RUSIJA PRIZNALA NEZAVISNOST GRUZIJSKIH REPUBLIKA

Ruska objašnjenja i zapadna osporavanja. Pojačani pritisci za priznavanje nezavisnosti Kosova. Primirje u Sinodu Srpske pravoslavne crkve.

Novi "jedinstven slučaj"

Rusija je juče i zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, otcepljenih gruzijskih teritorija, crtajući tako novu mapu trusnog područja Južnog Kavkaza. Tu odluku saopštio je Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, u direktnom prenosu Prvog kanala ruske televizije, uz objašnjenje da „izbor nije bio lak“, ali je „to jedini način da narodi Južne Osetije i Abhazije prežive“. „Tbilisi se odlučio za genocid kako bi ostvario svoje političke ciljeve i time sahranio sve nade o suživotu Oseta, Abhaza i Gruzina u miru u istoj državi“, kazao je Medvedev, izveštava Blic.

Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije ruske Akademije nauka, objašnjava za Blic da je Rusija odlučila da krene stopama Amerike, koja je s jedne strane podržavala nezavisno Kosovo kao „jedinstven slučaj“, a s druge se zalagala za nepovredivost granica Gruzije.
„I Moskva će sada, po američkom receptu, tvrditi da su Južna Osetija i Abhazija jedinstven slučaj“, kaže Nikiforov. On veruje da Rusija neće od Srbije tražiti da se izjasni po pitanju Južne Osetije i Abhazije.

Ted Karpenter, iz vašingtonskog Kejto instituta, ocenio je za Blic da je rusko priznanje otcepljenih gruzijskih teritorija pokazalo da je netačna tvrdnja Zapada da je Kosovo jedinstven slučaj.
„Kosovo jeste presedan i sada se vidi koliko je bila skandalozna odluka SAD i drugih zemalja da priznaju njegovu nezavisnost“, ističe Karpenter i dodaje da ne očekuje da će se menjati politika Rusije prema Kosovu

"Situacija se kardinalno promenila iz dva razloga. Prvi je nelegalno priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije od nekoliko zapadnih zemalja. Drugi je agresorski napad Gruzije na Južnu Osetiju. Upravo ta dva faktora uticala su na poziciju Dume i Saveta Federacije da predlože predsedniku Medvedevu da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije", izjavio je za Novosti Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume.

Na pitanje da li je Rusija spremna, jer odluka Moskve može dovesti do duge i oštre konfrontacije sa vodećim svetskim državama i da li Rusiju plaši mogućnosti novog „hladnog rata”, Medvedev je odgovorio odrično. „Nas ništa ne plaši, uključujući i mogućnost „hladnog rata”. Mi to, naravno, ne želimo”, rekao je ruski predsednik a prenosi Politika. Isti list objavljuje da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer odbacio jučerašnju odluku Rusije o priznavanju nezavisnosti gruzijskih oblasti Južne Osetije i Abhazije, dok dopisnik iz Vašingtona javlja da je "Odluka Moskve da prizna nezavisnost gruzijskih regiona Južne Osetije i Abhazije je neodgovorna, ocena je američkog predsednika Džordža Buša, što potvrđuje dalje zaoštravanje odnosa između dve sile, primetno odranije i oko Kosova, Iraka i projekta raketnog štita u srednjoj Evropi. Potez Rusije ocenio je na sličan način kao što je ona ocenila američko priznanje prištinskog jednostranog proglašenja nezavisnosti južne pokrajine Srbije."

Glas javnosti potez Moskve naziva "Ruska kontra Americi", najavljuje "Hladni rat za Crno more" a reagovanja u svetu opisuje kao "Balkanizaciju Kavkaza".

Prkoseći apelima SAD i Evrope, smatra Danas, ruski predsednik Dmitrij Medvedev objavio je da je potpisao dekret o formalnom priznanju nezavisnosti dveju otcepljenih gruzijskih provincija Abhazije i Južne Osetije. Isti list prenosi ironičnu izjavu Vojina Dimitrijevića, direktora Beogradskog centra za ljudska prava, da će "Rusija na kraju morati malo da razmisli pa će priznati i Kosovo, što će im verovatno veoma teško pasti".

Evropski uslovi

Pošto su zemlje Evropske unije odustale od direktnog pritiska da Srbiju spreče da od Međunarodnog suda pravde u Hagu zatraži ocenu legalnosti nezavisnosti Kosova, pribegle su drugoj taktici. Kako bi obezbedili da što veći broj država u UN glasa protiv srpskog zahteva, pojačali su pritisak da se ubrzaju priznanja nove države do zasedanja Generalne skupštine u septembru, piše u Politici. Iako zvaničnici u Beogradu tvrde da priznavanje nezavisnosti neće biti postavljeno kao uslov Srbiji za ulazak u EU, list prenosi izjavu portparola francuske vlade koji je "gotovo doslovno ponovio nedavnu izjavu predsedavajućeg EU Bernara Kušnera da je malo kontradiktorna činjenica da u isto vreme iskazujete želju za ulazak u EU i da pravno dovodite u pitanje odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova koju je donela većina evropskih zemalja". "Analiziramo situaciju, ali ne predviđamo nikakve sankcije", dodao je on.

Iz Crne Gore je stigla prva zvanična potvrda da je južni srpski sused izložen pritisku da što pre odluči da li će zadržati uzdržan stav prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova ili će ubrzanim putem krenuti ka EU.

Potpredsednik vladajuće Demokratske partije socijalista Svetozar Marović preksinoć je za TV CG rekao da postoje pritisci na zvaničnu Podgoricu da se što pre izjasni o statusu Kosova. Samo dva dana ranije američki ambasador u Crnoj Gori Roderik Mur je podsetio zemlje u regionu, posebno ono koje se graniče sa Kosovom i Metohijom, da treba da priznaju novu državu i uspostave bilateralne odnose s njom. Mur je konstatovao da to što u regionu još ima zemalja koje to nisu učinile „škodi regionalnoj stabilnosti i evroatlantskim težnjama zemalja regiona”. Pod istim pritiskom je, prema svedočenju hrvatskog ambasadora u Beogradu Tončija Staničića, bio i Zagreb, objavljuje Politika.

Listu uslovljavanja dopunjuje izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin koji je izjavio za Danas da je "preduslov za usvajanje pozitivnog izveštaja o Srbiji u Evropskom parlamentu ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u srpskom parlamentu i da bi hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića olakšalo evropski put Srbije".

Artemije popustio, da li su i ostali?

Sveti arhijerejski sinod je juče, posle višečasovne rasprave iza zatvorenih vrata u čijem radu su učestvovali i episkop raško-prizrenski Artemije i vikarni episkop lipljanski Teodosije, jednoglasno pozvao na obustavu svih sporova i odluka koji se odnose na nedavna zbivanja u manastiru Visoki Dečani, kao i svega što može ugroziti misiju Srpske pravoslavne crkve u celini, a posebno na Kosovu i Metohiji, javlja Politika.

Po svemu sudeći, konačnu reč o odlukama episkopa Artemija da smeni svog vikara vladiku Teodosija i njegovog pomoćnika protosinđela Savu (Janjića) daće Sveti arhijerejski sabor. Ali, u ovom trenutku je neizvesno da li će se sabor svih srpskih vladika održati u oktobru kao što je bila praksa poslednjih godina. Iz saopštenja takođe nije dovoljno jasno da li je Sinod odlučio da osporavane odluke vladike Artemija privremeno „zamrzne”. Prema nekim nezvaničnim informacijama, vladika Artemije je izgleda „popustio” pod pritiscima na sednici Svetog sinoda. Na takav zaključak posredno upućuje činjenica da je juče u popodnevnim satima Raško-prizrenska eparhija stopirala jedno oštro saopštenje za javnost o KiM radiju koji je u ovom sporu otvoreno stao na stranu episkopa Teodosija, objašnjava Politika.

Pres se gotovo i ne osvrće na "pokušaj primirja" juče u Sinodu SPC već opširno prenosi kako je "Srpska pravoslavna crkva u maju 2006. godine formirala je specijalnu komisiju koja je istraživala rad i poslovanje Eparhijskog centra „Rade Neimar" i Duhovnog misionarskog centra „Atos", kao i ulogu vladike raško-prizrenskog Artemija i njegovih saradnika u ovim spornim, milionskim poslovima."List navodi da su "u izveštaju komisije pobrojane brojne nelegalne aktivnosti vladike Artemija i njegovog ličnog sekretara, protosinđela Simeona."

Reč je o dve godine starom izveštaju koji je nedavno objavljen na sajtu SPC a na koji je Raško-prizrenska eparhija reagovala u vreme dok je još trajala sednica Svetog sinoda: "Jadni su pokušaji da se diskredituje ličnost vladike Artemija, ali usaglašenost tih pokušaja jasno govori o organizovanoj akciji koordinisanoj iz jednog centra".

"Dečanski monasi su svojom pobunom i anarhijom pokušali da nametnu nekakav „demokratski" način odlučivanja, apsolutno protivan ustrojstvu Crkve i pokazali plansko zavereničko delovanje. Sinod nije pokazao interesovanje za najgrublja kršenja crkvenog poretka a svojim ponašanjem Teodosije je samovoljno oteo deo eparhije raško-prizrenske", optužbe su episkopa Artemija koje objavljuje Pravda, takodje jedva pominjući "pomiriteljski" pokušaj Sinoda od juče.