PRETNJE ATENTATOM NA TUŽIOCA

Pripreman atentat na tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. Vlada Srbije dobila od nadležnog odbora predlog da se raskine ugovor sa kompanijom "A-tek" o kupovini RTB Bor. Hoće li Evropa Srbiju, hoće li Srbija Evropu? Usvojen ustav Kosova. Na američku ambasadu u Beogradu bačena navijačka baklja. To su teme koje su prema naslovnim stranama novina obeležile jučerašnji dan.

Tužilac na meti atentatora

Kako "Politika" piše u tekstu "Atentati na dvojicu ministara i tužioca Vukčevića?" dvojica bivših pripadnika Državne bezbednosti Republike Srpske planirala su atentat na tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. Njihovu zaveru otkrio je svedok čije ime za sada nije otkriveno, a koji je trebalo da bude uključen u ovaj plan. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, potvrdio je da je reč o ljudima za koje je poznato da su bili u obezbeđenju jednog od najtraženijih haških begunaca. To su ljudi za koje je poznato da su uključeni u organizovani kriminal, a svedok koji ih je imenovao tvrdi da su na ratištu bili i sa Miloradom Ulemekom Legijom.

"Nisam više mogao da ćutim o pretnjama" naslov je u "Blicu". Tužilac Vukčević je izjavio: "Čovek se sam javio i mi smo ga ovde doveli i saslušali. Uzeli smo i njegove podatke". Ministar pravde Dušan Petrović rekao je da pretnje treba ozbiljno shvatiti i da svako ko ih omalovažava treba da se seti da se tako postupalo i 2003. godine kada je ubijen premijer Zoran Đinđić.

Ministar pravde Dušan Petrović posetio je juče Specijalni sud, povodom pretnji ubistvom tužiocu Vukčeviću piše "Danas" u tekstu "Pretnje posle izjava opozicionih političara". Posle sastanka sa Vukćevićem, ministar Petrović je rekao da su izvršene bezbednosne provere i da je od policije i drugih službi dobio uverenje da će biti otklonjeni svi rizici. Vladimir Vukčević je istakao da pretnje tužiocima za ratne zločine ciklično dolaze posle izjava pojedinih političkih lidera, koji omalovažavaju posao i rad Tužilaštva.

"Planirani atentati" je naslov teksta u "Kuriru". Tužilac Vukčević je juče potvrdio da je u februaru saslušan svedok koji tvrdi da je bio unajmljen kao vozač i logističar u pripremi atentata na Borisa Tadića i Rasima Ljajića. Prva žrtva neimenovane organizacije za lokvidiranje srpskih "izdajnika" trebalo je da bude baš Vukčević, koji je kazao i da je pre dva dana stiglo novo preteće pismo patriota iz Amerike. "Pismo je stiglo navodno iz Amerike, a te navodne patriote pišu latinicom. O svim pretnjama obavešten je i direktor policije milorad Veljović i šef BIA Rade Bulatović, s kojima sam u svakodnevnom kontaktu. Ništa detaljnije ne mogu da kažem u interesu istrage, ali mogu da kažem da još niko nije identifikovan."

Na redu je Deripaska

Odbor za nadzor privatizacije RTB Bor i sindikati preporučili Vladi da odbije zahtev "A-teka" za odlaganje uplate. O tome u tekstu "Pregovori sa Deripaskom" piše "Danas". Pošto je Odbor za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor odbio zahtev kompanije "A-tek", to praktično znači da će Agencija za privatizaciju otvoriti proceduru za pregovore sa drugoplasiranim kiparskim SMR, koji posluje u sastavu Bejzik element, ruskog magnata Olega Deripaske. Odluka Odbora trebalo bi sutra da bude potvrđena na sednici Vlade Srbije.

"'A-tek' ispada, Bor čeka Deripasku" je naslov u "Politici". Odbor je bio jedinstven u predlogu o raskidanju ugovora sa kompanijom "A-tek" Mirka Kovača, a to je posle sastanka potvrdio i predsednik ovog odbora, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Izvori "Politike", međutim, tvrde da jednoglasne odluke praktično nije bilo. Jer, ministar Dinkić je članovima odbora podelio materijal u kome nije pisalo ni da ugovor treba raskinuti, niti da bi trebalo prihvatiti "A-tekov" zahtev za produženje roka za plaćanje. Ministar je zatražio da se članovi odbora izjasne, ali niko nije bio ni za, ni protiv. Tada je Dinkić zaključio da je predlog o raskidanju ugovora jednoglasan.

"Večernje novosti" pišu da su "Rusi bliži bakru". Ovaj list prenosi izjavu ministra Dinkića posle sednice Odobora: "Odluka (koju je Odbor doneo) je takva zato što 'A-tek' nije ispunio ugovorne obaveze i što ne postoji poverenje da bi u narednom periodu ispunio i obećane investicije. Preporučeno je i da se nastave pregovori sa drugoplasiranom kompanijom SMR". Ruski SMR će od države dobiti i zvaničan poziv za dalje pregovore. Međutim, prema Dinkićevim rečima, predlog ugovora koji je dostavila ova kompanija nije prihvatljiv bez izmena. "SMR će morati da produži licitacionu garanciju i da koriguje neke bitne elemente ugovora. Jedna mogućnost je da se ti pregovori uspešno okončaju, a druga da RTB Bor dobije vlasnika na nekom drugom tenderu", istakao je Dinkić. Predstavnici kompanije SMR ni juče, posle odluke Odbora, nisu želeli da komentarišu novonastalu situaciju, s obrazloženjem da čekaju zvaničan stav Vlade Srbije.

"Glas javnosti" izveštava o (ne)očekivanom raspletu u prodaji RTB Bor u tekstu "Kovač ispada, Deripaska u igri". Bejzik element, čiji je deo SMR, u 2006. godini imao je prihod od 18 milijardi dolara, ukupnu aktivu od 23 milijarde dolara i zapošljava oko 300.000 ljudi. Firma je u stoprocentnom vlasništvu Olega Deripaske, a bavi se proizvodnjom aluminijuma, automobila a prisutna je i u građevinarstvu, drvnoj i avio-industriji. Deripaskin SMR je, inače, na tenderu ponudio nižu kupovnu cenu od "A-teka" Mirka Kovača od 370 miliona dolara, ali i znatno veće investicije od čak 414 miliona. Zanimljivo je da su, pošto je "A-tek" proglašen pobednikom u nadmetanju, predstavnici SMR izjavili da će zadržati kancelariju u Srbiji jer su pretpostavljali da Kovač neće uspeti da pronađe novac koji je obećao. Još zanimljivije je to što je SMR učestvovao na prvom tenderu, kada je pobedio rumunski "Kuprom", ali je za RTB Bor ponudio jedan evro, pa mu ponuda nije ni razmatrana.

U "Kuriru" je naslov "Kovač raskrinkan". Kovač se nada da će njegovi lobisti u Vladi Srbije uspeti da po treći put izdejstvuju odluku o produženju roka za uplatu sredstava za RTB Bor, koju je on zatraćio prošlog petka tri minuta pre ponoći. Kako piše austrijska štampa, a prenosi "Kurir", Kovač je planirao da sa nekim od bogatih arapskih šeika ugovori partnerstvo za kupovinu RTB. "Kovač je naredne nedelje hteo da obiđe šest zemalja i pregovara sa 30 do 40 investitora. On je, između ostalog, nameravao da putuje u Abu Dabi, Dubai, Bahrein i Saudijsku Arabiju." Inače, vest da austrijska kompanija nema novca da plati RTB Bor i da traži produženje roka nepovoljno se odrazilo na cenu akcija "A-teka" tokom prethodna tri dana. U ponedeljak su akcije izgubile 3,5 odsto vrednosti, u utorak 2,07 odsto a juče samo do polovine radnog dana pale su za čitavih 2,68 odsto.

Solana dodatno zavadio srpske političare

Posle izjave Havijera Solane o neophodnosti da se Srbiji što pre omogući potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dodatno je podgrejana ionako vruća politička scena u Srbiji. Tako "Politika" u tekstu "Solana izazvao svađu Tadića i Koštunice" prenosi izjavu Vojislava Koštunice koji je rekao da se "koaliciji okupljenoj oko DS ne sme dozvoliti potpisivanje SSP jer bi time potpisala nezavisnost Kosova. Visoki zvaničnik EU Havijer Solana ponudio je svoju pomoć koaliciji Čanak, DS, G17 kako bi pobedila na izborima". Premijeru je odgovorio predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić. On je u intervjuu Beti rekao da niko u Srbiji neće priznati nezavisnost Kosova i da optužbe da bi to mogla da učini koalicija okupljena oko DS može da razume samo u svetlu da se to čini u predizbornoj kampanji "iz priprostih razloga, da bi se dobio neki mali procenat glasova na izborima".

O evropskoj perspektivi Srbije za "Danas" je govorila Doris Pak, šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu. U tekstu "Ne podržavamo lidere već narod i ideje" Pak kaže: "Do izbora 11. maja Evropska unija treba Srbiji da ponudi potpisivanje SSP, jer to ne predstavlja opasnost za uspostavljanje pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom, na kojoj insistiraju pojedine članice Unije. Hapšenje Ratka Mladića i ostalih optuženika može biti odloženo i za period nakon izbora u Srbiji, s obzirom da je nakon potpisivanja sporazuma neophodno da on bude i ratifikovan u Evropskom parlamentu, koji može sprečiti ratifikaciju, ukoliko Srbija ne bude želela da sarađuje s Hagom".

"EU odgovorna za stabilnost Srbije" izjavio je za "Blic" nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder. On je rekao i sledeće: "Nadam se da će EU do 28. aprila shvatiti, posebno Holandija, koliko je važno da se potpiše SSP i da se napravi konkretan korak ka ukidanju viza za građane Srbije".

"Glas javnosti" navodi da je Holandija najveća kočnica Srbiji za ulazak u Evropu. U tekstu "Male pudlice velikog brata" Radoslav Gaćinović, naučni saradnik Instituta za političke nauke, kaže da Holanđani rade po naredbi SAD i da nećemo ući u EU, ali je protivljenje Haga inscenirano da bi Solana podgrejao priču o evropskoj perspektivi uoči 11. maja. Ljubiša Mitrović, direktor Centra za balkanske studije, ističe: "Da EU zaista hoće mir na Balkanu, trebalo je da sve bivše članice Jugoslavije primi, a ne da neke uvodi na mala, a druge na velika vrata".

"Tadić ucenjen Mladićem" je naslov u listu "Gazeta". Holandija je od predsednika Srbije tražila pismene garancije da će uhapsiti Ratka Mladića, ako želi da Srbija potpiše SSP. U Ministarstvo spoljnih poslova Srbije stigla je depeša iz Holandije u kojoj vlada te zemlje traži od Tadića da se pismeno obaveže. "U depeši se diplomatskim tonom poručuje Tadiću da usmeno obećanje da će uhapsiti Mladića kad dođe na vlast nije dovoljno i da bi Holandija mogla da revidira stav o SSP ako bi predsednik Srbije potpisao obećanje. Depeša je stigla kao svojevrstan odgovor na tek završenu posetu funkcionera DS Olivera Dulića Holandiji sa ciljem da ubedi tamošnju vladu da umekša svoj stav i pristane na to da Brisel ponudi Beogradu SSP", tvrdi izvor "Gazete" iz vrha Ministarstva spoljnih poslova. Nejasno je, međutim, zašto su Holanđani baš Tadiću postavili taj uslov kad to prevazilazi njegovu funkciju i ovlašćenja. "Oni su svesni da je taj zahtev besmislen i da ni Tadić ni bilo ko drugi ne može da stavi svoj potpis na taj papir. U tom smislu, holandska depeša predstavlja blago šegačenje".

Kakva država, takav ustav

Priština uz blagoslov Zapada nastavlja da krši međunarodno pravo, piše "Glas javnosti" u tekstu "Lažni ustav za lažnu državu". Predstavnici Srba sa Kosmeta kažu da takozvani ustav Kosova, koji je juče usvojio kosovski parlament, za njih nije obavezujući i zatražili od zvaničnog Beograda da takvu odluku kosovskih Albanaca proglasi ništavnom.

"Danas" o usvajanju ustava Kosova piše pod naslovom "Zvanični jezici albanski i srpski". Ustav je u skupštini Kosova usvojen glasovima sva 103 prisutna poslanika od 120 koliko ih ima u parlamentu. Sednici skupštine su prisustvovali i međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt, predstavnici diplomatskog kora, kao i poznati naučni i javni radnici. "Današnji dan znači još jedan trenutak zaokruživanja državnosti Kosova", rekao je, predlažući novi ustav, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i dodao da ustav ima dve značajne dimenzije koje sadrže "najznačajnije principe savremenih ustava. U njemu je posebno mesto dato položaju pojedinca i građana Republike Kosovo po najvišim međunarodnim standardima".

Bakljom na ambasadu

"Pravda" ("Ameri opet gore") i "Kurir" (Dvojica mladića bacila baklju na ambasadu SAD") pišu o jučerašnjem "napadu" na ambasadu SAD u Beogradu. Na ambasadu je iz sivog džipa bačena navijačka baklja. "Napad" nije prouzrokovao nikakvu štetu, niti je bilo ko od osoblja ambasade koje dežura ispred ulaza povređen.