POZIV SRBIJI DA UDJE U NATO

Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je juče u Bukureštu da je evroatlantska integracija Srbije nacionalni interes za njegovu zemlju. Krajem nedelje gorivo bi moglo da poskupi za dinar, a ukoliko bi se cena goriva menjala i zbog skoka cene sirove nafte na svetskoj berzi i kursa dolara, to poskupljenje bilo bi još za dva do tri dinara po litru. Pre četiri godine, svaki zaposleni je bankama dugovao 723 evra, godinu dana kasnije 1.095 evra, 2008. godine 1.825 evra a lane je taj dug premašio 2.300 evra.


Revija modela od čokolade na Sajmu čokolade u Šangaju (Chocolate Fashion Show)

Poziv Srbiji u NATO

Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je juče u Bukureštu da je evroatlantska integracija Srbije nacionalni interes za njegovu zemlju. „Zahvaljujući bliskom susedstvu i njenoj specifičnoj situaciji, Srbija ima za nas poseban značaj, pa baš zbog toga približavanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u predstavlja nacionalni interes Rumunije”, rekao je Basesku predstavljajući prioritete spoljne politike Rumunije na godišnjem sastanku sa ambasadorima akreditovanim u toj zemlji, objavljuje Politika pod naslovom "Basesku poziva Srbiju u NATO".

U Blicu, medjutim, piše kako su imena 200 intelektualaca koji zahtevaju raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO juče su objavljena u vidu oglasa u jednom dnevnom listu. Na spisku potpisnika se neumesno našlo i ime poznate slikarke Kose Bokšan, koja je umrla u novembru prošle godine.

Peticija grupe intelektualaca je prošle nedelje uzdrmala javnost jer insinuira, kako je to rekao prvi među potpisnicima akademik Matija Bećković, da „postoji bojazan da bi to (ulazak Srbije u NATO) moglo da se završi iza leđa građana i iza zatvorenih vrata”. Organizatori peticije se u žurbi nisu potrudili da odaju poštovanje mrtvima, prekoreva Blic.


Nedelja mode u Berlinu (Mercedes-Benz Fashion Week): kolekcija - Susanne Wiebe

Poskupljenje goriva?

Ukoliko Vlada Srbije na današnjoj sednici da zeleno svetlo za povećanje akciza na gorivo, državna zahvatanja u litri benzina biće veća za 0,70, a u dizele za oko 0,47 dinara, objavljuje Politika.

Tako bi već krajem nedelje samo po ovom osnovu gorivo moglo da poskupi za dinar, jer se krajnja maloprodajna cene formira tako što se na najvišu cenu derivata, bez fiskalnih dažbina, doda iznos akcize i poreza na dodatu vrednost od 18 odsto.

Ukoliko bi se cena goriva danas menjala zbog skoka cene sirove nafte na svetskoj berzi i kursa dolara, to poskupljenje bilo bi još za dva do tri dinara po litru, potvrđuju u Ministarstvu energetike. Preračunato – litar motornog benzina od 95 oktana mogao bi odmah sada da košta između 117 i 118 dinara po litru, dok bi dizel D-2 otišao na oko 96 dinara.


Nedelja mode u Sao Paolu (Sao Paulo Fashion Week): kolekcija - Erika Ikezili

Dugovi stanovnika Srbije
Svaki stanovnik Srbije za kredite, minuse i kreditne kartice, prema podacima Kreditnog biroa, u proseku duguje 650 evra, što je 25 evra manje nego u istom periodu prošle godine. Ali, zaduženost svakog zaposlenog je dostigla 2.375 evra ili nešto više od sedam prosečnih plata, odnosno uvećana je, u odnosu na april prošle godine za nešto više od 200 evra.
"Do povećanja dugovanja građana koji zarađuju, od aprila do novembra prošle godine, došlo je pre svega zbog smanjenog broja zaposlenih", kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Tako je od oktobra 2008. do oktobra 2009. godine bez posla ostalo 170.000 ljudi. Smanjena i neredovna primanja, skok evra, kao i gubitak posla doveli su do toga da je u odnosu na prošlu godinu duplo više onih koji neredovno vraćaju dugove."

Pre četiri godine, svaki zaposleni je bankama dugovao 723 evra, godinu dana kasnije 1.095 evra, a 2008. godine 1.825 evra. Lane je taj dug premašio 2.300 evra, piše u Novostima.


Kolekcija britanske kreatorke Vivienne Westwood, na Hong Kong nedelji mode

Još nema predloga rezolucije o Srebrenici

"Rezolucija o Srebrenici je očigledno vrlo zaintrigirala javnost. S obzirom na to da je parlament u vanrednom zasedanju, rezoluciju treba da predloži ili 84 poslanika ili Vlada. Do sada predlog rezolucije nije stigao u parlament, niti je sa mnom bilo ko kontaktirao da me obavesti da piše taj tekst. Ukoliko bi mi neko od njih dostavio taj predlog, ja bih ga odmah stavila na dnevni red", kaže za Blic Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije.

Dodik ne odustaje od referenduma

"Republika Srpska ne odustaje od referenduma o svojoj sudbini u Bosni i Hercegovini. Pitanje će glasiti „Da li podržavate Dejtonski sporazum i protivite se njegovom kršenju“. Datum održavanja biće poznat krajem ovog meseca, kada se u Banjaluci usvoji odgovarajući zakon. Eventualni referendum o otcepljenju RS od BiH u ovom trenutku nije na dnevnom redu. Videćemo kako se razvija situacija. Koliko je moguće da se ne održi, toliko je moguće i njegovo raspisivanje", ističe u razgovoru za Danas premijer RS Milorad Dodik.

Ćevapi u Njujorku

„Njujork tajms“ Amerikancima otkriva pljeskavice i ćevape u osam načičkanih restorana u njujorškom Kvinsu. Iako su „konkurenti“ vlasnici restorana sa Balkana dobro sarađuju, piše u Novostima. AMERIKANCI za sebe možda misle da su „majstori mesa“, a Nemci se, kao, ponose što su ga oni „izumeli“. Ali, ne postoji strast za „burgerom“ koja može da se poredi sa onom za pljeskavicom, „hamburgerom prečnika rođendanske torte“ koji odavno obožavaju u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori, a odskora i u Italiji, Čikagu i - Njujorku.
Džulija Moskin, novinarka „Njujork tajmsa“, takav utisak stekla je kada je zavirila u restorane „čudnih imena“ („Bosna ekspres“, „Paša“, „Stari most“, „Kafana“), koji su načičkani jedni do drugih u Kvinsu, jednoj od pet gradskih oblasti Njujorka, poznatoj po „šarenim“ ljudima i još šarolikijim jelima.


Hapšenje Christopher-a Speight-a, osumnjičenog da je ubio osam ljudi pucajući
nasumično u gradu Appomattox, u američkoj državi Virdžinija

Blokada puteva u Grčkoj

Saobraćaj na nacionalnim i regionalnim putevima u Grčkoj, zbog masovnih blokada poljoprivrednika, potpuno je blokiran. Pokušaji vlasti da započnu pregovore sa farmerima su odbijeni. Štrajkači kažu: “Prvo pare, pa onda razgovori”, javljaju Novosti.
Vlada Jorgosa Papandreua spremna je da izdvoji oko 870 miliona evra da umiri farmere, ali je neizvesno hoće li to zadovoljiti desetak štrajakačkih odbora. Premijer poručuje da nema čarobnog štapića. Glavni zahtevi poljoprivrednika su naplata zaostalih subvencija još iz 2003. godine, naknada štete od elementarnih nepogoda, garantovana otkupna cena proizvoda, sistemska zaštita od konkurencije, povraćaj PDV-a, jeftinije gorivo za poljoprivredne mašine... Gnev seljaka, zbog višegodišnjih ignorisanja njihovih zahteva i sistematskog izbegavanja da se pronađe trajno rešenje, izgleda opravdan, ali građani i firme negoduju zbog načina na koji žele da ostvare svoja prava. Bugarska i Rumunija su već zatražile intervenciju Brisela, a iz Sofije je prosleđen i zahtev za naknadu štete u visini od 10 miliona evra, usled blokade grčko-bugarske granice.


Bubnjar legendarnih Bitlsa (The Beatles) Ringo Star na promociji svog
novog albuma "Y Not" u Gremi muzeju

Prete blokadom Save i Dunava

Posle raznih protesta kada su nezadovoljni radnici blokirali centralne ulice Beograda, železničke trase i autoputeve, proleterski demonstranti spremaju i blokadu celog srpskog toka Save i Dunava, međunarodnih plovnih koridora, objavljuje Politika. Time prete zaposleni u „Brodoremontu”, koji su juče na jedan sat sa nekoliko plovila pregradili put niz Savu u blizini pristaništa kod Brankovog mosta u Beogradu. Akciju će ponoviti i proširiti ako grad sa njihovim preduzećem ne potpiše protokol o odšteti pre nego što poruši postrojenje „Brodoremonta”, koje se nalazi na mestu gde bi trebalo da bude poboden novobeogradski stub mosta preko Ade Ciganlije.

Nezavisni revizor je vrednost imovine koju bi bageri trebalo da uklone procenio na 4.500.000 evra. Pregovori o obeštećenju koje su vodili Jugoslovensko rečno brodarstvo, u čijem je sastavu „Brodoremont”, gradska uprava i Zoran Drakulić, čija je firma EDDSG bila prvoplasirana na tenderu za JRB, ali još nije uplatila prvu ratu, prekinuti su iz razloga koji su radnicima ostali nepoznati.

Posle blokade, JRB-u su se javili iz gradonačelnikovog kabineta i pozvali ih da se danas sastanu sa Draganom Đilasom kako bi razrešili problem. U slučaju da pregovori ne uspeju i da flota JRB-a pokuša da zaustavi rečni saobraćaj, država će sprečiti blokadu, kažu u Ministarstvu infrastrukture.

Odlaze ako nije džabe

Strani investitori pod pritiskom krize, ali i novih zakona o poljoprivrednom zemljištu i zakona o planiranju i izgradnji, napuštaju Srbiju, piše u Politici. Masovna rasprodaja zemljišta uz autoput Beograd–Zagreb i pokraj beogradske obilaznice po upola nižim cenama dokaz je da im je ulaganje u beogradskoj privrednoj zoni preskupo. Nijedan projekat, uzimajući u obzir vreme neophodno za uhodavanje administracije, izdavanje dozvola i proces izgradnje, neće biti realizovan u naredne dve ili tri godine, procenjuju Politikini sagovornici.

Prema računici Nedeljka Malinovića, vlasnika agencije „Legat”, vlasnik hektara zemljišta kod aerodroma „Nikola Tesla”, koje vredi 1,2 miliona evra, mora da plati 20 odsto, odnosno 220.000 evra za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, ukoliko gradi objekat od opšteg interesa. Ako hoće da zida fabriku, moraće da plati 50 odsto ili 600.000 evra. Kada se tome doda 250 evra po kvadratnom metru izgrađenog prostora, koje ide u kasu Direkcije za građevinsko zemljište, trošak je prilično veliki.

"Investitori se radije odlučuju za Bugarsku i Rumuniju jer tamo ništa od ovoga ne plaćaju", kaže Malinović.

Siniša Nikolić, konsultant za investicije, takođe primećuje da investitori odlaze. Od 12 stranih firmi koje zastupa, samo dve su ostale u Srbiji. Retroaktivna naplata zemljišta za one koji žele da mu menjaju namenu, prema njegovom mišljenju, nije u redu.

"Većina privatizacija bila je motivisana željom investitora da iskoriste zemljište, a ne da revitalizuju poslovanje. Da su ta preduzeća ponuđena na prodaju pod uslovima koji se danas nameću, ona bi i dalje bila u državnom vlasništvu. Mislim da investitori ne treba da ispaštaju zbog toga što je neko procenio da su ta preduzeća u prethodnom periodu prodavana za mali novac", navodi Nikolić.

Govoreći o novom zakonu o planiranju i izgradnji, Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja je naglasio da se „neće odustati od njegove primene bez obzira na sve napade koji dolaze od onih koji su mislili da će jeftino da dođu do građevinskog zemljišta”.

Cena krvi

Najava da će se u prvom privatnom kliničko-bolničkom centru, nedavno otvorenom u Novom Beogradu, raditi i ozbiljne operacije na srcu, koje zahtevaju i velike količine krvi, pokrenula je pitanje tržišta krvi kod nas. Da li je moralno prodavati krv privatnim zdravstvenim ustanovama, kada je ta ista krv dobijena od dobrovoljnih davalaca, pitanje je koje ovim povodom postavljamo direktorki Instituta za transfuziju krvi Srbije dr Snežani Drašković, piše u Politici.

"Mi ne prodajemo krv, već korisnicima, bez obzira na to da li su oni iz privatnih ili državnih ustanova, kroz cenu zapravo naplaćujemo samo troškove obrade krvi. Zaista, u ovom slučaju nema moralne dileme, sve je to u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Krv koju izdajemo, pošto smo je prethodno obradili i za koju garantujemo najvažniju stvar – da je bezbedna – fakturišemo po cenovniku koji je donela država", kaže doktorka Drašković. Isti je formular zahteva za izdavanje krvi namenjene državnoj i privatnoj zdravstvenoj ustanovi, a kako kaže direktorka Instituta za transfuziju, u ovoj ustanovi se ne pravi razlika između pacijenta koji se leči ili operiše u u društvenom ili privatnom sektoru. Uostalom, dr Snežana Drašković podseća da su po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti potpuno izjednačena državna i privatna lekarska praksa. Inače, mililitar krvi po cenovniku košta 8,13 dinara.

Sutra izbor patrijarha?

Episkopi Srpske pravoslavne crkve sutra, posle skoro 20 godina, ponovo biraju svog domaćina. Iako po Ustavu SPC ne postoji ograničenje koliko bi mogao da traje izborni sabor, očekuje se da bi se naslednik balaženopočivšeg patrijarha Pavla na Svetosavskom tronu mogao znati već u petak u večernjim časovima, a najkasnije u subotu 23. januara. Još nejasno koliko će episkopa učestvovati u izboru 45. patrijarha od čega zavisi da li će za ulazak u „trojnu kandidaturu” biti potrebna 22 ili 23 glasa, piše u Politici.

Episkop niški Irinej govori za Novosti o zasedanju Svetog arhijerejskog sabora na kome se odlučuje o prvom čoveku SPC: "Ne može se reći da će poglavar biti biran apostolskim putem, ali bih voleo da bude tako. Samo Bog zna kada će Srpska pravoslavna crkva dobiti novog patrijarha i ko će on biti. Verujem da će to da sazna i ceo srpski narod najkasnije u subotu."

Glavna borba u SPC u danima pred izbor patrijarha se vodi oko toga iz koje će struje episkopa biti kandidati, piše u Blicu koji opet hrabro etiketira episkope i proziva ih poimenično, pominjući i lustraciju, "odgovornost za izgovoreno ili učinjeno u prethodnim godinama", kao i da su im "stavovi zapravo bliži šovinizmu nego nacionalizmu". Dobro upućeni u život Crkve procenjuju da, piše dalje u ovom listu, iako jeste bitno da li će novi patrijarh nastojati da nešto promeni, u ovom trenutku je ipak značajnije iz koje će grupe episkopa biti poglavar. Jer od toga zavisi da li će Crkva krenuti u suprotnom pravcu od države i većine građana. Ukoliko bi se na tronu našao neko od radikalnih i konzervativnih vladika može se već sada sa sigurnošću reći, ne bi se promenilo baš ništa jer je većina vladika čija su dela kritikovana u javnosti upravo iz te grupe, objavljuje Blic.

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda pominje se u javnosti kao jedan od ozbiljnih kandidata za tron patrijarha SPC, piše u Presu. Istovremeno, ovaj vladika je u brojnim medijima osporavan zbog svoje kontroverzne biografije, nerazjašnjenih kontakata sa obaveštajnim službama, ali pre svega zbog neviđenog luksuza kojim se u najtežim, ratnim godinama okružio u vladičanskim dvorima u Bijeljini. Vladika Vasilije do sada je ćutke prelazio preko brojnih prozivki, a u kraćem telefonskom intervjuu za Pres po prvi put odlučno odbacio sve optužbe i naglasio da se on uopšte ne sprema za izbor za patrijarha i da nije predvodnik takozvanog „bosanskog lobija" u vrhu Crkve.

U svojim vladičanskim dvorima ste se okružili neviđenim luksuzom, navodi Pres.

"Molim vas?! A šta ja to treba da radim?! Pa, zar treba sve to, sve te stvari i nameštaj da iznesem na lomaču i spalim?!"

Ali, zašto ste uopšte u vreme rata gradili tako luksuzan objekat, pita novinarka.

"Pogledajte samo kako druge vladike žive?! A pominju samo mene! Preterali su stvarno", odgovara episkop zvorničko - tuzlanski Vasilije.

Kritika javnih preduzeća

Velika javna preduzeća bila su jedan od najjačih marketinških trikova u predizbornim kampanjama, manje-više istih političkih takmaca u prethodnoj deceniji, piše u Blicu. Poeni su se uglavnom kupili na obećanjima da neće poskupeti struja, gas, komunalije. Uz to, javna preduzeća bila su idealan mehanizam za podmirivanje partijskih apetita koalicionih vlada. Zato su neodgovorni zahtevi ovih preduzeća za podizanje plata direktni šamar Vladi Srbije koja podjednako nedomaćinski gazduje ovim firmama. I ceh koji je stigao na naplatu.

Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da su sve demokratske vlade zaobilazile reforme u javnim preduzećima jer su im služila za potkusurivanje partijskih apetita. Funkcije u upravnim odborima delili su kao lične feude, a ova preduzeća leglo su korupcije i nerada.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić poručio je juče da se neće dozvoliti ucene zaposlenih u javnom sektoru i da ako neko nije zadovoljan visinom plate treba da traži drugi posao. Sličnu poruku poslao im je i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je podržao Vladu u odlučnom stavu da ne povećava zarade.

U sindikatima javnih preduzeća juče se nije znalo o čemu se u utorak kod predsednika Tadića državni vrh dogovorio povodom zahteva za povećanje zarada, isplatu bonusa, regresa, toplog obroka i drugih primanja iz radnog odnosa. Ali, od zahteva ne odustaju, piše u Blicu.

Odluka vlasti doneta prekjuče da se ne povećavaju plate u javnom sektoru barem do aprila, kada će biti razmotreno da li se ekonomska situacija dovoljno popravila da bi se takav stav promenio, izazvala je oštre reakcije u sindikatima Elektroprivrede Srbije i Telekoma Srbije, koji su očekivali da će njihovi zahtevi za većim primanjima biti ispunjeni, piše u Danasu. Istovremeno, ekonomisti smatraju da takav potez vlade samo odlaže konačnu odluku i okrivljuju premijera Mirka Cvetkovića i ministra ekonomije Mlađana Dinkića za raspirivanje očekivanja radnika o tome da mogu dobiti veće plate u 2010. godini, što je dovelo do situacije u kojoj državi prete štrajkovi u najvećim privrednim sistemima.

Predsednik Sindikata Telekoma Srbije Miroslav Joksimović juče je ocenio da je odluka državnog vrha na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem „dekret“ koji je donelo telo koje nema nikakve ingerencije za to.

Ne zna se koliko će investirati "Telenor"

Jasna Matić, ministarka telekomunikacija, govori za Novosti o drugom operateru, povećanju plata, ukidanju poreza: "U četvrtak licenca. Zarade se ne smeju povećavati. Višak devetoro zaposlenih. Do kraja godine ukida se porez na mobilnu telefoniju."

Vlada Srbije u četvrtak će doneti odluku o izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju. Ministri će se, na sednici, upoznati s postupkom sprovođenja tendera i s ponudom „Telenora“. Biće donet zaključak o realizaciji, odnosno izdavanju licence. Ovo je u razgovoru za Novosti izjavila Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, odgovarajući na pitanje kakav je stav Vlade prema finansijskoj ponudi „Telenora“ od 1,05 miliona evra za drugu licencu za fiksnog operatera.

"Dobitnik licence za pružanje usluga fiksne telefonije ima obavezu da u roku od godinu dana otpočne pružanje usluge fiksne telefonije građanima, kao i ADSL priključaka. Predstavnici „Telenora“ su izjavili da će u narednih nekoliko godina intenzivno investirati kako bi izgradili svoju infrastrukturu koja će biti na nivou svetskih standarda i koja će imati mogućnost pružanja usluga širokopojasnog pristupa Internetu. Rezultat toga je da ćemo konačno rešiti pitanje dvojnika, kao i da će svi građani koji to žele moći da dobiju telefonski ili ADSL priključak, što sada nije slučaj."
Koliko će novca „Telenor“ uložiti u ovaj posao, pita novinar Novosti.
"Naše ministarstvo nije upućeno u to koliko će tačno novca biti uloženo u infrastrukturu", odgovara ministarka Matić.

Glasine da su stranke birale sudije

"Kao predsednica Visokog saveta sudstva odgovorno tvrdim da uticaja politike na opšti izbor sudija nije bilo. Čula sam od mojih kolega, pre nego što smo počeli rad oko opšteg izbora sudija, da se po mnogim gradovima u Srbiji prave partijske liste i da se zna ko će biti predsednik suda i ko će biti sudija. Smatram da su ovakve glasine demantovale odluke Visokog saveta", kaže za Danas Nata Mesarović, predsednica Visokog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva.

Protest univerzitetskih funkcionera

Rektori i dekani srpskih državnih fakulteta protiv obaveze prijavljivanja imovine, koju im nameće Agencija za borbu protiv korupcije. Nadležni objašnjavaju da profesori rade u državnim ustanovama, objavljuju Novosti.

Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević uputiće protestno pismo Agenciji za borbu protiv korupcije zbog “apsurdnog tumačenja Zakona” prema kojem su rektori, prorektori, dekani i prodekani svrstani u kategoriju funkcionera. Zbog toga je i njima određena obaveza da do kraja januara ovoj instituciji dostave podatke o svojoj imovini i imovini članova uže porodice.
Prema rečima Zorane Marković, direktora Agencije, prethodnim zakonom nosioci akademskih funkcija nisu bili dužni da prijave imovinu, dok je novim propisom to promenjeno.

Dobar hleb u Srbiji

Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede sproveo analizu kvaliteta peciva u srpskim pekarama. Najveće nepravilnosti u deklarisanju, a samo 1,1 odsto uzoraka nekvalitetno, piše u Novostima. Hleb koji troše građani Srbije zadovoljavajućeg je kvaliteta jer je samo kod 1,1 odsto od 268 uzetih uzoraka potvrđeno da sadrže neku materiju, koja bi mogla negativno uticati na zdravlje ljudi. Svi kontrolisani uzorci bili su mikrobiološki ispravni i bez prisustva aditiva, a najveći broj utvrđenih nepravilnosti odnosio se na deklarisanje proizvoda. Opsežnu akciju kontrole kvaliteta hleba u Srbiji sprovelo je 20 inspektora krajem prošle i početkom ove godine. Ukupno su prekontrolisali 728 malih i srednjih pekara u 170 mesta u Srbiji da bi proverili da li zadovoljavaju tehničke i higijenske uslove za rad.

Nagrada Petru Kralju

„Zlatni ćuran”, najviše festivalsko priznanje sastoji se od statuete „Ćurana”, diplome i novčanog iznosa, a njegovom novom nosiocu, laureatu Petru Kralju biće uručen 27. marta, poslednjeg dana ovogodišnjih, 39. po redu, „Dana komedije” u Jagodini, javlja Politika.

Na „Danima komedije” u Jagodini, koji su započeli 1972. godine, Petar Kralj je do sada tri puta dobio najznačajniju nagradu, „Ćurana” za glumačko ostvarenje.

Baš skandal

Vozač Goran Jović iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, koji je osumnjičen da je bahatom vožnjom ugrozio mesto policijskog uviđaja vozeći službeni automobil 18. januara ove godine, suspendovan je i protiv njega se vodi disciplinski postupak. Sa Jovićem je tada u automobilu bila i službenica iz kabineta Slavice Đukić-Dejanović, predsednice Skupštine Srbije.Ona je toga dana, kako nezvanično saznajemo, privatnim povodom bila na Fakultetu za menadžment u Zaječaru.

Slavica Đukić-Dejanović, potvrdila je juče za B 92 da je Jović službenim automobilom vozio sekretaricu predsednice skupštine.

"U vozilu je bila i moja saradnica Branislava Parezanović. Nisam dala nalog za taj put, niti sam znala da se taj put uopšte odvijao. Mišljenja sam da će nadležni državni organi utvrditi sve okolnosti u vezi sa vožnjom i ponašanjem vozača, koji je već suspendovan. Nemam nikakvih informacija da je vozilo korišćeno po bilo kakvoj partijskoj dužnosti, niti su, po mom saznanju, osobe iz vozila članovi Socijalističke partije Srbije", rekla je predsednica skupštine.

Politika podseća da je Jović službenim automobilom „audi”, beogradske registracije, ugrozio mesto uviđaja saobraćajne nesreće kod Gamzigradske banje prelazeći preko obeleženih tragova i policijskih prepreka, pri čemu je pregazio poginulog. Vozilo se kretalo iz Zaječara ka Beogradu o čemu je Kurir već pisao prethodnog dana. Danas ovaj tabloid objavljuje najavu "Svaka šuša se poziva na imunitet".

Bahati državni šofer Goran Jović privatno vozio sekretaricu predsednice Skupštine na fakultet. Žureći da odveze Branislavu Parezanović pregazio dokaze na mestu saobraćajnog udesa, objavljuju Novosti.

Protiv Dinkića preko Fejsbuka

Na društvenoj mreži „Fejsbuk" osnovana je grupa pod imenom „Dinkiću, dođeš nam još po 980 evra", koja je za deset dana, koliko postoji, stigla do skoro 70.000 članova, objavljuje Pres. Građani koji smatraju da su obmanuti Dinkićevom pričom o 1.000 evra od besplatnih akcija podsećaju na ovaj način ministra ekonomije da neće zaboraviti njegovo obećanje. Naime, grupa „Dinkiću, dođeš nam još po 980 evra", osnovana je 9. januara, tri dana nakon što je građanima koji su upisali pravo na akcije isplaćeno po 1.700 dinara. Za 24 sata, prema podacima administratora, grupa je već imala 4.500 članova dok je juče, u vreme pisanja ovog teksta, imala 68.789 pristalica.

Osumnjičeni – golubovi?

Nikola Sandulović (47), bivši telohranitelj Zorana Đinđića koji je ranjen u bombaškom napadu, najverovatnije je bio meta „golubarske mafije"! Sandulović je bio poznat kao šef obezbeđenja Zorana Đinđića u vreme dok je Đinđić bio lider opozicije. Sandulović i Zoran Đinđić su se razišli 2002. godine, ali su navodno ostali u kontaktu do premijerovog ubistva u martu 2003. Sandulović je hapšen u akciji „Sablja" 2003. godine. Poznat je kao vlasnik nekoliko lokala u centru Beograda. Kako Pres saznaje, policija sumnja da se Sandulović, koji je godinama na čelu Golubarskog saveza zamerio trgovcima koji na golubovima obrću veliki novac! Kako saznajemo, cene pojedinih vrsta golubova visokoletača dostižu i do 15.000 evra! Sandulovića je policija označila kao jednog od pripadnika „zvezdarske kriminalne grupe", koju je organizovao Sredoje Šljukić, zvani Šljuka, koji je ubijen 27. septembra 2001. godine. Nikola je bio u vezi sa poznatom pevačicom Slađanom Delibašić, nekadašnjom članicom grupe „Đogani fantastiko", kojoj je poklonio skupoceni „jaguar". Posle raskida veze oni su vodili „rat" preko medija, a Sandulović je tražio da mu vrati automobil. Pevačici je „jaguar" kasnije ukraden.

Grupa "Amerika"?

Nedavna zaplena skoro dvesta kilograma kokaina u jednoj južnoameričkoj državi mogla bi da bude povod koji je pripadnike kriminalne grupe "Amerika" okrenula protiv Milenka Laskovića, ubijenog sa tri hica u ponedeljak uveče u naselju Krnjača, piše u Blicu. Lasković je u policiji evidentiran kao dugogodišnji član ovog klana poznatog po vezama sa najuticajnijim narko-kartelima od kojih su kupovali velike količine droge koja je potom krijumčarena u Evropu.

"Pretpostavljamo da je Lasković ubijen zbog sukoba unutar klana, a ne da bi se našao na meti suparničke ekipe. Droga koja je nedavno zaplenjena u Južnoj Americi deo je pošiljke iza koje, prema pretpostavkama policije, stoji grupa "Amerika". Tih dvesta kilograma palo je u ruke policije i to je dovelo do razdora u grupi, a krivica za neuspeli transport pala je na Laskovića", kaže za Blic izvor iz vrha MUP Srbije.

Poslovanje ove kriminalne organizacije vode Mileta Miljanić i Zoran Jakšić iz Zrenjanina, rodnog mesta i ubijenog Laskovića. U kupovini po Zlatiboru, Miljanić je sarađivao sa Sretenom Jocićem, zvanim Joca Amsterdam - kaže izvor Blica.

Zvezda u opasnosti zbog dugova

FIFA i UEFA zabraniće crveno-belima da sledeće sezone igraju u evropskim takmičenjima ukoliko do 31. marta ne isplate višemilionski dug prema bivšim igračima, trenerima i jednoj beogradskoj banci koja je klubu blokirala račun, piše u Presu pod naslovom "Bruka i sramota! Zvezdu zbog duga izbacuju iz Evrope!"