REFORMA POLICIJE BIH. PRAZNA OBEĆANJA PEKINGA

Pitanjem šta je to Kina pre sedam godina obećala, a koliko je ispunila, bavi se Liberasion u današnjem broju. Holanđani opet zagrejani za dešavanja na Balkanu - ovog puta u centru pažnje sinoć usvojen sporazum o reformi bosanske policije. Britanska železnica sve popularniji način prevoženja. Buš ne namerava da skoro povuče trupe iz Iraka.

Šta je ostalo od obećanja koje je Peking dao pre sedam godina?

Žak Rog, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, pozvao je juče Peking na ispunjenje preolimpijskih obećanja, prenosi se u današnjem broju Liberasiona. "Pre nego što je odlučeno da će se sledeće Olimpijske igre održati u Kini, kineski zvaničnici su izjavili, citiram: 'Ukoliko nama bude dodeljena ova čast, iskoristićemo je pre svega kao dobru priliku da se konačno potegnu bitna pitanja, kao što su između ostalog ljudska prava.' To je ono što ja nazivam moralnim obavezivanjem, pre nego pravnim. Urgirali smo da Kina konačno posveti više pažnje ispunjenju ovog obećanja", reči su Žak Roga. Odgovor kineskog Ministarstva spoljnih poslova glasio je: "MOK bi trebalo da ostane dosledan Olimpijskoj povelji, koja podrazumeva nemešanje irelevantnih političkih faktora u organizovanje Olimpijskih igara".

Protesti organizovani širom planete zbog tradicionalnog putovanja Olimpijskog plamena su još više zagrejali celu situaciju, prenosi Liberasion. Peking, čak i pod pretnjom obustavljanja Olimpijskih igara, ne daje znake da bi mogao da popusti. Sedam godina nakon mutnog obećanja poštovanja ljudskih prava od strane Pekinga, Liberasion postavlja pitanje šta je od toga ostalo.

Politička represija

Kako fondacija Hui Dua, sa sedištem u San Francisku, navodi, hapšenja na političkoj osnovi su dostigla rekordni nivo tokom poslednjih osam godina: 2006. uhapšene su 742 osobe zbog "subverzije državne moći", kako uglavnom glasi optužnica za one koji se na neki način bave kritikom aktuelnog režima. Najsvežiji je slučaj Hu Đie koji je 3. aprila osuđen na tri i po godine zatvora zbog kritikovanja Olimpijskih igara putem Interneta.

Cenzura Interneta

Kineska štampa je pod stalnom kontrolom, dok su sindikati i političke partije pod zabranom. Jedini način da se pristupi informacijama koje ne služe kao propaganda Komunističke partije Kine jeste putem Interneta. Nekih 230 miliona korisnika Interneta je, međutim, pod stalnim nadzorom, dok su nedopušteni sadržaji podvrgnuti cenzuri. Pristup Vikipediji ili BBC je skoro pa onemogućen. Način na koji se vrši kontrola sadržaja na Internetu jeste filtriranje tekstova pri čemu se detektuje nekih 400 do 500 "osetljivih" reči, koje predstavljaju svojevrstan tabu kineskim vlastima. Reč "Tibet" je prva na spisku, a zabranjeno je i čitanje o "problemima iz prošlosti", kao i uživanje pornografskih usluga.

Smrtna kazna

Broj presuda i egzekucija državna je tajna, ali se veruje da se samo u Kini sprovede dve trećine ukupnog broja smrtnih kazni u svetu. Neke nevladine organizacije govore o cifri od 5 do 6 hiljada samo tokom 2007. godine, što bi opet bilo 3 puta manje nego pre deset godina. Od prošle godine je glavna odgovornost pala na Vrhovni sud, što je, kako zvanični mediji navode, dovelo do smanjenja broja presuda.

Individualna prava

Pojam individualnog prava predstavlja definiciju ljudskih prava na kineski način. Potrošnja, izbor studija, profesije i mesta stanovanja, čitanje stranog romana, putovanja... sve to bilo je nezamislivo pre 30 godina, kada je Vlada u detalje određivala kako će narod da živi. Zbog svega toga većina Kineza danas oseća da uživa veliku slobodu, prenosi Liberasion.

BiH: reforma policije

Nakon višegodišnjih pregovora Donji dom bosanskog Parlamenta sinoć je doneo odluku da se konačno sprovede neophodna reforma policije ove balkanske zemlje, prenose holandske novine Folkskrant. EU je odavno reformu bosanske policije postavila kao uslov za pristupanje uniji, a stavovi unutar Parlamenta su bili toliko podeljeni da se verovalo da bi moglo da dođe do pucanja koalicionog sporazuma koji je potpisalo šest stranaka - SDA, Stranka za BiH, HDZ, HDZ 1990, SNSD i PDP.

Folkskrant podseća da se prema Dejtonskom mirovnom sporazumu Bosna i Hercegovina sastoji iz dva autonomna entiteta - Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije, koje do sada nisu imale zajedničku policiju. Bosansko-srpska policija je, navodi list, uporno izbegavala hapšenje osumljičenih za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije. Cilj novopostignutog dogovora jeste da dve policijske jedinice u budućnosti što više sarađuju.

Novo doba železničkog saobraćaja

Britanija je svedok početka nove ere šinskog prevoza. U vreme velikih klimatskih promena sve češće podsećanje na korišćenje prevoznog sredstva koje manje šteti životnoj sredini ohrabrilo je ljude da više putuju vozom. Tako je zabeležena najveća popularnost ovog šinskog prevoza od Drugog svetskog rata pa do danas, prenosi Independent u današnjem broju.

Cifre koje su juče objavljene govore o miljama pređenim železničkom mrežom u 2007. godini koje premašuju 30,1 milijardu i o tome da je broj putnika konstantno rastao tokom poslednjih 13 godina. Atok asocijacija upućuje na pravi bum kada je ovo šinsko vozilo u pitanju, što se pre svega dovodi u vezu sa podizanjem svesti o zaštiti životne okoline na viši nivo.

Džordž Mir, generalni direktor Atok asocijacije, opisao je ponovno oživljavanje šinskog prevoza prijatno iznenađujućim. "Znali smo da konstantno rastemo, međutim, tek pošto smo pogledali u grafikone konačno smo shvatili koliko je nagao taj rast", prenosi Independent njegove reči.

Jedini put kada je putnička milja pređena vozom - koja se računa tako što se broj putovanja pomnoži sa pređenom daljinom - bila veća nego danas jeste za vreme Drugog svetskog rata, kada je šinska mreža bila duplo veća, a ogroman broj trupa prevožen širom zemlje. Prethodni rekord, ne računajući ratne godine, zabeležen je 1946. kada je veliki broj vojnika bio demobilisan.

Cifre koje je Atok izneo govore o jednom od najpreciznijih pokušaja da se poveća popularnost britanske železnice tokom poslednjih 170 godina, kao i o zahtevu za šinskim prevozom koji je tokom poslednje decenije, od vremena privatizacije, naglo porastao. Prošle godine je mreža zabeležila cifru od 1,21 milijardi putovanja, što će biti 20 putovanja po stanovniku i porast od 7% u odnosu na 2006. godinu. U periodu od 1994. godine je gužva na železničkim prugama porasla za 67,6% - pre četrnaest godina je broj putničkih milja pređenih vozom iznosio 17,9 milijardi, prenosi Independent.

Buš protiv povlačenja trupa iz Iraka

Predsednik SAD Džordž Buš zatražio je obustavu povlačenja američkih trupa iz Iraka nakon jula, čime je prihvatio preporuke glavnokomandujućeg američkih snaga u toj zemlji, Dejvida Petreusa, prenosi Njujork tajms u današnjem broju.

General Dejvid Petreus preporučio je da se nakon jula napravi pauza od 45 dana u povlačenju američkih trupa. Nakon te pauze bi trebalo da bude odlučeno da li terenski uslovi dopuštaju povlačenje većeg broja vojnika. Buš je u obraćanju ratnim veteranima u Beloj kući najavio produžetak boravka američkih vojnika u Iraku "i posle završetka njegovog mandata", kao i pojačanje od 30.000 vojnika.

Druga bitna Bušova odluka odnosi se na skraćenje dužine boravka u Iraku i Avganistanu sa sadašnjih petnaest na dvanaest meseci. On je dodao da će ova odluka stupiti na snagu od 1. avgusta.

Odluke predsednika Buša su postale donekle nejasne nakon svedočenja američkog ambasadora u Bagdadu, Rajana Krokera, koji tvrdi da je rat u Iraku do sada SAD koštao 4.000 vojnika i oko 315 milijardi evra. Predsednik SAD je ratne troškove, kako u ljudskim životima tako i u novcu, pravdao tvrdnjama da su njegove odluke pomogle u izbegavanju potencijalnog poraza u Iraku. Povlačenje bi, kako sam tvrdi, bilo katastrofalno po interese SAD.

Buš je zatražio od Kongresa da se budžet za ratne troškove poveća i najavio da će ukoliko njegovi zahtevi ne budu ispunjeni staviti veto na odluku Kongresa. "Ovaj rat jeste težak, ali neće trajati u nedogled", rekao je Buš u direktnom obraćanju ratnim veteranima. On je dalje dodao da "kada se uslovi u Iraku poboljšaju, američke trupe će moći da se vrate kući".

"Doći će dan kada će Irak biti jednak partner SAD, kada će tamo biti uspostavljena stabilna demokratija koja će pomoći u borbi protiv naših zajedničkih neprijatelja i koja će promovisati naše zajedničke ciljeve na Srednjem Istoku. A kada taj dan bude došao, vi ćete biti ponosni jer ste sudelovali u postizanju tog cilja", rekao je Buš ratnim veteranima.

Demokrate su na Bušovu odluku da se obustavi povlačenje trupa iz Iraka odgovorile kako ne vide kraj celoj ovoj agoniji. Senatorka Hilari Klinton izjavila je da predsednik "odbija da se suoči sa stvarnošću u Iraku", dok se senator Barak Obama, drugi demokratski kandidat na mesto predsednika SAD, složio sa njom. "Naša strategija u Iraku i nije baš najsjajnija, vojska nam se rasipa, a ceo događaj nas odvlači od suočavanja sa drugim bitnim izazovima, pustoši našu ekonomiju i bezuspešno vrši pritisak na iračku Vladu da peuzme odgovornost", prenosi Njujork tajms Obamine reči.

Sa samo devet meseci, koliko mu je ostalo od njegovog predsedničkog mandata, Buš nastavlja da pravi planove za rat kome se u ovom trenutku ne vidi kraj. Događaji u Iraku će presudno uticati na definisanje njegovog položaja u američkoj istoriji, a predstavljaju i jednu od glavnih tema aktuelnih kampanja u trci ka Beloj kući, prenosi Njujork tajms.