozleda u nesreći.

O teškoj saobraćajnoj nesreći kod Horgoša, Glas donosi naslov "Poginule dve devojčice iz Turske".

Tri prsta - pozdrav

Blic donosi naslov "Tadić sa tribina budio uspavane lepotice" gde se navodi da su odbojkašice Srbije uspešno startovale na Olimpijskim igrama, u debitantskom učešću na najvećem sportskom takmičenju, savladale su Kazahstan, a njima je podršku dao i predsednik Srbije Boris Tadić koji je sa tribina aktivno bodrio izabranice selektora Zorana Terzića koje je trema onemogućila da se pokažu u pravom svetlu. Naše odbojkašice rešile su meč za sat i 38 minuta igre, a za to vreme pokazale su dva potpuno različita lica. U nekim trenucima imale su blistavu igru, a u drugim tremu i opuštenost, što na sreću, nije kažnjeno.

"I Džordž Buš podigao tri prsta", naslov je u Presu gde stoji da je ameički predsednik tražio od Vuka Jeremića da mu objani šta znači pozdrav sa tri prsta. Buš je i sam podigao tri prsta kada mu je naš ministar rekao da je to stari srpski pozdrav.