PROVERA PRIVATIZACIJA ILI POLITIČKA PROPAGANDA

Najave iz Vlade Srbije da će država uskoro izvršiti reviziju svih završenih privatizacija-samo politički marketing? Po novom zakonu - bez naknade za trudnice. Zvanični podaci potvrđuju da su Nemačka i Francuska u drugom tromesečju zabeležile neočekivani privredni rast.

Vlada Srbije i sumnjive privatizacije

Najave iz Vlade Srbije da će država uskoro izvršiti reviziju svih završenih privatizacija kako bi utvrdila potencijalne malverzacije, naišla je na loš prijem kod ljudi koji su prethodnih godina bili zaduženi za prodaju preduzeća, ali i kod nezavisnih stručnjaka, objavljuje Danas pod naslovom "Revizija kao predizborni markeing". Preispitivanje ugovora najavili su i potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, a valja podsetiti da je tokom 2003. godine direktor Agencije bio upravo aktuelni premijer Mirko Cvetković.

Ekonomista Boško Mijatović smatra da je najnovija inicijativa Vlade „samo politički motivisani marketing koji ne treba shvatati suviše ozbiljno“. On podseća da je bivši ministar Aleksandar Vlahović na sličan način započeo svoju kampanju za ministra za privatizaciju pre više godina, kada je najavljivao „radikalno preispitivanje privatizacija i osnivanje komisije koja će to ispitati", a čiji izveštaj niko nikada nije video. Isto je, kako kaže, najavljivao i Dragan Maršićanin, kada je stupio na funkciju ministra privrede, pa od toga opet ništa nije bilo.

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma ocenio je juče u Jagodini da „po hitnom postupku“ treba doneti novi zakon o privatizaciji. Sadašnji zakon je omogućio nameštanje tendera, ali i da pojedinci kupe i po 15 preduzeća od kojih je polovina u blokadi, rekao je Marković.

Trudnice i država

Novim zakonom o zapošljavanju i osiguranju, koji je stupio na snagu 23. maja, nije predviđena mogućnost da se isplata novčane naknade nastavlja za vreme privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće, odnosno bolovanja, objavljuje Politika.

To znači da se trudnice koje su ostale bez posla, a primorane su da održavaju trudnoću, tretiraju kao i svi ostali radnici koji su u toku bilo koje bolesti dobili otkaz. Zakonodavac je u ovom slučaju izostavio činjenicu da žene u drugom stanju, čak i ukoliko im se poboljša stanje, ne mogu da nađu posao, jer ne postoji poslodavac koji bi ih zaposlio.

Zakon o zapošljavanju i osiguranju, koji je i po drugim odredbama mnogo rigorozniji od prethodnog, bez mnogo halabuke usvojila je skupština krajem maja i to na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Ipak, kako nam je rečeno u ovom ministarstvu, pitanje naknade trudnicama koje ostanu bez posla uskoro će biti rešeno „na neki način” i sporne odredbe će biti izmenjene.

Zaposlene trudnice na održavanju trudnoće imaju pravo na nadoknadu od 65 odsto, koja povremeno kasni. Održavanje trudnoće se tretira kao svako drugo bolovanje, pa je Republički zavod za zdravstveno osiguranje zadužen za uplatu 65 odsto prosečne zarade zaposlene trudnice, dok u Beogradu dodatnih 35 odsto obezbeđuje lokalna samouprava.

Kada konačno dočekaju porodiljsko odsustvo, koje je 100 odsto plaćeno, a otvara se po ulasku u deveti mesec, novopečene majke ne mogu da odahnu. Za mnoge, problemi tek tada nastaju jer je veliki broj poslodavaca iskoristio svetsku ekonomsku krizu i prestao da uplaćuje naknade porodiljama.

Usvajanje Strategije za podsticaj rađanja, koje je objavljeno na velika zvona, nije pomoglo trudnicama i porodiljama. Ovim aktom, koji je stupio na snagu u februaru prošle godine predviđeno je da sve trudnice koje su na bolovanju primaju naknadu u iznosu od 100 odsto od zarade, kao i da roditeljski dodatak bude uvećan i da se za drugo i treće dete isplaćuje jednokratno, a ne u 24 mesečne rate. Ipak, nova pravila važe samo na papiru, a u praksi se primenjuju stara, jer, kako kažu nadležni, u budžetu nema novca za ova davanja.

Previše izdvajanja za zdravstvo?

Ministarka finansija Diana Dragutinović i direktorka RZZO Svetlana Vukajlović sukobile su se juče oko para. Dragutinovićka, naime, tvrdi da se u Srbiji previše novca izdvaja za zdravstvo, dok Vukajlovićka kaže je Srbija u tu svrhu izdvaja najmanje sredstava u Evropi, objavljuje Pres.

Predsednica Sindikata zdravstvenih radnika Branislava Plančak ističe da se jedino u Albaniji i Makedoniji izdvaja manje novca za zdravstveni fond nego u Srbiji.

Izdvajanja za zdravstveno osiguranje po stanovniku

Zemlja              Godišnji iznos po stanovniku

Srbija               250 evra
Hrvatska          680 evra
Slovenija       1.600 evra
Češka            1.000 evra
Nemačka       3.500 evra
Britanija        3.500 funti
Kanada         3.300 dolara
Australija      3.100 dolara
SAD               7.000 dolara

Ministar želi da pomogne

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin izjavio je da to ministarstvo želi da učestvuje kao posrednik u pregovorima proizvođača maline i hladnjačara i ponovio da država ne može da odredi otkupnu cenu, javlja Politika.

Proizvođači malina iz užičkog kraja odlučili su da prekinu započeti protest ispred Vlade Srbije, jer je na sastanku u vladi dogovoreno da 17. avgusta u Arilju bude održan sastanak na kome će se razgovarati o rešenju problema otkupne cene maline.

Malinari traže da ovogodišnja otkupna cena bude 160 dinara i da se dalje prate tokovi izvoza maline, kako bi se postigla cena od dva evra.

"Vlada se nije udostojila ni da organizuje naš susret sa hladnjačama", objašnjava predsednik Udruženja proizvođača jagodičastog voća "Vilamet" Dragiša Terzić. "Od države ne tražimo da nam poveća cenu maline, koja je trenutno od 93 do 105 dinara, nego da pomogne u rešavanju problema sa hladnjačama."

Dogovor o "Petrohemiji"

Proizvodnja u pančevačkoj „Petrohemiji” biće obnovljena do kraja septembra. U međuvremenu, vlada će obezbediti milijardu dinara pomoći najznačajnijem srpskom izvozniku, imenovati novog direktora firme, smanjiti plate zaposlenima, sklopiti višegodišnje ugovore sa „Lukoilom” i NIS-om i uz otpremninu od 300 evra po godini staža poslati 500 radnika na biro za zapošljavanje, javlja Politika.

To je predviđeno dogovorom koji su postigli Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i predstavnici sindikata „Petrohemije”.

Uz kuću i "mercedes"

Starim trgovačkim trikom da kupca privuče poklonom poslužio se i vlasnik vile na Dedinju. Ciljajući na klijente dubokih džepova, oglasio je da će uz nameštenu vilu od 400 kvadrata, za koju traži više od milion evra, budućem vlasniku podariti poslednji model „mercedesa” iz klase CLS, objavljuje Politika.

Ovo je jedinstven primer na domaćem tržištu nekretnina da uz prelepu i skupocenu kuću na najatraktivnijoj lokaciji u gradu kupci dobijaju besplatno automobil. U razvijenijim zemljama, što je usled krize već učestala pojava, uz plaćenu vilu novim vlasnicima u paketu može da pripadne i poklon – gliser, jahta, letelica... Milan Pavlović, savetnik agencije za nekretnine „Ambasador M” koji zastupa vlasnika vile na Dedinju, kaže da je motiv njegovog klijenta prvenstveno želja da animira potencijalne kupce i tako brže proda luksuznu kuću.

"Pink Panter" ponovo pljačka

Stil kojim su dvojica naoružanih muškarca prošle sedmice opljačkala juvelirnicu „Graf” u bogatoj četvrti Mejfer u Londonu, odnevši nakit čija se vrednost procenjuje na 40 miliona funti (47 miliona evra) veoma liči na manir poznate grupe „Pink Panter” koja godinama uteruje strah u kosti vlasnicima zlatara i zadaje poprilične muke policiji. Skotland jard je saopštio da se radi o do sada najvećoj pljački nakita u zemlji i o drugoj pljački u britanskoj istoriji po vrednosti ukradene robe, prenosi Politika.

Pri bekstvu iz prodavnice poznate po velikom izboru dijamanata, pljačkaši su oteli jednu od prodavačica i ispalili metak upozorenja. Na ulici su pustili taoca i ispalili još jedan metak upozorenja, ušli u automobil BMW, iz kojeg su potom prešli u „mercedes” i konačno u saobraćajnoj gužvi nestali u trećem automobilu. Ni ovoga puta niko nije stradao.

Znaci oporavka

U četvrtak objavljeni zvanični podaci potvrđuju da su Nemačka i Francuska u drugom tromesečju zabeležile neočekivani privredni rast i ekonomski mrak ostavile za sobom ranije, nego što je očekivala većina političara i ekonomista.
Bruto društveni proizvod Nemačke je, tokom aprila, maja i juna, porastao za 0,3 odsto, što je vodeću evropsku ekonomiju izvuklo iz najdublje recesije od Drugog svetskog rata i probudilo nade za oporavak cele zone evra. Francuski BDP je u stopu pratio nemački, to jest, zabeležio identičan rast.
"Podaci su veoma iznenađujući. Posle četiri tromesečja sa negativnim rastom, Francuska konačno izlazi iz minusa", izjavila je u četvrtak Kristin Lagard, ministarka ekonomije.

Turisti dobili batine u Hrvatskoj?

Ministar turizma Hrvatske Damir Bajs već treći put ovih dana javno se izvinjava stranim turistima zbog neugodnosti koje doživljavaju u hrvatskim letovalištima, javlja Politika.

Tek što je prošla afera s neugodnostima koje je u Dubrovniku od lokalnog ugostitelja doživio češki oskarovac Jirži Mencel, a na Kornatima je preksinoć još teži incident doživela grupa italijanskih turista koja je poželela dalmatinske riblje specijalitete u kojima je htela da uživa i otišla u restoran „Akvarijus“ na prolazu Mala Proversa kod Dugog otoka. Grupa italijanskih turista dobila je batine u restoranu „Akvarijus” na Kornatima kada su zatražili račun, o čemu bruji sva italijanska štampa.

Kockarska groznica u Italiji

Groznica za najpopularnijom italijanskom lutrijom „superenalotom” zadobila je poslednjih dana međunarodne razmere. Premijom od 131.500.000 evra „superenaloto” je postigao rekord u Evropi, dok se u svetu iznad nalazi samo američka lutrija „pauerbol” koja je tokom nedelje dostigla premiju u iznosu od 143 miliona dolara.

Privučeni ogromnim plakatima i reklamama u kioscima, ni stranci nisu odoleli da ulože makar jedan evro i tako učestvuju u rekordnom izvlačenju „superenalota” u četvrtak uveče.

Ipak trka za možda najvećom premijom lutrije do sada nije izbegla kritike Vatikana. „Lutrija je nemoralna zato što novac u toj prilici postaje neka vrsta Boga. Jedini stvarni dobitnik lutrije je država. Često pobeda postaje i nesreća jer se ljudi izgube u euforiji i tako reskiraju da naprave pogrešne odluke”, prokomentarisao je monsinjor Domeniko Segalini, biskup iz Palestrine i sekretar komisije Italijanske biskupske konferencije za migraciju.

Šta će biti sa Bosnom?

Postoji opasnost da će etničke tenzije u BiH eskalirati ove jeseni i potrebno je sprovesti hitne mere kako bi se sprečilo izbijanje nove krize na Zapadnom Balkanu, smatra zvaničnik britanske Konzervativne stranke Vilijam Hejg. On je u nedavnom intervjuu za list Indipendent ocenio da bi BiH lako mogla da postane „crna rupa Evrope“, 15 godina nakon završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji, prenosi Danas.

Pomen ubijenoj deci

U crkvi Presvete bogorodice u Goraždevcu kod Peći vladika raško-prizrenski Artemije služio je pomen Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću, dečacima koji su ubijeni dok su se kupali u reci Bistrici 13. avgusta pre šest godina.

Napadači, koji ni do danas nisu otkriveni, tada su ispalili 90 metaka na grupu dece koja se kupala u reci. Teško su ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).

Posle pomena vladika Artemije je rekao da je ubistvo dece u Goraždevcu „rana koja ne može i neće zarasti sve i da su ubice osuđene”.

Nato napušta Kosmet

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen potvrdio je juče u Prištini da će u narednim godinama biti smanjeno međunarodno vojno prisustvo na Kosovu, ali je naglasio da ća odluka o tome biti doneta tek nakon podrobne analize situacije na terenu. Prema njegovim rečima, NATO neće donositi odluke koje će se negativno odraziti na bezbednosnu situaciju na Kosovu, a svaka će biti zasnovana na vojnim analizama i političkim procenama na terenu.

Rasmusen je dodao, kako prenosi Tanjug, da će NATO nastaviti da pomaže vlastima na Kosovu u razvoju sopstvenih bezbednosnih snaga i istakao da njegova poseta Prištini, koja je usledila samo nekoliko dana po stupanju na funkciju generalnog sekretara, svedoči o visokom prioritetu koji će Kosovo imati u njegovom planu rada.

Komentarišući poruke Rasmusena iz Prištine, sagovornici Politike Zoran Dragišić i Dušan Janjić ističu da je pravi cilj smanjenja Kfora na Kosovu zapravo „oslobađanje” snaga NATO-a radi prebacivanja u druga krizna područja. Drugi efekat takve odluke jeste da će na taj način biti poslata politička poruka da je stanje na Kosovu stabilno.

Amnestija za izbegavanje vojne obaveze

Srđan Srećković, ministar dijaspore kaže za Novosti: "Rasejanje u zemlju svakog dana šalje 14 miliona dolara. Ubeđen sam da će se položaj Srba u regionu brzo popravljati."

Država zakonom o amnestiji želi samo da pruži ruku mladima u zemlji i dijaspori i nema razloga da se oko njega diže tolika buka. Od krivičnog gonjenja biće amnestirani svi državljani Srbije koji vojnu obavezu nisu regulisali na zakonom predviđen način. To podrazumeva povlačenje krivičnih prijava i obustavu sudskih postupaka - poručuje u intervjuu za Novosti inicijator ovog zakona ministar dijaspore Srđan Srećković. On kaže da zakon o vojnoj obavezi, koji će na jesen biti usvojen sinhronizovano sa zakonom o amnestiji, predviđa da vojni obveznici koji su napunili 30 godina automatski prelaze u rezervni sastav, što je prelazno rešenje do potpune profesionalizacije vojske.

Očekuje se razumevanje od strane MMF

Neće doći do povećanja poreza i smanjenja zarada u Srbiji, jer bi to "značilo poraz za državu i priznanje da ona ne može da smanji svoje rashode", izjavio je u četvrtak potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, prenose Novosti.
"Srbija ima glomaznu i preskupu administraciju i mora je smanjiti, a ne finansirati povećanjem poreza. Ako država poveća porez da bi finansirala javni sektor to znači da ne želi da rešava probleme, nego da ih gura pod tepih", rekao je Dinkić. "Ukoliko povećamo poreze i smanjimo zarade smanjićemo i tražnju, a sve vlade u svetu stimulišu tražnju.
On je izrazio uverenje da će Misija MMF, koja 24. avgusta dolazi u Srbiju, imati razumevanje za ovakvu strategiju."
Dr Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta predsednika vlade Mirka Cvetkovića, kaže za Novosti da su u toku pojedinačne konsultacije o merama koje treba preduzeti da se sanira manjak u državnoj kasi.

Miloš Bugarin, prvi čovek Privredne komore Srbije, kaže da u ovom trenutku Vlada i Narodna banka Srbije zvuče kao loš hor bez dirigenta. Disonantni tonovi posebno se tiču povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV) koji bi, prema uverenju Bugarina, potpuno onesposobili domaću privredu i na kraju pukli i po leđima svih građana, naročito najsiromašnijih.

U Beograd 24. avgusta stiže Misija Međunarodnog monetarnog fonda na drugu reviziju stend baj aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra koji je Odbor direktora MMF odobrio Srbiji 15. maja ove godine, javlja Borba. Srbija, koja je već povukla prvu tranšu u vrednosti od oko 788 miliona evra, zatražiće, bar tako se može zaključiti iz izjava njenih zvaničnika, u pregovorima sa Misijom MMF da se deo novca iz te postojeće kreditne linije usmeri u budžet. O tome je prvi progovorio guverner srpske centralne banke Radovan Jelašić, da bi juče takvu nameru srpske strane potvrdili i ministarka finansija Diana Dragutinović i član Ekonomskog tima Vlade Srbije Jurij Bajec.

Šta ubuduće sa državnim stanovima

Nova uredba o otkupu neće se odnositi na sve službenike, nego samo na one stanove koji su još u postupku. Odluke se ne mogu primenjivati retroaktivno na one koji su već dobili sve validne papire, piše u Novostima. Državni službenici koji su otkupili 288 stanova mogu da budu mirni, jer je proces otkupa završen, a nijedna buduća odluka na njih se ne odnosi jer nema retroaktivne primene. Šta će biti sa preostalih 312 stanova, za koje trenutno ne postoje zaključeni ugovori, odlučiće Vlada Srbije, Poreska uprava i Direkcija za imovinu tokom naredne nedelje.
Jedno je sigurno - s obzirom na to da je država stopirala dalji otkup stanova i da se sprema izmena Uredbe, službenici čiji su stanovi u fazi otkupa i nisu zaključili ugovor, neće moći da ih dobiju po niskim cenama.
"Ugovor o kupoprodaji je garancija za one koji su otkupili stanove. Teško je bilo šta uraditi da se zaključeni ugovori promene", rečeno je Novostima u Vladi Srbije.

Demokratska stranka Srbije saopštila je da DS nedeljama vodi besomučnu hajku protiv DSS u vezi sa dodelom stanova. DSS tvrdi da su u prethodnoj vladi članovi stambene komisije bili Dragan Đilas, Dragan Šutanovac i Milan Marković. Na ovo saopštenje reagovao je Dragan Đilas koji je odgovorio na optužbe DSS.
"Nije stambena komisija ta koja dodeljuje stanove, već to rade ministarstva na osnovu rang-lista koje prave. Ukoliko se neko od zaposlenih žali, o tome tek odlučuje stambena komisija kojom je predsedavao predstavnik DSS Radomir Naumov", rekao je Đilas Beti.

Nadrilekar u Beogradu

Hrvatski državljanin i nadrilekar Nenad Roso prevario mnogobrojne bolesne osobe iz Srbije. "Doktor" insistirao na tri terapije. Prijave lakovernih usijale policijski telefon, javljaju Novosti. Više stotina građana, ne samo iz Srbije, već i Republike Srpske, javilo se da podnese prijavu protiv nadrilekara Nenada Rosa (57), tvrdeći da ih je prevario i uzeo "brdo para" za lečenje njihovih najmilijih.
Prema nezvaničnim informacijama, ovaj hrvatski državljanin koji je u Beogradu živeo u iznajmljenom stanu u Ulici Hadži Milentijevoj 14 na Vračaru, sumnjiči se da je na prevaru od lakovernih uzeo više miliona dinara. Sumnja se, međutim, da je ta suma daleko veća i ona se povećava svakog časa.

Posle hapšenja Nenada Rosa (56), samozvanog doktora alternativne medicine, koji je nudio terapiju za „izlečenje” raka, beogradskoj policiji javilo se više od sto ljudi iz cele Srbije kojima je za njihovo lečenje ili lečenje njihovih najbližih naplaćivao i do 8.000 evra, saznaje Blic.

Lažni lekar Nenad Roso (56), kojeg je srpska policija uhapsila pre dva dana zbog prevare, zaradio je najmanje milion evra „lečeći" teško bolesne građane, saznaje Pres iz dobro obaveštenih policijskih izvora!

Nestale pare iz banke

Poslovodstvo „Pireus banke” u Nišu na uglu Cara Dušana i Obrenovićeve, prijavilo je policiji 12. avgusta uveče da u sefu nedostaje oko 52.000 evra i četiri miliona dinara. Kako Blic saznaje, zbog sumnje da je odgovoran za nestanak novca priveden je i zadržan u pritvoru do 48 časova blagajnik ove banke V. S.

Oduzimanje nekretnina

Porodica Branislava Uskokovića (72), bivšeg direktora „Elektrodistribucije Beograd” koji je zadnjih godina simbol otimačine stanova, kuća i lokala, ostaće bez najmanje devet nekretnina i vila u elitnim delovima Beograda, piše u Blicu. Među nekretninama čije oduzimanje traži Okružno tužilaštvo u Beogradu nalaze se one koje su u vlasništvu Uskokovića lično, ali su na udaru i stanovi i vile njegovih ćerki. Prema izveštaju Kriminalističke policije objavljenom još 2002, Uskoković i članovi njegove porodice vlasnici su više od 30 kuća, stanova i poslovnih objekata u Beogradu. Najviše ih je u opštini Vračar, gde Uskokovići imaju 20 nekretnina.

Uskoković se tereti da je do nekretnina najčešće dolazio tako što ne bi naplatio izvođaču građevinskih radova troškove plombiranja brojila, a za uzvrat bi uzeo stan i lokal.