ORGANSKA HRANA IZ SRBIJE

Da li je proizvodnja organske hrane šansa za srpske poljoprivrednike. Kod nas važi pravilo: oni koji nešto znaju, uopšte se ne pitaju. Nigde na Balkanu manjine ne žive toliko dobro kao u Srbiji.

Marijana Pokrajac izabrana je za Mis Crne Gore

Organska hrana

Ukupna tražnja za organskim voćem na beogradskom tržištu prošle godine bila je veća od ponude, u Evropi i SAD proizvodnja nikako ne podmiruje potrebe kupaca. Da li je to signal našim mladim poljoprivrednicima da intenziviraju proizvodnju organske hrane?

Od kada organska hrana domaćih poljoprivrednika sve lakše pronalazi put do potrošača, uveravanja stručnjaka da su takvi proizvodi kvalitetniji od onih koje inače kupujemo postala su sve glasnija. I dok evropsko tržište vapi za organskom hranom, postavlja se pitanje koliko je prosečan srpski potrošač uopšte informisan o njenim osnovnim karakteristikama. Znanje naših sugrađana o organskoj hrani završava se, pokazuje istraživanje Politike, uglavnom na definiciji da su to zdrave namirnice proizvedene bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija. Stručnjaci, međutim, ističu da proizvođači moraju da ispune i niz drugih uslova u uzgajanju kako bi neka hrana mogla da ponese epitet zdrave, organske. Da li proizvođač ispunjava sve uslove procenjuje ovlašćena sertifikaciona organizacija, na osnovu čijeg izveštaja se izdaje odobrenje.

I dok se pogrešno veruje da su organski plodovi 100 posto prirodni, ne tako krupni i primamljivog izgleda kao oni koji se tretiraju hemikalijama, to zapravo uopšte nije tačno. Postoji poduža lista preparata koji mogu da se upotrebljavaju, a koji, tvrde upućeni, ipak ne narušavaju prirodne karakteristike.

"Kod nas, pa i u inostranstvu, još preovlađuje konvencionalna poljoprivreda. Tako će biti još dugo, a i zakonodavstvo za ovu oblast je tek formirano. Ali to ne znači da od proizvodnje organske hrane treba odustati. Tražnja za takvim proizvodima postoji u zemljama Evropske unije, pa svakako treba ulagati u ovu oblast poljoprivrede To će svakako biti izvozna šansa Srbije, ali tek za otprilike pet godina", kaže Milan Prostran, iz Privredne komore Srbije.

Rast površina pod organskom proizvodnjom najveći je u Severnoj Americi i Evropi. U odnosu na 2004. godinu porast ovih površina na oba kontinenta je za po pola miliona hektara, što je rast od gotovo 30 procenata.

Nuklerna energija

Bila je đak generacije Šabačke gimnazije, diplomirala s prosekom preko devet i magistrirala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, osam godina radila u Nuklearnom institutu „Vinča”, a doktorske studije odvele su je u SAD. Od 1992. godine profesor je na čuvenom Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, gde je 1. jula 2005. godine preuzela dužnost dekana Fakulteta za nuklearnu tehniku, kao prva žena dekan na jednom fakultetu za nuklearnu tehniku u SAD. Od 1. jula ove godine nalazi se na čelu udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u ovoj zemlji, a ima ih skoro pedeset, objavljuje Politika u uvodu razgovora sa Jasminom Vujić, predsednicom Udruženja dekana nuklearnih fakulteta SAD.

"Posle akcidenta u Černobilju kod nas je nastala paranoja, tako da je donet zakon koji je stopirao gradnju nuklearki na prostoru bivše SFRJ. Krajem godine taj zakon ističe, a u neku ruku se ne zna ni da li važi jer je u međuvremenu promenjeno toliko država. Međutim, mi smo izgubili veliki broj kadrova koji su se rasuli po svetu. Takođe, ovde se za nauku malo izdvaja, svega oko 0,3 procenta, za razliku od sveta gde je to 3 do 5 odsto. Nažalost, iako imamo vlade koje se menjaju, jedna konstanta ostaje: ministri za nauku se biraju po političkoj pripadnosti, a ne po stručnosti, pa se samim tim i ne mešaju mnogo u sopstveni posao", kaže Jasmina Vujić.

"Kod nas važi pravilo: oni koji nešto znaju, uopšte se ne pitaju! U doba Domazeta i Svilanovića, pod pritiskom Amerikanaca, sveže nuklearno gorivo, koje smo sredinom sedamdesetih platili veoma mnogo, vraćeno je Rusiji. Da su umeli da pregovaraju, mogli su da postignu sporazum da se istovremeno rešimo i radioaktivnog otpada, koji je mnogo opasniji, a „Vinči” obezbedimo finansiranje za još deset godina."

Govorite o pogubnom uticaju politike na nauku?

"Ne može da se dozvoli da nauku vode ljudi koji nisu stručni. Ne može da se dozvoli da se planira kratkoročno. Jer, ako nam ne treba nauka, zatvorimo sve institute."

Protivnik ste obrazovanja po Bolonjskoj konvenciji?

"Sistem koji je imala moja generacija bio je veoma dobar, a dokaz za to smo svi koji smo otišli u inostranstvo i uspeli. Meni niko nije tražio nostrifikaciju diplome ETF-a zato što je taj fakultet bio čuven. Žalim ovu decu jer je nivo znanja snižen do kraja. Proizvodimo generacije koje neće biti dovoljno obrazovane."

Regioni nisu etničke zajednice

"Muftija Zukorlić zatvara oči pred istinom. Nigde na Balkanu manjine ne žive toliko dobro kao u Srbiji. Samo su Romi od etničkih grupa u lošem položaju. Uskoro tačka na priču o Statutu Vojvodine", govori za Novosti Svetozar Čiplić, ministar za ljudska prava. "Nacionalni saveti manjina neće novim zakonom biti pretvoreni u političke partije, niti će biti stepenik koji će voditi stvaranju etničkih regiona", objavljuju Novosti pod naslovom "Nema cepanja Srbije".

"Veliki problem je što se u Srbiji regionalizacija i decentralizacija zaista šaroliko doživljavaju. Ponavljam, zasada se pristupa samo statističkoj, a ne političkoj i teritorijalnoj regionalizaciji, a tu je Evropa izričita: regioni moraju imati između 800.000 i dva miliona građana, i nikakve veze sa etničkim principom", smatra Čiplić.

Moć i nemoć srpskih medija na Kosmetu

Sistem informisanja na srpskom jeziku na KiM potpuno se raspao 1999. godine. – Srbi u međuvremenu pokrenuli 27 radio-stanica i šest televizija, objavljuje Politika. Srbi su izbačeni iz gradova, a sve medijske kuće nestaju ili menjaju sedište. U seoskim sredinama, uglavnom tehničko osoblje bivših radio i TV kuća počinje da otvara enklavske stanice male snage na kojima se uglavnom emituju pozdravi i čestitke. Srbi su za kratko vreme pokrenuli 27 radio-stanica i šest televizija. Međunarodnoj zajednici i Albancima imponuje ovaj broj, jer se u izveštajima to navodi kao demokratsko dostignuće Kosova. U međuvremenu, počinje deoba frekvencije male snage i svi dobijaju seoske signale, ali bez ijednog emitera na nivou pokrajine.

Uprkos velikom broju radio-stanica informisanost Srba u enklavama je na najnižem mogućem nivou, a njihova povezanost svodi se na prepričavanje glasina ili vesti o tragičnim događajima koje stižu od nacionalnih emitera iz Beograda.

Za to vreme država Srbija i RTS sve vreme plaćaju oko 300 radnika, a lokalne samouprave nastavljaju finansiranje opštinskih radio-stanica koje su prestale da postoje 1999. godine, obezbeđujući i plate za 150 „medijskih radnika” koji nisu proizveli nijednu vest u poslednjih 10 godina. Na primer, za Radio Metohiju iz Peći, koji je tada nestao, i danas se, svakog meseca, izdvaja 40 minimalnih primanja, a za Radio Goraždevac, koji je sve vreme radio u zastrašujućim uslovima, nema nijednog jedinog dinara.

Preloman trenutak za medije na Kosmetu bio je je pogrom nad Srbima 17. marta 2004. godine. Tada se pokazala moć medija na albanskom jeziku (RTK, Besa Prizren) da vode sukob i nemoć srpskih medija da izveštavaju o razornim posledicama etničkog divljanja. Nakon svega, OEBS urgentno predlaže otvaranje radio i TV stanice na srpskom koja bi pokrivala Kosovo, ali te preporuke niko ne uvažava.

Vlada neće promene

"Rešavanje problema javnih finansija Srbije zahteva krupne i sistematske promene i na prihodnoj i na rashodnoj strani budžeta. One nikad nisu popularne i ne daju rezultate preko noći. Teško je očekivati da koaliciona vlada poput naše može doći do političkog dogovora i upustiti se u ovakve promene", kaže Milica Bisić, profesorka javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), u razgovoru koji Blic objavljuje pod naslovom "Ova vlada je nesposobna za reforme".

Kako pregovarati sa MMF-om? Koje opcije ima Vlada?
"U datim uslovima ni MMF-u nije u interesu da ne nađe rešenje. Najverovatnije će se izlaz naći u kombinaciji povećanja deficita, njegovog pokrivanja delom odobrenog kredita MMF za održanje stabilnosti dinara, kozmetičkih promena i obećanja naše strane da će se u 2010. godini preduzeti sistemske promene prihoda i rashoda."

Slamka spasa ili stvarni kraj krize?

Davljenik se i za slamku hvata, pa je neočekivani izlazak iz recesije francuske i nemačke privrede po upravo objavljenim podacima za drugo tromesečje ove godine, posle godinu dana sunovrata, probudio nadu da svetska ekonomska kriza možda neće biti baš tako dugotrajna koliko se u prvi mah mislilo, piše u Novostima. Čim su, u četvrtak, objavljeni iznenađujući statistički podaci da su i francuska, i nemačka privreda, kao evropske „perjanice“, ostvarile rast od 0,3 odsto bruto proizvoda, uprkos sumornim prognozama - pojavili su se optimistički tonovi da se krizi lagano nazire kraj. Na ove vesti odmah su pozitivno reagovale berze po evropskim prestonicama, a i evro se uzdigao u odnosu na dolar.
Izlazak iz finansijske agonije, međutim, neće biti tako lak, niti posut ružama. Oprezni analitičari poručuju da posle ekonomskog infarkta ne može da se trči maraton, već da sledi vreme dugog oporavka. Da sve ipak nije tako ružičasto, pokazuju i podaci da, za razliku od francusko-nemačkog „evropskog dvomotorca“, negativan skor imaju Velika Britanija (0,8) ili, na primer, Španija - minus jedan, po upravo objavljenim podacima. Španci imaju i najveću stopu nezaposlenosti u EU, čak 18,1 odsto u odnosu na prosek evrozone od 8,9. Što se ostatka sveta tiče, u SAD je situacija kontradiktorna, kinesko privredno čudo nastavlja da pravi izuzetne rezultate, dok je ruska privreda u velikom padu, mada se polako budi.

Opasni solarijumi

Svetska zdravstvena organizacija ozbiljno je upozorila sve korisnike solarijuma – veštačko sunčanje povećava šanse za dobijanje raka kože za 75 odsto, prenosi Politika.

Ultraljubičasto zračenje koje emituju kvarcne lampe znatno je opasnije nego što se do sada pretpostavljalo, a naročito za decu i ljude mlađe od 30 godina, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a prenosi Bi-Bi-Si.

Od srede, 29. jula, svi solarijumi svrstani su u istu, prvu kategoriju rizika od izazivanja raka kao azbest ili pušenje.

Mafija kao turistička atrakcija

Španska turistička kompanija promovisala italijansko ostrvo ističući da se radi o kolevci mafije. „Sicilija srce Mediterana i kolevka Koza nostre”, slogan je španske turističke agencije sa sedištem u Madridu. Kako bi privukla strane turiste na italijansko ostrvo ova turistička agencija iskoristila je najkontroverzniji stereotip Italije, mafiju, prenosi Politika.

Kako prenosi italijanska štampa, turistički flajeri i brošure uglavnom su prosleđeni u Nemačku, dok kopije na italijanskom ne pominju kontroverznu atrakciju italijanskog ostrva. „Odmah ću narediti da se suzbije deljenje ovih brošura. Prekontrolisaćemo gde su sve podeljene”, izjavio je guverner Sicilije Rafaele Lombardo, dodavši, „iako je samo nekoliko primeraka prosleđeno u inostranstvo, ne smanjuje se težina ovog događaja koji vređa čitav jedan narod”.

Jedna od najpoznatijih italijanskih političarki Sicilijanka Rita Borselino, sestra Paola Borselina, sudije koga je mafija ubila 1992, prokomentarisala je ovim povodom: „Zaista je strašno banalizovati mafiju i svesti je na folklorni element i turističku atrakciju jedne regije".

Javnost protiv Berluskonija

Posle meseci kritika strane štampe kao i italijanskog dnevnog lista „Republika” i katolički listovi odlučili su da se izjasne o prošlomesečnim skandalima premijera Berluskonija, javlja Politika.

Osim poznatog katoličkog dnevnog lista „Avenire” i katolički nedeljnik „Familja Kristijana” uputio je oštre kritike italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju. Don Antonio Šortino, direktor ovog nedeljnika, podržao je kritike svog kolege Dina Bofa, direktora lista „Avenire”, izjavivši: „Vernici i sveštenici tražili su jasnu poziciju u odnosu na loš primer jedne javne ličnosti. Crkva mora da kaže ono što je dobro i ono što je loše zato što se moralnost ne menja u odnosu na okolnosti i ličnosti.”

Najpopularniji katolički nedeljni list najavio je da će brojevi u avgustu biti namenjeni i uzbuni zbog suzbijanja slobode informisanja koju je izazvala skorašnja Berluskonijeva izjava: „Ne možemo da dozvolimo da Italijanska radio-televizija (RAI) bude jedina televizija na svetu koja novcem svih nas napada vladu”.

Ipak Don Šortino na skorašnje napade i kritike premijera Berluskonija, upućene italijanskoj državnoj televiziji a naročito najpopularnijem dnevnom listu „Republika”, odgovara: „I mi koji smo odgovorni za komunikaciju i informisanje imamo obavezu da ne ćutimo zato što ono što se trenutno dešava jeste zaista zabrinjavajuće.

Hrvatski popisi stanovništva

Ako je suditi po rezultatima popisa stanovništva u Hrvatskoj, počev od prvog, održanog 1948. godine, pa sve do poslednjeg, 2001. godine, može se zaključiti da se Srbi u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici nisu ni rađali, objavljujePres. Štaviše, za nešto više od pola veka, ukupan broj Srba je sveden na trećinu, dok se broj Hrvata, istovremeno, uvećao za čitav milion!

Da čudo bude veće, "velikosrpska agresija" i masovno stradanje Hrvata u domovinskom ratu, doprineli su da se njihov broj tokom poslednje decenije 20. veka uveća za 240.000, dok je istovremeno iz hrvatskih popisa nestalo čak 380.000 Srba!

Iako frapantni i krajnje neočekivani, Hrvati se svojski trude da ove rezultate predstave tačnim, mada bi iole površna analiza pokazala da je reč o najobičnijoj manipulaciji i mahinaciji. Očigledno, želja je da se Srbi u Hrvatskoj i papirološki svedu na jednu trećinu u odnosu na njihov broj posle Drugog svetskog rata, odnosno da se i na taj način ostvari hrvatski demografski san još iz vremena Ante Pavelića i Nezavisne države Hrvatske.

Ključni rezultat svih posleratnih popisa u Hrvatskoj svodi se na sledeće: ukupan broj Srba i drugih pripadnika nacionalnih manjina, zabeležen popisom iz 1991. godine, identičan je onom iz 1948. godine.

Šta rade dinkićevci

Solo nastup G 17 plus na ponovljenim izborima na Voždovcu ne bi trebalo da naruši odnose u vladi, ali je prvi korak ka novom pregrupisavanju na srpskoj političkog sceni - prenose Novostima izvori iz vladajuće koalicije. Dinkićevi svoju odluku da u pomenutoj beogradskoj opštini sami uđu u “tuču” za glasove smatraju odgovorom na već ustaljeno podozrenje dela javnosti da se njihova stranka “šlepa” na račun DS i da bez savezništva sa Tadićem ne bi ni prešla cenzus.
Istovremeno, samostalni nastup G 17 plus pred Voždovčanima biće i pouzdan barometar njene trenutne snage uoči najavljene transformacije u veliku partiju regiona, koja bi uz Dinkića trebalo da okupi nekolicinu jakih lokalnih lidera. No, ovaj naoko mali manevar dinkićevaca otvara i novo poglavlje unutar Liste za evropsku Srbiju. Znači li on, zapravo, nastavak udaljavanja Tadića i Dinkića? I, može li takav potez još više da ustalasa vladu, zahvaćenu burom oko predloga zakona o informisanju?

Džet Ski (Jet Ski) takmičenje na Savi u Beogradu

Padaju cene poslovnog prostora

Budući zakupci poslovnog prostora u Beogradu imaju razlog za slavlje. Rente su pale i do 30 odsto, objavljuje Politika. Ekonomska kriza, pad prometa ali i veća ponuda modernih kancelarija i lokala uticala je na umanjenje najma. Niže cene zakupa pogodile su sve delove grada– Knez Mihailovu kao neprikosnovenu trgovinsku lokaciju, Novi Beograd –novi poslovni centar, ali i sve ostale delove prestonice.

Tržište kancelarijskog prostora najrazvijenije je i najlikvidnije, kaže Nebojša Nešovanović, savetnik iz „King strdža”. Prema istraživanju njegove kuće Beograd ima oko 500.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora.

Hleb u Srbiji

Srbi jedu najviše hleba u Evropi. Čak 109 kilograma hleba po stanovniku potroši se u proseku godišnje u Srbiji. U većini zemalja starog kontinenta pojede se 30 do maksimalno 40 kilograma za 12 meseci. Većina potrošača u Srbiji, međutim, smatra da jede nedovoljno pečen, gnjecav, odnosno hleb lošeg kvaliteta. To potvrđuju i rezultati poslednjih analiza, prema kojima je najkvalitetnijih vrsta hleba ove godine čak deset puta manje nego lane, objavljuju Novosti.
Ni usvajanje novog pravilnika o proizvodnji nije bitnije uticalo da se prodaje bolji hleb. Jer, kada bi u Srbiji inspektori zatražili doslovnu primenu propisa iz ovog pravilnika, automatski bi se zatvorilo više od polovine pekara.

Zahvalnost američkog naroda

Navršilo se 65 godina od avgusta 1944, kada je prvi transporter C-47 („dakota”) uzleteo sa improvizovanog aerodroma na Galovića brdu u selu Pranjani, odnoseći grupu savezničkih avijatičara čije su bombardere Nemci oborili nad Srbijom. Godišnjica je obeležena juče polaganjem venaca na spomenik, postavljen 2004. godine, na mestu nekadašnjeg aerodroma; učinili su to Dženifer Braš, otpravnica poslova američke ambasade u Beogradu, brigadni general Ranko Živak, komandant vazduhoplovnih snaga Srbije, kao i predstavnici opštinske vlasti i organizacija Ravnogorskog pokreta, objavljuje Politika.

Dženifer Braš i Ranko Živak u Pranjanima

"Danas slavimo više od uspomene na operaciju spasavanja avijatičara, oživljavamo sećanje na saveznike u borbi protiv fašizma. Izražavam zahvalnost američkog naroda ljudima ovog kraja i Srbije za hrabrost, patriotizam i humanizam koji su tom prilikom ispoljili. Odnosi SAD i vaše zemlje su sve bolji, veze sve čvršće, i mi smo optimisti kada je reč o budućoj poziciji Srbije u Evropi", rekla je Dženifer Braš.

Cerska bitka

Na današnji dan pre 95 godina, 16. avgusta 1914, počela je Cerska bitka koja je u konačnici, 20. avgusta, prerasla u prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu, o čemu je Politika obavestila čitaoce 21. avgusta,četvorostubačnim naslovom objavljenim na prvoj strani – „Poraz Austrijanaca na Drini”.

„U velikom svetskom ratu, u kome su ustali milioni protiv miliona, Srbija je odnela prve viteške pobede i zadala prve smrtne udare neprijateljima pravde i slobode. Ta visoka čast, koju je sudbina dodelila našem oružju, biće dostojno ocenjena u istoriji. Ti nadčovečanski napori, koje su naše armije pokazale, biće dostojno nagrađeni. Veliki narodni san ostvaruje se. Ujedinjenje Srpskog Naroda na pragu je”, pisala je uzneseno Politika, prenoseći da su „na celom frontu kod Jadra Austrijanci potučeni do noge” i da će„zarobljena austrijska muzika koncertirati već sutra prekosutra u Kragujevcu”, gde se tada nalazila srpska vlada.

Beograd zbog austrijskih napada nije imao struju, pa ni Politika nije izlazila baš u dane Cerske bitke. Otuda je s velikom radošću dočekana vest od 21. avgusta da će „od danas ’Politika’ snabdevena sopstvenom električnom instalacijom redovno izlaziti”.

Grupa Defunkt fanki bend na džez festivalu Nišvil

Tajni agenti i tajne ubice

Tajna o državnim ubicama Srbije samo je jedna od sakrivenih istorijskih činjenica u arhivima DB, piše u Novostima. Jeste BIA od 2004. do danas Arhivu Srbije predala 64.000 tajnih dosijea, ali još nije učinila dostupnim dokumentaciju o svojim tajnim operacijama. Kako tvrdi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, veliki broj ličnih dosijea od 1945. do danas nestao je iz arhiva tajne službe. Tako da se ni danas ne zna da li su saradnici tajne policije zaista bili Ljubomir Magaš, Andrija Lakonić, Đorđe Božović, Željko Ražnatović i drugi momci sa asfalta, ali i bivši premijer Milan Stojadinović i bivši patrijarh German.
"Mi naučnici nemamo uvid u ono što je i dalje u depoima BIA, SID, KOS, VBA, SPC i drugim državnim tajnim arhivima. Ne znamo šta oni skrivaju, jer nam ih državne institucije ne otvaraju za naučna istraživanja. Kada sam, na primer, od BIA tražio dokumenta o patrijarhu Germanu, odgovoreno mi je da ne mogu da budu dostupna u interesu državne bezbednosti. Kada sam u SPC tražio dokumenta o patrijarhu Varnavi, rečeno mi je: „Dobio si, a nisi dobio“. Crkva mi je o Varnavi dala jedan nevažan dokument, kako ne bih rekao da je odbila moj zahtev", priča nam istoričar Veljko Đurić, ekspert za istraživanje odnosa tajne policije i SPC. Đurić svedoči da BIA čuva tajnu o teroru tajne policije nad sveštenstvom SPC, a sama Crkva skriva dokumenta o stvaranju Jugoslovenske pravoslavne crkve, o tajnim pregovorima sa Vatikanom i o patrijarsima i vladikama koji su radili za državnu bezbednost.

I dalje nema groba generala Draže Mihailovića

Supruga predsednika SPO-a Danica Drašković kaže u intervjuu za Pres da Komisija za otkrivanje mesta gde je pokopan Draža Mihailović, ni posle četiri meseca nije otkrila njegov grob, jer postoje velike opstrukcije službi bezbednosti, ali i nekih članova Komisije.

"Nadam se da će se mesto ubistva ipak otkriti u naredna dva meseca, kada se okončaju istražne radnje i saslušaju svi svedoci, ako do tada mnogi ne umru na čudan način, kao što se to desilo jednom od njih, koji je trebalo da svedoči o mestu gde je Milan Nedić sahranjen. Na dan kada je trebalo da da iskaz, umro je", kaže Danica Drašković za Pres.

"Službe se plaše i mrtvog Draže, pa sad žele da ga sahrane na Ravnoj gori. E pa, to ne može, ako Broz nije na Sutjesci, zašto bi Draža bio na Ravnoj gori", kaže Draškovićeva u intervjuu koji ovaj tabloid objavljuje pod naslovom "Dražu Mihailovića treba sahraniti u Beogradu!"

Ćutanje kao odgovor

Rukovodstvo Elektroprivrede Srbije, među kojima ima članova DS-a, DSS-a i SPS-a, ne želi da saopšti od kojih privatnih firmi je unajmljena mehanizacija za rad u Rudarskom basenu „Kolubara“, kao i koja preduzeća preprodaju ugalj iz ovog površinskog rudnika. Direktori ćute iako je zvanično saopšteno da je potrošeno više milijardi dinara na neopravdani zakup mehanizacije, objavljuje Blic. Ćute, iako je saopšteno da nije bilo tendera ni za izbor firmi koje će pozajmiti mehanizaciju „Kolubari“, ni za izbor preduzeća koja će građanima preprodavati ugalj.

Potera za nadrilekarima?

Posle hapšenja nadrilekara Nenada Rosa, osumnjičenog da je prevario na stotine teško obolelih ljudi, uglavnom od raznih vrsta tumora, policija je rešila da konačno stane na put nadrilekarima u Srbiji, potvrđeno je Presu na više mesta u policiji.

I hapšenje Nenada Rosa je pripremano duže vremena. Sve je više takozvanih lekara koji se ne libe da svoje metode reklamiraju na televizijskim kanalima koje gleda veliki broj ljudi. Ali biće i iznenađenja u našoj istrazi, biće i hapšenja nekih lekara, koji za veliki novac nude tretmane za koje se unapred zna da ne daju nikakve rezultate, kaže anonimni izvor ovog lista iz policije.

Start trke na 100 metara na svetskom prvenstvu u atletici u Berlinu

Odbojkaši se izborili za svetsko prvenstvo

Odbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je u Kragujevcu selekciju Estonije sa 3:0 (25:15, 25:23, 25:22) i izborila učešće na Svetskom prvenstvu u Italiji naredne godine, javlja Politika.

Srpski odbojkaši su u prvom kolu turnira trećeg kruga kvalifikacija za Svetsko prvenstvo juče sa 3:1 savladali i Rumuniju, pa su večeras obezbedili osvajanje jednog od prva dva mesta na tabeli grupe.