PROTESTI ZA OČUVANJE PLANETE

“Ne postoji planeta B”, “Promenite politiku a ne klimu”, “Sa prirodom nema kompromisa”, neki su od transparenata koje su nosili demonstranti na ulicama Kopenhagena. Na desetine hiljada demonstranata je, piše Blic, pozivalo na oštre i hitne mere sa konferencije o klimatskim promenama UN. U saopštenju policije navodi se da je uhapšeno 400 lica i da su većina pripadnici militantih grupa iz severne Evrope poznatijih kao „Crni blokovi“, koji su osumnjičeni za izazivanje uličnog nasilja tokom samita NATO u Strazburu prošlog aprila. Oni su bacali cigle i petarde i razbijali prozore u centru grada, iako su organizatori protesta u više navrata pre početka okupljanja apelovali na mir, pozivajući na prijateljsko ponašanje. U njihovim govorima na protestu dominiraju pozivi na socijalnu pravdu i kritike globalnog kapitalizma.

Kozja groznica

Strah od klimatskih promena i svinjskog gripa kod Holanđana je sada zamenio strah od kozjeg gripa. Od posledica takozvane „Q groznice“, koja kod ljudi izaziva kozji grip, a prenosi se direktno sa životinje na čoveka, već je umrlo šest osoba. Blic navodi da su zbog toga holandski ministar zdravlja Ab Klink i ministarka poljoprivrede Gerda Verburg naložili da se unište desetine hiljada koza zaraženih virusom gripa.

Situaciju pogoršava to što su mnoge životinje koje su zaražene virusom gripa već skotne. „Ako zaražena koza donese na svet jedno mrtvo jare, ono u sebi nosi milione virusa i bolest se širi ogromnom brzinom“, upozorava Rul Kautinho iz amsterdamskog Centra za infektivne bolesti.

Kozji grip je otkriven na 50 od ukupno 350 farmi koza širom Holandije. Ministar zdravlja Ab Klink, međutim, umiruje stanovništvo i poručuje da je rizik od zaraze relativno nizak i da za sada nije zabeležen nijedan slučaj prenošenja virusa sa čoveka na čoveka.

Nove žrtve svinjskog gripa

Na Infektivnoj klinici niškog Kliničkog centra u subotu rano ujutru, oko pet, i nešto kasnije oko osam časova, preminula su dva pacijenta. Najpre je, kako izveštava Politika, umro mladić iz Vranja star 28 godina, koji se na ovoj klinici u Nišu lečio od novog gripa, koji je zvanično potvrđen još od 5. novembra. Drugi preminuli pacijent je iz Surdulice, star 60 godina, i takođe je bio težak plućni ali i hronični srčani bolesnik.

I policajci na udaru zakona

Zakon o bezbednosti saobraćaja važi i za policajce, izuzev odredaba koje se odnose na zaustavljanje i parkiranje. Zato svaki građanin koji uhvati saobraćajca u prekršaju može da zabeleži prestup kamerom ili da da iskaz u kojem će detaljno opisati prekršaj. Prijava se može podneti najbližoj stanici, pišu Novosti i prenose komentare odgovornih da su, već prvog dana primene novih propisa srpski vozači pokazali disciplinu. I trgovci zarađuju od prodaje dodatne opreme, a u policiji još prebrojavaju kazne koje su saobraćajci ispisali tokom vikenda. Zadovoljni su i Kinezi jer, samo u njihovim radnjama ima fluoroscentnih prsluka, pa su im cenu utrostručili – sa sto na trista dinara.

Opozicija ne prihvata budžet

Kompletna opozicija smatra da budžet za 2010. godinu nije razvojni, već potrošački i poguban za privredu, pa su na jučerašnjoj sednici Skupštine Srbije najavili da ga neće podržati. Politika piše da su poslanici vladajuće kolacije prihvatili stav vlade, da je budžet razvojni i stabilizacioni, odnosno izbalansiran između socijalnih i podsticajnih mera. Od poslanika vladajuće koalicije samo SVM podršku uslovljava korigovanjem sredstava namenjenih Vojvodini.

Privrednici zabrinuti za dinar

Nestabilnost domaće valute i njen nagli pad u odnosu na evro poslednjih nedelju dana uznemirila je srpske privrednike, čini se kao nikada do sada. Novosti ih teše tvrdeći da u Pismo o namerama, koje je Vlada Srbije uputila MMF - pred zasedanje borda ove institucije, a na kome će biti potvrđen aranžman sa Srbijom – piše da će kurs dinara i u narednom periodu biti stabilan.

Ipak, o kursu domaće valute privrednici će sa predstavnicima Vlade i NBS najverovatnije razgovarati u utorak, na sastanku u centralnoj banci.

Pravdanje za Zastavu

Posao sa „Fijatom" nije obmana veka, tvrdi za Pres Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i ističe da je zajedničko ulaganje „Fijata“ i Srbije u „Zastavu“ od strateškog značaja za našu zemlju.Ćirić kaže da će svaki dinar koji Srbija uloži u ovaj projekat biti višestruko vraćen kroz izvoz, koji će biti veći od milijardu evra, kroz nova radna mesta, poreze koje ubira država, kao i sporedne delatnosti ,koje će se zahvaljujući toj industriji razviti.

Zatvaranje transakcije i potpisivanje aneksa ugovora moglo bi biti upriličeno do kraja godine, što podrazumeva da će italijanska kompanija uplatiti 100 miliona evra u kešu, nakon čega će Srbija uložiti 50 miliona, ali u zgradama, halama i mašinama.

Napredak izjela korupcija

U poslednjih devet godina na korupciji Srbija je izgubila milijarde, piše Blic uz tvrdnju da štetu od ovog zla nije moguće precizno izračunati ni u jednoj državi, pa ni našoj. Nabrajajući da sui namešteni tenderi, štetne javne nabavke, sumnjive privatizacije i podmitljiv državni aparat koštali ovu zemlju i njene građane niza kvalitetnih projekata koji nikada nisu izvedeni, da su izostale direktne strane investicije, privredni rast i veća ekonomska sigurnosti ovaj list konstatuje da politička volja za borbu protiv korupcije uporno izostaje.

„Ključni faktor je politička volja. Po definiciji ona mora postojati. Ali, to očito kod nas nedostaje i to upravo zbog sprege politike, kriminala, privrede i pravosuđa, o kojoj je i predsednik Tadić govorio. Ta sprega čini da se sve vrti ukrug, zemlja je zarobljena, a umesto institucija i slobodnog tržišta uslove diktiraju tajkuni i organizovani kriminal,“ zaključuje ekonomista Danilo Šuković, inače član Saveta za borbu protiv korupcije.

Šverc naš nasušni

Zbirna statistika o tome koliko toga građani Srbije i danas, uoči olakšanog prelaska granica, pokušavaju da prokrijumčare na godišnjem nivou ne postoji. Blic navodi da bi, kao približna ilustracija, mogla da posluži informacija iz izveštaja Odeljenja za kontrolu primene carinskih propisa u Upravi carina. Jer, samo u ovom odeljenju, u proseku, mesečno ima robe za oko milion evra. Koliko je toga ukupno na nivou cele zemlje i svih graničnih prelaza, ne može ni da se pretpostavi. Zna se samo da je tokom prošle godine oko 48 miliona putnika prešlo granicu.

Državni intervencionizam

“Država ne bi trebalo da se meša u privatne poslove, a to ona upravo radi,” kaže za Blic Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije koemntarišući da bi nameru Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla građane skupo da košta. Samo da bi ovo pristanište moglo da radi projektovanim kapacitetom, potrebne su investicije od više milijardi evra u samu luku i prugu Beograd–Bar.

Pri tome, crnogorsko pristanište nije na putu evropskih koridora pa su neophodne investicije od više milijardi evra. Postavlja se, naravno, pitanje da li je to pametno jer, Srbija preko Luke Bar uvozi i izvozi oko sedam do osam odsto robe, a mnogo više se koriste Konstanca, Kopar, Rijeka i Solun.

Ratni zločini ne zastarevaju

„Ratni zločin ne može zastariti, niti biti amnestiran, ovde postoje žrtve i svedoci, događaj se desio i ne može se tvrditi da ga nije bilo, samo je pitanje da li će sutra neki drugi tužilac i drugi sud uraditi ono što se mora uraditi da se procesuiraju odgovorni,“ izjavio je predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić povodom obustavljanja istrage u slučaju „Tuzlanska kolona“.

Novosti pišu da je odluka o obustavi istrage u slučaju „Tuzlanska kolona“ i za zločine nad srpskim civilima na području opštine Konjic 1992. godine, koju je doneo šef posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH Dejvid Švendimen, izazvala oštre reakcije u Republici Srpskoj i Srbiji.

„Zaista je degutantno da se gotovo svi zločini nad Srbima sistematski prikrivaju, pa i od strane međunarodnih tužilaca,“ prenose Novosti izjavu premijera RS Milorada Dodika, koji je oštro osudio postupak bosanskog tužilaštva, rekavši da je Švendimen na ovom slučaju zaradio „grdne pare“, da odluka ima ukus prevare i podmetanja i da predstavlja poniženje za RS i srpski narod, a najviše za žrtve i njihove porodice.

Kosmetska „Pandorina kutija“

U 54 godine dugoj istoriji Međunarodnog suda pravde nije se desilo da jedan proces izazove toliku pažnju svetske javnosti kao što je to bio slučaj sa upravo završenim postupkom u kome sudije UN treba da donesu mišljenje da li je južna pokrajina Srbije imala pravo na otcepljenje. Politika ističr da su zagovornici kosovske nezavisnosti tvrdili da njihove zemlje više nijednom narodu neće priznati to pravo, dok su zastupnici interesa Srbije upozoravali da se „Pandorina kutija“ više neće moći zatvoriti. Pred petnaestočlanim sudskim većem pojavilo se svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, SAD; Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska, a svoje pravno umeće pokazali su gotovo svi vodeći stručnjaci za međunarodno pravo. Svakako je vrlo zanimljivo to da argumenti Amerike u ovom procesu direktno ugrožavaju stavove koje je iznosila administracija Baraka Obame, ali i on sam. Primajući Nobelovu nagradu za mir Obama je rekao da su ključne promene u američkoj spoljnoj politici to što će Amerika da poštuje međunarodno pravo. Glavni argument koji Amerika koristi za nezavisnost Kosova je da postoje izuzeci u međunarodnom pravu - što je stav koji je imao i predsednik Buš.

Kandidatura što pre (?)

”Kandidaturom se otklanjaju sve dileme o tome kuda ide Srbija i ko je njen prvenstveni partner. Njome Srbija svima saopštava da je njena politika bespogovorno evropska,” kaže za „Blic nedelje“ Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije i savetuje nadležne u državnom vrhu da je došlo vreme za podnošenje kandidature za članstvo u EU.

Uz opasku da uvek ima onih koji vas požuruju i onih koji vas obeshrabruju Svilanović za isti list komentariše da je podnošenje zahteva za prijem mera pritiska prema EU, akcija na koju se čeka odgovor. Ta mera pritiska je, kako kaže, neophodna dopuna svemu onome sto Srbija godinama radi u ispunjavanju evropskih standarda.

Predsednik zavodi red

„Nema protivrečnosti u činjenici da na jednoj strani treba da decentralizujete vlast, a na drugoj strani da centralizujete stranku“, kaže za Politiku Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, pravdajući zauzdavanje DS-a, koje sprovodi predsednik ove partije Boris Tadić.

Za poslednjih sedam dana Boris Tadić je nekoliko puta ponovio poruku sa sednice Glavnog odbora DS-a – da se stranka mora centralizovati. Tražeći odgovor na pitanje da li lider najveće stranke u vlasti i predsednik države najavljuje „veliko spremanje” u DS-u, ili možda pokušava da disciplinuje neke izrazite individualce u svom timu Politika dalje citira Đorđa Vukadinovića, urednika časopisa „Nova srpska politička misao”, koji kaže da Tadić „kao predsednik države i faktički predsednik vlade, ima mnogo veću vlast, veći uticaj u državi, što formalni, što neformalni, nego u sopstvenoj stranci“.

“On meni Vojvodo, ja njemu Serdare”

“Stranke koje nastaju sebi treba da postave pitanje koja im je svrha,“ rekao je predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić na osnivačkom kongresu Socijaldemokratske partije Srbije.

Savetujući lidera nove partije Tadić je, kako pišu Novosti, Rasimu Ljajiću javno rekao da „Stranke socijaldemokratske orijentacije u Srbiji moraju voditi računa o najugroženijim slojevima stanovništva, ali i stabilnosti i finansijskoj održivosti države. SDPS mora biti usmerena ka onom delu našeg stanovništva koje pogađaju najteži socijalni problemi. DS u tom smislu smatra SDPS sebi najbližom, sestrinskom strankom.“

U duhu političkih parola Ljajić je uzvratio: „Ovo je naša zajednička kuća, drugu državu nemamo, i moramo je stalno uređivati.“

Ljajić je, takođe, poručio da su Srbiji potrebne stabilnije institucije, efikasnija uprava, vlada sa 15 ministara i parlament sa 150 poslanika.

Parlamentarne večerinke

Na krilima trijumfa na Voždovcu lider naprednjaka Tomislav Nikolić ubeđen je da mu se otvaraju vrata pobede u celoj Srbiji i za Novosti otkriva da će tražiti vanredne parlamentarne izbore. Tvrdeći da je, osim sa liderom DSS-a spreman da ostvari normalnu komunikaciju i sa predsednicima partija koje su izvan narodnjačkog opozicionog bloka, Nikolić kaže da ta komunikacija „neće politički ništa da znači. Ali, značiće ljudski. Predložiću da se jednom mesečno pravi zajednička večera predsednika parlamentarnih stranaka.“

Selo se ponovo rađa

Leušići – selo u Srbiji u koje se Srbi doseljavaju, a nisu izbeglice nema ni kafane, ni crkve. Politika piše da su ovde, tridesetak kilometara daleko od Gornjeg Milanovca i Čačka pre 27 godina imali školu, ali nisu imali đake. Nije bilo tako davno kada su starci ozbiljno spremali opelo za selo. Sada se selo ponovo rađa. Imaju 15 đaka. U ovom selu ispod Ravne Gore ne samo da natalitet raste i da mladi ostaju na imanjima već se i nekoliko porodica doselilo iz drugih krajeva Srbije. Stari i novopečeni meštani nemaju odgovor na ovaj fenomen. Možda im to bude moto za etnoturizam podno Ravne Gore.

„Beloj traci“ tri EFA odličja

Posle „Zlatne palme“, osvojene proletos u Kanu Mihael Haneken je u nemačkom gradu Bohumu, koji zajedno sa Esenom, čini Rur metropolis– kulturnu prestonicu Evrope 2010. godine osvojio tri najznačajnije nagrade EFA za film „Bela traka“. Ovo delo austrijskog scenariste, reditelja i producenta je, kako izveštava Politika, proglašeno za najbolji evropski film u 2009. godini, prema odluci većine od 2.000 članova Evropske akademije za film.

Za najbolju glumicu proglašena je Kejt Vinselet a nagrada publike pripal je Deniju Bojlu za film „Milioner sa ulice“.

Nesuđeni muzičar – uzor mladim bokserima

Rođen je u Beogradu. Dete iz građanske porodice sviralo je klavir i flautu. Završilo srednju muzičku školu. A, onda osetio u sebi borca... Sa devet godina prebio je punoletnog boksera u ringu. Tada je ostavio instrumente i stavio rukavice na prste koji nisu bili stvoreni za pijanistu. Marijana Beneša sada ulazi polako u sedmu deceniju. Ovog višestrukog bokserskog prvaka Bosne i Hercegovine, Jugoslavije, Balkana i Evrope život je nebrojeno puta bacio na patos, ali je uvek ustao pre odbrojavanja do deset. Legendu srednje-velter kategorije Novosti su zatekle u bokserskom klubu Feniks bin Beneš, gde trenira banjalučke klince, koji u njemu vide i uzor i opomenu.

Prevaspitivanje navijača krivičnim zakonikom

Prošlonedeljna presuda Okružnog suda u Beogradu, kojom je Bojan Hrvatin, navijač Fudbalskog kluba „Rad”, osuđen na kaznu zatvora od 30 godina zbog ubistva Bojana Majića, navijača FK „Voždovac” ponovo je aktuelizovala problem navijača. Konstatujući da navijačko pitanje, kao sada već široko rasprostranjeni problem treba rešavati u njegovoj suštini, u okruženju u kome se jedinka formira: u porodici, školi, vršnjačkim grupama, sportskim klubovima Politika prenosi izjavu Ivane Ramić, porptarola Okružnog suda u Beogradu koja kaže da je „poslednjim izmenama Krivičnog zakonika kao novo krivično delo propisano nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna, odnosno kazna zatvora od jedne do osam godina, ukoliko je delo izvršeno u grupi. Umnogome su i pooštrene kazne u odnosu na raniji period, kada su ova dela bila regulisana Zakonom o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Na ovaj način zakonodavac se nesumnjivo opredelio da spreči vršenja ovih dela, ali i da postigne specijalnu i generalnu prevenciju.“

Uskoro će biti skinute ograde između tribina i terena. Ako je država spremna da se izbori sa organizovanim kriminalom, nema razloga da to ne učini i sa huliganima. Ovo obećanje Slobodana Homena, državnog sekretar u Ministarstvu pravde prenosi Pres. Ograde između tribina i terena na stadionima, kako je to učinjeno u Engleskoj, biće skinute kada naši novousvojeni i već postojeći zakoni počnu da se sprovode, a to najviše zavisi od onih koji će ih primenjivati.

„Delije“ slave s bakljama

“Delije”, navijačka grupa Crvene zvezde proslavila je u subotu 20. rođendan. Sever je bio gotovo ispunjen, a kao i uvek bili su 12. igrač Crvene zvezde. Novosti pišu da su „Delije“ prvi put upalili baklje.

Crvena zvezda je u egzibicionoj partiji deklasirali veoma dobri Spartak Zlatibor vodu i 14. put osvojila jesenju titulu prvaka. U prethodnih 13 čak 11 puta Zvezda je uspela jesenju prednost da sačuva i na kraju šampionata.

Zlato iz malog bazena

Čaba Silađi osvojio je bronzu u Istanbulu. Zauzevši treće mesto na 50 metara prsno na EP u malim bazenima Silađi je postavio novi državni rekord u vremenu 26,31 sekunda, piše Pres komentarišući da je Srbija dobila još jednog plivača na koga se i ubuduće može ozbiljno računati na svetskoj i evropskoj sceni. Imajući u vidu rezultate Milorada Čavića, Nađe Higl ili Ivana Lenđera, Srbija počinje da dominira i u plivačkim disciplinama.