RUSIJA ĆE POMOĆI SRBIJI?

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je pomoć Srbiji od milijardu evra, saznaje se nezvanično. Najveće sindikalne organizacije nemaju snage da se ujedine i ostvare pretnju generalnim štrajkom. Poreska uprava Srbije ne uspeva da, i pored značajnog smanjenja očekivanih prihoda kroz rebalans budžeta, ostvari sopstveni plan naplate.

Ipak stiže milijarda evra iz Rusije?

Predsednik Medvedev odobrio pomoć Srbiji od 200 miliona evra, javlja Pres. Rusi spremni da povoljnim kreditima finansiraju velike infrastrukturne projekte u našoj zemlji

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je pomoć Srbiji od milijardu evra, koju je od njega zatražio predsednik Srbije Boris Tadić, prenosi ovaj tabloid saznanja "srpskih biznismena koji imaju odlične veze sa ruskim vlastima". Prema tim informacijama, Srbija će vrlo brzo od Rusije dobiti 200 miliona evra za pomoć budžetu, dok će 400 miliona biti odobreno za izgradnju metroa u Beogradu. Preostalih 400 miliona evra biće odobreno tek kada Srbija ponudi konkretne projekte za infrastrukturne projekte.

"Ruski predsednik Medvedev pristao je da pomogne Srbiji i usliši molbu predsednika Borisa Tadića. Jedina nepoznanica je pod kojim uslovima će Srbija dobiti novac, da li kao „prijateljsku pomoć", što znači pod povoljnim uslovima, ili će Srbija dobiti pomoć kao kredit", otkriva sagovornik Presa.

"Vruća" ili "hladna" jesen

Iako godinama unazad najavljuju „vruću jesen“ i velike proteste kako bi se izborili za svoje zahteve, od kojih je najvažniji onaj za povećanje plata, sindikati za to nemaju dovoljno snage, smatraju ekonomisti, objavljuje Danas. Najveće sindikalne organizacije, Savez samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost i Asocijaciju nezavisnih sindikata tište slični problemi, ali se za sve ove godine ovaj trio, kojem se nedavno sa sličnim zahtevima priključila i Konfederacija slobodnih sindikata, nijednom prilikom nije ujedinio, tako da nove najave o generalnim štrajkovima i ozbiljnim obustavama rada od jeseni „ne piju vodu“, piše u ovom listu pod naslovom "Samo greška Vlade vodi ujedinjenju".

Muke sa (polu)praznom kasom

Kako pokazuju najnoviji podaci o poreskim prihodima koje ubira Poreska uprava Srbije, država ne uspeva da, i pored značajnog smanjenja očekivanih prihoda kroz rebalans, ostvari sopstveni plan naplate, objavljuju Novosti. Najveći pad očekivanih prihoda u odnosu na ostvarene je pri naplati poreza na dobit preduzeća. Jasno je i da su u Srbiji plate niže i od onoga u šta je država verovala pre samo dva meseca. Od akciza država je planirala da prihoduje tačno 50 milijardi dinara. Međutim, očito da je promet akciznih proizvoda pao, pa su poreznici naplatili gotovo tri odsto manje novca. Taj pad bio bi i veći da, recimo, cena goriva, a samim tim i iznos akcize u poslednjih mesec-dva nije značajno skočila.

Porez na dodatu vrednost i carine su, zbog značajno smanjenog obima robne razmene, ali i zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, niže od plana. Precizni podaci o ovim prihodima države još nisu dostupni, ali se ne očekuje da budu preko 60 odsto od projektovanih vrednosti.

Pobeda bosanskog ministra i američkog lobija u Interpolu

Na insistiranje i lobiranje SAD, Interpol je juče doneo odluku o ukidanju „crvenih poternica” koje su ranije raspisane po zahtevu suda u Beogradu protiv državljana BiH optuženih za napad na kolonu vojnika JNA koja se po dogovoru zaraćenih strana povlačila iz Sarajeva kroz Dobrovoljačku ulicu maja 1992 godine. Odluka Interpola važi za slučaj Dobrovoljačke ulice i sve buduće slučajeve, ali će sve druge, prethodne i dosadašnje poternice ostati na snazi, javlja Blic. Mediji u BiH ranije su objavljivali da je zahtev za ukidanje poternica naišao na dobar prijem, naročito SAD.

Generalni sekretarijat Interpola u Lionu suspendovao je poternice koje je protiv trinaestdržavljana BiH, osumnjičenih u slučaju Dobrovoljačka ulica, raspisao beogradski Interpol i neće ih tretirati u svojoj bazi podataka sve dotle dok Generalna skupština ove organizacije ne donese konačnu odluku u vezi sa ovim slučajem. Obaveštenje o stavljanju poternica van snage Ministarstvo bezbednosti BiH dobilo je 1. jula– potvrdila je Politici portparol ovog ministarstva Milada Dreca, uz napomenu da je reč „o difuznim, a ne o crvenim poternicama”. Ona istovremeno ističe da je Generalni sekretarijat doneo i odluku u kojoj je precizirano u kojim slučajevimaće ubuduće Interpol u Lionu primati zahteve za objavljivanje takozvanih crvenih poternica.

„U odluci su naznačena tri moguća uslova. Jedanje da je zahtev dostavljen od nekog međunarodnog suda, kao što je to sud u Hagu, po drugom zahtev mora da seodnosi na državljanina zemlje koja traži raspisivanje poternice, a po trećemzahtev može da seodnosi na državljanina druge zemlje,ali pod uslovom da njegova zemlja ne uloži protest”, kaže Dreca i naglašava da potez Interpola u Lionu praktično predstavlja „veliku diplomatsku pobedu ministra bezbednosti BiH Tarika Sadovića”. Podseća da je Sadović, „nakon što je stigla prva poternica iz beogradskog Interpola, uputio pismo Generalnom sekretarijatu u Lionu i zatražio da poternice budu povučene”, nakon čega je i „otputovao u Lion gde se sastao sa sekretarom Interpola i predočio mu kompletnu dokumentaciju”.

Traže rejon za Albance

Posle bošnjačkih zahteva za administrativnom celinom i albanske stranke traže poseban rejon u okviru južnog regiona. Halimi: "Predložićemo da Preševska dolina, Bosilegrad i Trgovište budu zasebna oblast", javljaju Novosti. Jedini albanski poslanik u Narodnoj skupštini Riza Halimi tvrdi da neće glasati za predloženi koncept regionalizacije.
"Taj predlog podrazumeva regione od 800.000 do 1,5 miliona stanovnika u kojima bi se utopile specifičnosti naše nacionalne zajednice", rekao je Halimi.

Izabrana direktorka sa iskustvom u medjunarodnim i domaćim NVO

Zorana Marković, diplomirani pravnik, izabrana je juče na sastanku Odbora agencije za direktora Agencije za borbu protiv korupcije, a za njenog zamenika izabran je Vladimir Janković. Čedomir Čupić, predsednik odbora, posle izbornog sastanka obratio se novinarima u „Palati Srbija” rečima da se „nada da su izabrani ljudi sa iskustvom i moralnim integritetom, koji će dobro obavljati svoj posao, i omogućiti da se agencija bori protiv korupcije, javlja Politika. Zorana Marković, kako se moglo čuti na konferenciji, posebno se istakla višegodišnjim iskustvom u državnim organima uprave, kao i međunarodnim i domaćim nevladinim organizacijama. Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije do sada radila u državnoj administraciji, Misiji OEBS-a, Helsinškom odboru za ljudska prava, ambasadi SAD. Vest da je izabrana za direktora Agencije za borbu protiv korupcije primila je u firmi „Invest vertikala konsultant”, gde obavlja poslove zamenika direktora.

Koristi od zaokreta

"Nisam mislio na rejting kad sam prihvatio poziv Olija Rena. Neka od ove posete krenu još bolje evrointegracije, neka to kapitalizuje DS, opet ću da budem srećan”, kaže za Politiku Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke, dan posle prvog zvaničnog susreta sa evropskim komesarom za proširenje u Briselu. Ali naprednjaci svakako neće ostati bez političkog profita iz evropskog zaokreta, smatraju analitičari, objavljuje Politika pod naslovom "Evropski zaokret naprenjaka".

Helenski fond za kulturu u Beogradu

"Neosporna je stalna podrška koju je moja zemlja oduvek pružala Srbiji, u teškoj prošlosti kao i skorije. O pitanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, grčki stav je poznat. Moja zemlja je uvek bila za pronalaženje uzajamno prihvatljivog rešenja, koje bi se zasnivalo na međunarodnom pravu i bilo rezultat dijaloga i pregovora. Rešenja koje bi poštovalo ljudska i manjinska prava i ne bi stvaralo pobednike i pobeđene", rekao je Karolas Papuljas, predsednik Grčke u razgovoru za Politiku.

"Prilikom mog boravka ovde u prijateljskoj Srbiji, svečano je otvoren ogranak Helenskog fonda za kulturu u Beogradu, čije osnivanje odražava želju dvaju naroda za unapređenjem kulturnih odnosa. Njegov rad biće čvrst temelj ukupnog razvoja naših bilateralnih odnosa i povešće naše srpske prijatelje– a hiljade njih posećuje Grčku svakog leta – da upoznaju bolje našu zemlju i njenu kulturu i da se približe grčkom narodu i njegovoj tradiciji."

Obama, Medvedev i Putin

Lider Sjedinjenih Država “svađa” ruskog predsednika i premijera. Predsednik SAD istovremeno hvali “kolegu” Medvedeva, objavljuju Novosti. Američki predsednik Barak Obama, uoči dolaska u Rusiju, tvrdi da s Dmitrijem Medvedevom gradi dobre odnose, a Vladimira Putina je kritikovao, jer “nije savremen” i “jednom nogom je ostao u prošlosti”.
Obama očekuje da će za vreme trodnevne posete Moskvi s Medvedevom menjati “stereotipe iz vremena hladnog rata”. On kaže da je uticaj Putina na Medvedeva i dalje veliki, pa ruski predsednik još nema snage da “resetuje” odnose dve zemlje.

U ruskoj političkoj i diplomatskoj tradiciji nije uobičajeno da se daju javne ocene tuđih političara, pa može samo da se nagađa šta Putin misli o Obami.

Nove raktete iz Severne Koreje

Severna Koreja lansirala je četiri rakete kao znak prkosa Sjedinjenim Američkim Državama, a čime i dalje pogreva, već visoke regionalne tenzije posle nuklearne probe u maju ove godine, saopštilo je južnokorejsko ministarstvo odbrane, objavljuje Politika.

U saopštenju se navodi da su četiri rakete ispaljene sa istočne obale i da su imale domet od oko 400 kilometara što ukazuje da se radi o balističkim raketama , mada se ne navodi o kom tipu projektila se radi.

Jat ponovo (ne)leti

Nacionalni avio-prevoznik „Jat ervejz” za sada je od Hrvatske dobio dve privremene dozvole za sletanje na aerodrom Čilipi kod Dubrovnika, prvi let je obavljen u četvrtak, a drugi je u ponedeljak. Do sada je, međutim, prodato oko 800 karta, saznaje Blic, a dozvole za sletanje trebalo bi da budu dobijane u kontinuitetu tokom turističke sezone.

Sudbina Jatovih letova za Dubrovnik biće poznata nakon pregovora početkom naredne nedelje. Agentima javljeno da do ponedeljka ne vraćaju novac, objavljuju Novosti.

Nacionalni avio-prevoznik iz dana u dan pravi poslovne gafove koji ugrožavaju njegovu poslovnu reputaciju. Dok putnici čekaju po nekoliko sati na prevoz, Upravni odbor Jata planira novi imidž i povratak na lidersku poziciju u regionu. Ministar demantuje predsednika UO Jata, piše u Politici. Po već oprobanom receptu, korišćenom u slučaju Turske i Egipta, Vlaisavljević je „vruć krompir” bacio u ruke države, tvrdeći da će „na temu Dubrovnika” iduće nedelje razgovarati državni sekretari dveju zemalja, objavljuje ovaj list.

Ideja šefa Upravnog odbora Jata bila je toliko fantastična da je saopštenjem morao odmah da reaguje (za Jat nadležni) srpski ministar za infrastrukturu: „Objavljena vest je apsolutno netačna jer takav sastanak nije najavljen, pa tako neće 7. jula biti održan. Netačan je, naravno, i drugi deo vesti, jer, kada bi se takav sastanak i održao, na osnovu kompetencija koje imaju, dva ministarstva bi mogla da se dogovore o bilateralnim pitanjima, o eventualnom državnom sporazumu o vazdušnom saobraćaju, dok su komercijalni letovi, pa i ovi Jatovi za Dubrovnik, isključivo pitanje zainteresovane avio-kompanije i hrvatskih vazduhoplovnih vlasti.”

Dogadjaje u državnoj aviokompaniji Politika naziva "nacionalnom sramotom" i objavljuje jednostavan predlog: "Kompanija koja nije u stanju da odradi posao zbog kojeg je formirana, bolje bi bilo da prestane da postoji."

Šta traži Vuk Drašković

"Tražim od Demokratske stranke da odmah prestane sa pravljenjem trulih kompromisa sa SPS i ostalim anti-NATO strankama, kao što je SNS Tomislava Nikolića, jer to znači odustajanje od najprioritetnijeg državnog cilja, a to su evroatlantske integracije.

Nema evropskih bez atlantskih integracija. Ono što, u poslednje vreme, poručuju iz DS da je i bez ulaska u NATO moguće napredovati na putu u EU je besmislica, nastala nakon formiranja vlasti sa socijalistima. SPS je protiv NATO i samim tim je antievropska stranka", poručuje u intervjuu za Danas Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove.

Laušević uhapšen u SAD

Poznati glumac Žarko Laušević (49), za kojim je raspisana poternica zbog dvostrukog ubistva u Podgorici, prekjuče su u Sjedinjenim Američkim Državama, uhapsili radnici Biroa za emigraciju i carine, zbog boravka u zemlji bez vize, javlja Blic. U saopštenju Ministrastva pravde Srbije navedeno je da su ih o tome u dopisu obavestile emigracione vlasti SAD koje razmatraju mogućnost deportacije Lauševića.

Život nekada veoma traženog glumca, kao na filmu, potpuno se preokrenuo u samo nekoliko minuta, podsećaju Novosti. Posle uspešne i zapažene premijere "Kanjoša Macedonovića" u budvanskom "Grad teatru", Laušević je krenuo za Podgoricu gde mu je bila porodica. Sa bratom Branimirom, u noći između 30. i 31. jula 1993. godine, izašao je uveče u obližnji kafić "Epl" da se malo odmori posle premijere.
- Kakva je ovo galama? - dobacio je u šali konobarici.
Ali, umesto njenog odgovora, čuo se Dragor Pejović kome je tada bilo tek 21. godina.
- Šta je? Šta ti smeta? - odbrusio mu je.
Ne sluteći ništa, konobarica je ušla u kafić iz bašte, samo nekoliko sekundi pošto je zapljuštala kiša metaka. Kada je posle nekog vremena stigla policija, scena je bila kao na filmu - Dragor Pejović i Radovan Vučinić mrtvi, dok je njihov prijatelj Dragor Kažić (24) teško ranjen. Ispaljeno je 13 metaka, a gosti i zaposleni u kafiću bili su u šoku!
Istragu i samo suđenje prosto je "gutala" cela ondašnja Jugoslavija. Od Podgorice do Beograda sve je zanimalo samo jedno - ko je prvi povukao obarač.

Nesreća turista u Bugarskoj

U južnom delu Bugarske, kod Svilengrada sedam osoba turske nacionalnosti jutros je poginulo kada je njihov minibus udario u autobus čiji je vlasnik Srbin, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Bugarske, javlja Blic.
Nacionalni medicinski centar za koordinaciju izjavio je za bugarsku agenciju Fokus da je u teškoj saobraćajnoj nesreći poginulo dete od 12-13 godina i još šest putnika minibusa, dok je vozač povređen. Nema žrtava među srpskim turistima u sudaru autobusa turističke agencije "Argus turs" i minibusa.

Poginuli muzičari

U saobraćajnoj nesreći u kojoj su učestvovala tri automobila juče u 3.35 časova u selu Stari Trstenik, na putu Kruševac - Trstenik poginula su rođena braća Danijel (33) i Aleksandar Urošević (34) iz Čitluka kod Kruševca, njihov brat od tetke Dragan Urošević (21) iz sela Trebotin i Slavoljub Mitrović (34) iz Počekovine kod Trstenika. Sva četvorica su bila u „ladi” i vraćala su se sa Goča gde su svirali, javlja Blic. Prema nezvaničnim informacijama, BMW koji je išao iz pravca Trstenika ka Kruševcu prilikom preticanja zakačio je „škodu”, a zatim direktno naleteo na „ladu” koja je dolazila iz suprotnog pravca.

Prva medalja za Srbiju

Defile ulicama Novog Beograda i skandiranje gledalaca, svečano otvaranje i pojavljivanje Nemanje Vidića, i prva medalja za Srbiju obeležili su početak Univerzijade, objavljuje Politika.

Ženska reprezentacija Srbije u tekvondou okitila se prvom medaljom za našu zemlju na 25. univerzijadi, javljaju Novosti. Pod kupolama Beogradskog sajma Nataša Bajić, Marijana Sudžuković i Sanja Kočanski osvojile su bronzu u disciplini forme ekipno. Srpkinje su priželjkivale medalju, ali su po sopstvenom priznanju bile prilično iznenađene.