PROTIVNICI GEJ PARADE ZAKRČILI BEOGRAD

Vikend izdanja će svakako biti u znaku parada u Beogradu, i to svih boja i mirisa. Jedni šetaju da bi druge sprečili jer kažu, niko ih nije pitao za dozvolu da i ti „drugi“ mogu da zakrče saobraćaj u prestonici. Deo njih se pozvao na porodicu, poreze, a deo na boga. Ovi najaviše da će danas krenuti ikonama i krstovima na „nemoralne“, pa dokle stignu. Štampa tek delimično donosi i zabrinutost onih „drugih“. Od tolike (auto) sugestije teško da će narod danas izaći i po hleb. Juče su nam u novinskim tekstovima sve lađe potonule, ali ne zbog mađarskog mulja, već što se tiče Holanđana i Hilari, a danas smo opet ubeđeni da će cveće procvetati čim Klintonova sleti praćena MIG-ovima. (Čudo je ta autosugestija...) Ipak, neće nam se izviniti za NATO 1999, a nadali smo se. Zamalo da nam se taj NATO ponovi i 2000-te, reče general Krga koji tvrdi i da su nam se tenkovi na ulicama 5. oktobra tek priviđali. Možda od suzavca? No, MMF je još zbunjen, nikako da dokuči šta to srpska Vlada hoće, a ona za to vreme skladišti pare od Svetske banke i nikako da zavrne rukave. Sindikalci su počeli da se bore i za gazde, jer drugačije neće dobiti ni onih nekoliko dinara više. Fudbalere to valjda ne muči, pa im je Karadžić pripretio da se dozovu pameti. Doduše, i njegova pamet se pominje... I dok se nama priviđaju tenkovi, „isterivanja đavola“, maslinove grančice iz Vašingtona i uposleni bageri, u Koreji ljudi napraviše GSP po Teslinom bežičnom prenosu struje. I radi!


14. maraton "Stazama  cerskih junaka", povodom obeležavanja 96. godišnjice
pobede u Cerskoj bici u Prvom svetskom ratu

Počelo paradiranje

Procene Večernjih novosti su da je nekoliko hiljada građana juče protestovalo u centru Beograda protiv Parade ponosa. Okupili su se studenti, srednjoškolci, roditelji s decom i penzioneri na platou ispred Filozofskog fakulteta, a onda krenuli u takozvanu Porodičnu šetnju. Skup je organizovao Srpski sabor „Dveri“, obezbeđivale su ga jake policijske snage i prošao je bez incidenata. Govornici ispred Dveri su tražili da Vlada otkaže Paradu ponosa, karakterišući je sramnom i nemoralnom. Nekoliko sati ranije kod „Manježa“ je održan drugi protest koji je vodio raščinjeni monah Dragan Davidović iz manastira Crna Reka. Tu je bilo oko 200 ljudi koji su nosili krstove i crkvene zastave, a prošetali su trasom kojom će danas ići gej parada. Građani su pozvani da se okupe i u nedelju, „a da posle bogosluženja u Sabornoj crkvi krenu sa ikonama, pa dokle stignu“, piše ovaj list.

Press takođe prenosi reči jednog od predstavnika Dveri koji je rekao da „nas niko nije pitao da li smo za održavanje gej parade u Beogradu, da li želimo da se našim novcem plaćaju tako sramne manifestacije“. Subotnji protesti i najave desničara da će se okupiti i danas zabrinuli su organizatore Parade ponosa da će u šetnju poći mnogo manje učesnika. Gej aktivista Boris Milićević je istakao da ga brine što se ponavlja situacija od prošle godine jer država ne radi preventivno na obeshrabrivanju nasilnih. Press jeste pozvao drugu stranu za komentar, ali je na sajt „okačio“ i snimak pod naslovom „Pogledajte koliko nas je bilo na Porodičnoj šetnji“.

Još samo da se izljubimo...

Kako pišu Večernje novosti, državna sekretarka SAD Hilari Klinton iduće nedelje u Beograd donosi „više šargarepa nego štapova“. Njena će poseta biti „krešendo“, piše list, svega što se na diplomatskom polju dešavalo u Srbiji poslednjih meseci i „praktično će zacementirati krupnu, pozitivnu promenu našeg međunarodnog položaja“. Prvi potez bi trebalo da bude jasan signal Holandiji da popusti po pitanju srpske kandidature, ali bi trebalo i da poruči albanskim političarima da „smire duhove“, zaborave na izbore i što pre spreme platformu za dijalog sa Beogradom. „Izvori bliski Stejt departmentu kažu za naš list da se mogućnost da se, u znak nove, pozitivne ere odnosa Srbije i Vašingtona, Klintonova, na primer izvini našim građanima zbog bombardovanja 1999 – graniči sa naučnom fantastikom“, pišu Novosti.

Spinovanje

Ted Galen Karpenter iz američkog Kejto instituta u razgovoru za Blic kaže da bi dugoročno SAD mogla da pristane na neku vrstu podele Kosmeta, ali da bi uslov za to bio da Beograd ukaže da bi pod određenim uslovima priznao nezavisnost. U suprotnom, kaže on, ako Srbija ostane na „tvrdoj poziciji“, „za pet ili deset godina završiće sa potpuno nezavisnim Kosovom priznatim od većine međunarodne zajednice, a da za to neće dobiti apsolutno ništa“. Sigurno je da je želja Beograda da povrati Kosovo, ističe sagovornik ovog lista i kaže da se to sigurno neće desiti, te da osim toga Srbija u pomenutom slučaju neće dobiti „ni utešnu nagradu“.

Mulja još nema

Reporteri Politike obišli su ekipu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije u Bezdanu, gde se svakodnevno meri zagađenost Dunava kako bi se na vreme znalo da li je otrovni mulj iz Mađarske stigao ili ne. Ukoliko analize pokažu da je reka donela otpad, biće to prvi znak da se zagađenje proširilo iz ove zemlje. Branslav Gavrić, pomoćnik direktora za kontrolu životne sredine u RHMZ-u, kaže da su analize od petka uveče slične, odnosno da je kiselost vode stabilna, kao i da se posebno kontroliše provodljivost čije povećanje vrednosti bi ukazalo na prisustvo teških metala. Dosadašnje analize pokazuju da je sve u redu. Kako piše list, stručnjaci objašnjavaju da toksični crveni mulj, ukoliko dođe, neće biti vidljiv na površini reke, već da postoji verovatnoća da će ga reka svojim tokom spirati i u mulju, u dnu reke ga donositi i na našu stranu.

NATO samo čekao znak

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Branko Krga u intervjuu za Press kaže da vojska nije intervenisala na demonstracijama 5. oktobra 2000. jer, kako kaže, „smatrali smo da ne treba da se mešamo u unutrašnje političke procese“. „Protiv koga bi intervenisala? Koga da štiti, a koga da podržava? Zašto da interveniše? U uređenoj demokratskoj državi vojska ne utiče na promenu vlasti. To čine građani na izborima“, objašnjava general. Upitan odakle onda pokretanje tenkova i oklopnih vozila na Banjici, bivši načelnik Generalštaba kaže da su to „mistifikacije“, da ne zna detalje oko „misterioznih tenkova“, ali kaže da ih ne treba dovoditi u vezu sa događanjima na ulici. Krga, takođe, tvrdi da je NATO bio spreman da interveniše ukoliko bi vojska pomogla Slobodanu Miloševiću tog dana. „Tačno je da su snage NATO-a u okruženju bile u pripravnosti i to mi je potvrdio i komandant snaga NATO u Napulju, admiral Gregori Džonson 2003. godine... Složili smo se da je najbolje što nije primenjena vojna sila sa bilo koje strane. Samo stavljanje snaga u pripravnost ne znači da one automatski moraju da intervenišu. Moguće da je bio u pitanju određeni pritisak da ne dođe do eskalacije nasilja“, kaže on. Bivši načelnik Generalštaba navodi da nema podatke da je neko hteo da pozove NATO u pomoć.


Vatrogasni brod gasi požar na litvanskom trajektu "Lisco Gloria", koji je izbio
posle eksplozije, oko ponoći s petka na subotu. Svih 236 ljudi koji su se nalazili
na trajektu, na liniji Kil (Nemačka) - Klaipeda (Litvanija) je evakuisano.

Svaki ministar za sebe

Šef misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger u intervjuu za Politiku kaže da dnevni red šeste revizije aranžmana Srbije sa Fondom „ni za koga neće biti iznenađenje“ – rebalans budžeta za ovu i fiskalni okvir za 2011. godinu. Od različitih ministara dolazili su različiti zahtevi na koji način treba da se potroši raspoloživi novac. Jedni su predlagali penzije, drugi subvencije, donacije za poljoprivredu, a Jeger kaže da „Vlada mora da se odluči“. „Vi ćete sada morati da izaberete šta vam je važnije. Mi se u to ne mešamo“, kaže Jeger ispred misije čija delegacija dolazi u Beograd za oko dve nedelje.

Ne znamo ni da trošimo

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da je srpski zahtev prema Svetskoj banci jasan i poznat. Naime, Srbija traži zajmove u narednom četvorogodišnjem periodu u iznosu od više od 900 miliona dolara. Ali, prvo pitanje koje su predstavnici Svetske banke postavili predstavnicima srpske Vlade, kako piše Politika, bilo je kako se koriste već odobrena sredstva. „Ma koliko to zvučalo neverovatno, naša zemlja duže vreme ima problem, jer neke odobrene zajmove u ukupnom iznosu od 600 miliona dolara još nije potrošila“, piše ovaj list. Đelić ističe da je važno da su nam za neke projekte produženi rokovi, a najvažniji među odobrenim zajmovima koje Srbija još ne troši su 370 miliona dolara za Koridor 10 i deonicu od Niša do Dimitrovgrada, 64 miliona za projekte drenaže i odbrane od poplave, kao i 40 za zaštitu životne sredine u Boru. „Bilo bi tragično da zbog neefikasnosti u sistemu izgubimo odobreni novac i to su veoma jeftini zajmovi sa kamatom od jedan do 1,5 odsto. Diskusija za ukupan iznos novca za četvorogodišnji period će teći od novembra ove do aprila sledeće godine. To znači da ćemo morati da pokažemo efikasnost u trošenju kako bismo dobili veću podršku Svetske banke u narednom periodu“, objasnio je Đelić.

Prvo da gazdi bude dobro

U Srbiji još nije dogovorena visina minimalca, jer su računice sindikata i poslodavaca nepomirljive. Kako pišu Večernje novosti, na kraju će verovatno odlučiti država. Ministar rada Rasim Ljajić najavio je da će Vlada predložiti da najjeftiniji radni sat bude 95 dinara, čime bi radnici na kraju meseca dobili svega 870 dinara više. „Zaposleni čije gazde ni do sada nisu poštovale zakon, pa isplaćuju manje ili ništa, ni ovoga puta nemaju čemu da se nadaju“, piše list. Sindikati su, naime, tražili da sat bude najmanje sto dinara, iako kažu da bi realno trebalo da bude oko 120, ali je ovo poslodavcima bilo neprihvatljivo. „Znamo da su poslodavci u teškoj situaciji, ali mi kao sindikati ne možemo da vodimo socijalnu politiku. Nismo ni blizu dogovora, a ako država bude odlučivala bojim se da to neće biti u interesu radnika. Propisaće manje od 100 dinara, jer je lakše da teret svega svale na leđa radnika. Razgovarali smo i o tome da poslodavci više ne plaćaju avansno porez na dodatu vrednost. Došli smo u situaciju da se borimo za njihova prava samo zato da bi oni bili u mogućnosti da isplate veće zarade“, kaže za Novosti Ranka Savić, predsednik ASNS-a.

I Tadićevi zidovi imaju uši

Nekadašnji sudija Biljana Mraović obratila se pismom predsedniku Srbije Borisu Tadiću još 21. decembra prošle godine, tražeći pomoć jer nije reizabrana na funkciju Osnovnog suda u Šapcu. Navela je razloge zbog kojih sumnja u pravičnost odluke Visokog saveta sudstva, jer je, kako tvrdi, procenat njenih presuda koje je ukinuo viši sud posledica toga „što ih je ukinuo sudija koji je želeo da pomogne grupi advokata, ’njegovih prijatelja’“, a navela je i ime sudije. Međutim, kako piše Press, neko je u sekretarijatu pismo pročitao, pozvao se na zakon o dostupnosti informacija i na osnovu toga je Mraovićevoj stigla tužba, i to upravo od sudije kog je pomenula.

Sahranjena devojčica

Večernje novosti su bile na sahrani šesnaestogodišnje devojčice koja je u subotičkom naselju brutalno ubijena u četvrtak uveče. Sahranjena je u Somboru odakle se njena porodica pre dve godine preselila u Suboticu. Iz porodične kuće u kojoj je živela sa majkom, bakom i dedom, odneseni su kompjuter, fotoaparat i druge lične stvari koje bi mogle da pomognu u istrazi. Meštani za Novosti kažu da je u ovom kraju često bilo pljački i razbojništava, čak je i kuća nastradale dva puta obijana, ali „ovakvo monstruozno zlodelo se ne pamti“.

I Press je bio na sahrani i piše da je „kovčeg u kapeli bio okružen neutešnom majkom, rodbinom, prijateljima i komšijama ophrvanim bolom i očajem“.

Izvor Blica blizak istrazi kaže da je ovo ubistvo jedan od najstravičnijih zločina koji se dogodio u poslednjih 20 godina na severu Bačke i da policija čini sve da bi uhvatila počinioca. Do sada je saslušano mnogo ljudi, ali se još ne zna ko bi mogao da učini ovako nešto.

Karadžić pripretio

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije poručio je pojedinim reprezentativcima „da pod hitno promene pristup igri i obavezama ili da zaborave na dres ’orlova’“, piše Press. Tomislav Karadžić je posle poraza od Estonije u Beogradu istakao da je krajnje vreme da neki igrači stave prst na čelo. List navodi i da je „veliki broj navijača u pojedinim trenucima uočio anarhiju u igri našeg tima“. Ovo se odnosi posebno na Nemanju Vidića koji je u finišu susreta više boravio na polovini Estonije, a već u prvom poluvremenu ulazio u verbalne rasprave sa Vladimirom Stojkovićem i Aleksandrom Lukovićem.

„Od krivice za kastrofalnu predstavu (sa Estonijom) ne mogu pobeći igrači i novi selektor, ali veliki deo odgovornosti, možda i najveći, ide na dušu prvog čoveka fudbala Tomislava Karadžića. Prepucavanja, spletkarenja i optužbe na račun bivšeg selektora mnogo više su zaokupljale domaću javnost prethodnih dana od toga šta će urditi najbolji fudbaleri Srbije, a to svakako nije bilo slučajno“, piše Blic u tekstu pod naslovom „Ima li ko da smeni Karadžića“.


Polufinalna utakmica 17. svetskog prvenstva, Srbija - Kuba, 2:3

Gradski prevoz po Tesli

„Prvo onlajn električno vozilo na svetu već mesec dana krstari seulskim zoološkim vrtom, dokazujući da polako dolazi vreme kada će svi izumi Nikole Tesle ući u naš svakodnevni život“, piše Politika. Naime, tim naučnika iz Korejskog naprednog instituta za nauku i tehnologiju uspeo je da razvije model vozila koje se kreće zahvaljujući Teslinom bežičnom prenosu električne energije. U razgovoru za Politiku doktor nauka i gostujući profesor u Institutu Suh In Su kaže da su američki naučnici takođe pokušali da primene Teslin izum, ali da su odustali još 1999. godine. Takođe, naučnici u Daežonu su napravili i model gradskog autobusa na istom principu. Zasad je samo model koji radi u okviru univerzitetskog grada, ali, kaže Suh, planiraju da ga unaprede i komercijalizuju do 2013. Princip rada je takav da autobus dobija energiju od električnih instalacija koje su postavljene ispod asfalta.