POLJULJANI ODNOSI U VLADI

DS zamera G17 plus što ideje koje ima o merama štednje, bez dogovora sa koalicionim partnerima plasira javnosti. Najveće sindikalne organizacije najavljuju da će se vlasti suočiti sa „velikim nezadovoljstvom zaposlenih” ukoliko vlada ne bude usaglašavala mere sa sindikalnim centralama.

Dodela nagrada na godišnjem konkursu niške ART fondacije,
pod pokroviteljstvom kompanije Filip Moris i Duvanske industrije Niš (DIN)

Najnoviji rok – sreda?

Srpske vlasti još nisu obavestile Misiju Međunarodnog monetarnog fonda o prirodi promena nedavno pregovarane ekonomske politike, kao i o rokovima dostavljanja predloga rebalansa budžeta i pratećih zakona - potvrđeno je u petak Novostima.
U Misiji očekuju da se predlog rebalansa, sa svime što podrazumeva, dakle, okvir od tri odsto budžetskog deficita (oko 90 milijardi dinara), umanjenje javne potrošnje, odnosno njihov miks sa predlogom novih prihoda budžeta (za oko 100 milijardi manje nego sada), i prateći set zakona - usvoji u Skupštini Srbije, a zatim i pošalje u Vašington.
Javnost bi, do srede, mogla da sazna kakvi su novi predlozi o smanjenju postojećih troškova, ali i novih nameta. Materijali se pripremaju, a MMF će biti, bar prema najavama premijera Cvetkovića, o njima obavešten do kraja naredne nedelje.

I dok MMF još čeka paket mera Vlade Srbije za izlazak iz budžetske krize, premijer Cvetković izjavljuje: "Najvažniji projekti opstaju. Privreda i građani biće najmanje opterećeni", objavljuju Novosti.

Odnosi u Vladi na relaciji između ministara Demokratske stranke i G17 plus poljuljani su poslednjih dana, a loša atmosfera najkraći je opis trenutnih odnosa u Vladi Srbije. Prema saznanjima Blica, do zaoštravanja je došlo jer i jedna i druga stranka imaju program mera štednje koje bi Vlada trebalo da usvoji, a koji u mnogim stvarima nisu podudarni. Generalno DS zamera G17 plus što ideje koje ima o merama štednje bez dogovora sa koalicionim partnerima plasira javnosti. Tako se zaobilaze akteri uključeni u rešenje krize, ali i čelni ljudi Vlade. Probni baloni ili ne, ali javnost saznaje pre nego ostatak Vlade. Sa druge strane, G17 plus zamera DS što nije dovoljno operativan i odlučan, piše u Blicu.

Država i njeni radnici

Jučerašnju najavu premijera Mirka Cvetkovića da će teret krize biti „prebačen na zaposlene u državnim organima” u sindikatima su dočekali sa negodovanjem. Mere štednje u budžetu će biti precizirane u narednih nekoliko dana, a javnosti će biti predočene krajem iduće nedelje. Najveće sindikalne organizacije najavljuju da će se vlasti suočiti sa „velikim nezadovoljstvom zaposlenih” ukoliko vlada ne bude usaglašavala mere sa sindikalnim centralama. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je najavio da će sindikat od 29. aprila pozivati radnike na proteste u Beogradu, prenosi Politika.

Tačan broj onih kojima je država poslodavac, a na koje bi se mogle odnositi najavljene mere, teško je utvrditi. Prema procenama sindikata u javnom sektoru radi oko 560.000 osoba uključujući i zaposlene u javnim preduzećima.

Opštine bankrotiraju zbog vlade?

Namera Vlade Srbije da troškove u budžetu smanji tako što će opštinama i gradovima za 15 milijardi dinara smanjiti transfere novca iz republičke kase dovela bi do bankrotstva većine lokalnih samouprava, upozoravaju predsednici opština. Ta mera bi najviše pogodila građane jer ne bi bilo asfaltiranja puteva, izgradnje vodovoda, plata za vaspitače u vrtićima, grejanja, javlja Blic.
Nezadovoljstvo vestima o uštedama na račun lokalne samouprave, koje do predsednika opština i gradonačelnika dolaze samo posredstvom medija, „kao da nismo partneri Vladi nego budžetska stavka koju treba skresati”, ujedinilo je predsednike većine opština u Srbiji. Na jučerašnjem sastanku Odbora za finansije Stalne konferencije gradova i opština Vladi je poručeno da „ne može smanjiti jednu veliku rupu u budžetu tako što će povećati 160 manjih”.

Kolonizovan državni apaprat

Čak i da u svetu i u Srbiji teku med i mleko, ovoliki broj ministarstava i državnih činovnika bio bi neracionalan u ekonomskom smislu, a kamoli u vreme nezapamćene finansijske krize. Pokazalo se da je u Srbiji najskuplja ministarska fotelja u odnosu na druge zemlje regiona i Evrope, objavljuje Danas.

"Sve stranke koje su zauzimale vlast od 2000. godine kolonizovale su državni aparat svojim delegatima i samo stvarale nove slojeve viška zaposlenih. Nepotrebna ministarstva, odnosno prekomeran broj zaposlenih u državnom aparatu, ne stvara trošak samo tako što crpi novac iz budžeta za njihovo bespotrebno funkcionisanje, većti ljudi nešto i rade kako bi opravdali svoje postojanje, a tim uzaludnim poslom prave još veću štetu", kaže u razgovoru za Danas profesor Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, komentarišući najavljene mere za smanjenje državne administracije.

Sve više ogorčenih politikom

DS i dalje ubedljivo najjača stranka, drastično raste broj onih kojima se smučila politika, veliki broj građana u strahu od gubitka posla u vreme krize, pokazuje najnovije istraživanje „Strateškog marketinga", piše u Presu.

Demokratska stranka osvojila bi najviše glasova ukoliko bi sutra bili održani vanredni parlamentarni izbori, pokazalo je najnovije istraživanje „Strateškog marketinga" . Na vanrednim izborima u parlament bi prošli još i SNS, SRS, DSS, LDP i SPS.

Zanimljivo je što čitaoci Presa u svojim komentarima uglavnom iskazuju nevericu u rezultatte ovoga istraživanja.

(ilustracija: Pres)

Južni tok napreduje, automobili za Rusiju nisu bez carine

Zamenik premijera Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministar za
vanredne situacije ruske vlade Sergej Šojgu potpisali su juče protokol o proširenju
sporazuma o slobodnoj trgovini

Ruski ministar za vanredne situacije i civilnu odbranu Sergej Šojgu boravio je juče u jednodnevnoj poseti Srbiji tokom koje je obavio više razgovora sa državnim zvaničnicima naše zemlje. Kako Danas saznaje, glavni razlog dolaska Šojgua u Beograd je rešavanje spornih pitanja vezanih za NIS. Nije nikakva tajna da je ruska strana nezadovoljna time što su srpske vlasti, pre nego što je Gaspromnjeft preuzeo NIS, otpisala dugove javnim preduzećima prema toj kompaniji, a Vlada Srbije ne gleda sa odobravanjem na završni račun prema kojem je ta kompanija poslovala sa gubitkom od 3,8 miljardi dinara. Prema informacijama do kojih smo došli, srpski i ruski partneri u NIS-u u narednom periodu treba da nađu kompromis u vezi s dugovanjem srpskih javnih preduzeća kojih Gaspromnjeft ne želi da se odrekne i zbog kojih je i iskazan gubitak u završnom računu NIS-a, objavljuje Danas.

Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar za vanredne situacije Ruske Federacije Sergej Šojgu su na jučerašnjem sastanku podržali realizaciju projekta „Južni tok” i to u što kraćem roku, saopštila je služba za odnose sa javnošću predsednika Srbije, prenosi Politika.

Mnogo veći prostor, medjutim, Politika posvećuje pitanju mesta gde će biti registrovana rusko srpska firma.

Da li će građani Srbije, posle sve češćih povika na razne „kontroverzne“ biznismene koji novac drže na egzotičnim ostrvima kako bi izbegli oporezivanje, uskoro to moći da kažu i za jednu srpsko-rusku kompaniju, piše u ovom listu. Posle objavljivanja vesti da će sedište zajedničke kompanije „Gasproma” i „Srbijagasa” za gradnju gasovoda Južni tok najverovatnije biti u Švajcarskoj a ne u Srbiji, postavlja se pitanje zašto je ruski partner odlučio da zaobiđe Srbiju kojoj je po sopstvenom priznanju projektom gasovoda želeo da pomogne i zašto je „Srbijagas“ pristao (iako manjinski akcionar) da ostavi Srbiju bez unosnog poreza.

Na kraju teksta vidi se da Politika zna i odgovore na svoja pitanja. Izvor Politike koji je učestvovao u pregovorima s „Gaspromom” kaže da je jedan od razloga što će ova mešovito srpsko-rusko firma najverovatnije biti u Švajcarskoj tamošnji poreski raj. „Gasprom” je sa svim zemljama EU preko kojih će Južni tok preći postigao dogovor da im zajednička firma bude upravo u Švajcarskoj.

Novosti javljaju da je svoju blic turneju po Srbiji, Šojgu je završio u Palati Srbije, gde je sa zamenikom premijera Ivicom Dačićem potpisao Protokol o izuzećima iz režima slobodne trgovine između naše zemlje i Rusije.

"To znači da 95 odsto naših prizvoda, kao što su lekovi, nameštaj, pivo, vino sokovi ide u spoljnotrgovinsku razmenu sa Rusijom bez carine. Izuzetak su automobili", rekao je Dačić.

Prijem u EU uz nemoguć uslov?

Oli Ren, evropski komesar za proširenje, pod naslovom "Ne kucajte bez poziva", govori za Novosti: "Brzina puta u Evropsku uniju zavisi od same Srbije. Aplikacija ne vredi pre ispunjavanja uslova. Verujem u ukidanje viza do kraja godine."

"Savetujem srpskoj vladi da aplicira za članstvo onda kada neophodni uslovi budu ispunjeni."

Prizor sa ulica makedonske prestonice, poster sa jednim od kandidata -
Ljubomirom Frčkovskim, uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Makedoniji,
koji će se održati 5. aprila

Otvorena vrata NATO

"Vrata NATO su otvorena za sve evropske demokratije koje su voljne i sposobne da doprinesu evroatlantskoj bezbednosti. Pridruživanje Alijansi stvar je nacionalne odluke, i na to pitanje jedino Srbija može da odgovori", kaže u intervjuu za Danas, pod naslovom "Na Balkanu nema nadmetanja izmedju Rusije i NATO", generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer.

NATO slavi 60. godišnjicu

Prvi samit NATO-a na kojem kao predstavnici punopravnih članica učestvuju predsednici i premijeri Hrvatske i Albanije počeo je juče svečanom večerom u nemačkom gradu Baden-Badenu, a nastavlja se danas sednicom Severnoatlantskog saveta u francuskom Strazburu – u koji će lideri 28 država članica doći pešice preko mosta na Rajni. Uz proslavu 60. godišnjice zapadnog vojnog saveza, obeležava se i povratak Francuske u komandu NATO-a posle 43 godine (1966. tadašnji predsednik Šarl de Gol „proterao” je NATO iz Francuske i povukao svoju zemlju iz integrisanog sistema odbrane u znak protesta zbog agresivne američke politike u Evropi).

Iako je ranije bilo planirano da ovog aprila u NATO bude primljena i Makedonija, taj čin je odložen na neodređeno vreme zbog veta Grčke, koja traži da njen severni sused promeni svoje ustavno ime, prenosi Politika.

Govoreći pred početak samita o odnosima sa Rusijom, američki predsednik Barak Obama rekao je da Vašington želi dobre odnose s Moskvom, ali da se u nekim pitanjima dve zemlje „duboko ne slažu”. „Moramo Rusiji da pošaljemo jasnu poruku da hoćemo da radimo s njima, ali ne onako kako se do sada radilo”, izjavio je Obama na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem u Strazburu.

Iako nije objasnio koje su to tačke neslaganja, iz njegovog objašnjenja može se zaključiti da se radi i o Gruziji, a možda i o Srbiji, odnosno Kosovu i Metohiji. „Mislim da moramo s njima da budemo u dijalogu o tome kako da održimo stabilnost, a da takođe poštujemo autonomiju i nezavisnost svih zemalja u Evropi, svejedno da li su one na zapadu, istoku ili u sredini”, rekao je Obama.

Bosanske katolkinje pored statue Isusa Hrista, visoke devet metara, koju je
iz jednog komada drveta napravio umetnik iz Livna Branko Ivanković i nominovao
za Ginisovu knjigu

Masakr u Americi

Tragično su se juče, u državi Njujork, prepleli kolektivna nada i individualno beznađe. Nedavno otpušteni iz firme Aj-Bi-Em, Dživerli Vung (42) ubio je bar 13 i teško ranio četiri osobe mahom okupljenih na časovima obuke za dobijanje američkog državljanstva.

Masakr koji se, prema saopštenju policije okončao samoubistvom napadača, odigrao se u centru za pomoć imigrantima Američkog građanskog udruženja u gradu Binghemptonu. Dramatična neizvesnost potrajala je oko tri sata, uz povećane strahove za sudbinu oko 40 lica koje je Vung držao kao taoce, javlja Politika. Zašto je Vung počinio krvoproliće, ostaje zagonetka. Pretpostavlja se da su posledice zločina specifično internacionalne. Nagađa se, naime, da je ubica poreklom iz Vijetnama a policija procenjuje da je većina njegovih žrtava takođe stranih korena.

Protest više hiljada pristalica opozicionih partija Ukrajine u centru Kijeva

Šta će biti sa Teslinom laboratorijom?

Nedavna ponuda Agfa kompanije da proda prostor od oko šest hektara na kojem se nalaze ostaci Tesline kule i laboratorije, u malom mestu Šoram na Long Ajlendu, uzbudila je kod nas poštovaoce dela poznatog naučnika i odmah mnoge navela da se zapitaju: da li je realno da Srbija ili neki imućniji Srbi kupe kompleks Vordenklif, pa da bude „naš”? Gospođa Džejn Alkorn, predsednica neprofitne organizacije u Šoramu koja nosi Teslino ime, smatra „da u ovom slučaju treba svi dobro da zapnemo, s obzirom na to da nije u pitanju Edison, jer tada ne bi bilo problema”.

Gradonačelniku Njujorka Blumbergu upućen zahtev da se Vordenklif uvrsti u spomen-prostor od nacionalnog interesa, a predsedniku Agfa kompanije da prostor u Šoramu pokloni opštini Safolk, javlja Politika.

Kako otplaćivati kredit?

Koliko god raste broj građana koji iz meseca u mesec kasne sa otplatom dugova bankama, toliko raste i njihov strah da će se u bližoj budućnosti naći u situaciji da neće imati ni dinara da vrate dug, objavljuje Blic.

Nekada lako uzeti krediti sada predstavljaju užasan teret dužnicima, naročito u jeku najave mera za prevazilaženje krize, koje podrazumevaju niže plate, ali i otpuštanja. U bankama kažu da sa svim klijentima koji imaju finansijski problem iznalaze način kako da im obaveze prolongiraju.

Pohvala od nobelovca

Gost Beograda Martin Perl, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, govori za Novosti o svetskoj i srpskoj nauci: "Morate više da ulažete u mlade. Nikola Tesla je nepravedno ostao bez "Nobela".

"Nekada se velika otkrića dešavaju na neočekivanim mestima. Prvi put sam u Beogradu, nisam video mnogo. Posetio sam Institut za fiziku. I, moram priznati da su veoma dobri. Tamo radi mnogo mladih i veoma stručnih i talentovanih ljudi", kaže Perl.

Zatvor zbog velikih plata?

Momčilo Bjelica (54), dekan zrenjaninskog Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin”osuđen je prvostepenom presudom Okružnog suda na kaznu zatvora od osam meseci. On odgovara za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, a Okružno tužilaštvo ga tereti da je zaposlenima u pomenutoj visokoškolskoj ustanovi podelio nezakonito visoke plate.

Visina zarada isplaćenih za 19 meseci, tokom 2005. i 2006. godine, dobijena je množenjem koeficijenta koji je propisala vlada sa osnovicom koju su određivali Savet ili Nastavno veće fakulteta „Mihajlo Pupin”. Međutim, na taj način je prekršen zakon koji propisuje i da ustanova, ako ima sopstvene prihode, na plate može da potroši najviše 30 odsto od tih zarađenih sredstava. Na zrenjaninskom fakultetu je u pomenutom periodu to ograničenje premašeno za 66,3 miliona dinara, za koliko je dekan sebi i ostalim zaposlenima, kako tvrdi tužilaštvo, pribavio nezakonitu imovinsku korist.

Kako saznaje Politika, slučaj je privukao pažnju i drugih visokoškolskih ustanova u zemlji koje su se ponašale po sličnom principu.

Plate direktora javnih preduzeća

Najveću platu u javnim preduzećima ima generalni direktor Jat ervejza, čija je neto plata u februaru bila 379.161 dinar, proizlazi iz izveštaja koje su javna preduzeća dostavila Vladi Srbije.

Prema podacima u koje je agencija Beta imala uvid, u januaru plata generalnog direktora Jata je bila niža negu u februaru i iznosila je 362.023 dinara.

Drugi po visini zarade je generalni direktor Telekoma Srbije, koji je u februaru imao platu od 354.879 dinara, a u januaru 354.497 dinara.

Direktor Elektroprivrede Srbije u februaru je zaradio 345.779 dinara, dok je u januaru imao 369.304 dinara, navodi se u dokumentu koji objavljuje Politika.

Političari i (nejasni) prihodi

Čedomir Jovanović je moguć samo u Srbiji, piše u Presu. Političari iz zemalja bivše Jugoslavije tvrde da je kod njih nezamislivo da jedan opozicioni političar danima vuče za nos celu javnost odbijajući da objasni poreklo svoje imovine.

Političari iz Slovenije, Crne Gore i Makedonije tvrde za Pres da bi u njihovim zemljama morao da odgovara opozicioni političar koji bi se, bez pokrića u prihodima, preselio u elitnu vilu i od „simpatizera" pozajmio najskuplji džip.

Zmago Jelinčić iz Slovenačke nacionalne stranke kaže da je u Sloveniji „slučaj Čeda" nemoguć. Ivan Stojilković iz Demokratske partije Srba u Makedoniji kaže da on sebi i svojoj porodici, i pored toga što je biznismen, ne može da priušti „čedistički luksuz". Lider crnogorskog Pokreta za promene Nebojša Medojević tvrdi da ima puno Čedomira Jovanovića u Crnoj Gori, ali samo u vladajućoj koaliciji.

Besplatan zubar za siromašne

Izgledi da svi građani, kao nekada, samo uz zdravstvenu knjižicu, znači bez plaćanja u domu zdravlja plombiraju zub ili naprave krunicu, nisu realni, smatra ministar zdravlja. Međutim, dr Tomica Milosavljević je za „Politiku” najavio će još ove godine, kada se budu razmatrale izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, biti predložene i izmene prava iz stomatološke zaštite. Tako bi, bez plaćanja, samo uz knjižicu, pravo na sve stomatološke usluge dobili i siromašni građani, odnosno osobe čiji su prihodi ispod granice određenog minimuma, koji su u ovom času oslobođeni i plaćanja svih participacija. Znači pravo da popravljaju zube o trošku zdravstvenog osiguranja dobili bi i oni ljudi koji žive ispod socijalnog minimuma, piše u Politici.

Operacije srca bez rezova

Najbolji interventni kardiolozi sveta dolaze u Beograd. Oni će u Kliničkom centru Srbije, od 5. do 8. aprila, bez reza i otvaranja grudnog koša, da zbrinu najteže pacijente sa hronično zapušenim srčanim arterijama i urođenim otvorima na srčanim pretkomorama, koji inače ne mogu da se operišu, najavljuju Novosti.
Pripremljeno je 40 pacijenata. Svaka od ovih intervencija u svetu bi koštala po 20.000 evra, a na ovom, Petom beogradskom samitu interventnih kardiologa, jednom od tri najvažnija kardiološka stručna skupa u Evropi, biće urađene o trošku zdravstvenog osiguranja.

Rušenje kartonskog naselja

Svako ko je nelegalno zaposeo deo gradskog zemljišta, na kojem treba da se grade infrastrukturni objekti, tu ne može da ostane, bez obzira o kome je reč, izjavio je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i dodao da nekoliko stotina ljudi ne može da zaustavlja razvoj grada niti oko dva miliona Beograđana mogu da budu njihovi taoci, javlja Politika.

Prizor iz divljeg romskog naselja u Novom Beogradu, u blizini objekata namenjenih
25. letnjim studentskim igrama (Univerzijada), čije je rušenje, prema rešenju
Komunalne inspekcije opštine Novi Beograd, počelo je juče

Povodom početka uklanjanje nelegalnih improvizovanih objekata od kartona i lima u Bloku 67, na gradskom građevinskom zemljištu namenjenom za potrebe izgradnje saobraćajnice, koja će povezivati ulice Jurija Gagarina i Milutina Milankovića, Đilas je rekao da je „ovo praksa koju će gradska vlast sprovoditi i dalje jer drugih rešenja nema”.

"Trudićemo se, naravno, da svima onima koji su zaista socijalno ugroženi i koji su prijavljeni u Beogradu, u saradnji sa centrima za socijalni rad, obezbedimo privremeni smeštaj kako bi se zadovoljile njihove trenutne potrebe”, rekao je Đilas.

Zastavi opet isključena voda

Zastavinoj“ fabrici automobila u petak je zbog duga ponovo isključena voda, pa je u Lakirnici oštećeno 40 školjki za „punta 188“, a zaustavljen je i kompletan proces proizvodnje ovog automobila.
Po rečima Radomira Petrovića, direktora Fabrike automobila, voda je isključena u trenutku kad je Lakirnica bila puna školjki i to između lakiranja i vodenog šmirglanja. To će naneti ozbiljna oštećenja brojnim školjkama. Šteta se još procenjuje. Čelnik sindikata i član Upravnog odbora Fabrike automobila Zoran Mihajlović kaže da je uništeno najmanje 40 školjki i da svaka košta više od 1.000 evra, javljaju Novosti.

Djoković bolji od Federera

Deseti dvoboj Novaka Đokovića i tenisera koji je nekada bio strah i trepet Švajcarca Rožea Federera završen je uspehom našeg najboljeg igrača, trećeplasiranog na svetskoj listi. Đoković će sutra igrati u finalu u Majamiju, na drugom od devet turnira u sezoni iz takozvane masters serije, pošto je u polufinalu pobedio s 3:6, 6:2, 6:3. Protivnik će mu biti uspešniji iz meča između najboljeg britanskog tenisera Endija Mareja (4) i Argentinca Huana Martina del Potra (7), koji je u četvrtfinalu izbacio sa 6:4, 3:6, 7:6 (7:3) prvog „reketa” sveta Španca Rafaela Nadala, piše u Politici.