POLOVINA SRBA VIDI PROPAST

Rezultati istraživanja „Najznačajniji problemi građana Srbije, svetska ekonomska kriza i odgovornost Vlade Srbije”. Vlasti Srbije danonoćno traže rešenje, ali još nisu utvrdile konačne mere za prevazilaženje velike krize. Oko 6.000 istraživača u državnim institutima dva meseca bez plata.


Jahači u tradicionalnim nošnjama tokom predizbornog skupa alžirskog predsednika
Abdelaziza Buteflike u gradu Tebesa

Glavna briga - nezaposlenost
U Srbiji raste opšti pesimizam, polovina naših sugrađana misli da zemlja ide u lošem pravcu, više od 60 odsto njih veruje da će im životni standard pasti zbog svetske ekonomske krize, dve trećine zaposlenih ima strah da će ostati bez posla, a više od 70 odsto građana smatra da Vlada Srbije ne informiše građane šta radi po pitanju rešavanja krize. Ovo su samo neki od najznačajnijih rezultata istraživanja „Najznačajniji problemi građana Srbije, svetska ekonomska kriza i odgovornost Vlade Srbije” koje je u periodu od februara 2008. do marta ove godine uradio „Strateški marketing”, a prezentovani su na jučerašnjem okruglom stolu o ekonomskoj krizi i položaju radnika u Srbiji, prenosi Politika.

Na pitanje – koji su najznačajniji problemi s kojima se Srbija u ovom momentu suočava, a vas lično najviše zabrinjavaju, više od polovine ispitanika odgovorilo je – nezaposlenost.

Još bez mera vlade za štednju

Vlasti Srbije danonoćno traže rešenje, ali još nisu utvrdile konačne mere za prevazilaženje velike krize, objavljuju Novosti.

Što Vlada u Beogradu ima više pitanja za debatu o planu budžeta, to je veći i rizik da bi moglo doći do odlaganja procesa odobrenja sporazuma o kreditnom aranžmanu sa Srbijom u Izvršnom odboru Fonda - poručio je u četvrtak iz Vašingtona srpskim pregovaračima sa Fondom šef Misije MMF za Srbiju Albert Jeger.

Guverner NBS Radovan Jelašić potvrdjuje u istom listu da Vlada još nije donela odluku o potezima: "Iduća nedelja je krajnji rok. "Kresanje" rashoda najrealnije. Povećanje PDV samo u krajnjoj nuždi", kaže Jelašić.

List Danas medjutim, objavljuje kako je "Dve noći i tri dana bilo potrebno Vladi da misiji Međunarodnog monetarnog fonda dostavi novi račun po kome će uraditi rebalans i na taj način obezbedi 100 milijardi dinara nedostajućeg novca u budžetu. Ministarstvo finansija će minus popuniti tako što će oko 90 milijardi dinara uštedeti država, a za oko desetak milijadi dinara će opteretiti građane povećanjem pojedinih poreza", tvrdi Danas.

"Ovo je najgore što je Vlada uradila - danas jedna, a sutra druga ideja. Bilo bi mnogo bolje da je Vlada ušla u pregovore sa MMF-om sa ambicioznijom i radikalnijom reformom monetarne i fiskalne politike, što bi podrazumevalo stabilizaciju budžeta na srednji rok, od tri do četiri godine. Sa takvim stavom o reformama mogli su da traže od Fonda i veću podršku, ali i da dobiju finansijsku podršku EU i finansijskih institucija. Pri tome ne bih isključio ni mogućnost da se država pojavi na komercijalnom tržištu jer tek tada bi se stekao utisak da je reč o državi koja zna šta hoće i da ima održivu strategiju na duže staze, a ne samo da „danas“ zakrpi rupu. Pod takvim uslovima, država bi mogla da ima i veći fiskalni deficit, koji bi imao stimulativni efekat", komentariše za Danas savetnik Bečkog instituta za makroekonomiju Vladimir Gligorov. On smatra da je do obrta u pronalaženju rešenja za rebalans budžeta došlo zbog straha Vlade od socijalnog bunta jer nije uspela da pronađe nijedan porez koji bi narod mogao da prihvati.

Od predviđenih 100 milijardi dinara budžetskog manjka koji se mora nadomestiti kako bi se od MMF dobio zajam, preko leđa svih žitelja Srbije biće naplaćeno 11 milijardi, a ne 34, kako je prvobitno planirano, objavljuje Blic. Danak mera uštede građani će platiti kroz akzice na benzin, novi namet na impulse u mobilnoj telefoniji i porez na imovinu.

Instituti bez plata

Oko 6.000 istraživača u državnim institutima dva meseca bez plata. Ministarstvo nauke krivi Trezor. Sindikat najavljuje štrajk, objavljuju Novosti.

Iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj u četvrtak nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje kada će plate “leći” na račune zaposlenih u institutima. Zaposleni u institutima su nezadovoljni. Kažu, ovakve situacije se ne sećaju još od vremena devedesetih, piše u ovom listu.

Javna preduzeća ne štede

Vlada Srbije, iako je najavljeno, nije u četvrtak raspravljala o novim merama štednje, koje su, po njenoj preporuci, osmislila javna preduzeća.

Nekim menadžerima javnih preduzeća, i pored najave države o rigoroznoj štednji, povećavane plate. Sa isplatom od oko 4.000 evra za februar, „Jat“ imao najplaćenijeg direktora, javljaju Novosti. Pojedine kompanije veruju da bi bonuse, ipak, trebalo i zadržati! U ovoj godini ih, tako, planiraju „Telekom“ i „Srbijašume“, dok u Zavodu za udžbenike veruju da bi bilo dobro da se u ovoj godini isplate četiri prosečne plate kao godišnja nagrada!

Nova uloga MMF-a?

U Londonu dogovoreno da se u svetsku ekonomiju ubaci hiljadu milijardi dolara, javlja Politika. da se spreči protekcionizam u trgovini (mada sličan dogovor iz novembra praktično niko nije poštovao) i da bude povećana uloga Međunarodnog monetarnog fonda. U saopštenju se navodi i da će veliki zatvoreni investicioni fondovi (takozvani hedž fondovi) prvi put biti stavljeni pod kontrolu i da će ih nadgledati MMF i agencija koja će uskoro biti osnovana. Na prve vesti iz Londona porasle su vrednosti akcija na evropskim berzama, kao i u Tokiju i Njujorku, ali analitičari upozoravaju da će cene deonica drastično pasti ako se samit okonča bez konkretnih rezultata, objavljuje Politika.

Osim članica G-7, kluba najbogatijih, G-20 čine i Kina, Indija, Indonezija, Meksiko, Brazil, Argentina, Rusija, Saudijska Arabija, Australija, Južna Koreja, Turska, Južnoafrička Republika, kao i Evropska unija koju predstavljaju trenutni predsedavajući Češka i Evropska centralna banka.

Štednja na povratku Srba u Hrvatsku

Hrvatska vlada je odbila svih 19 poslaničkih amandmana na predlog rebalansa budžeta, a vicepremijer Slobodan Uzelac je zatražio da se razmotri mogućnost da stavke za obnovu i povratak budu pošteđene smanjenja i predložio dodatne konsultacije sa Samostalnom demokratskom strankom (SDSS) i njenim poslanicima, objavljuje Politika.

Zahtev da se ne smanjuju stavke za povratak izbeglica i obnovu imovine, Uzelac je obrazložio time da se radi o vrlo ranjivoj društvenoj grupi kao što su penzioneri i socijalni slučajevi, čija bi prava time bila uskraćena, ali i time da štednja mora biti uravnotežena.

Trojica poslanika SDSS tražili su da se odustane od rebalansom predviđenog smanjenja od 280 miliona kuna (37,6 miliona evra) na stavkama za obnovu i povratak, najavivši da, u suprotnom, neće glasati za rebalans.

Poseta pape

"Katolički vernici u Srbiji imaju pravo da pozovu papu Benedikta XVI da ih poseti i bio bi red da se sa time saglasi i Srpska pravoslavna crkva. Ali, takvu odluku ne može da donese nijedan pojedinac u našoj crkvi ili Sveti sinod, već samo Sveti arhijerejski sabor”, kaže za Politiku episkop niški Irinej (Gavrilović) povodom odluke Međunarodne biskupske konferencije „Sveti Ćirilo i Metodije” da obnovi poziv papi da poseti katoličke vernike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

Govoreći, kako kaže, u lično ime, vladika Irinej smatra da naša crkva nema razloga da se plaši takve posete ili da izbegava razgovor s poglavarom Rimokatoličke crkve, jer on može biti na obostranu korist.

„Naravno, pitanje je kako bi na tu posetu reagovao srpski narod, pogotovo onaj iz Hrvatske koji je u prethodnim ratovima preživeo tragediju”, dodaje episkop niški.

Da li je moguća vojna neutralnost Srbije

Posle prijema Hrvatske i Albanije u NATO Srbija će se naći u svojevrsnoj savezničkoj konfuziji, objavljuje Politika. Naša pozicija u NATO okruženju može biti održiva u perspektivi bilo kakvih integracija. U ovom trenutku nema realne opasnosti da komšijska postrojavanja pogoršaju našu poziciju. Ali kosovska trauma može da ima svoje opasne recidive. Ako je naše savezništvo u fazi odvajanja Kosova bilo sterilno, sigurno je da nam takav okvir ne bi bio dovoljan u opasnom, možda i militantnom raspletu krize. I to pre svega u mogućnosti prelivanja velikoalbanskih pretenzija na jug Srbije. Bez dobre saradnje sa NATO-om, teško je održavati stabilnost, ma kako taj odnos bio protivrečan. Položaj Srba u enklavama je ekstremno dramatičan bez zajedničke strategije sa alijansom, piše u ovom listu, pod naslovom "Rovita neutralnost Srbije".

Ekonomska kriza i bezbednost Srbije

"Ministarstvo odbrane nema saznanja da može doći do sukoba na jugu Srbije ili na Kosovu, iako prema proceni vojnih službi najveći rizici dolaze iz tog pravca. Najviše smo angažovani u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao faktor stabilnosti i odvraćanja od mogućih incidenata. Nažalost, globalna ekonomska kriza utiče i na bezbednost. Tenzija koja se stvara u građanstvu, koja nije vojna pretnja, ali dolazi uz krizu, reflektovaće se i na Kosovu i Metohiji, a videćemo na koji način", kaže u intervjuu za Blic Dragan Šutanovac, ministar odbrane.

Ukidanje viza ali ne i pridruživanje

"Snažno se zalažem za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, kao i za njegovo stupanje na snagu što je pre moguće. Ako je Hrvatska mogla da ima SSP pre nego što je uhapsila Gotovinu, zašto Srbija ne može", kazao je u razgovoru za Politiku, Elmar Brok član nemačkih vladajućih demohrišćana i poslanik u Evropskom parlamentu, gde je član spoljnopolitičkog odbora.

"Komesar Ren daje previše nade građanima zapadnog Balkana, zbog kojih se oni posle s pravom ljute, kada se obećanja ne ostvaruju. Ljudima treba objasniti vezu sa „Lisabonom” da bi bolje razumeli na čijoj strani je odgovornost. Verujem, takođe, da će uskoro biti ispunjeni bezbednosni uslovi za ukidanje viza građanima Srbije."

Skupština ipak radi

Poslanici Skupštine Srbije juče su, nakon dva neuspela pokušaja, ipak završili načelnu raspravu o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne. Početku rada prethodilo je udaljenje još četiri poslanika Srpske radikalne stranke koji su sedeli na mestima određenim za poslanike Liberalno-demokratske partije. Prethodna dva dana, zbog iste povrede Poslovnika, sa sednice je već udaljeno 48 poslanika SRS-a, javlja Danas.

Kako je pljačkan Vojni arhiv

Otvaranjem Vojnog arhiva najstrože čuvana decenijska tajna – gde je, kako i pod kojim uslovima izvršena egzekucija i sahranjivanje Draže Mihailovića - nije razotkrivena. Među 6.000 arhiviranih strana spisa o generalu Kraljevske vojske Jugoslavije nema zapisnika sa izvršenja sudske presude, niti tragova koji bi mogli da ukažu gde je taj dokument. Ali tu je jedna službena beleška vođena pod oznakom „strogo poverljivo“. Ona razotkriva kako su nestajali i čerupani spisi o Draži Mihailoviću, i kako su samo neki od njih ipak pronađeni i to u „posebnom ormaru“ Sekretarijata unutrašnjih poslova Srbije, objavljuje Blic.

Hitno oduzimanje imovine kriminalaca

Slobodan Radovanović, republički javni tužilac, uputio je juče svim tužilaštvima u Srbiji obavezujuće uputstvo za hitno sprovođenje Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, saznaje Politika. Uz pomenuti dokument, postupajućim tužiocima data su dodatna uputstva o sprovođenju zakona, a zatraženi su i hitni izveštaji o njegovoj primeni. Takođe, najavljena je i kontrola sprovođenja zakona koju će izvršiti Republičko javno tužilaštvo.

Slučaj Kovačević

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da će istraga o slučaju studenta Miladina Kovačevića biti nastavljena kada srpski pravosudni organi dobiju dokazni materijal o okrivljenom od američkog tužilaštva.

Ona je istakla da je ustupanjem predmeta Kovačević Srbiji i obeštećenjem porodici Stajnhojer sa 900.000 dolara „stavljena tačka” na ceo slučaj.

Ministarka je dodala da je osnov za isplatu te sume novca porodici oštećenog taj što je štetu načinio državljanin Srbije, prenosi Politika.

Vlada obelodanila sve detalje vezane za slučaj Miladina Kovačevića. Pregovori sa SAD održani u četiri faze. Štajnhaueri pristali tek iz trećeg puta na odštetu. Naknadu štete neće snositi građani nego će biti refundirana sredstvima koja će biti oduzeta od kriminalaca, objavljuju Novosti.

Pedofilu smanjena kazna

Aleksandar Mijalković (38) iz Vinorače kod Jagodine, koji je uhapšen zbog seksualnog zlostavljanja dve devojčice, osuđen je na samo osam meseci zatvora! Mijalković je u Opštinskom sudu u Jagodini najpre osuđen na godinu dana, ali mu je posle žalbe tužilaštva, koje je tražilo veću kaznu, Okružni sud smanjio kaznu za četiri meseca!

Aleksandar Mijalković, koji je poznat policiji zbog sličnih krivičnih dela, optužen je da je krajem 2008. seksualno zlostavljao devojčice od 10 i 13 godina. Mijalković je bio u pritvoru od 13. decembra do 27. januara i sada je na slobodi. Inače, maksimalna kazna za ovo krivično delo je tri godine zatvora, objavljuje Pres.

Sudsko ometanje policijske istrage?

Četvorka, od kojih jedan policajac, osumnjičena za krijumčarenje dve tone supstanci od kojih se pravi sintetička droga, našli su se na - slobodi. Ovakva odluka Vanraspravnog krivičnog veća Okružnog suda u Smederevu izazvala je veliko zaprepašćenje javnosti, a ogorčeni su i operativci MUP Srbije, koji su mesecima radili na ovom slučaju.
"Kao da neko namerno ometa istragu", navode u policiji. "Ceo naš trud jednom odlukom je pao u vodu. Sada ćemo teško da razotkrijemo celu piramidu šverca", prenose Novosti anonimne sagovornike iz policije.

Pranje novca kroz nekretnine

U Srbiji se godišnje „opere" između jedne i 1,7 milijardi evra, i to najviše preko prometa nepokretnosti, tvrdi u intervjuu za Pres direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić. On kaže da nedavno usvojeni Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma predviđa niz novina, pa će nadležne službe moći efikasnije da otkrivaju kriminalne grupe koje se bave ovim „biznisom".

Fudbalski uspesi

Fudbalska reprezentacija, pobedom nad Švedskom (2:0), potvrdila da je spremna za visoke domete. Antić: "Ništa u našoj igri nije slučajno, jer vodimo računa o svakom detalju, a rad sa treninga prenosimo na utakmice", objavljuju Novosti pod naslovom "Moćna Srbija".