PUT OD DIPLOME DO POSLA

Ove nedelje, francuski Nouvel Observateur, posebnu pažnju posvećuje temi koja svake godine, u proleće, preplavi zemlju - budućnost mladih. Prema analizama stručnjaka za tržište rada, pokazatelji prelaze u zelenu pozitivnu zonu, što znači da Francuska počinje da stvara radna mesta. Šta je to što nudi francuski obrazovni sistem, a da pritom garantuje brzi ulazak u profesionalni život i perspektive u karijeri? Nuvel Observateur objavljuje istraživanje i selekciju najboljih studijskih programa u zemlji, što je svima dostupno na njegovim veb stranicama.

 

 

 

Srednjoškolci koji se još uvek pripremaju za polaganje mature, već moraju da razmišljaju šta će sutra sa svojim životima. Prinuđeni su da, sa osećanjem izvesne teskobe, razmišljaju o svom budućem profesionalnom opredeljenju. Osim izrazito malog broja mladih ljudi koji odavno znaju "šta će biti kad porastu", ostaje velika većina onih koji to ne znaju i u nedoumici su. Ima i fatalista koji su ubeđeni da im ne gine ANPE (biro za zapošljavanje u Francuskoj) i siromaštvo. Ovaj poslednji fatalistički pristup ipak nije više aktuelan.

 

"Francuska nikada nije imala toliko kvalifikovanih radnih mesta kao sada", uverava Gabrijel Artero, predsednik APEC-a (biro za zapošljavanje kadrova). "Za kadrove, tehničare kao i za mnoga druga zanimanja, sve je zelenoj fazi" (ima posla). Mladi Francuzi, međutim, za razliku od mladih u drugim zemljama, najmanje veruju u budućnost. Prisutan je i strah od gubitka posla, a tu je i izopačenost suviše elitističkog i ponižavajućeg školskog sistema koji vrednuje samo kapacitet apstrakcije, a ne i pojedinačne sklonosti. Svake godine, posle mature, oko 100.000 mladih napušta studije.

 

Više nego ikada, potrebno je pažljivo birati, voditi računa o kvalitetu, kompetenciji i perspektivi koju daje neka obuka ili studije, u određenoj profesiji. List nudi nekoliko saveta:

- Pratite informacije, budite u toku,

- Budite multidisciplinarni. Na primer: potreba za brigom o okolini otvorila je mnoga radna mesta ali za to nije dovoljno sve znati o ekologiji. Treba biti inženjer i ekonomista.

 

Nuvel Observateur opisuje svako zanimanje posebno, ocenjuje i poredi. Nizom saveta pomaže mladim ljudima da nađu put koji vodi od diplome do posla.

 

Džordž Kluni, poslednji među filmskim zvezdama

Kluni je jedina zvezda koja je prihvatila intervju reportera, jer je jedini koji ume lako da se nosi sa slavom. Nominovan je za još jednog Oskara za film "Majkl Klejton". To je jedini čovek današnjice na kome se ne vidi koliko on svoje uloge ozbiljno shvata.

 

 

Kluni se, kažu, zauzeo i za srpsko pitanje

 

"On je jedna od onih filmskih zvezda kakve su obično zvezde i bile, a danas su retkost", rekao je Grant Heslov, njegov prijatelj iz studentskih dana, od 1983 godine, a danas partner u novom filmu i televizijskoj produkcijskoj kompaniji "Smouk Haus".

 

"Čini se da biste, bez problema, mogli da ga sretnete negde u kafani i da proćaskate sa njim. A to je i istina", kaže Heslov.

 

Sid Ganis, predsednik Akademije filmskih nauka i umetnosti, govori da niko ne radi za Oskara i crveni tepih kao Kluni. "On je vrsta izuzetka među, po pravilu distanciranim slavnim ličnostima. Takav je bio i Gregori Pek. Potpuno je otvoren, nema čega da se stidi", kaže Ganis.

 

"Za razliku od mnogih slavnih ličnosti kakvi su, na primer, političari koji hoće ili previše ili premalo, Džordža Klunija, slava ne razara. Žene ga vole upravo zbog tog neprestanog odsustva straha“, govori Ganis. Kluni veoma pažljivo bira svoje uloge bez obzira na novac koji mu se nudi i vodi računa da se ne zaglavi u jednom liku ili jednom filmskom žanru.

 

 

 

Tajm opisuje Klunija kao prijatnog, pristupačnog, otvorenog i duhovitog čoveka. Kada su, na primer, u pitanju ekologija i politika, otvoreno izražava svoje mišljenje, ali to ne znači da će se politički angažovati u pravom smislu te reči. Ipak, imao je učešća u krizi u Darfuru, izjavivši da se radi o obrnutom rasizmu onih koje nije bilo briga za Arape kada ih je Sadam ubijao.

 

Zainteresovao se za problem, 2005. godine, posle nominacije filmova "Syriana" (Sirijana) i "Good Night and Good Luck" (Laku noć i srećno) kada se, kako kaže, loše osećao. "Borite se za sebe, za umetnost“, rekao je.

 

Ujedinjene nacije su mu kasnije omogućile da ode u Darfur. "Imam pasoš Ujedinjenih nacija. Ovde piše ’Mirotvorac’. Baš dobro", rekao je Kluni. Posle svega što je video, zapitao se da li je u redu šema po kojoj se, preko slave, skreće pažnja na problem.

 

"Pao sam u depresiju kada sam se vratio. Užasnula me je činjenica da ovo nije bilo ni od kakve pomoći. To skretanje pažnje može da izazove još veću štetu, stvarajući još bolju metu", rekao je. "Ništa, ali baš ništa, ne menja stvar.“

 

Reportaža nije otkrila ništa što javnost već nije znala o Kluniju. On nije zvezda zato što je strahovito uzbudljiv, privlačan i fascinantan. Posle dve zabavne noći, po rečima reportera, to čak nema nikakve veze. Džordž Kluni je filmska zvezda jer je najsrećniji kada kontroliše emocije ljudi koji ga okružuju, jer to je ono što rade filmovi.

 

Mišel, velika podrška Baraku

Mišel Obama ima posebnu misiju, ali ne da se bavi političkim i finansijskim pitanjima. Ona ima ulogu da kandidata na predsedničkim izborima, svog muža, Baraka Obamu, zadrži u realnom svetu, da bi sačuvao tlo pod nogama. Ona je ta na koju Obama može da se osloni.

 

 

 

U početku nije bilo lako pojavljivanje pred brojnom publikom. "Nikada, na ovom nivou, nisam učestvovala u njegovim kampanjama", rekla je za Njusvik, "Obično sam birala trenutke u kojima treba da se pojavim samo kada je to neophodno."

 

Od početka kampanje, Mišel je naglasila svom mužu da će dati sve od sebe, ali ne na teret porodičnog života. Na sastancima koji su neposredno prethodili kandidaturi Baraka Obame, u njegovom i prisustvu njegovih političkih pristalica, Mišel je insistirala na detaljima koji nemaju ništa zajedničko sa njegovim radikalnim temama, kao "nada" i "promena". Radi se o pitanjima: Koje će mesto kampanja zauzeti u njihovim životima? Odakle će doći novac? Mogu li oni savladati Klintonovu mašinu i pobediti?

 

Ona postavlja veoma važno pitanje bezbednosti koja je poverena tajnoj službi. "Zahvalna sam što je tajna služba deo ovoga", rekla je ona za Njusvik. "Ja sam možda i zahvalnija od Baraka jer volim da živim sasvim normalnim životom. Ovo je prvi znak da naši životi nisu normalni."

 

Posle tog sastanka uoči kandidature, Mišel prepušta mužu i detalje na kojima je insistirala i strategiju. Njena uloga nije da se stalno pojavljuje kraj muža osmehujući mu se, ili da bude na mestu menadžera koji izdaje naređenja i planira svaki korak kandidata. Ona je angažovana držeći govore, iako možda ne vole svi njen, po malo, utegnut humor. Bez obzira na sve, porodica je za nju na prvom mestu. Pre svega, Mišel služi svom mužu koji intenzivno živi u kampanji, okružen masom, da očuva osećaj za ono što je normalno. Barak je predstavio svoju suprugu javnosti, kao svoj "oslonac“ koji mu pomaže da ostane "realan“.

 

Mišel Obama je studirala na univerzitetu Prinston, potom prava, na Harvardu. I na jednom i na drugom je osećala dosta rasne zategnutosti. To je i tema njenog rada iz sociologije, danas pod ključem, koji govori da je u Prinstonu "postala mnogo svesnija svoje crne boje kože nego ikada". Pisala je da se oseća kao posetilac u studentskom domu koji bi trebalo da bude širokih pogleda. "Bez obzira na okolnosti u kojim akomuniciram sa belcima u Prinstonu", pisala je, "izgledalo je da sam u njihovim očima prvo crnkinja, pa onda student". Danas, Mišel kaže da se ne seća šta je sve napisala u tom radu.

 

Barak i Mišel daju jedno drugom ono što im je nedostajalo kada su odrastali. Ona je od njega dobila slobodu razmišljanja, a on od nje, stabilnost i sigurnost.