OBUSTAVA NOVIH PRIJEMA U NATO?
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
I dok se u Londonu Evropljani i SAD spore oko načina na koji bi moglo da se izadje iz finansijske krize, nove svetske sile stupaju na medjunarodnu scenu. "Oči u oči sa Barakom Obamom biće Hu Jintao", piše La Repubblica, koja ocenjuje da će Evropljani igrati "epizodne" uloge. LA Times takodje piše o "ofanzivnoj" Kini koja vidi samit G-20 u Londonu kao "veliku priliku": "Čak i prilikom poslednjeg samita u Vašingtonu Kinezi su se držali diskretno i izjavili da je najbolji način da se doprinese izlasku iz krize - da svako gleda svoje unutrašnje stvari", piše list. The Nation ocenjuje da treba čuti glas svih zemalja u razvoju: "Zemlje u razvoju treba da budu odlučne i treba da nametnu da se rešavaju stvari koje ih se nepošredno tiču", ocenjuje ovaj dnevnik i dodaje da je Azija izašla iz svoje ekonomske krize 1998. godine sopstvenim sredstvima. The Times of India i Indian Express ističu da zemlje u razvoju koje su u usponu mogu da igraju značajnu ulogu tako što će podržati MMF. Le Potentiel govori o teškom položaju Afrike, kontinenta koji na samitu predstavlja samo Južnoafrička Republika.
Francuski ekonomski dnevnik Les Echos ocenjuje da su u Londonu na samitu G-20 šefovi država i vlada nastavili da teže "kompletno različitim ciljevima". Barak Obama je došao da zagovara obnovu ekonomije pred donekle skeptičnom Evropom. Nikola Sarkozi hoće da uvede red u kapitalističku kuću. Hu Jintao želi da Kini konačno bude priznat status jednog od ključnih planetarnih "kormilara" u planetarnim poslovima. Lista može da se nastavi sa Gordonom Braunom koji će pokušavajući da spase svetsku ekonomiju pokušati da spase i svoje mesto na čelu britanske vlade. Ili Angela Merkel koja ima opsesiju da sačuva Nemačku od hiperinflacije. Šta tako raznovrsna družina može pred ekonomskom planetarnom krizom?
The Independent komentariše na tradicionalan način: Francuska i Nemačka uputile su izazov anglosaksonskoj dominaciji. "Udruživanje jednog neiskusnog predsednika SAD, Kine u punom zamahu, Rusije prijateljskije nastrojene i francusko-nemačkog saveza predstavlja znak promena. Juče su se SAD i Velika Britanija pojavili umanjeni, Kina nešto veća i kontinentalna Evropa kao sila sa kojom treba računati", ocenjuje britanski dnevnik.
Španski Cinco Dias se osvrće na "teatralnu izjavu" francuskog predsednika Sarkozija da će napustiti samit ukoliko on ne bude dao konkretne rezultate. "Teatralni naglasak na pitanju crnih lista poreskih rajeva dvostruko je ironičan. Prvo, jer poreski rajevi nemaju veze sa krizom. Drugo, poznata je Francuska blagonaklonost prema skloništima za sve koji utajuju porez kao što je naprimer Andora ili Monako... Pošto je samo trećina birača u Francuskoj zadovoljna predsednikom Sarkozijem on bi mogao da se odluči na pompezne poteze kako bi dao utisak da je veoma značajan na svetskoj sceni. Njegova pretnja je detinjasta i skoro neodgovorna. Krajnje je vreme da francuski predsednik odraste".
Poljski konzervativni dnevnik Rzeczpospolita pita se da li počinje nova era u odnosima izmedju Rusije i SAD i komentariše susret izmedju američkog predsednika Obame i ruskog Dmitrija Medvedeva. Iako nema značaj susreta Regan-Gorbačov ipak će možda i ovaj sastanak ući u istoriju kao početak novog doba u odnosima Moskve i Vašingtona, ocenjuje poljski list. Obamina izjava "Mi smo izabrali budućnost" znači potvrdu da je hladnoratovsko vreme zauvek prošlo i da je najvažniji zadatak tandema Obama-Medvedev da se smanji arsenal strateškog oružja kroz potpisivanje novog ugovora.
Još dugo neće biti novih prijema u NATO, piše Süddeutsche Zeitung povodom prijema Hrvatske i Albanije u Atlantsku alijansu u sredu. "Naravno, niko ne može da zabrani NATO-u da prima nove članice niti zemljama koje to žele da traže prijem. Činjenica je medjutim da njihova bezbednost ne predstavlja nikakvu korist za NATO ako to u isto vreme izaziva teskobu kod Rusa suočenih sa dominacijom Zapada. NATO-u sada više nisu toliko potrebne nove članice koliko su mu potrebni dobri odnosi sa Rusijom. Zapravo NATO se uglibio u rat u Avganistanu i ako hoće da izadje bez mnogo štete, moraće da ima pomoć Rusije. Bez približavanja NATO-a Moskvi biće teško ubediti Iran da odustane od projekta svoje atomske bombe. NATO i Rusija su povezani zajedničkom željom da spreče širenje nuklearnog naoružanja na planeti. Okončavanje rata u Avganistanu važnije je nego širenje NATO-a što po sebi ne donosi nikakvu dodatnu bezbednost već, sasvim je izvesno, samo stvara probleme".
