POČINJE SEZONA LOVA NA SRPSKE VOZAČE

U Saobraćajnoj policiji navode da će velika većina pravila koja propisuje novi zakon - poput obaveznog ograničenja brzine, vezivanja pojasa, prolaska kroz crveno svetlo, povišene količine alkohola u krvi - sankcionisati bez izuzetka. Nedostatak kompletne obavezne opreme će se, po svoj prilici, tolerisati samo prvi put. Privrednici su, blago rečeno, uspaničeni zbog naglog pada vrednosti domaće valute, koji je zaustavljen početkom ove nedelje. Državni vrh Srbije užurbano se konsultuje sa svim članicama EU o datumu koji bi bio najpogodniji da preda zahtev za kandidaturu

Novi zakon stupa na snagu

Policija od danas počinje primenu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, koji će vozačima uvesti mnogo stroža pravila i kazne nego do sada! Dragan Jovanović iz odeljenja za bezbednost u saobraćaju Ministarstva infrastrukture kaže za Press da će se novčane kazne za vozače kretati do 30.000 dinara, a za veliki broj prekršaja predviđene su i kazne do dva meseca zatvora. Jovanović pored pojačane provere vozača najavljuje i uvođenje video-nadzora nad policijom. Novim zakonom su predviđene znatno veće kazne za prekršaje, pa će, na primer, vozač koji prekorači dozvoljenu brzinu za više od 70 km/h automatski dobiti zatvorsku kaznu od najmanje 15 dana! Ista kazna je zaprećena i za vožnju bez vozačke dozvole. Zakonom se uvodi i termin „nasilnička vožnja", pa će se trkanje na ulicama, propinjanje motora na zadnji točak ili zaletanje na pešake kažnjavati sa dva meseca zatvora i oduzimanjem dozvole na najmanje devet meseci! Ovo su samo neke od najtežih kazni koje će ubuduće važiti za teške prekršaje u vožnji.

foto Blic

Saobraćajna policija u Srbiji spremno dočekuje sutrašnji dan kada počinje primena Zakona o bezbednosti saobraćaja. Svaki policajac imaće kod sebe novi zapisnik o saobraćajnom prekršaju, kao i skraćenu verziju novog zakona, koju će moći da konsultuje u vezi sa novim odredbama i kaznama koje on propisuje. Policija, navode sagovornici Blica, neće praštati prekršaje učesnicima u saobraćaju, tako da se vozači i pešaci ne mogu nadati grejs periodu u kome će moći da nastave da krše propise i prođu nekažnjeno.

Nestabilan dinar ruši privredu

Privrednici su, blago rečeno, uspaničeni zbog naglog pada vrednosti domaće valute, koji je zaustavljen početkom ove nedelje. Poučeni iskustvom s kraja prošle godine, kada se dinar srozao za 20 odsto, ovaj put reagovali su s prvim naznakama njegovog slabljenja, ukazujući da je simptomatično da se ista stvar dešava krajem godine, piše u Blicu. Podsećajući da je krajem prošle godine kada je kurs pao za dvadesetak odsto, to upravo značilo smanjenje profita za taj procenat, a za mnoga preduzeća i gubitak zbog negativnih kursnih razlika, Dragoljub Vukadinović, predsednik „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, upozorava: - Sada, pred kraj godine, ponovo nam se dešava pomeranje evra, doduše ne tako veliko, sa oko 93 na oko 96 dinara. Normalno je da su u panici i proizvođači i trgovci. Kreatori ekonomske politike moraju da znaju da je to neodrživo, zato i očekujem da ovu godinu završimo sa kursom od 93-94 dinara, kako nam se ne bi ponovile gubici zbog negativnih kursnih razlika - kaže Vukadinović.

U odbranu dinara juče su stala gotovo sva udruženja i organizacije privrednika. Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, na tri adrese juče je poslao pismo identičnog sadržaja. Zbog straha da dinar ponovo ne doživi prošlogodišnju sudbinu, prvi čovek te asocijacije zatražio je hitan sastanak premijera Mirka Cvetkovića, guvernera Radovana Jelašića i ministra Mlađana Dinkića u narednih sedam dana sa biznismenima. Samo dan nakon što su članovi kluba „Privrednik” javno saopštili da su ljuti na Radovana Jelašića, na listu nezadovoljnih privrednika upisali su se i članovi privrednih komora, ali i strani investitori i druge poslovne organizacije, prenosi Politika

Slično smatraju i mnogi ekonomisti, koji ističu da slabiji dinar odgovara Srbiji jer će novac građana vredeti manje pa će moći da kupuju manje robe iz uvoza, ali pitanje je koliku utehu takva makroekonomska razmatranja mogu da pruže građanima, kojima je ovih dana rata za kredit skočila za nekoliko stotina ili čak nekoliko hiljada dinara, bez izgleda da se isto dogodi i sa njihovom platom, piše u Danasu. Naime, još 29. septembra evro je vredeo 92,75 dinara da bi do 7. decembra za kupovinu evropske valute bilo potrebno 96,57 dinara prema zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

Domaća privreda u vreme svođenja bilansa na kraju godine neće izdržati drastično slabljenje dinara koje se događa ovih dana, kaže u intervjuu za Pres predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin. On tvrdi da je nedopustivo to što Narodna banka Srbije nije reagovala na vreme i sprečila pad vrednosti domaće valute u odnosu na evro.

Država je loš bankar

O osnivanju srpske razvojne banke, po modelu vojvođanske Metals banke, mišljenja su oprečna. Vlada Srbije i Narodna banka nisu u međuvremenu promenile zauzeti stav - da je država loš bankar i da banke ne mogu biti njeno vlasništvo. S druge strane, ekonomisti misle da treba razmisliti o jednoj finansijskoj instituciji, koja bi objedinila sve postojeće koje finansiraju privredu i mnoge razvojne projekte, piše u Novostima. Vojvodina je odlučila da, pored Fonda za razvoj i Garantnog fonda, kao i Fonda za kapitalna ulaganja, ipak, osnuje i razvojnu banku i izabrala Metals banku, koja je početkom ove godine upala u problem sa likvidnošću. Pokrajina je „iskeširala“ 3,5 milijardi privatizacionih dinara i formalno postala većinski vlasnik sa 61,9 odsto kapitala u ovoj banci. NBS je procenila da su se posle toga stekli uslovi za prestanak prinudne uprave. Kako je rekao Jovica Đukić, pokrajinski sekretar za finansije, biće to komercijalna banka sa jakim razvojnim aspektom, koja će raditi na celoj teritoriji Srbije.

Ivica Dačić na Kineskom zidu tokom zvanične posete Kini

Nove tablice za šest meseci

Zavod za izradu novčanica i kovanog novca (ZIN) u Topčideru počeo je probnu proizvodnju novih registarskih tablica po evropskim standardima. Nove tablice će na levoj polovini imati plavo polje sa slovnom oznakom države „SRB”, a registarski broj putničkih vozila činiće dvoslovno latinično obeležje područja, tri cifre i još dva slova. Razdvajaće ih grb Srbije sa četiri ocila ispod kog se nalazi ćirilična oznaka područja, a umesto dosadašnjeg formata od 420 puta 120 milimetara, nove oznake za putničke automobile proizvodiće se u dimenzijama 520 puta 110 milimetara, donosi Politika. Pravni uslovi za proizvodnju novih registarskih oznaka ispuniće se primenom novog zakona o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS). Očekuje se da posle toga MUP izda nalog za zamenu registarskih tablica za motorna i priključna vozila. To će biti regulisano pravilnikom o registraciji, a novina je da će tablice raditi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Narodne banke Srbije. Nezvanično, nove tablice bi, kako se očekuje, trebalo da se nađu na branicima srpskih četvorotočkaša za otprilike šest meseci.

Vakcine čekaju nalog

Pošto kompanija “Novartis” nije ispunila obavezu o isporuci 500.000 doza vakcine, Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) uputio je juče dopis Ministarstvu zdravlja da se izjasni da li uopšte ima smisla kupovati vakcinu, kaže za Blic Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
- Pitali smo Ministarstvo zdravlja da se izjasni da li kašnjenje isporuke vakcine utiče na blagovremenu vakcinaciju stanovništva i da li onda ima smisla kupovati vakcinu ili imamo vremena – objašnjava Vukajlovićeva.
Inače, kompanija “Novartis” je prema ugovoru koji je potpisan 13. novembra sa RZZO, bila dužna da najduže u roku od 25 dana isporuči prvu količinu od 500.000 doza. Taj rok je istekao 8. decembra.

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" čeka nalog da bi počeo distribuciju vakcine protiv novog gripa. Hladnjače "Torlaka", sa opremom za monitoring, voziće cepivo do 22 regionalna zavoda za javno zdravlje. Doze će biti u karantinu sve dok Agencija za lekove ne izda sertifikat o kvalitetu efikasnosti i bezbednosti, a odmah posle toga moći će da počne vakcinacija prema planu Instituta za javno zdravlje "Batut".
- Sve vakcine će biti upakovane za krajnje korisnike, domove zdravlja, a mi ćemo raditi distribuciju do 22 zavoda za javno zdravlje u Srbiji - rekao je u sredu za Novosti direktor "Torlaka" Ranko Dakić. - One se nalaze u kutijama, s natpisom za koju su ustanovu, uz uputstvo da se ne otvaraju do dobijanja sertifikata od Agencije za lekove.
Tokom prevoza, u potpunosti će se poštovati "hladni lanac".

Radna grupa Ministarstva zdravlja za pandemiju novog gripa, mogla bi već narednih dana da predloži i nove mere protiv pandemije, saznaje Danas. Kao jedna od mogućnosti nezvanično se pominje i novi školski raspust - od 14. do 21. decembra, kako bi se „presekao“ veći epidemijski talas. Ista mera nedavno je imala efekta, a sa tim zaključcima će biti upoznati i ministri zdravlja i prosvete - Tomica Milosavljević i Žarko Obradović.

Podrška za Srbiju

Državni vrh Srbije užurbano se konsultuje sa svim članicama EU o datumu koji bi bio najpogodniji da preda zahtev za kandidaturu. Važna vest za odluku biće podrška Nemačke da se to učini pre kraja godine. Kako Blic saznaje iz dobro obaveštenih diplomatskih izvora u Berlinu, Nemačka će podržati Beograd u toj nameri i ohrabriti Srbiju da kandidaturu preda pre 25. decembra, kada je katolički Božić i počinju praznici. Odluka je doneta nakon intenzivnih međuresornih konsultacija u nemačkoj vladi koje su počele pre tri dana. Posle saveta da se ne okleva sa podnošenjem kandidature pre kraja godine koji je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić dobio od svog kolege Dejvida Milibanda u Londonu, nemačka podrška će biti jedna od važnijih kada državni vrh Srbije bude konačno odlučivao o datumu. S obzirom na to da u Savetu ministara EU još nema pune saglasnosti koja je potrebna da bi se kandidatura prihvatila, Beograd još nije doneo definitivnu odluku.

Međunarodni sud pravde u Hagu

Najzad prave izjave

Pozdravljam najnovije izjave predsednika Borisa Tadića i potpredsednika Vlade Božidara Đelića da Srbija neće podnositi kandidaturu za članstvo u EU sve dok ne bude sigurna da će dobiti pozitivan odgovor iz Brisela. Do pre nedelju dana, koraci koje su najavljivali visoki srpski zvaničnici nisu bili u skladu sa realnim sledom događaja, niti uz konsultacije s njihovim relevantnim partnerima u Briselu. Đelić je prekjuče rekao, i dobio odobravanje u Briselu za tu svoju izjavu, da će Srbija pokušavati to da uradi što je moguće ranije, ali da će se o konkretnom datumu govoriti kada za to budu stvoreni uslovi. To je prava poruka, koja je unutar EU shvaćena kao dokaz zrelosti Srbije. Srpski zvaničnici su sada, konačno, javno izneli stav da će odluku o tome kada će predati kandidaturu usaglasiti sa svim relevantnim institucijama EU. Mislim da je veoma dobro i to da je i Beogradu sada jasno da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma traži neko vreme za ostvarivanje. Odmrzavanje PTS nije samo izjava za javnost, već nešto što treba sprovesti u delo - ističe u razgovoru za Danas Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Bespovratna sredstva za Koridor 10

Evropska unija donela je danas u Briselu odluku o finansiranju infrastrukturnih projekata na zapadnom Balkanu sa 140 miliona evra bespovratnih sredstava. Od prvih 26 miliona evra, Srbija je dobila 8,5 miliona, a prema rečima potpredsednika srpske vlade Božidara Đelića, ova suma biće, pre svega, iskorišćena za izradu studije za izgradnju Koridora 10, saznaje Poltika. Takođe, predviđena je dodatna suma od 2,2 milijarde evra nekomercijalnih zajmova za države regiona. Finansiranje projekata ozvaničeno je potpisivanjem Investicionog okvira za zapadni Balkan. 
- Srbiji je danas pripala čast da predstavlja ceo region u okviru diskusije o budućnosti ekonomije i finansija zapadnog Balkana. U ime regiona, izašao sam sa tri konkretne inicijative. Prvo, da bude formiran balkanski tehnološki fond od 100 miliona evra, kojim će biti finansirana mala i srednja preduzeća u domenu tehnologije, zatim da osnujemo jedno veliko međunarodno preduzeće za izgradnju železničkog koridora 10 i, najzad, da novcem iz evropskog budžeta podržimo ključne strukturne reforme, pre svega u domenu prosvete, zdravstva i penzione i socijalne politike - objasnio je Đelić.

Dinkić: Radnici su u pravu

Potpredsedik Vlade Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić izjavio je danas, posle razgovora sa delegacijom radnika firme „1. maj” iz Lapova, da su radnički zahtevi opravdani, ali da država u njihovom slučaju ništa ne može da uradi. „Nisam došao da dajem lažna obećanja već da im kažem ovo što je realno da se uradi. Država ne može da plaća dugove privatnih poslodavaca, ali može da se postara da zakon podjednako važi za sve”, rekao je on novinarima posle pregovora sa štrajkačima koji od ponedeljka blokiraju prugu Beograd - Niš. Dinkić se zapitao zašto neke njegove kolege ministri, koji se busaju u prsa da neće dozvoliti tajkunima da rade to što rade, sada nešto ne preduzmu, prenosi Politika. Ministar je obelodanio da je vlasnik lapovačke građevinske firme izvesni Miša Omega (Miomir Joksimović) koji je veoma bogat čovek, poseduje nekoliko firmi, a u jednoj od tih firmi partner mu je i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. Potpredsednik Vlade Srbije obećao je da će sutra pozvati Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj u Londonu i obavestiti ih koga imaju za partnera - čoveka koji mesecima nije plaćao radnicima zarade.

Protest aktivista Grinpisa (Greenpeace) ispred rimskog
Koloseuma (Colosseum) tokom konferencije UN
o klimatskim promenama u Kopenhagenu

Beograd među najzagađenijim gradovima

U Beogradu nijedan poslovan čovek ne može da zamisli radni dan bez vožnje automobilom, dok je u Kopenhagenu menadžeru jedne od vodećih evropskih kompanija najnormalnije da se svakog jutra na posao zaputi metroom. U danskoj prestonici, proglašenoj za najzeleniji grad u Evropi, skoro 70 odsto zaposlenih na posao ne odlazi automobilom, a polovina stanovništva kao glavno prevozno sredstvo koristi bicikl. Saobraćajne gužve tamo gotovo da ne postoje, a zagađenje izduvnim gasovima je svedeno na minimum, piše Politika. Nasuprot tome Beograd se zbog nedovoljne promocije „zelenih” mera u prevozu i malog učinka na smanjenju saobraćajnih gužvi nalazi na samom dnu lestvice evropskih gradova kada je reč o efikasnosti transporta i njegovog doprinosa zaštiti životne sredine. Ovo je pokazalo najnovije izdanje Indeksa zelenih gradova, kojim je obuhvaćeno 30 evropskih prestonica, promovisano u Kopenhagenu u trenutku kada u njemu članice Ujedinjenih nacija pregovaraju o načinima borbe protiv globalnog otopljavanja. Glavni grad Srbije se u tom istraživanju nalazi na začelju liste, na 27. mestu, dok je prvi na listi studije, koju je sačinio Ekonomist intelidžens junit iz Londona u saradnji sa Simensom, Kopenhagen.

Pregrevanje preti ne samo planeti Zemlji, već i najvećem ikad organizovanom međunarodnom skupu o klimatskim promenama. Atmosfera među 192 učesnika samita, koji u Kopenhagenu traje do 18. decembra, već na samom početku je uzavrela kada su “procureli” dokazi o manipulacijama podacima o klimatskim promenama, donose Novosti. Prašina se još nije slegla, kada je temperaturu ponovo podiglo “curenje” teksta danske vlade u kojem se otkriva da bogate zemlje pokušavaju da izbegnu sopstvenu odgovornost za globalno zagrevanje. I Kopenhagen je “uzavreo”. Najpre su u javnost procurele elektronske poruke - pojedine stare i po 13 godina - koje su razmenjivali naučnici Odeljenja za istraživanje klimatskih promena britanskog univerziteta Ist Anglija, inače ključnom konsultantu UN. U porukama se, kako je preneto, razmatra mogućnost manipulisanja podacima, kako bi se učvrstili argumenti da su klimatske promene rezultat delanja ljudi. Optužbe su podstakle naučnike da se ponovo zamisle nad valjanošću teorije o klimatskim promenama, dajući za pravo pristalicama “ekoloških teorija zavere”.

Džoni Dep na konferenciji za novinare u Tokiju povodom promocije filma "Public Enemies"

Moskva gradi metro u Beogradu

Moskovljani su veoma zainteresovani za izgradnju metroa u Beogradu naglašeno je u sredu na sastanku ministra u vladi Moskve, Mihaila Višegordceva i Slobodana Milosavljevića, srpskog ministra trgovine. Firme iz ruske prestonice, kako je rečeno, trebalo bi da rade na trasi metroa, dugoj 14 kilometara, na kojoj će prvo biti puštena u rad deonica od sedam kilometara, saznaju Novosti. Za troškove izrade projekta biće izdvojeno 30 miliona dolara iz ruskog kredita, odnosno dva do četiri odsto ukupne vrednosti metroa.
- Ruske firme učestvovaće na tenderu Beograda za nabavku trolejbusa - najavio je Višegordcev. - Naše firme su spremne da isporuče modernizovane niskopodne verzije vozila kakva se već nalaze na ulicama Beograda. Sa druge strane, tržište Moskve je veoma zainteresovano za poljoprivredno-prehrambene proizvode iz Srbije. Moskovljani dnevno potroše 40.000 tona hrane, pa je sa Ministarstvom trgovine dogovoreno da objedini ponudu srpskih proizvođača. Ministar Milosavljević istakao je da su nastavljeni razgovori o izgradnji srpskog tržnog centra u Moskvi i moskovskog u Beogradu. Međutim, umesto dosadašnjeg predloga o zameni zemljišta, odlučeno je da se zemljište, ipak, kupi.

Zemlja malina, uvozi maline

Iako je Srbija vodeći proizvođač maline u Evropi i izvozi 95 odsto svog roda, preduzeća iz naše zemlje u prvih devet meseci 2009. godine uvezla su čak 415.751 kilogram ovog voća. Za 178.212 kilograma „rolenda” (prve klase) prodavcima iz Čilea, Bugarske, Francuske, Crne gore, Surinama i Turske plaćeno je 748.899 američkih dolara, dok je 170.545 kilograma „originala” uvezeno iz BiH i Poljske po ceni od 438.337 dolara. Za svih 415,7 tona dato je 1.353.913 dolara. Ovo su podaci kojima raspolaže Institut za voćarstvo u Čačku, posednik najvećeg rasadnika izdanaka maline na Starom kontinentu.– Srpska malina je po kvalitetu bez premca u svetu i uvezene količine, a velike su, sigurno nisu namenjene domaćim potrošačima. Pretpostavljam da je reč o reeksportu ili, kada je reč o grizu, preradi u našim fabrikama – kaže za Politiku Aleksandar Leposavić, istraživač iz ove čačanske naučne ustanove.

Sokovi bez voća

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine je u saradnji sa SP laboratorijom iz Bečeja analiziralo 55 uzoraka voćnih sokova od osam proizvođača sa našeg tržišta i došlo do rezultata da trećina uzoraka ne odgovara pravilnicima o kvalitetu, saznaje Politika. Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede će krenuti u kontrolu svih proizvođača čiji sokovi ne odgovaraju pravilnicima ili su nepravilno deklarisani, a Nacionalna organizacija potrošača Srbije će tražiti povlačenje sokova sa tržišta. Srbija je donela novi zakon o bezbednosti hrane, a upravo ovaj propis obavezuje proizvođače da oni odgovaraju za kvalitet i bezbednost proizvoda koje plasiraju na tržište. Ovako detaljnu analizu u Ministarstvu poljoprivrede ocenjuju kao alarm svim proizvođačima u Srbiji koji bi trebalo da shvate da će morati da prihvate nova pravila u poslovanju u kojima bi interes potrošača trebalo da bude iznad svega. Koliko voća, zapravo, ima u sokovima i da li su deklaracije koje ističu proizvođači tačne – čitajte danas u našem dodatku „Potrošač”.

Milosavljević podneo ostavku

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević podneo je juče ostavku, ali na mesto predsednika gradskog odbora G17 Plus! Mada se isprva prestonicom pronela vest da je Milosavljević napustio portfelj javnog zdravlja, stranački prvaci G17 Plus potvrdili su za Press da je reč samo o unutarstranačkom kadrovskom pregrupisanju Milosavljevića, koji je ostao na funkciji potpredsednika G17 Plus, na mestu predsednika gradskog odbora zamenio je dosadašnji predsednik IO GO G17 Plus Miroslav Čučković. Predsednik G17 Plus Mlađan Dinkić potvrdio je sinoć za Press da je Tomica Milosavljević podneo ostavku. On, međutim, dodaje da je njegova ostavka "dogovorena mnogo ranije".

Protest građana Skoplja zbog blokade Makedonije u pregovorima o evrointegracijama od strane susedne Grčke

Obeštećenje indijancima

Vlada SAD objavila je u utorak da će u vidu obeštećenja Indijancima isplatiti 3,4 milijarde dolara, izvestili su vodeći svetski mediji. Ovim potezom, konačno bi bila „stavljena tačka“ na dugotrajni sudski spor koji su protiv američkog ministarstva unutrašnjih poslova krajem prošlog veka povela indijanska plemena, saznaje Politika. Sporazum je kao „značajan korak napred ka iskrenom pomirenju“ pohvalio i predsednik Barak Obama, koji je od Kongresa zatražio da „što je pre moguće“ ispravi „dugotrajnu nepravdu“ nanetu autohtonom stanovništvu (odluku o isplati moraju da potvrde još Kongres i federalni sudija – prim. aut.). Pre tačno trinaest godina više stotina hiljada američkih Indijanaca pokrenulo je proces, sada poznat kao „Kobel protiv Salazara”, protiv ministarstva unutrašnjih poslova (u okviru kojeg deluje biro za indijanska pitanja). U sporu, koji se smatra jednom od najvećih i najsloženijih grupnih parnica ikada pokrenutih protiv SAD, oni su optužili ministarstvo za „loše postupanje sa više milijardi dolara prihoda dobijenih tokom eksploatacije zemlje indijanskih plemena i njenih bogatih resursa“.

Antiću novi ugovor

Jučerašnjim susretom predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Tomislava Karadžića i advokata selektora Radomira Antića Miodraga Ražnatovića utanačeni su gotovo svi detalji novog ugovora po kome će državni tim imati istog kormilara do Evropskog prvenstva 2012. godine. Po starom ugovoru Antić je primao 30.000 evra mesečno, a imajući u vidu koliko je velik njegov doprinos u plasmanu reprezentacije na 19. svetski šampionat u Južnoafričkoj Republici dogodine, ne bi trebalo da čudi ako mu nova plata bude i trostruko veća. Novi ugovor trebalo bi da bude potpisan danas ili sutra. Najverovatnije u Beogradu, mada postoji predlog da se to uradi na „terenu” predsednika FSS Tomislava Karadžića, u Subotici, saznaje Politika. Ostalo je da se definišu neki sitniji detalji, pošto Antić želi da u novom ugovoru bude sve jasno, pa tako i koliku bi premiju imao za uspeh u JAR, ali i za plasman na „Evro 2012”.

Neonacisti promenili naziv organizacije

Pristalice neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“, koja se preregistrovala u udruženje građana pod nazivom „Novi srpski program“, najavile su za petak okupljanje u centru Novu Sadu. Državno tužilaštvo je podnelo Ustavnom sudu zahtev za zabranu „Nacionalnog stroja“ još oktobra 2008, ali o tome još nije doneta odluka. Prema saznanjima Blica, za generalnog sekretara „Novog srpskog programa“ imenovan je Goran Davidović (34), koji je bio jedan od predvodnika „Nacionalnog stroja“. Davidović se nalazi u Trstu i čeka ekstradiciju zbog presude za upad na fakultet u Novom Sadu. Inače, ova grupa je preko svog sajta najavila protest „protiv separatizma“ pod parolom „Srbine, budi tamo“ i pozvala pristalice da se okupe 11. decembra u 16 časova u centru Novog Sada. Nova neonacistička organizacija osnovana je 24. maja ove godine u Novom Sadu, gde joj je i sedište. U novosadskoj policiji istakli su da nemaju nijednu prijavu javnog okupljanja za petak.

Zbog ljubavi u smrt

Stravična tragedija potresla je Sopot. Beživotna tela mladića i devojke, za koje se sumnja da su Dejan Obradović (30) iz Đurinaca i Milena Avramović (19) iz Mladenovca, pronađena su u sredu oko 10 časova u Guberevačkoj šumi na putu Babe - Guncate, piše u Novostima. Tela je pronašao šumar, posle potrage koju je organizovao otac mladića. Prema prvoj policijskoj pretpostavci, Dejan je najpre ubio devojku, a zatim hicem iz pištolja presudio i sebi. Zločin se najverovatnije dogodio 3. decembra kada su dvoje mladih poslednji put i viđeni. Navodno, uzrok ove nesreće su ljubavni problemi. Sumnja se da su Obradović i Avramovićeva prošlog četvrtka došli "reno kliom" do nekadašnjeg rudnika u selu Guberevac. Momak je pored puta parkirao vozilo, a zatim se sa devojkom popeo na brdo i zašao duboko u obližnju šumu. U početku niko nije primetio da se u šumi dogodio zločin, jer je reč o teško pristupačnom terenu, a putem koji vodi od sela Babe ka naselju Guncate prolazi mali broj automobila. Ipak, proteklog vikenda, jedan od prolaznika je prijavio da je pored kolovoza već nekoliko dana parkiran "reno klio". Vozilo je provereneo, ali utvrđeno je da nije ukradeno. O pronalasku automobila, obavešten je i Dejanov otac Dragoslav Obradović. Videvši da mu već danima nema sina, on je šumare zamolio da pretraže okolni teren.