POLJSKA BOLNICA U GUČI

U strahu od razbuktavanja svinjskog gripa na Saboru u Guči, na kome se očekuje dolazak više od 500.000 ljudi, epidemiolozi zatražili da se postave poljska bolnica i kontrolni punktovi. Srbija nema nameru da u približavanju Pokretu nesvrstanih ide dalje od statusa posmatrača. Analitičari ne isključuju mogućnost novih terorističkih napada na jugu Srbije.

Važniji politički vodje nego programi

Počelo masovno pregrupisavanje snaga na političkoj sceni Srbije, partneri se više odlučuju za jake lidere nego za srodne ideje, objavljuju Novosti. Partije levice i centra svrstavaju se u dva tabora, desnica još razjedinjena traži vođu.

Najpre je predsednik G 17 plus Mlađan Dinkić poručio da će okupiti lokalne stranke i lidere u svojevrsnu "stranku regiona", a zatim je ministar Rasim Ljajić najavio veliko udruživanje socijaldemokrata. U međuvremenu su lansirana i istraživanja rejtinga partija, po kojima su, navodno, naprednjaci prvi put pretekli demokrate. Odmah su usledile spekulacije da DS ozbiljno razmišlja o novoj strategiji jačanja stranke, kao odgovor na rast rejtinga SNS, i to kroz čvršću saradnju sa socijalistima i strankom Rasima Ljajića.
Ove priče predsednik Izvršnog odbora DS Marko Đurišić za "Novosti" je kratko prokomentarisao:
"Izgleda da je vrućina mnogima udarila u glavu pa govore o nekakvom pregrupisavanju."

Srđan Bogosavljević, direktor "Stratedžik marketinga", kome su pripisana nova istraživanja o rejtingu stranaka, kaže za "Novosti" da oni ništa slično nisu radili i da ne zna kako su se informacije o jačanju naprednjaka, a padu DS pojavile u javnosti.

G17 plus spreman je da izmeri svoju snagu na narednim izborima pre nego što joj DS ili neka druga stranka ponudi mesto u Vladi. Zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus Vlajko Senić juče je za Blic rekao da Regionalna stranka, na čijem formiranju radi G17 plus, planira da na narednim izborima nastupi samostalno.

Na pitanje da li bi udaljavanje DS od G17 plus možda omogućilo koalicionu saradnju demokrata sa Tomislavom Nikolićem, u Srpskoj naprednoj stranci kažu da to nije moguće uprkos tome što bi ih veoma radovao odlazak Mlađana Dinkića iz Vlade, piše u Blicu.

Vlada ublažava kazne za medije

Vlada Srbije amandmanima značajno izmenila Zakon o javnom informisanju, glasanje u parlamentu najverovatnije krajem jula. Za prvi prekršaj medijima uslovna osuda. Predviđena ”skala” sankcija, javljaju Novosti. Amandmanima na Zakon o javnom informisanju, Vlada Srbije ukinula je osnivački ulog koji je za dnevne novine u prvobitnom tekstu iznosio 50.000 evra, za periodične deset hiljada, a za osnivača više novina 100.000 evra. To znači da mediji ne treba u svakom trenutku da na računu imaju predviđenu svotu novca.
Uvedena je i skala kažnjavanja, pa je sada sankcija od 25 do sto odsto tiraža i oglasnog prostora ako se objavi informacija koja ugrožava maloletnike ili kad se neko proglasi krivim dok postupak još traje. Ukoliko se takve vesti pojave na naslovnoj strani, sve se sabira za period od sedam dana.
Na ovaj način zamenjen je član zakona koji je predviđao kazne u vrednosti ukupnog

tiraža i oglasnog prostora za taj dan ili za nedelju dana. Procena - koliko će mediji biti "udareni po džepu" - ostavljena je sudovima.

Tražimo podršku, ne želimo članstvo

Srbija nema nameru da u približavanju Pokretu nesvrstanih ide dalje od statusa posmatrača, ali i u toj formi želi da bude blizu zemalja članica, pre svega zbog Kosova, saznaje Blic u vrhu srpske vlasti. Strateški cilj Srbije je punopravno članstvo u EU, kažu naši sagovornici, ali je istovremeno i interes da se utiče na 118 nesvrstanih zemalja da ne priznaju nezavisnost koju su proglasile vlasti u Prištini.
Isticanjem kandidature za organizaciju samita Pokreta nesvrstanih na pedesetu godišnjicu od održavanja prvog susreta održanog u Beogradu početkom septembra 1961. godine, Srbija je i zvanično najavila svoju nameru da se čvršće poveže sa tom organizacijom, objavljuje Blic pod naslovom "Srbija neće tražiti mesto u nesvrstanima".

Saradnja sa zemljama Pokreta nesvrstanih neće biti problem za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Pokušaj otvaranja tržišta nesvrstanih zemalja za proizvode iz Srbije dobar je potez u vreme ekonomske krize, ali politička moć tih država, od kojih većina pripada „trećem svetu“, mora se dobro razmotriti da Srbija ne bi uzaludno trošila svoje resurse, saglasni su sagovornici Danasa.

Predsednik Srbije je stvarno lepo primljen u Egiptu, ali zna se gde mogu da se prave pare, a gde ne mogu, piše u Borbi. Ukoliko ceo svet shvata našu ekonomsku beznačajnost, zašto onda ne možemo i mi da prihvatimo tu činjenicu i da se ponašamo shodno tome.

Razumljivi uslovi pozajmica

Sve poslovne banke moraće, do 1. septembra, svoje poslovanje da usklade sa novom Odlukom NBS koja, preciznije nego što je to bilo ranije, utvrđuje način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope, objavljuju Novosti.

Banka će biti u obavezi da sa svojim uslovima poslovanja upozna svakog klijenta, kao i da na njegov zahtev pruži odgovajuća objašnjenja i instrukcije koji se odnose na primenu uslova. Takođe, banke će morati da imaju jedinstven način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope.
Tako, već prilikom oglašavanja svojih usluga, banka će biti dužna da objavi i svaki trošak koji pada na teret klijenta. Vidno mora biti objavljena efektivna kamatna stopa, kao i kriterijumi za revalorizaciju kredita ili depozita. A ako se, recimo, pominje iznos kredita, mora se navesti i visina otplatne rate.

Terorizam na jugu Srbije

Analitičari ne isključuju mogućnost novih terorističkih napada na jugu Srbije, ali ne veruju da je moguća veća oružana pobuna

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je pozvao predsednike opština Preševo i Bujanovac da sarađuju na suzbijanju kriminala i terorizma na jugu Srbije što je, kako je ocenio, zajednički interes.

Analitičari, međutim, upozoravaju da je situacija na jugu Srbije ozbiljna, naročito posle dva napada na pripadnike Žandarmerije i članove njihovih porodica i zahteva albanskih političara da se Žandarmerija povuče, piše u Politici.

Koji zakoni vladaju na Kosmetu

U ovom trenutku nema nikakvih pregovora između Beograda i Prištine o povratku srpskih sudija i tužilaca u sudove na Kosmetu, kaže za Politiku Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, demantujući tako informaciju koju je dala Kristina Herodes, portparol Euleksa. Ona je izjavila kako su u toku razgovori Beograda i Prištine „kako bi se krenulo napred” i srpske, ali i albanske sudije vratile u sudove u Kosovskoj Mitrovici. Prema rečima Herodesove, još se ne može reći tačan datum povratka, jer su razgovori uz posredovanje Euleksa u toku.

Homen, međutim, kaže da se još ne razmišlja o razgovorima sa Prištinom i Euleksom sve dok se ne ispune određeni preduslovi.

„Pre početka bilo kakvih pregovora Vlada Srbije traži od Euleksa da joj se odgovori na nekoliko suštinskih pitanja. Pre svega, koji će se propisi primenjivati u sudovima, da li oni koji važe u Srbiji, Unmikovi, koji su primenjivani do 1999. godine ili eventualno propisi vlade Kosova što je za nas potpuno neprihvatljivo”, objašnjava Homen.

Protiv nove "gvozdene zavese"

Jerži Buzek, novi predsednik Evropskog parlamenta, iz poljske desnocentrističke partije evropskih "narodnjaka", dobro razume muke Srbije na putu do EU, jer je i sam prošao ovaj hod po trnju na čelu vlade svoje zemlje, u vreme kada je Varšava započinjala pregovore s Briselom.
U ekskluzivnom intervjuu za Novosti, odmah po preuzimanju funkcije, novi predsednik Evropskog parlamenta ističe značaj potpune integracije celog zapadnog Balkana u evropske strukture, ali istovremeno insistira na ispunjavanju svih postavljenih uslova.

"Ne smemo da gradimo nove gvozdene zavese. Uslovi moraju da se ispune. Situacija na Balkanu je sada obećavajuća", kaže Buzek.

Rusija i Nemačka

Nemačka i Rusija jačaju ekonomsko, ali i političko partnerstvo. Uz Italiju, Nemačka se smatra najvažnijim ruskim “lobistom”, piše u Novostima. Predsednik Dmitrij Medvedev i kancelarka Angela Merkel prošle nedelje u Minhenu pokušali da ohrabre poslovne ljude da “dodaju gas” i makar sustignu prošlogodišnju rekordnu razmenu od 70 milijardi evra. Berlin je zainteresovan da Nemačka ima stalne isporuke gasa iz Rusije, i nije uključen u igre u vezi s gasovodom “Nabuko”. S druge strane, u Moskvi smatraju da se njihovim projektima “Severnog” i “Južnog toka” protive prvenstveno oni kojima smeta da Rusija ekonomski ojača. Nemci nemaju tu želju: kao najveći izvoznici, više vole da prodaju robu Rusiji koja može i da plati, nego zemljama koje prvo moraju da podignu kredit.

Nema vakcina za sve

Srbija za sada može da računa samo na milion doza vakcina protiv novog virusa gripa A H1N1, i to od švajcarskog proizvođača „Novartis”. U svetu je nastala prava trka za nabavku ovog cepiva, a bogatije zemlje su se već i osigurale tako što su unapred proizvođačima platile vakcinu, javlja Blic.

Svi proizvođači napraviće manje cepiva nego što je planirano, pa tako umesto 600-700 miliona doza koliko je potrebno celom svetu, biće napravljeno samo 400 miliona vakcina, saznaje Blic. Srbiji je za zimu potrebno oko tri miliona doza. U Ministarstvu zdravlja juče nismo dobili odgovor dokle se zapravo stiglo u pregovorima, jer su vodeći ljudi tog ministarstva bili na sastancima, objavljuje ovaj list.

Preventiva u Guči

U strahu od razbuktavanja svinjskog gripa na Saboru u Guči, na kome se očekuje dolazak više od 500.000 ljudi, epidemiolozi zatražili da se postave poljska bolnica i kontrolni punktovi. Ministarstvo zdravlja je, zbog straha od razbuktavanja epidemije svinjskog gripa, propisalo mere prevencije za Sabor trubača u Guči, saznaje Pres.

Direktor Centra za kulturu, sport i turizam opštine Lučani Adam Tadić kaže za Pres da su oni kao glavno organizaciono telo Sabora trubača, koji će trajati od 5. do 9. avgusta, preduzeli sve mere zaštite od meksičkog gripa, pridržavajući se propisanih mera koje je izdalo Ministarstvo zdravlja.

Maski ima dovoljno

Iako je broj obolelih od meksičkog gripa u Srbiji i dalje u porastu, posle prvog talasa potražnje za epidemiološkim maskama, jagma se stišava, a domaće tržište za sada je dobro snabdeveno. Do danas od novog virusa gripa u Srbiji je obolelo 109 osoba, a zaraza se u 63 slučaja povezuje sa muzičkim festivalom Egzit, saopštio je juče Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Prema nekim procenama u Srbiji se do kraja pandemije može očekivati oko milion obolelih, objavljuje Danas.

U jednoj od njihovih apoteka u Zemunu potvrdili su nam da imaju epidemiološke maske kineske proizvodnje, a cena po komadu iznosi 120 dinara. Slično je i kod privatnika. U apoteci „Žizni“ na Voždovcu osim kineskih, čija je cena ista kao u državnim ustanovama, imaju i maske jedinog domaćeg proizvođača „Deveti septembar“, a pakovanje od tri komada košta 120 dinara.

Legalizacija "divlje" gradnje

Prema grubim procenama, u Srbiji ima bezmalo milion bespravno izgrađenih objekata. Novi zakon u avgustu donosi mnogima olakšanje, objavljuju Novosti. Kako će predlog Beograda biti prihvaćen u Skupštini Srbije, šansu za legalizaciju "divlje" građevine dobiće svi bespravni neimari, koji su sazidali objekte do stupanja na snagu novih propisa. Legalizaciji ne mogu da se nadaju vlasnici objekata koji su sagrađeni na nepovoljnom terenu poput klizišta, na javnim površinama, u zoni zaštite prirodnog ili kulturnog

dobra...

Putnički železnički saobraćaj bez konkurencije

"Cene prevoza u putničkom železničkom saobraćaju u Srbiji nisu dovoljno visoke kako bi pokrile troškove nabavke i održavanja voznih kompozicija tako da privatne kompanije verovatno neće imati ekonomski interes da prevoze putnike", kaže za Danas direktor Direkcije za železnicu Slobodan Rosić.

Prema njegovim rečima, Zakon o železnici iz 2005. godine dozvoljava uvođenje privatnih operatera koji bi pored Železnica mogli da koriste srpske pruge, međutim, očekuje se da će uglavnom biti zainteresovani za obavljanje robnog transporta. Direkcija je nedavno izdala tri licence za korišćenje pruga čime je i zvanično započeo proces uvođenja privatnih kompanija u železnički saobraćaj u Srbiji.

Političke razlike oko generala Draže

U SPO-u veruju da je zakon o izjednačavanju prava četnika i partizana posredno rehabilitovao i četničkog vođu, a socijalisti tvrde da je on i dalje ratni zločinac koga nijedan sud nije rehabilitovao, objavljuje Politika.

Odluka Bezbednosno-informativne agencije da njena dvočlana delegacija povodom godišnjice smrti Dragoljuba – Draže Mihailovića položi venac na njegov spomenik na Ravnoj gori vrlo je zabrinula predstavnike Socijalističke partije Srbije. Takođe, potpredsednik Sandžačke demokratske partije Meho Omerović oštro je kritikovao i prisustvo ministra za dijasporu Srđana Srećkovića (SPO) na pomenu povodom godišnjice smrti vođe ravnogorskog pokreta. General Jugoslovenske vojske u otadžbini tako je još jednom, 63 godine nakon što je streljan, podelio koalicione partnere u aktuelnoj Vladi Srbije.

Hrana bez kontrole

Namirnice u beogradskim prodavnicama bez provere ispravnosti već mesec i po. Sanitarna i Veterinarska inspekcija ne mogu da se dogovore čiji je to posao, javljaju Novosti. Problem je nastao zbog različitog tumačenja novog Zakona o bezbednosti hrane, a dok ne bude rešen, kupci rizikuju da, uz kuglu sladoleda, dobiju i opasne bakterije.
Prepucavanje oko nadležnosti ispitivanja ispravnosti hrane između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja traje od 10. juna, kada je stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti hrane.

Pogrešna strategija protiv komaraca

Komarci iz tropskih krajeva koji prenose opasne bolesti zahvaljujući klimatskim uslovima „uspevaće” i u našim krajevima, a visoke temperature u principu umanjuju učinak hemije koju nam avioni sipaju iznad glava. Sve u svemu – i vrućine rade za komarce, iako se Beograđani raduju najavljenom zaprašivanju i očekuju da će koliko za dan-dva povratiti miran san. I bez problema šetati pored reka i po šumama, ne boreći se sa dosadnim krvopijama, piše u Politici.

"Osnovno u opredeljenju uspešnog, racionalnog i ekološki prihvatljivog suzbijanja komaraca jeste suzbijanje larvi u njihovim izvorištima", kaže profesor dr Marija Zgomba sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, iz Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entimologiju.

Svetska čuda prirode

U utorak je dan „D“, jer će u 14.07 biti poznato da li je Đavolja varoš postala jedan od finalista izbora za Sedam svetskih čuda prirode, objavljuju Novosti. Organizator izbora, švajcarski altruista Bernard Veber pročitaće u Cirihu imena 28 finalista koji će se takmičiti da uđu na listu „sedam veličanstvenih“.U protekle dve nedelje panel eksperata, koje predvodi profesor dr Federiko Major, bivši generalni direktor UNESKO, sa još šest eksperata, odlučiće među 77 kandidata sa užeg spiska ko su finalisti.

Trenutno, u grupi Kamenih formacija naš najopasniji protivkandidat je Veliki kanjon reke Kolorado u Americi. Glavni protivkandidat Kapadokija nije ušla na užu listu. Zanimljivo je da su sve bivše republike SFRJ imale kandidate ali nisu imali dobru podršku. Najgore su prošle Plitvice koje nisu ni imale zvaničnu podršku Hrvatske, a najbolje Ohrid, koji je podržala čitava Albanija i njena dijaspora.

Saobraćajac i dalje u komi

Saobraćajni policajac Branko Simić (41), koga je u noći između subote i nedelje u Obrenovcu automobilom udario pijani vozač Vuko Š. (48), i dalje je u komi i životno ugrožen, objavljuju Blic i Novosti.

Doživotna robija za zločine u Višegradu

Haški optuženik Milan Lukić osuđen na doživotnu kaznu zatvora, zbog zločina počinjenih tokom rata u BiH od 1992. do 1994. godine, dok je njegovom rođaku Sredoju Lukiću izrečena kazna od 30 godina zatvora, javljaju Novosti. Haški tribunal osudio je Milana Lukića, vođu paravojne formacije „Beli orlovi“ zbog zločina nad muslimanima koje je počinio u Višegradu, između 1992. i 1994. Milan Lukić je, kako je zaključilo veće Patrika Robinsona, ubio najmanje 132 civila.

Milan Lukić (42) je osuđen za spaljivanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992. godine, i za ubistva 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica, piše u Presu. Sredoje Lukić (48) je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje spaljivanja 59 civila u višegradskoj Pionirskoj ulici, 14. juna 1992. godine, i ubistava na obali Drine i mučenja u Uzamnici.

I Danas i Borba donose ovu vest na naslovnim stranama.

Partizan favorit

Fudbaleri Partizana večeras (20.45) otvaraju novu sezonu u Humskoj revanš utakmicom protiv velškog šampiona Rila u okviru 2. kola kvalifikacija za Ligu šampiona, piše u Blicu. Prvi susret pre nedelju dana crno-beli su u gostima rutinski rešili u svoju korist 4:0, a sličan scenario očekuje se i danas kada će na stadionu na Topčiderskom brdu istrčati amateri iz gradića Rila.

Vaterpolisti Srbije poraženi

Vaterpolisti Srbije na startu Svetskog prvenstva u Rimu izgubili od Španije sa 11:9. Očajna igra u poslednjoj četvrtini. Srbi u sredu (13.30) u drugom kolu igraju sa Kazahstanom, javljaju Novosti.