SAMIT I ANTISAMIT NATO-A
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Danas u Baden Badenu i Strazburu počinje samit NATO-a. Iako ima 60 godina, NATO se dobro drži, tvrdi u New York Timesu Jap de Hop Šefer, koji 1. jula završava svoj mandat generalnog sekretara Atlantske Alijanse. Wall Street Journal prenosi ocenu Mireka Topolaneka, bivšeg premijera Češke: "Da NATO ne postoji - trebalo bi ga izmisliti". Svetska štampa uoči samita NATO pokušava čitaocima da ponudi nešto dublju analizu od ovih "rodjendanskih" izjava. Mnogi smatraju da će samit biti test za Evropljane kada je u pitanje nastavak njihove posustale saradnje u Avganistanu, ističe Financial Times. Radio Free Europe ocenjuje da će Rusija biti veoma značajna tema samita. "Pitanje nije da li nam je NATO potreban, već pre kakav nam je NATO potreban kako bismo se uspešno suprotstavili savremenim izazovima i pretnjama bezbednosti", piše nemački Der Spiegel. Američki Time ne veruje u sve ovo i tvrdi da posle 1989. godine "smisao postojanja Alijanse nije jasan". Španski El Pais predvidja da će se NATO postati snaga za prečavanje konflikta. "Teško je NATO-u da ostane ono što jeste: bezbednosni kišobran u koji svi oni koji se pod njima nalaze imaju poverenje”, piše ženevski Le Temps.
Svi francuski mediji opširno izveštavaju o atmosferi opsade u Strazburu i o tome da NATO samit počinje večeras u Baden Badenu i Strazburu u usijanoj atmosferi i napetosti. Hapšenje oko tri stotine demonstranata u južnom predrgradju Strazbura prethodilo je početku sastanka lidera 28 država članica Alijanse. Le Figaro prenosi da je do sukoba demonstranata sa snagama reda došlo je kada je grupa učesnika antiNATO protesta pokušala da zavara policiju i prodre u središte Strazbura koje je potpuno blokirano i gde je uveče zaveden policijski čas. Ozbiljnije povredjenih osim jednog nemačkog fotografa koji je pogodjen gumenim metkom nema. Policija procenjuje da medju 60 hiljada antinato demonstranata ima nekoliko hiljada borbenih ekstremista koji su najavili da će do kraja samita "pošto-poto" ući u centar grada. Demonstranti su zapravo upali u zamku snaga specijalnih jedinica policije. Pošto nisu uspeli da se probiju do centra grada, njih oko šest stotina počeli su da razbijaju stakla na zgradi jedne kasarne, palili su kante za djubre i probili zaštitnu rampu jedne policijske stanice. Izbegavajući direktni kontakt policajci su ih potisnuli ka šumi u kvartu Nojhof u industrijskoj zoni na periferiji, gde su ih zatim lako pohapsili. Odmah posle toga došlo je do nereda u blizini improvizovanog sela gde je smešten štab antinato "samita" . Policija je upotrebila suzavac i takozvane zaslepljujuće granate tako da je u toku kasnih večernjih sati u četvrtak zavladao mir.
Danski Jyllands-Posten piše da je Anders Fog Rasmusen, bivši premijer Danske, zvanični kandidat za novog generalnog Sekretara NATO-a, ali se njegovom imenovanju otvoreno suprotstavlja Turska. Ankara tvrdi da je neprihvatljivo da ovu visoku funkciju dobije bivši premijer zemlje koja je 2005. godine dopustila objavljivanje uvredljivih karikatura proroka Muhameda i koja je dozvolila da u Kopenhagenu radi jedna kurdska televizija. SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka podržavaju kandidaturu Rasmusena. Sporne karikature objavljene su upravo u ovom danskom listi i izazvale proteste i pretnje u celom muslimanskom svetu.
Financial Times piše da su učesnici samita G-20 u Londonu pokazali da su jedinstveni kada je reč o izlasku iz ekonomske krize. Izmedju ostalog utrostručili su izvore MMF-a. "Konačno samit zaista nije završen porazom. Ostaće zabeležen u istoriji kao skup na kome je svet suočen sa ekonomskom i geopolitičkom krizom prihvatio da se pogleda u ogledalo", piše list.
The Washington Post prenosi da je jedan federalni sudija iz Vašingtona po prvi put priznao pravo trojici zatvorenika u američkom vojnom zatvoru Bagram u Avganistanu da potraže pravdu pred američkim sudom. Do sada to je bilo dozvoljeno samo nekolicini zatvorenika iz Gvantanama na Kubi. Ova odluka federalnog sudije znači da se otvara mogućnost za žrtve programa tajnih letova i zatvora CIA da dokažu da su bespravno lišavani slobode i eventualno mučeni, čime je prekršen američki ustav. Vašington post ocenjuje da je ovo prvi udarac Obaminoj administraciji na planu pravosudja jer je, uprkos najavama, nova američka vlast odlučila da usvoji Bušovu politiku po kojoj uhapšeni u "ratnoj zoni" mogu beskonačno da budu u zatvoru i to bez pravne procedure, tužbe, advokata i dokaza. Ukoliko bi dokazali da su američke vlasti prekršile ustav SAD, žrtve "bespravnih izručenja", bez obzira da li su stvarno nešto krivi ili nisu, mogle bi da traže i dobiju odštetu.
