RECESIJA U SRBIJI I NAJAVA OPORAVKA

Drastičan pad industrijske proizvodnje ubija svaku nadu da će ikada biti bolje. Dotakli smo dno svetske ekonomske krize i sada samo možemo da se penjemo ka površini. Da li su Sjedinjene Države preuzele osvajačku ulogu carske Nemačke?

Model u kolekciji kreatora Abhishek Dutta, juče na nedelji mode u Kalkuti

Sve manje nade

Drastičan pad industrijske proizvodnje ubija svaku nadu da će ikada biti bolje, objavljuju Novosti pod naslovom "Srbija na izdisaju". Jagodina: Sunovrat kablova. Loznica: Zamro uvoz. Valjevo: Tekstilna u čabru. Sombor: Obućari na prinudnom. Ivanjica: Otežana naplata… Za poslednjih godinu dana, zaključno sa februarom, industrijska proizvodnja beleži drastičan pad na svim nivoima. Prema zvaničnim statističkim podacima, proizvodnja je u prva dva meseca ove godine pala za 18,7 odsto, u odnosu na isti period lane. A, ako se uporedi sa prosekom iz prošle godine manja je, čak za 21,9 odsto.

Ekonomisti ukazuju da je domaća privreda zbog višemesečnog negativnog trenda u industrijskoj proizvodnji već u recesiji. To potvrđuje više ekonomskih pokazatelja: pored proizvodnje, spoljnotrgovinska razmena, dakle uvoz i izvoz, koji je u prva dva meseca ove godine za trećinu manji nego lane u istom periodu. Promet na malo u trgovini, takođe, beleži osetno smanjenje, piše u Novostima.

Beogradsko preduzeće „Varoš kapija“ snizilo je cene ugostiteljskih usluga od 15 do 50 odsto. Istovremeno mnoga taksi udruženja nisu iskoristila odobrenje da povećaju cene za 7,5 odsto dobijeno krajem februara. Cene su kod nekih čak i niže nego što su bile. To su samo neka od reagovanja na smanjenje posla i prometa zbog svetske ekonomske krize. Slične akcije tek će uslediti, najavljuje Blic pod naslovom "Borba za svaki dinar". Štednja ne izlazi iz usta političara, ali i običnih ljudi. Ovi prvi zasad nisu pošli od sopstvenog primera, dok ovi drugi nemaju izbora. Manje novca troši se čak i za kupovinu osnovnih namirnica. Da je vrag odneo šalu, govore i podaci iz trgovina jer je promet robe manji 16 odsto. „Maksi“, „Merkator“, „Idea“ i druge trgovine pokušavaju sniženjima da se bore protiv ovakve statistike, ali očigledno da im zasad ne uspeva.

Bankrot pred vratima Srbije

Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za Blic Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka.

Kraj krize?

Dotakli smo dno svetske ekonomske krize i sada samo možemo da se penjemo ka površini! Od nas samih zavisi kojom brzinom ćemo to činiti, jer svetski igrači kao što su Kina i SAD već pokazuju znake oporavka, kaže u intervjuu za Pres nedelje Branislav Grujić, predsednik „PSP Farmana", jedne od najvećih građevinskih firmi u Rusiji.

Njegove optimističke reči dobijaju na težini ako kažemo da je reč o najvećem srpskom biznismenu u Rusiji i ujedno čoveku koji je prvi, prošle godine u intervjuu Presu, a u danima kada je u Srbiji vladala euforija zbog sklapanja ugovora sa „Fijatom", upozorio da nas čeka slom svetske privrede. Branislav Grujić sada poručuje "da je došao trenutak da budemo realni optimisti", objavljuje ovaj tabloid.

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonić tokom obilaska gradilišta u Čačku:
gradnja novog mosta preko Zapadne Morave i rekonstrukcija centralnog gradskog trga

Bez otpuštanja u zdravstvu

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da u zdravstvenom sistemu Srbije neće biti otpuštanja ni medicinskog ni nemedicinskog osoblja i ocenio da se u zdravstvenim ustanovama ne razume dovoljno težina problema do kojih može doći zbog svetske ekonomske krize.

„Zdravstveni sistem Srbije finansira 140.000 zaposlenih i njihova primanje se moraju sačuvati. Računica sa medicinskim i nemedicinskim osobljem i pominjanje otpuštanja je mehanicističko razmišljanje koje nema smisla”, kazao je ministar agenciji Beta a prenosi Politika.

Novi zakon o strankama

Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu: "Danas je registrovano više od 600 stranaka, a posle stupanja novog zakona na snagu sve će morati da stupe u proces preregistracije, ukoliko žele da opstanu kao političke stranke", objavljuju Novosti pod naslovom "Zakon ukida stotine stranaka".

Ministar je pojasnio da će za registraciju političke stranke ubuduće biti potrebno priložiti 5.000 overenih potpisa punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije, koji će biti osnivači i čija će imena biti javno dostupna na stranačkim internet prezentacijama.
Prema njegovim rečima, upravo je činjenica da je sada potrebno svega 100 neoverenih potpisa dovela do pojave velikog broja stranaka, od kojih su mnoge samo registrovane i ne deluju na političkoj sceni.

Euleks otvara sedište u Prištini

Euleks je postao potpuno operativan i tim povodom u ponedeljak će biti zvanično otvoreno sedište te misije u Prištini, saopštila je Euleksova služba za informisanje.

Misija Euleks je počela da radi početkom decembra prošle godine, javlja Politika. Do sada se policija Euleksa rasporedila širom Kosova u 34 policijske stanice i šest regionalnih glavnih štabova Kosovske policije a nalaze se i u sastavu granične policije i carinske službe.

Sanader i Pahor kao gusari

U trenutku kada je traženje političkog rešenja za slovenačko-hrvatski pogranični spor zapelo u ćorsokak, a odnosi između službene Ljubljane i Zagreba postali nikad gori u poslednjih 18 godina, relaksacija stiže sa neočekivanog mesta. Iako je „sedma sila” pod stalnom sumnjom da potpiruje nacionalističke strasti, novinska kuća „Delo” lansirala je na svom sajtu duhovitu kompjutersku igricu pod nazivom „Pirati Piranskog zaliva”, javlja Politika.

Ikona koja posetioca portala http://www.delo.si/pirati uvodi u igru ne ostavlja mesta sumnji ko su gusarski admirali – na levoj strani ekrana je lik Boruta Pahora, premijera slovenačke vlade levog centra, dok je na desnoj kolega iz Hrvatske Ivo Sanader, šef HDZ. Obojica su odevena u prigodne uniforme.

NATO poziva Rusiju na povlačenje

Anti-NATO protest u Strazburu tokom dvodnevnog samita kojim se obeležava 60.
godišnjica osnivanja Severnoatlanstskog saveza

NATO je pozvao Rusiju da povuče trupe iz gruzijskih regiona Južne Osetije i Abhazije i ispuni svoja obećanja data prošle godine na mirovnim pregovorima, kojim je posredovala EU.

NATO je saopštio da je Rusija „od izuzetnog značaja” i da alijansa želi da prevaziđe nesuglasice sa Moskvom. U saopštenju na kraju samita NATO izražena je zabrinutost zbog prisustva ruskih snaga u separatističkim regionima Gruzije, javlja Politika.

Danski premijer Anders Fog Rasmusen izabran je juče za novog generalnog sekretara NATO, uprkos tome što se njegovom imenovanju protivila Turska, zbog njegovog stava u vezi sa objavljivanjem karikatura proroka Muhameda u danskoj štampi 2006. godine, koje su uvredile muslimanski svet. Rasmusen je dobio podršku vodećih evropskih sila i SAD u nastojanju da postane novi sekretar NATO-a posle Holanđanina Japa de Hop Shefera, prenosi isti list.

Anti-NATO protest kod mosta preko Rajne, koji povezuje Kel sa Strazburom, tokom
dvodnevnog samita kojim se obeležava 60. godišnjica osnivanja Severnoatlanstskog
saveza

Koju igru igra SAD?

„Amerikancima smo 1986. ponudili drastično smanjenje nuklearnog arsenala. Nisu pristali. Pitao sam ih zašto im to ne odgovara, kad znaju da bolju ponudu neće dobiti. Odgovorili su da nam ne veruju. Pa, ne verujemo ni mi vama, pokušao sam da se našalim. Nije vredelo, Šulc i Regan nisu hteli da toliko smanje broj nuklearnih bojevih glava”, svedočio je pre sedam godina u Beogradu član tadašnje sovjetske delegacije Aleksandar Jakovljev, piše u uvodniku Politike pod naslovom "Zašto NATO okružuje Rusiju".

Jakovljev je, neposredno pred smrt 2005. dao intervju moskovskom „Komersantu” i objasnio šta se SSSR dogovorio sa SAD o budućnosti NATO-a u Rejkjaviku 1986. „To je bilo najozbiljnije pitanje. U mom prisustvu, Gorbačov se s Reganom dogovorio da se i Varšavski pakt i NATO pretvore u političke organizacije, ali to nije bilo stavljeno u saopštenje i Amerikanci su nas obmanuli. Mi smo raspustili Organizaciju Varšavskog dogovora, a oni su počeli da osnažuju NATO. Najčistija obmana. Oni kažu da nismo to stavili u sporazum, ali jesmo se dogovorili. Tome su prisustvovala šestorica: Regan, Gorbačov, Ševardnadze, ja i dva prevodioca.”

Zašto su Sjedinjene Države rešile da agresivno šire NATO? Možda se odgovor može naći u delu Halforda Makindera, britanskog geografa i oca geopolitike, koji je presudno uticao na izgled Evrope posle Prvog svetskog rata. On je tražio da se po svaku cenu spreči nemački pokušaj da osvoji istočnu Evropu čime bi joj bio otvoren put ka strateški važnoj Rusiji, koja čuva i ogromne zalihe rudnog bogatstva. Zato su kao brana Nemačkoj osnovane Poljska, Čehoslovačka i Jugoslavija.

Da li su sada Sjedinjene Države preuzele osvajačku ulogu carske Nemačke, pita Politika.

Poster na mostu preko Vltave, koji su povodom dolaska američkog predsednika
Obame postavili protivnici izgradnje američkih raketnih baza u okviru 'raketnog štita'
u Češkoj

Projekcija političke budućnosti

Kada ekonomije podrhtavaju, vlade već oštre olovke za ostavke. Dok se panika širi širom kontinenta, talas nezadovoljstva preti da preraste u cunami. Države koje su do juče važile za ekonomske tigrove, danas ne mogu ni da izmere stopu nezaposlenosti, a nasilne masovne demonstracije (poput onih u Grčkoj i Francuskoj) prete većini evropskih zemalja.
Prema procenama američkih stručnjaka, čak 40 sadašnjih vlada u svetu moglo bi da završi mandat pre vremena, prenose Novosti. Među njima je i Srbija, koja sa ostalim državama u regionu spada u grupu zemalja sa visokim rizikom za smenu vladajuće garniture.
Ovonedeljne demonstracije širom Evrope samo su uvod u vrelo političko leto i još vreliju jesen. Jedan od glavnih slogana u protestima je "Odbijamo da budemo deca finansijske krize".
- Iza eksplozije krije se potisnuti očaj. Mnogi mladi ljudi žive sa saznanjem da nema budućnosti - objašnjava grčki profesor psihologije Fotini Kalikoglu.

Do 2020. godine, Evropska unija će se raspasti, a države Starog kontinenta podeliti u tri regionalne unije! Ovo je projekcija američke obaveštajne službe CIA, koja je nedavno objavljena. Prema projekciji CIA, u istočnom delu Evrope gospodariće Rusija, a pored nje, uniju će još sačinjavati Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina!

Pripreme za proslavu prijema Albanije u Severnoatlantski savez

Kako odgovoriti papi?

Obnovljeni poziv Međunarodne biskupske konferencije „Sv. Ćirilo i Metodije” papi da obiđe svoje vernike u Srbiji može se shvatiti i kao poruka Patrijaršiji da konačno da „zeleno svetlo” za posetu poglavara Rimokatoličke crkve. Poslednjih petnaestak godina svi pokušaji da se organizuje poseta pape Beogradu nailazili su na otpore u episkopatu Srpske pravoslavne crkve.

Iako odnosi između dve crkve u ekumenskom i teološkom dijalogu napreduju, svaki put kada se spomene papin dolazak u Srbiju, vidi se koliko je prošlost još uvek jača od budućnosti. Tako da i ovog puta ne čudi ćutanje Svetog sinoda o ovom za SPC još uvek delikatnom pitanju, piše u Politici.

Smatra se da se ovim ćutanjem zapravo krije nezadovoljstvo, još uvek dobrog dela episkopa, odnosom Svete stolice prema srpskom narodu u Drugom svetskom ratu, ali i u ratovima koji su se vodili na prostoru bivše Jugoslavije u minuloj deceniji. Papa Jovan Pavle Drugijetri puta bio u Hrvatskoj: 1994, 1998. i 2003. godine ali nikada, recimo, nije posetio Jasenovac. Mnogi u SPC su očekivali da će se papa u znak dobre volje tada izviniti našem narodu zbog podrške tadašnjeg vrha Katoličke crkve ustaškoj NDH.

(ilustracija: Politika)

„Naša crkva ima dobre odnose sa katolicima, ali dolazak pape u Srbiju opterećuje i ponašanje Vatikana u vreme raspada Jugoslavije. Sveta stolica je pre Nemačke priznala nezavisnost Hrvatske, zatim tu je i kanonizacija Alojzija Stepinca”, podseća protođakon dr Pribislav Simić.

U vreme pape Jovana Pavla Drugog, u „crkvenim kuloarima” se govorilo da poglavar RKC hoće u Beograd kako bi lakše mogao da ode u Moskvu. Ali, izborom Kirila za moskovskog patrijarha, može se dogoditi da papa pre ode u Rusiju nego u Srbiju. Pogotovo što se Kiril kao mitropolit i šef crkvene diplomatije Ruske pravoslavne crkve već susretao sa Benediktom Šesnaestim.

Počasni doktori Beogradskog univerziteta

Petorica istaknutih svetskih naučnika danas su, na svečanosti u Centru „Sava”, promovisani za počasne doktore Univerziteta u Beogradu.

Priznanja je uručio rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, u okviru održavanja Svetskog samita predsednika univeriziteta kome prisustvuje 120 predsednika univeriziteta iz 56 zemalja, kao i mnogobrojni stručnjaci u oblasti obrazovanja i nauke, objavljuje Politika.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević otvara revijalni studentski
košarkaški turnir, u sportskoj hali Pionir

Fakulteti ostaju bez profesora?

Upisne kvote na fakultetima određuju se odoka, empirijski. Nema dublje analize da li je to u skladu sa potrebama tržišta rada. Danas, nažalost, nema jasnog plana upisne politike.
Ovo u razgovoru za Novosti tvrdi prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, a zatim upozorava „da će se efekti svetske krize i te kako osetiti i na Univerzitetu“ i da će zbog nedostatka novca biti smanjen kvalitet nastave.

"Preživljavamo zahvaljujući svojim prihodima, a zbog nameta ostaćemo bez profesora. Nemamo dovoljno novca da zadržimo dobre profesore", kaže rektor Kovačević.

Kako podeliti akcije NIS-a?

Podela akcija bivšim i sadašnjim radnicima Naftne industrije Srbije, kao i građanima trebalo bi da bude završena početkom avgusta ove godine, a već u sredu formiraćemo radnu grupu koja će raditi na toj podeli - najavio je Dušan Mrakić, državni sekretar Ministarstva energetike na drugoj Skupštini udruženja budućih akcionara NIS, objavljuju Novosti.
Đorđe Petrović, predsednik Skupštine Udruženja, istakao je da nije baš najjasnije kako će radna grupa podeliti akcije. Jer, postoji procena revizorske kuće "Diloit Tuš" gde NIS vredi 2,2 milijarde evra, a postoji i procena zasnovana na prodaji 51 odsto akcija ruskog "Gaspromnjefta" sa vrednošću NIS od 784 miliona evra.

Srbi u Turskoj

Mit o Čikagu kao najvećem „srpskom" gradu posle Beograda opstao je samo zahvaljujući činjenici da je decenijama bilo politički nekorektno reći da ta titula zapravo pripada Istanbulu. Jer, na obalama Bosfora živi čak tri miliona ljudi poreklom sa ovih prostora, koje smo vekovima pežorativno nazivali „poturicama", objavljuje Pres.

Naravno, nije reč o klasičnoj emigraciji koju su decenije za nama poterale u pečalbu, već o iseljenicima koji su stotinama godina tamo, islamske vere i turskih imena, ali čvrsto vezani za šaku zemlje sa koje su im pradedovi otišli...

"Verujte, čak i čvršće od mnogih od nas koji još stojimo na njoj! Apsolutno su svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila", napominje Dragan Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva koje se zove, a kako bi drugačije, nego: „Inat"!

Zločini komunista

Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su tabu tema u Srbiji. Sve krivične prijave podnete protiv komunista do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta, najavljuje Pres eksluzivni prilog pod naslovom "Zločini komunista".

Zanimljivo je da i Glas javnosti u današnjem broju ima gotovo identičnu temu pod najavom "Ni posle 65 godina nema istrage o zločinima partizana".
Ispovest glumca Uzunovića

Odrastao sam sa Jevrejima. Otac ih je krio za vreme rata, išli smo na njihove praznike, jeli gurabije. Takođe, odrastao sam pored džamije u koju nismo ulazili, ali smo gledali njihove verske obrede. I to se moralo poštovati, to sam shvatio sa šest-sedam godina, priča u ispovesti za Blic glumac Tanasije Uzunović.

Tipičan srpski biznismen

Petar Matić, vlasnik MPC holdinga, 20 godina gradi daleko od očiju javnosti. Kruna poslovnih aktivnosti kupovina zgrade Centralnog komiteta koja je bila povod oštrih sukoba u vrhu vlasti, piše na početku portreta ovog biznismena (43) koji Novosti objavljuju povodom otvaranja najnovijeg i najvećeg šoping mola u Beogradu poslednjeg dana marta, na mestu gde je nekada bio simbol vlasti republike Jugoslavije.

Petar Matić, rođeni Mariborčanin, sin stomatologa, poslovnu karijeru je započeo pre dve decenije, kada je sa troje zaposlenih, u Benkovcu, osnovao MPC. Bilo je to vreme prvih butika, a Matić je ekskluzivne radnje u Dalmaciji snabdevao poslednjim modelima italijanskih cipela. Njegovi protivnici ističu da se obogatio trgovinom nafte i cigareta kroz Srpsku Krajinu, u čemu je, navodno, imao ključnu podršku moćnih političkih i bezbednosnih struktura, pre svega iz Beograda. Ubrzo otvara četiri fri-šopa, a beogradska štampa tvrdi da direktno sarađuje sa „biznismenom“ Markom Miloševićem. U proleće 1998, ipak, provodi više od 40 dana iza rešetaka zbog, kako je navedeno, „utaje poreza i zloupotrebe službenog položaja“.Kruna poslovnih aktivnosti je kupovina zgrade bivšeg Centralnog komiteta na Ušću. Radi to zajedno sa Miodragom Kostićem, renovira je i prodaje Slovencima, da bi je, kasnije, ponovo kupio i pretvorio u Poslovni centar Ušće. Ova transakcija bila je povod oštrih sukoba u vrhu vlasti, zbog čega se savezni ministar finansija Jovan Ranković sukobio sa premijerom Vojislavom Koštunicom i dao ostavku. Ranković je tvrdio da je zgrada CK gotovo poklonjena Matiću.

Na balkanskom putu droge

Srbija ne može da pobegne od činjenice da se nalazi na takozvanom balkanskom putu droge, zbog čega je interesantna za uporište organizovanim kriminalnim grupama, objavljuje Politika.

Srpska policija je u 6.189 zaplena u toku prošle godine oduzela oko 1,7 tona razne vrste droga, od čega 1,4 tone marihuane, 207 kilograma heroina, 15 kilograma kokaina, 1.078 komada ekstazija. Prema analizi statističkih podataka Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK-a) MUP-a Srbije, najveći broj zaplena narkotika bio je u Beogradu. U 2.522 zaplene u glavnom gradu, policija je oduzela oko 55 kilograma heroina, pet kilograma kokaina, 124 kilograma hašiša i 512 komada ekstazija.

Pogibija na magistrali

Četiri osobe su poginule a jedna teže povređena u saobraćajnoj nesreći koja se prošlog jutra oko 3.30 časova dogodila na Ibarskoj magistrali u selu Dudovici između Lazarevca i Ljiga.

Do nesreće je došlo kada se Radiša Đurđić(32) iz sela Dudovice koji je upravljao automobilom BMW-om jagodinskih registarskih tablica velikom brzinom kretao kolovozom koji je na tom delu prav. U trenutku kada je nesmanjenom brzinom počeo preticanje „lančije” crnogorskih tablica direktno se sudario sa „golfom” kruševačkih registarskih oznaka koji je dolazio iz suprotnog smera, javlja Poltika.