PUTINOVO TAJNO BOGATSTVO
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Današnji New York Times piše da će u narednih nekoliko meseci istraživači u tri medicinska centra započeti prva testiranja na pacijentima jedne od najrevolucionarnijih ideja o uzrocima i lečenju raka. Osnova te ideje je da se "napadnu" kancerogene matične ćelije - izmenjene ćelije koje održavaju i pomažu širenje malignih tumora. Iako su mnogi naučnici smatrali da su ćelije raka besmrtne - da se beskonačno dele i razvijaju - većina se može podeliti samo ograničen broj puta pre nego što "umre". Hipoteza o matičnim ćelijama kaže da tumori ne nestaju jer ih "hrane" kancerogene matične ćelije, posebno opasna vrsta koja nastavlja da se deli čak i nakon što se formira jezgro tumora. Što je još gore, te matične ćelije su uglavnom otporne na većinu lekova koji se koriste u standardnoj terapiji.
Međutim, ovu hipotezu ne prihvataju svi. Skeptici kažu da su zagovornici nove ideje "toliko u nju zaljubljeni" da odbijaju ili zanemaruju sve dokaze protiv nje. Jedan od vodećih istraživača raka pankreasa, na primer, kaže da je hipoteza pre u oblasti religije nego nauke.
Bušova ružičasta prognoza
U Beloj kući su, piše Washington Post, uvereni da će preduzete mere po pitanju finansijske krize i stanja na tržištu nekretnina biti dovoljne da zaustave recesiju bez preduzimanja većih poreskih "kresanja" ili novih troškova, što su tražili vodeći ekonomisti iz obe velike partije.
Na juče održanoj konferenciji za novinare, predsednik Buš je razmatrao ozbiljne mere kojim će se stimulisati ekonomija ali je jasno stavio do znanja da nije trenutak "za povlačenje okidača". "Moj pogled na ekonomiju mi govori da imamo jake temelje, da imamo snažan razvoj i to s razlogom; da smo konkurentni, da imamo fleksibilno tržište radne snage, da poreske stope držimo na niskom nivou a da izvoz raste", rekao je Buš.
Bušovi komentari su odraz konsenzusa među njegovim ekonomskim savetnicima da je još uvek moguće izbeći recesiju i da u fokusu moraju biti programi koji su već najavljeni za rešavanje problema na tržištu hipoteka - kao što je plan da se zamrznu kamate na određene hipoteke ili inicijativa da se uposle savetnici koji će upozoravati na rizik od gubljenja domova zbog nemogućnosti da se hipoteka otplaćuje.
Haos u saobraćaju
Independent na naslovnoj strani predviđa haos u britanskom saobraćaju koji će nastati zbog božićnih praznika. Milioni Britanaca koji će se naći na putevima, u vozovima i avionima tokom predstojećih praznika suočiće se sa neviđenim kašnjenjima, otkazivanjima, gužvama i neprijatnostima - uključujući najavljeno zatvaranje svih većih aerodroma - jer transportna infrastruktura počinje da oseća posledice sezonskih radova i aktivnosti u saobraćajnoj industriji.
Vođe sindikata su prošle noći tako najavili zatvaranje aerodroma Hitrou, Getvik, Stansted i još nekih tokom novogodišnjih praznika zbog odluke British Airports Authority (BAA), u vlasništvu Španije, da zatvori svoj penzijski fond za upis novih zaposlenih.
Putinovo tajno bogatstvo
Britanski Guardian danas piše da se unutar zidina Kremlja vodi neviđena borba pred kraj predsedničkog mandata Vladimira Putina, uz navodne tvrdnje da predsednik "predsedava" bogatstvom od nekoliko desetina milijardi dolara.
Suprotstavljeni klanovi u Kremlju započeli su borbu za kontrolu nad tim bogatstvom dok se Putin priprema da u maju preda vlast svom nasledniku Dmitriju Medvedevu, otkrili su Guardianu dobro obavešteni politički analitičari i drugi izvori. Na talonu su milijarde dolara u vlasništvu ruskih državnih korporacija, a po prvi put se govori i o Putinovom privatnom bogatstvu navodno skrivenom u Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Prve glasine su se pojavile prošlog meseca kada je ruski politički analitičar Stanislav Belkovski dao intervju nemačkom listu Die Welt. Kasnije su ih preneli
Vladimir Putin (foto: Guardian)
U intervjuu koji je dao za Guardian, Belkovski je ponovio svoje tvrdnje da Putin poseduje ogroman udeo u vlasništvu tri ruske naftno-gasne kompanije, dobro sakriven iza "netransparentne mreže ofšor trustova". Putin "efektivno" kontroliše 37 odsto akcija Surgutneftegaza, kompanije koja se bavi istraživanjima naftnih polja i eksploatacijom nafte - to je treći najveći proizvođač sirove nafte u Rusiji - a koja vredi 20 milijardi dolara. On takođe poseduje 4,5 odsto Gazproma i "najmanje 75 odsto" Gunvora, misterioznog trgovca naftom sa sedištem u Švajcarskoj, koga je osnovao Genadij Timčenko, predsednikov prijatelj.
Upitan da kaže koliko je Putin "težak", Belkovski je odgovorio: "Najmanje 40 milijardi dolara. Ne možemo znati koliko tačno. Sumnjam da postoje neki poslovi za koje još ne znam. Možda ima više. Mnogo više. Njegovo ime se naravno ne pojavljuje u bilo kom spisku akcionara. Primenjena je netransparentna šema lančanog vlasništva ofšor kompanija i fondova. Krajnja tačka je Cug u Švajcarskoj i Lihtenštajn. Vladimir Putin bi trebalo da je krajnji vlasnik".
Putin nije komentarisao tvrdnje Belkovskog. Redakcija Guardiana je stupila u vezu sa Kremljom, ali joj je odgovoreno da Putinov portparol Dmitrij Peskov nije dostupan.
Stanislav Belkovski
Razgovori o Putinovom bogatstvu su ranije bili tabu tema. Tvrdnje koje sa sada mogu čuti "procurele su" u pozadini borbe u Kremlju između grupe koju predvodi Igor Sečin, Putinov uticajni šef kabineta, i "liberalnog" klana u kojem je i Medvedev. Sečinovu grupu čine siloviki - zvaničnici Kremlja sa obaveštajno/vojnom biografijom. Među njima su Nikolaj Patrušev, šef Federalne službe bezbednosti (FSB), koja je nasledila KGB, njegov zamenik Aleksandar Bortnikov i Putinov pomoćnik Viktor Ivanov.
U pripadnike liberalnog klana svrstava se Roman Abramovič, oligarh i vlasnik fudbalskog kluba Čelzi koji je blizak Putinu i porodici Jeljcin. Tu su i Viktor Čerkesov, šef federalne službe za kontrolu narkotika, i Ališer Usmanov, milijarder poreklom iz Uzbekistana.
Insajderi napominju da ova borba ima malo veze s ideologijom. Oni je karakterišu kao rat poslovnih rivala. Putinova odluka da za novog predsednika Rusije predloži Medvedeva - koji nema veze sa tajnim službama - nanela je ozbiljan udarac Sečinovom klanu, koji zagovara tvrdu liniju. Neki analitičari su izjavili da bi Putin želeo da "ode u penziju", ali da je bio primoran da zaštiti Medvedeva od zavere silovika. Drugi se, međutim, s time ne slažu i tvrde da Putin želi da ostane na vlasti. U ponedeljak je potvrdio da namerava da sledeće godine postane premijer.
"Siloviki nimalo nisu bezazleni", kaže Julija Latinjina, politički komentator. Latinjina, koja uređuje političku emisiju na liberalnoj radio-stanici Ekho Moskvy, bila je među prvima koji su prošlog meseca skrenuli pažnju na Putinove navodne veze s kompanijom Gunvor. Sedište te kompanije je u Cugu, pitoresknom švajcarskom kantonu poznatom kao omiljenom mestu za međunarodne biznismene koji se klone publiciteta. Gunvor nema ni Web lokaciju niti kancelariju u Moskvi, ali je ove godine prijavio profit od 8 milijardi dolara uz ostvaren promet od 43 milijarde, što je astronomska cifra, kažu stručnjaci. Poput Putina i vlasnik Gunvora, Timčenko, je radio u direkciji za spoljne poslove KGB-a. Upoznao je Putina krajem osamdesetih godina prošlog veka, upravo preko KGB krugova.
Kritičari kažu da je talas renacionalizacije za vreme Putinovih mandata pretvorio njegove prijatelje u multimilionere. Dilema pred kojom je sada elita u Kremlju je kako zadržati bogatstvo kada Putin ode sa vlasti. Većina novca se nalazi na Zapadu, tvrde stručnjaci, a problem koji se javlja jeste kako zaštititi te fondove od sledeće administracije koja će možda zatražiti povraćaj novca u zemlju. "Nema svrhe posedovati toliki novac ako ne možete da otputujete na Maldive ili u Pariz i potrošite ga", kaže Elena Panfilova, direktor Transparency International u Rusiji.
Prve naznake borbe klanova pojavile su se prošlog meseca, kada je FSB uhapsila generala Aleksandra Bulbova, zamenika šefa federalne agencije za kontrolu narkotika i pripadnika liberalne grupe. Tokom hapšenja došlo je do nadrealne scene, jer su njegovi telohranitelji i agenti FSB jedni na druge uperili automatske puške. Početkom ovog meseca zamenik ministra finansija Sergej Storčak - još jedan "liberal" - takođe je uhapšen i optužen za proneveru 43,3 miliona dolara. On je trenutno u zatvoru. Njegov nadređeni, ministar finansija Aleksej Kudrin - takođe član liberalnog klana - kaže da je Storčak nevin.
Uhapšeni general Bulbov
Međutim, ni liberalna grupa nije sedela skrštenih ruku, već je uzvratila. Tako je pre desetak dana Oleg Švarcman, ranije opskurni biznismen, dao intervju dnevnom listu Kommersant u kojem tvrdi da je tajno upravljao finansijama grupe oficira FSB. Prema njegovim rečima, imovina im vredi preko 5 milijardi dolara. Ti oficiri su bili uključeni u "plišanu reprivatizaciju". Švarcman je, po sopstvenim rečima, nasilno kupovao privatne kompanije po nerealno niskim cenama i pretvarao ih u firme u državnom vlasništvu. Kasnije se imovina redistribuirala preko ofšor kompanija.
Panfilova kaže da je "nasumična" korupcija iz devedesetih godina prošlog veka utrla put "sistematskoj i institucionalizovanoj korupciji" u Putinovoj eri. Članovi Putinovog kabineta lično kontrolišu najvažnije ekonomske sektore - naftu, gas i odbranu. Medvedev je predsednik Gazproma; Sečin upravlja Rosneftom; drugi ministri su predsednici Ruskih železnica, Aeroflota, kompanije koja proizvodi nuklearno gorivo i korporacije za transport energije.
Putin je stvorio novu oligarhiju, kažu njegovi kritičari. "Krunski dragulji bogatstva ove zemlje završili su u rukama Putinovog unutrašnjeg kruga", napisao je u listu Moscow Times Vladimir Rižkov, bivši nezavisni poslanik.
Belkovski - koji je prošle godine objavio knjigu o Putinovim finansijama i koji je direktor Nacionalnog strateškog instituta u Moskvi - tvrdi da je ubeđen u valjanost svoje procene o Putinovom skrivenom bogatstvu. "To nije tajna za elitu. Međutim, obratite pažnju na činjenicu da me Vladimir Vladimirovič (Putin) do sada nije tužio." Belkovski dodaje da je Zapad pogrešno procenio i shvatio Putina i da je uzrok tome njegov "neosovjetski" imidž. Putin je zapravo, kaže Belkovski, "klasičan" biznismen koji veruje da novac može da reši sve probleme i čija je psihologija utemeljena na iskustvima rada u Sankt Peterburgu početkom devedesetih, kada je Rusijom vladao kriminal. "On je uveren u to. Problem koji se ne može rešiti uz pomoć milijarde dolara, može se rešiti ako se uloži deset milijardi, pa dvadeset milijardi dolara i tako redom", smatra Belkovski.
U intervjuu za časopis Time, koji je Putina proglasio za ličnost godine, ruski predsednik je odbacio sve tvrdnje da su zvaničnici u Kremlju korumpirani. Na pitanje "Da li se neki vama najbliži ljudi bogate?", Putin je odgovorio: "Vi onda svakako znate ko i kada. Pišite nam, pišite ministarstvu spoljnih poslova, ako ste toliko sigurni. Pretpostavljam da znate imena, sisteme i sredstva. Uverevam vas kao i sve koji će čitati ovaj intervju ili slušati o njemu da će odgovor biti brz, trenutan i u okvirima važećih zakona".
