SAMO ANGELA MERKEL ZNA ODGOVOR

Samo nemačka kancelarka Angela Merkel i njeno najbliže okruženje znaju da li će Srbija danas dobiti kandidaturu za EU, da li će biti odbijena ili će joj se pak dodeliti ”zamrznuti status” do marta. Najrealniji datumi za održavanje narednih predsedničkih izbora su 16. ili 23. decembar sledeće godine. Vlada Srbije pozvala je građane da ne postavljaju nove barikade na severu Kosova i istakla da je neophodno da se poštuju interesi Republike Srbije, izjavio je koordinator Vlade za odnose sa medijima Slobodan Homen. Posmrtni ostaci velikog srpskog pravnika i istoričara Slobodana Jovanovića posle 53 godine stigli su sinoć avionom Jat ervejza iz Londona u Beograd. Zdravstveno stanje četvorogodišnjeg dečaka, koji je zadobio teške povrede prilikom pada sa šestog sprata samačkog hotela u Batutovoj ulici u Beogradu, stabilno je. „Evropa se nikad nije nalazila pred većim rizikom od eksplozije”, rekao je u dramatičnom tonu Nikola Sarkozi na jučerašnjem sastanku lidera Evropske narodne partije u Marselju.


Nemačka kancelarka Angela Merkel na samitu Evropske unije u Briselu

Srbiji “zamrznuti status” do marta?

Teško da Srbija može danas da dobije status kandidata za članstvo u EU, jer nije ispunila sve obaveze koje je pred nju postavio zvanični Brisel. Odluka Samita ministara EU da Srbija zvanično dobije status kandidata može da se odloži najviše do subote, tvrdi izvor Pravde iz Brisela.

Od ishoda debate o budućnosti evrozone, i s tim povezanog „raspoloženja“ nemačke kancelarke Angele Merkel, u najvećoj meri zavisi kakvu će odluku o kandidaturi Srbije doneti lideri EU na zasedanju Evropskog saveta danas u Briselu. Ovo su Danasu rekli izvori bliski Ministarstvu inostranih poslova Nemačke i zvaničnici MIP Holandije, s kojima su juče nezvanično razgovarali. Prema saznanjima tog lista iz Evropske komisije u Briselu, debata šefova država ili vlada evropske dvadesetsedmorke posvećena proširenju EU na Zapadni Balkan, trebalo bi da počne danas u 11 časova i traje oko dva sata. Danasovi izvori iz državnog vrha u Beogradu ocenjuju da su šanse da će Srbija danas dobiti status kandidata u postocima 51:49 za negativnu odluku. „Tako sada stoje stvari, što ne znači da se situacija neće promeniti u našu korist“, navode oni. Sa ovom prognozom saglasni su i sagovornici iz Berlina. „Da, moglo bi se reći da je odnos 51:49 u prilog negativnom scenariju po Srbiju“, rekli su izvori bliski MIP-u Nemačke.


Susret američke državne sekretarke Hilari Rodam Klinton i Hašima Tačija sa Kosova
uoči sastanka ministara inostranih poslova NATO u Briselu

Izvori Pressa iz diplomatskih krugova tvrde da je Beograd na korak od pozitivnih vesti, ali nije isključeno da Srbija dobije uslovnu kandidaturu. Na takvoj soluciji insistira Austrija, a konačna odluka o statusu kandidata bila bi odložena za proleće. U svakom slučaju, osim Berlina i Beča, svih ostalih 25 članica EU danas će glasati da Srbija dobije „zeleno svetlo" za kandidaturu.


Susret visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i Hašima Tačija u Briselu

Samo nemačka kancelarka Angela Merkel i njeno najbliže okruženje znaju da li će Srbija u petak dobiti kandidaturu za EU, da li će biti odbijena ili će joj se pak dodeliti ”zamrznuti status” do marta. Sve ostale države, ne samo što zagovaraju dizanje rampe za Srbiju, već mnoge do poslednjeg trenutka pokušavaju da smekšaju čvrst stav Berlina da je rano za napredak Beograda u integracijama, pišu Novosti.


Susret evropskog komesara za proširenje Štefan Filea i Hašima Tačija u Briselu

Portparol stalnog predstavništva Savezne Republike Nemačke pri EU Štefan Bredohl za Politiku je rekao da nema nikakve nove informacije o tome kakav će biti stav Berlina i da i „oni čekaju kakvu će odluku doneti Evropski savet na kojem će učestvovati kancelarka Angela Merkel”. Sličnu informaciju prenosi i Kasper Čmilevski, iz stalnog predstavništva Poljske, koja do kraja godine predsedava Uniji, ističući da će se odluka znati „tek u petak na samitu”.

Blic piše da je u toku “pritisak cele EU na Merkelovu”, navodeći reči Alana Žipea, francuskog Ministra spoljnih poslova “da bi bilo dobro se Srbiji dodeli status kandidata jer bi se time ojačala regionalna bezbednost”


Nemačka kancelarka Angela Merkel na zasedanju 20. kongresa Evropske narodne
partije (The European People's Party - EPP) u Marseju

Predsednički izbori u decembru 2012?

Najrealniji datumi za održavanje narednih predsedničkih izbora su 16. ili 23. decembar sledeće godine, saznaju Novosti u vladajućoj koaliciji. Zbog toga je u skupštinsku kasu za 2012. godinu ukalkulisano i 1,09 milijardi dinara, koliko je predviđeno da košta glasanje za prvog čoveka Srbije. Praktično, ti izbori će biti održani u zakonskom roku. Petogodišnji mandat Borisu Tadiću ističe 15. februara 2013. - na dan kada je položio zakletvu, a novo predsedničko glasanje mora da se raspiše 90 dana pre tog datuma - što znači do 15. novembra.


Otvaranje bioskopa Cineplexx i premijera filma "Praktičan vodič kroz Beograd sa
pevanjem i plakanjem", u novobeogradskom Delta City

Nove barikade

Na administrativnom prelazu Rudnica-Jarinje, posle uklanjanja barikade u međuzoni, građani opštine Leposavić zatvorili su prethodno oslobođenu kolovoznu traku i onemogućili kretanje na putnom pravcu Leposavić-Raška u Donjem Jarinju, piše Danas. Oni su se okupili u međuzoni i pokušali da naprave novu barikadu nasipanjem šljunka iz kamiona, u čemu ih je sprečila srpska policija. Građani su i dalje u međuzoni, rešeni da svojim telima onemoguće saobraćaj preko administrativnog prelaza Jarinje, na kome su uočili kosovske carinike i policiju. Srpska policija pokušala je da ih ubedi da pređu na kosovsku stranu. Međutim, narod je juče oko 16 časova uspeo da postavi barikadu od balvana.

Vlada Srbije pozvala je građane da ne postavljaju nove barikade na severu Kosova i istakla da je neophodno da se poštuju interesi Republike Srbije, izjavio je koordinator Vlade za odnose sa medijima Slobodan Homen. "Ko god da se u današnjem danu odluči da postavlja barikade, da ometa naše državne organe, direktno radi suprotno interesima države Srbije, a pogotovo dan pre donošenja odluke u Briselu", rekao je Homen, pišu Novosti.

Jovankina vila košta državu - 384.000 godišnje

Na spisku vila o kojima se stara Uprava za zajedničke poslove državnih organa nalazi se i zdanje od 750 kvadrata u beogradskom Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 75 (nekadašnji Bulevar mira), koju koristi Jovanka Broz. Održavanje ove vile, kažu u Upravi za Novosti, svakog meseca košta državu 32.000 dinara: 20.000 komunalni troškovi i 12.000 tekuće održavanje. To znači - 384.000 godišnje. Država je u poslednjih šest godina, prema rečima ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića, uložila priličnu svotu da ovo dedinjsko zdanje dovede u pristojno stanje.

SOS telefon za žrtve vršnjačkog nasilja

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović i glavni urednik Presa Veljko Lalić otvorili su juče SOS liniju za žrtve vršnjačkog nasilja, čime je uspešno realizovan prvi konkretan zadatak koji smo postavili kada smo počinjali zajedničku akciju „Stop nasilju u školama", piše Pres. Sve žrtve vršnjačkog nasilja, njihovi roditelji, ali i svedoci incidenata u školama, moći će da prijave nasilje i potraže savet i pomoć besplatnim pozivom na broj 0800/200-201. Za početak, stručni službenik Ministarstva prosvete biće im dostupan od 8.30 do 16.30 časova svakog radnog dana, a van tog perioda moći će da se ostave poruke na koje će se reagovati već sledećeg dana.

Koliko troše “dobrotvori”

Najmenje 550 udruženja građana i sedamdesetak fondacija bave se u Srbiji različitim oblicima humanitarnog rada. To su zvanični podaci Ministarstva kulture, Agencije za privredne registre i Centra za razvoj neprofitnog sektora. Niko, međutim, nema podatke koliko godišnje preko njihovih računa prođe novca i da li on ode onima kojima je i namenjen. Ili, pak, biva potrošen na skupocene automobile, luksuzni nameštaj, privatne potrebe ”dobrotvora”, pišu Novosti.


Prvi sneg na autoputu kod Vladičinog Hana

Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića u Srbijii

Posmrtni ostaci velikog srpskog pravnika i istoričara Slobodana Jovanovića posle 53 godine stigli su večeras avionom Jat ervejza iz Londona u Beograd. Do sahrane, koja će biti održana u subotu 10. decembra, biće smešteni u kapeli na Novom groblju, piše Blic. Jovanović je za vreme Drugog svetskog rata bio predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu u Londonu, a preminuo je 1958. godine i sahranjen na groblju Kensal Grin u tom gradu. Kao istaknuti pravnik, Jovanović je bio profesor i dekan beogradskog Pravnog fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Srpske kraljevske akademije nauka. Posle više od pola veka, njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 1. decembra i organizovano je njihovo prenošenje u Srbiju, navodi se u saopštenju i dodaje da će sahrana biti obavljena pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerziteta u Beogradu i Pravnog fakulteta.

Šabić: Mnogo više žalbi na državnom nivou

Broj žalbi protiv republičkih organa je bar dvostruko veći nego protiv lokalnih, kada je reč o oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Mnogo više problema ima na državnom nego na lokalnom nivou. Međutim, činjenica je da je i količina interesantnih informacija kojima raspolažu republički organi mnogo veća, pa je veći i broj zahteva za pristup njima - ističe za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Šabić je, inače, nedavno reizabran na još jedan sedmogodišnji mandat poverenika.


Beograd - sastanak ministara unutrašnjih poslova Ivice Dačića i ministra
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede ministar Dušana Petrovića

Sveštenici ne smeju da traže pare

Sveštenici žive od priloga vernika, oni čine najveći i gotovo isključivi deo njihovih primanja, ali zabranjeno im je da obavljanje određenog verskog obreda uslovljavaju cenom, kao i da od vernika zahtevaju novac, što treba da ostave njihovim materijalnim mogućnostima, piše Politika. Sagovornici iz Srpske pravoslavne crkve objašnjavaju da ne postoji jedinstveni zvanični cenovnik kojim je utvrđeno koliki iznos treba da se plati za obavljanje određenih verskih obreda. Hramovi su jedino u obavezi da propišu takse za krštenja, venčanja onih koji ne pripadaju njihovoj parohiji, ali njihova visina, opet, zavisi od hrama do hrama. Neka vrsta nezvaničnog cenovnika za verske obrede, međutim, postoji: to je uobičajena cena koju vernici daju za svećenje vodice ili krštenje, na primer. Ta nezvanična „tarifa”, međutim, nikako nije i uslov da verski obred bude izvršen: može se dati i manje i više od toga.

Dečak se oporavlja

Vojni penzioner Palko Ponjiger (51) gurnuo je svoju suprugu Ilonku (47) sa simsa na šestom spratu samačkog vojnog hotela u Beogradu pre nego što se i sam bacio sa trogodišnjim sinom u naručju, piše Pres. Na to ukazuju položaji tela, kao i izjave svedoka da je Ilonka dugo sedela na simsu. Verovatno je on nju pokušavao da ubedi da treba da se ubiju, ona ga je slepo slušala. Verovatno je hteo sve da ubrza, pa je nju gurnuo, uzeo dete u naručje i skočio. Manja mogućnost je da je skočio sa detetom, pa Ilonka od tuge za njima, dok verzija da su porodično skočili u smrt nema nijedan dokaz.

Zdravstveno stanje četvorogodišnjeg dečaka, koji je zadobio teške povrede prilikom pada sa šestog sprata samačkog hotela u Batutovoj ulici u Beogradu, stabilno je, izjavila je direktorka Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Ida Jovanović. Ona je rekla da je dečak svestan i da stalno ponavlja: „Ja sam tužan“. Dečakovi roditelji, penzionisani kapetan Palko Ponjiger i njegova supruga Ilonka sahranjeni su na Bingulskom groblju, u prisustvu rodbine i prijatelja, piše Pravda.

Iako je ostao bez roditelja i doma, mali Milan nije sam. Bratanac njegovog oca Miroslav Ponjiger želi da preuzme brigu o dečaku. Odluku o njegovoj sudbini, ipak, trebalo bi da donese Centar za socijalni rad, pišu Novosti.

Blic navodi da bi dečak mogao da bude pušten iz bolnice za dve nedelje.

Amerika ne da pare za evrozonu

Stroža fiskalna pravila kao sredstvo borbe protiv dužničke krize u Evropskoj uniji moguće je uvesti i bez promene evropskih sporazuma, naveo je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej. Ovakav Rompejev stav suprotan je zalaganju francuskog predsednika Nikole Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel koji zahtevaju usvajanje novog sporazuma do marta, piše Danas. Plan Francuske i Nemačke podržavaju i Sjedinjene Američke Države čiji je ministar finansija Timoti Gajtner, posle jučerašnjeg susreta sa Sarkozijem u Parizu, rekao da je „veoma ohrabren nastojanjima Evrope da osnaži evro na početku opasne dužničke krize“, prenose agencije. Gajtner je, međutim, rekao da Amerika ne planira da plasira novac MMF-u kako bi podržala fond za spasavanje evrozone.


Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov na sednici Saveta NATO - Rusija u
Briselu (desno, Hilari Klinton u zelenoj garderobi)

„Bazuka”, „evrogedon”, „duo Merkozi”, „super Mario”, „pruska čelična ledi” – samo su neki od izraza koji se proteklih sedmica koriste u opisima borbe lidera Evropske unije da spasu zajedničku valutu, a sve zajedno čine pravim holivudskim trilerom. Uoči sinoćnjeg početka samita EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi dodao je još jedan uznemirujući izraz koji opisuje mogući budući scenario u evrozoni – eksplozija. „Evropa se nikad nije nalazila pred većim rizikom od eksplozije”, rekao je u dramatičnom tonu Sarkozi na jučerašnjem sastanku lidera Evropske narodne partije u Marselju. „Moramo odmah da reagujemo. Što duže budemo odlagali donošenje ove odluke, ona će nas više koštati, a sve će manje biti efikasna”, piše Politika.


Francuski predsednik Nikolas Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel i
predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso na zasedanju 20. kongresa
Evropske narodne partije (The European People's Party - EPP) u Marseju

Most preko Ade pušta se u novogodišnjoj noći

Most preko Ade sa osnovnim pristupnim saobraćajnicama biće ovih dana više puta testiran i konačno završen do petka, 16. decembra, piše Politika. Prva vozila mogla bi da pređu četiri dana kasnije, znači 20. decembra, ali o tačnom datumu otvaranja konačnu reč daće gradonačelnik Beograda. Novi most bi, prema nekim spekulacijama, mogao da bude pušten u saobraćaj u novogodišnjoj noći za kada se najavljuje i veliki vatromet.

Nameštaljke u Ligi šampiona?

Liga šampiona će se nastaviti, žreb će odrediti parove osmine finala, ali veliki broj šokantnih rezultata u poslednjem, šestom kolu grupne faze kao nikada pre bacio je senku i doveo u pitanje regularnost najjačeg klupskog takmičenja koje je ikada napravljeno. Najzanimljivije je bilo u grupi D, gde rasplet u 6. kolu prevazilazi domen iznenađenja i izaziva sumnju čak i kod onih koji nisu skloni teorijama zavere, piše Pres. Prva pozicija u grupi bila je rezervisana za Real Madrid, Ajaks je na drugom mestu imao tri boda više od trećeplasiranog Liona i gol razliku plus 7 u odnosu na Francuze (Ajaks 6:3, Lion 2:6). Međutim, ni to nije bilo dovoljno za prolaz. Dakle, ili je fudbal postao toliko nepredvidiv ili tu nisu čista posla. Pre će biti da je ovo drugo.

Prvi sajam “Ekonomija sporta”

Prvi međunarodni sajam „Ekonomija sporta“, koji je okupio više od dvadeset eminentnih panelista, održan je u hali 3 Beogradskog sajma. Panelisti su pokušali da pojasne na koji način u razvijenom svetu sport generiše medijske i komercijalne izvore prihoda, koji investicioni modeli korporativnog sponzorstva postoje u oblasti primene savremenih tehnologija i promocije brendova, kao i koliko je važno izgraditi multifunkcionalne sportske objekte u Srbiji, piše Danas. Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije „Metalac a.d.“ prezentovao je model u kojem se saradnjom javnog i privatnog kapitala, odnosno Republičke direkcije za imovinu, Opštine Gornji Milanovac i Metalca gradi savremeni gradski stadion u tom gradu. Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković smatra da se samo udruženim snagama svih relevantnih faktora može poboljšati situacija u srpskom sportu.