RAT U GRUZIJI I BALKANSKE USPOMENE

Avioni koji „seju bombe“, tenkovi i ruševine, uplakani ljudi i međusobne optužbe političara, predstavnika Istoka i Zapada, koji su ovih dana zaratili u Gruziji, udarne su vesti na naslovnim stranama dnevnih novina u Srbiji. Pitajući se koliko mrtvih treba za genocid, Politika neuspeli blickrig gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija u Južnoj Osetiji poredi sa hrvatskom „Olujom“, čiju godišnjicu su pre neki dan Srbi oplakivali a Hrvati slavili.

Sahrana dobrovoljca u Južnoj Osetiji (foto: Fonet)

Zašto je počeo rat

I, dok prisustvo Bernarda Kušnera, prvog šefa UNMIK-a na Kosovu, kao predstavnika Francuske u novoj mirovnoj misiji u Gruziji, Politiku asocira na balkansku mustru odmeravanja snaga, radi preraspodele uticaja, Blic prenosi ocenu Olivera Ivanovića, državnog sekretara ministarstva za KiM u Vladi Srbije, da je Južna Osetija zaoštrila odnose s Gruzijom, pokušavajući da, kao i južna srpska pokrajina, dođe do nezavisnosti otcepljenjem. Ivanović, prognozira epidemiju separatističkih težnji, čak i u samoj Evropi a Novosti citiraju Sakašvilija, koji optužuje Ruse da se nisu umešali da bi zaštitili stanovništvo Južne Osetije, već da bi zagospodarili energetskim putevima na Kavkazu.

Danas izveštava o nadama tog istog Sakašvilija da će Moskva prihvatiti ubeđivanja predstavnika EU da pristane na predlog o prestanku vatre. Na osnovu izveštaja ratnih reportera čini se, međutim, da su male šanse za to jer ruski avioni ne samo da gađaju gruzijske gradove i baze već ne štede ni naftovod Baku – Tbilisi – Čejhan, kojim „crno zlato“ s istoka, iz Kaspijskog regiona stiže na zapad. S pozivom Moskvi da prekine s ratnim dejstvima oglasili su se i ministri G – 7 ali, ruski predsednik i glavnokomandujući ruske vojske, Dmitri Medvedev, prema pisanju Blica, tvrdi da ruske mirovne snage samo štite ruske građane.

Ruski premijer Vladimir Putin je, pišu RIA Novosti a prenosi Danas, konkretno optužio SAD da ometaju mirovnu operaciju u Gruziji.

Rat odlaže raspravu o gasno-naftnom aranžmanu

Zbog humanitarne katastrofe u Gruziji, odnosno, zbrinjavanja izbeglica u severnoj Osetiji, Sergej Šojgu, kopredsednik Međudržavnog komiteta za saradnju sa Srbijom, odložio je za sredu planirani dolazak u Beograd. Smirujući „prašinu“ koja se u domaćim medijima podigla zbog izjava potpredsednika Mlađana Dinkića o prodaji NIS-a Gazpromu, njegov savetnik za medije Nikola Papak u izjavi Tanjugu, a koju prenose Blic, Novosti i Politika, tvrdi da će međudržavni energetski sporazum Srbije i Rusije biti ratifikovan uskoro, uz apsolutnu podršku srpskih stranaka.

Novo krizno žarište moguće je, prema pisanju Blica i u Zimbabveu, gde aktuelni predsednik Robert Mugabe i lider opozicije Morgan Cvangirai pokušavaju pregovorima da reše postizbornu krizu.

Da svetski moćnici imaju dvostruke aršine piše Politika, navodeći da je UNMIK, po preporuci generalnog sekretara Ban Ki Muna počeo sa akcijom smanjenja broja službenika na Kosovu, iako o tome nema zvanične odluke Saveta bezbednosti UN.

Još bez sporazuma za Beograd

Pregovori ovdašnji, između DS-a, SPS-a i liberala oko formiranja vlasti u prestonici, još traju a Danas piše da su sve bliži dogovoru. Novosti su, ipak, skeptične jer, kako pišu, predsednik Skupštine grada Branislav Belić još nije obavešten da je dogovor postignut. Rok da Dragan Đilas postane gradonačelnik ističe za devet dana a sednica se po poslovniku mora zakazati sedmicu ranije.

Komentarišući ideju da SPS i DS potpišu deklaraciju o političkom pomirenju, Milorad Vučelić, formalno još član Glavnog odbora SPS, za Dnevnik kaže da je to ruganje građanima. Vučelić prognozira da je ulaskom u koaliciju sa DS-om, SPS izgubio svoje biračko telo.

O Mladiću, Karadžiću i Šešelju

I pored ratnih strahota i velikog broja žrtava u Gruziji, Blic na naslovnoj strani najviše pažnje posvećuje haškom optuženiku Ratku Mladiću, prenoseći intervju Rasima Ljajića, predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom nemačkom Špiglu.

Sajt koji nosi ime Radovana Karadžića, koji je već isporučen Haškom tribunalu, podstakao je Danas da se bavi sajtovima nacionalističkih organizacija, koji su često puni govora mržnje prema neistomišljenicima i političkim protivnicima.

Dr Srđa Trifković u intervjuu koji donosi Pravda tvrdi da je Holbruk prevario Radovana Karadžića, koji je naivno poverovao u džentlmenski sporazum sa američkim diplomatom. Komentarišući da će zvanični Beograd brzo biti suočen sa novim zahtevima međunarodne zajednice, Trifković podseća na izjavu francuskog predsednika Sarkozija da od proširenja EU, pa samim tim i ulaska Srbije u nju, nema ni govora.

Jadranka Šešelj, supruga haškog optuženika Vojislava, takođe u Pravdi govori o svojim strahovima o tome da bi njen muž ponovo mogao početi štrajk glađu ako mu nametnu branioca, ali i o tome da, kako kaže „oni žele osvetu, žele mrtvog Vojislava Šešelja“.

Sve više nasilja u porodici

Osim takozvanim velikim svetskim temama Blic se bavi ne manje bitnim svakidašnjim životom, gde nasilje u porodici uzima sve više maha, žrtve torture najmilijih često ne prežive maltretiranje ili dalje kroz život nose velike ožiljke. Alarmantni podaci o agresiji u porodici ukazuju da bi društvo moralo mnogo više da preduzme.

Pouke iz Guče

Pošto su u Dragačevu utihnule trube novinari koji su izveštavali o fešti derta i turističkoj uzdanici Srbije, analiziraju učinak saborovanja. Blic je u Požegi slavio dvostruku pobedu prve trube 48. sabora u Guči, Dejana Lazarevića, koga su kao virtuoza ovenčali i žiri i publika. Ugostitelji su, i pored rekordnog broja posetilaca zaradili manje nego što su se nadali. Politika izveštava da su ostali neprodati lonci sa svadbarskim kupusom a neispečeni prasići vraćeni kućama. Piće je, izgleda, išlo dobro jer, kako Alo izveštava, „pijane su slagali na gomilu“ a Blic upozorava da je tokom sabora bilo 29 saobraćajnih nezgoda. Guča među srpskim političarima izgleda nije omiljena i zbog Olimpijade u Pekingu.

U modi "put svile"

Koristeći avgustovske ferije, većina srpskih političara i ministara je, na čelu s predsednikom države Borisom Tadićem, odlučila da odmor započnu na „putu svile“. Prema pisanju tabloida Alo neki su već stigli u Peking dok će drugi do Kine otići u finišu Olimpijskih igara.

Čekajući povratak političara u radne kabinete i potpisivanje ugovora sa Fijatom, Politika najavljuje da će posle popularnog fiće u Zastavi prestati i proizvodnja ostalih domaćih automobila u Kragujevcu.

Spor oko transporta

Sukob Srbije i Hrvatske oko ekonomskih tema mogao bi, prema pisanju poslovnih novina Biznis, kulminirati ovih dana, ako ministarstvo za infrastrukturu Vlade Srbije posluša srpske prevoznike, pa njihovim hrvatskim kolegama zamrzne dozvole za prevoz robe iz Srbije u treće zemlje. Reč je o ukidanju 12.000 dozvola srpskim prevoznicima za transport iz Hrvazske - zbog Zagrebtransa, odnosno, jedne sporne isporuke iz Hrvatske u Srbiju.

Ekonomski interesi mogli bi izazvati i nove političke sukobe u Srbiji jer, kako piše novosadski Dnevnik, Liga socijaldemokrata Vojvodine ne odustaje od zahteva za povećanjem rudne rente sa tri na 70 odsto, što treba da poveća prihod u pokrajinsku kasu od nafte i gasa proizvedenih na vojvođanskim poljima. LSV, takođe, traži i da se na sednici Skupštine Vojvodine utvrdi da je NIS imovina Pokrajine ali, za sada nemaju podršku ni kod kuće.

Novi film i izgled novina

Pod vrelim avgustovskim suncem Đorđe Balašević, u istoj Vojvodini, snima sagu o Vasi Ladačkom a Novosti u razgovoru sa Radetom Šerbedžijom, koji će igrati glavni lik, pričaju o jugonostalgičarima i tome da i u vojvođanskim pustama ima nečeg od „Sjaja u travi“.

Vojvođanski Građanski list, pokušavajući valjda da postigne novi sjaj i veći tiraž među štampanim dnevnim novinama, ovih dana je krenuo u štampu sa novom opremom tekstova, novom uređivačkom politikom i novim ambicijama. Pored ratnih sukoba u Gruziji i nedolaska Šojgua na pregovore o NIS-u, Građanski piše o tome da je Institutut u Sremskoj Kamenici postao tesan za sve kardiovaskularne bolesnike, a da reforma zdravstvenog osiguranja taj problem ne rešava.