POSLE OLIMPIJADE POLITIČARI NEZADOVOLJNI

Ipak uspeh srpskih vaterpolista na kraju Olimpijade. Novine već presudjuju osumnjičenima za ubistvo. Nove razmirice medju episkopima i kaludjerima Srpske pravoslavne crkve.

Zlatna bronza

Bronza je srpska, javlja Politika pod naslovom "Zlatna bronza". Posle trećeg mesta u Sidneju 2000. i drugog u Atini 2004. naši vaterpolisti su osvojili bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu. U velikom meču pobeđen je sjajni sastav evropskog prvaka Crne Gore sa 6:4 (2:0, 2:1, 2:1, 0:2). Novosti, pod još uzbudljivijim naslovom "Iz pepela do bronze", citiraju selektora Udovičića koji kaže, "S obzirom na okolnosti, ova medalja ima mnogo veći sjaj". Blic najavljuje kako će Udovičić odneti bronzanu medalju Šapiću na ortopediju a Alo, da "Šapić i Šefik bronzom leče rane".

Novine sumiraju rezultate završenih Olimpijskih igara i objavljuju ushićenje završnom priredbom u Pekingu. Srbija sa tri osvojene medalje (dve bronze - teniser Novak Đoković i vaterpolisti i jedno srebro - plivač Milorad Čavić, na 100 metara delfin) zauzima 62. mesto na konačnoj tabeli zemalja koje su osvojile odličja, javlja Danas.

Pred 90.000 gledalaca na „Ptičjem gnezdu” i nekoliko stotina miliona pred malim ekranima Peking se u velikom stilu, dostojnom onog što smo videli u prethodne dve nedelje, oprostio od Olimpijskih igara, piše u Politici. Palica je predata Londonu uz osećaj da mu u naredne četiri godine predstoji nemoguć zadatak da se približe onome što je uradila Kina. Kreativni um koji je stajao iza svečanog otvaranja igara filmski režiser Džang Jimou bio je i tvorac spektakla na zatvaranju. Više od 7.000 učesnika i vatromet na 18 lokacija u gradu stavili su pečat na fantastičan sportski događaj. Za razliku od otvaranja kad je centralni motiv bila kineska istorija zatvaranje je bilo mnogo opuštenije i razigranije uz slavnog tenora Plasida Dominga i kineski sopran Song Zujing.

"Hvala Pekingu, na redu London", naslov je u Novostima.

Da sve neće biti samo svečano, objavljuje Pres pod naslovom "Političari traže čistku u sportu", gde navodi da "gradonačelnik Beograda Dragan Đilas traži ostavke gotovo svih predsednika sportskih saveza, Velimir Ilić hitnu sednicu Vlade Srbije, a Aleksandar Vučić kaže da je ovaj debakl prava slika stanja u državi".

Jak karakter

Politika se i danas bavi "likom i delom" Džozefa Bajdena koga je Barak Obama odabrao za svog podpredsedničkog kandidata. List prenosi kako Njujork tajms podseća da je Bajden jedan od najenergičnijih demokrata u domenu spoljne politike, posvećeni „internacionalista”, sklon diplomatskim naporima „sve dok se ne ispostavi da je nužna primena sile”. Bio je jedan od najupornijih zagovornika američkih vojnih intervencija na Balkanu devedesetih godina prošlog veka, a glasao je i za invaziju na Irak 2003, da bi je potom istrajno kritikovao… Zanimanje Bajdena za prostore bivše Jugoslavije počelo je još 1991. kada mu je „hrvatski katolički sveštenik pričao o srpskom nasilju u Bosni i Hrvatskoj”, navodi njujorški dnevnik. Zatražio je, dodaje se, američku intervenciju da se „zaustavi etničko čišćenje Muslimana u Bosni”, a potom i NATO bombardovanje „za povlačenje srpskih trupa iz otcepljenog Kosova” za čiju se nezavisnost takođe istrajno zalagao.

Dopisnik Politike procenjuje da će "partnerskim odnosom sa Bajdenom, Obama izgubiti deo podrške u srpskoj dijaspori, naročito jakoj u njegovom Ilinoisu, a da će ojačati potporu među drugim imigrantima novijeg doba iz nekadašnje SFRJ. Obama je juče predstavio Bajdena kao „jak karakter” koji se iskazao i tako što je „Slobodanu Miloševiću u lice skresao da je ratni zločinac”…

Glas javnosti podseća da je prošle godine objavljeno, navodno iz izvora u nemačkoj obaveštajnoj službi, kako je Marti Ahtisari, tvorac medjunarodnog plana za nezavisnost Kosova, dobio preko 40 miliona evra za taj "posao". List opširno analizira uverljivost ove vesti i moguće poreklo novca.

Presude pre sudjenja

Beogradska kriminalistička policija saopštila je juče imena uhapšenih koji su osumnjičeni za svirepo ubistvo Smaila Tarića (27) iz Malog Zvornika, čija je odrubljena glava nađena pre pet dana u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu. Zbog krivičnog dela teškog ubistva uhapšeni su Velibor Bakić (24) iz Andrijevice u Republici Crnoj Gori i Miloš Rašić (24) iz Beograda, navedeno je u policijskom saopštenju, piše u Politici.

Dok Novosti objavljuju da "zasad nema naznaka šta je pravi motiv ovog zločina", kako piše i u Danasu, Blic tvrdi kako je "Odsecanje glave mafijaška poruka", a da su "nerasčišćeni računi oko šverca oružja jedan od mogućih motiva". Ovaj list izveštava kako nezvanično saznaje da su osumnjičeni negirali zločin na saslušanju u policiji, ali sve novine objavljuju njihove fotografije, a većina se trudi da ih što žustrije osude: "Kasapini" (Alo), "Monstrumi" (Novosti), "Glavoseče" (Pres), "Oni su odsekli glavu" (Gazeta).

Skandal potresa SPC

Fizički sukob monaha u manastiru Dečani i smena vikarnog episkopa lipljanskog Teodosija potresli su proteklog vikenda Srpsku pravoslavnu crkvu, piše u Politici, a epilog bi trebalo da usledi sutra, na sednici Svetog arhijerejskog Sinoda, na koju su pozvani glavni akteri događaja – episkop raško-prizrenski Artemije i episkop Teodosije.

Episkop Teodosije, Vladika Artemije, Protosinđel Simeon (Fotodokumentacija ''Politike'')

Novosti najavljuju nove detalje o sukobu dvojice vladika Srpske pravoslavne crkve na Kosmetu, uz tvrdnje da monasi podržavaju svog igumana Teodosija a da je "sporna uloga sekretara vladike Artemija, protosinđela Simeona Volivskog".

Sukob u Srpskoj pravoslavnoj crkvi mnogo je veći nego što se na prvi pogled može zaključiti iz vesti da je vladika raško-prizrenski Artemije smenio vladiku iz Dečana, Teodosija i njegovog zamenika oca Savu Janjića. Vladika Artemije tvrdi za Blic da iza njegovog sukoba sa vodećim ljudima manastira Dečani stoji mitropolit Amfilohije, moćni i uticajni član Svetog arhijerejskog sinoda, „koji već dugo rovari po mojoj eparhiji“.

Sukob episkopa raško-prizrenskog Artemija i vladike lipljanskog Teodosija, koji je kulminirao fizičkim obračunom u porti manastira Dečani, izazvao je veliki potres u Sinodu Srpske pravoslavne crkve, objavljuje Pres. Pukla je velika bruka, a namera Svetog sinoda da posvađane vladike pozove u Beograd i pomiri, po svemu sudeći, neće se ostvariti.

Mane opozicije

Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije u razgovoru za Blic čudi se "kako je moguće da opozicija vrši opstrukciju Skupštine na čijem su dnevnom redu samo četiri tačke, od kojih su sve izuzetno važne za građane ove države. To su četiri ključne oblasti: evropske integracije, odnosno, ratifikacija SSP, gasni sporazum, ratifikacije kredita za izgradnju infrastrukture i potvrđivanje kontinuiteta državne politike prema Kosovu. To je već moralo da bude usvojeno."

Izveštač Novosti razgovarao je u Pekingu sa Bojanom Pajtićem, predsednikom Izvršnog veća Vojvodine koji ga je uveravao da "u Vojvodini nema separatizma" i da je " neprihvatljiv princip pravljenja etničkih autonomija".

"DS ima apsolutnu većinu u Skupštini Vojvodine tako da čak i ako bi bilo nekih tendencija koje bi osporile celovitost Srbije, one ne bi imale šansu", dodaje Pajtić koji je još objasnio izveštaču Novosti da je sam platio svoj put do Pekinga i boravak na Olimpijskom igrama a da je "zalosno što su neke novine iznosile laži kako je Olimpijski komitet finansirao moj boravak u Pekingu."

"Pariz ljut"

Francuze je naljutila odlučnost Srbije da zatraži mišljenje od Medjunarodnog suda pravde o legalnosti odluka pojedinih zemalja da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, piše u Novostima. Iz Pariza su pokušali sve da ne dodje do ovog scenarija. Francuska je jedina zemlja od članica EU koja je javno izrazila protivljenje nameri Srbije da podnese ovaj zahtev. Zbog ovog a i drugih razloga, Novosti procenjuju da je sve dalje dobijanje kandidature Srbije za članstvo u EU.

Tito u Španiji

U Titovoj biografiji, koja je od kraja Drugog svetskog rata do sada čuvana u Staljinovom, odnosno Prezidentskom arhivu, reporter Novosti je doslovno prepisao sledeće reči: "Josip Broz Tito je učestvovao u Španskom nacionalnom revolucionarnom ratu (1936-39)." Ovu važnu činjenicu iz svoje biografije Tito je od javnosti bivše Jugoslavije krio do kraja života. Zbog čega je to činio, nikad se nije saznalo. Misterija je bila utoliko veća što su se svi drugi učesnici ovog rata protiv španskog diktatora Fransiska Franka doživotno ponosili ovim delom. Ogromna većina njih smatrala je to najvrednijim uspehom u životu. Ali, od onoga čime su se drugi ponosili Tito je uporno bežao, piše Pero Simić u Novostima.

Na pitanje, zašto je Broz krio svoje učestvovanje u španskom gradjanskom ratu,  Simić u Novostima nudi mogući odgovor: "Tajna se krije u onome čime se on bavio u ovom ratu! Sudeći po onim preporukama koje je dao za Krajačića i Kopiniča, Tito nije bio ratnik i ustanik protiv Frankove diktature, već je obavljao specijalne zadatke. Njihove tragove Tito nije želeo da vidi u svojoj bogatoj biografiji."

U istom tekstu objavljuje se još jedan važan podatak, da je u oslobadjanju Beograda 1944. godine "poginulo 4.350 Rusa", kako je tek nedavno objavljeno u Moskvi, a učestvovalo je čak 300.000 sovjetskih vojnika.