O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA U SRBIJI

Svetske novinske agencije sinoć su prenele vesti i rezultate nakon održanog prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji. Te agencijske vesti ali i tekstove svojih novinara i dopisnika iz Beograda objavile su - istina, ne na naslovnim stranama - danas neke vodeće strane dnevne novine.

 

New York Times pod naslovom "Srbi glasali za predsednika; očekuje se drugi krug" prenosi agencijski tekst Associated Pressa. "Prozapadni kandidat i nacionalista bili su glavni takmaci u nedelju na neizvesnim predsedničkim izborima koji bi mogli da odrede da li će se ova balkanska zemlja približiti Evropskoj uniji ili se vratiti u izolaciju", piše u uvodu.

 

Predsednik Boris Tadić dobio je oko 35 procenata glasova u prvom krugu, dok je njegov glavni izazivač Tomislav Nikolić dobio 39 procenata, prema Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), koji je nezavisno brojao glasove pored zvaničnih izbornih komisija. "Možemo zaključiti da će biti drugog kruga", rekao je Zoran Lučić iz CeSID-a. "Rezultati dvojice kandidata koji su ušli u drugi krug će biti izuzetno bliski."

 

Republička izborna komisija je saopštila da je dva sata pre zatvaranja birališta glasalo 54 procenata građana s pravom glasa, što je najveća izlaznost od 2000. godine kada je Milošević izgubio vlast. Ta izlaznost je veća i u odnosu na 2004. godinu kada je Tomislav Nikolić bio ispred Borisa Tadića u prvom, ali je izgubio u drugom krugu, piše New York Times.

 

Očekivano proglašenje nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo nadvilo se kao preteća senka nad ove izbore, koji su privukli rekordan broj glasača. Srbi Kosovo smatraju svojom srednjevekovnom kolevkom, a svi učesnici predsednički izbora žestoko se protive nezavisnosti. Međutim, apsiracije kosovskih Albanaca podržava većina zemalja Evropske unije i SAD. Kosovo, čiji etnički sastav čini 90 procenata Albanaca, pod zaštitom je UN od 1999. godine kada je NATO intervenisao da bi zaustavio brutalnu represiju Slobodana Miloševića, bivšeg jugoslovenskog predsednika, nad kosovskim Albancima. Evropska unija je "pritiskala" Kosovo da odloži proglašenje nezavisnosti do drugog kruga izbora u Srbiji, 3. februara, zbog zabrinutosti da bi preuranjen potez Prištine bio adut u rukama srpskih nacionalista.

 

Pravo glasa je imalo oko 6,7 miliona ljudi, uključujući više od 100.000 na Kosovu, gde je glasanje organizovano samo u mestima s većinskim srpskim stanovništvom. Etnički Albanci bojkotuju sve izbore u Srbiji još od početka devedesetih godina prošlog veka.

 

U trci za predsednika Srbije bilo je devet kandidata, ali su samo dvojica smatrana za ozbiljne: prozapadni Tadić i njegov proruski nacionalistički izazivač Nikolić. U Srbiji je funkcija predsednika u najvećoj meri ceremonijalna. Međutim, tokom Miloševićeve autokratske vladavine devedesetih godina, kada je bukvalno vladao sam, predsedničko mesto je dobilo značaj i uticaj.

 

 

Boris Tadić, umereni političar koga podržava većina evropskih lidera, zagovornik je reformi u zapadnom stilu i integraciju u Evropsku uniju, nakon više od deset godina izolacije i ratova pod Miloševićem. "Ovi izbori odlučuju kojim će putem Srbija krenuti i kakva budućnost očekuje Srbiju i našu decu", rekao je Tadić nakon što je glasao i predvideo da će biti drugog kruga. "Veliki sam optimista po pitanju konačnog ishoda ovih izbora."

 

Tomislav Nikolić, nekadašnji saveznik Slobodana Miloševića, pokušao je da probudi nacionalni ponos Srba "igrajući na kartu" sve većih frustracija zbog američkog i evropskog podržavanja nezavisnosti Kosova. Analitičari kažu da bi Nikolićeva pobeda verovatno pokopala proevropske aspiracije Srbije, vratila zemlju u političku izolaciju i podrila izglede za dalji ekonomski razvoj.

 

Podrška Nikoliću odslikava narastajući nacionalizam u Srbiji po pitanju Kosova, ali i razočaranje Srba tempom reformi započetih posle svrgavanja Miloševića 2000. godine, završna je rečenica teksta u New York Timesu.

 

Nacionalista vodi na izborima

Financial Times odnosno dopisnik iz Beograd Nil Mekdonald piše da je Tomislav Nikolić, proruski opozicioni kandidat koji je doveo u pitanje budućnost Srbije ako se ona pridruži Evropskoj uniji, dobio većinu u prvom krugu predsedničkih izbora.

 

Posmatrači nezavisnog Centra za slobodne izbore i demokratiju izjavili su da je Nikolić osvojio 39,4 procenata glasova, odnosno četiri više od Borisa Tadića. Rezultati prvog kruga, na koji je izašlo 60,6 procenata od 6,7 miliona registrovanih birača, najavljuju veoma oštru borbu u drugom krugu 3. februara. "Politička temperatura će biti sve viša i viša tokom naredne dve nedelje", rekao je novinaru Financial Timesa izvršni direktor CeSID-a Zoran Lučić. "Biće to referendum o budućnosti Srbije".

 

Izlaznost je bila najveća od "demokratske revolucije" u oktobru 2000. godine, a Lučić očekuje da će broj izašlih birača u drugom krugu biti još veća.

 

Iako je funkcija predsednika uglavnom ceremonijalna, ističe - baš kao i drugi strani dopisnici - Mekdonald, izbori se smatraju testom spremnosti Srbije da integrisanje u EU stavi ispred pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije. U Evropskoj uniji bi trebalo da budu zabrinuti zbog činjenice da je skoro polovina srpskih glasača skeptična kada je reč o približavanju EU - posebno što većina članica podržava nezavisnost Kosova.

 

Tomislav Nikolić je izjavio da i on želi da se Srbija pridruži EU, ali pod njenim uslovima. On je optužio aktuelnog predsednika Tadića da je "lagao o kompatibilnosti tešnjih veza s EU i NATO uz istovremeno oslanjanje na ruski veto u Savetu bezbednosti UN". Boris Tadić želi da EU potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom sledeće nedelje da bi time "dobio vetar u leđa koji će ga odvesti do pobede".

 

Kosovo je ključno pitanje

Jan Trajnor, urednik londonskog Guardiana, piše da je ekstremni nacionalista dobio prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji, čime su povećani izgledi za međunarodnu izolaciju i nove sukobe na Balkanu zbog najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosova.

 

Pošto se Priština sprema da u roku od nekoliko nedelja proglasi nezavisnost Kosova, gubitak pokrajine koju srpski nacionalisti smatraju svetom teritorijom, pomoglo je Tomislavu Nikoliću iz ekstremističke Srpske radikalne stranke da s četiri procenta razlike pobedi u prvom krugu umerenog, prozapadnog aktuelnog predsednika Borisa Tadića.

 

Prema podacima s birališta i prvim objavljenim rezultatima prošle noći u Beogradu, Nikolić je dobio više od 39 procenata glasova, a Tadić 35. Bili su, piše dalje Guardian, ovo ključni izbori koji bi mogli da odrede hoće li se Srbija okrenuti istoku, u već spreman zagrljaj Rusije, ili zapadu, ka evropskim integracijama. Nijedan od njih dvojice, međutim, nije dobio dovoljan broj glasova za konačnu pobedu u prvom krugu pa će se 3. februara glasati u drugom. Ostalih sedam kandidata su eliminisani iz izborne trke. Nikolić, ekstremni nacionalista koji se kao pripadnik paramilitarnih snaga borio u ratovima devedesetih godina prošlog veka i bio u vladi pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, mogao bi da ipak da bude pobeđen pošto su preostali glasovi iz prvog kruga uglavnom bili za prozapadne demokrate.

 

 

Međutim, Nikolić može lakše da mobiliše postojeće i potencijalne glasače i za dve nedelje bi mogao da dobije izbore. Pobeda Nikolića i radikala, čijem se lideru Vojislavu Šešelju trenutno sudi u Hagu, mogla bi da u zapadnoj Evropi bude shvaćena kao katastrofa i ozbiljan udarac politici EU na Balkanu.

 

U pokušaju da poveća Tadićeve šanse, u Briselu je prošle nedelje najavljeno da će započeti razgovori o bezviznom režimu za državljane Srbije. Nekoliko zemalja EU takođe želi da potpiše predpristupni sporazum sa Beogradom pre kraja januara kako bi pomogli Tadiću da pobedi u drugom krugu. Međutim, ima i zemalja EU koje se tome odlučno protive, zahtevajući da najtraženiji haški optuženici budu uhapšeni i isporučeni u Hag kao uslov za nastavak pregovora sa EU.

 

Dejvid Miliband, britanski ministar spoljnih poslova, sastao se tokom vikenda u Sloveniji sa svojim kolegama iz Francuske, Nemačke i Italije da bi razgovarali o tome kako i kada da priznaju nezavisnost Kosova. Hašim Tači, kosovski premijer, bi ove nedelje trebalo da doputuje u Brisel da bi svoje poteze koordinirao sa EU.

 

Najveći saveznik Srbije, Vladimir Putin, bio je na Balkanu krajem prošle nedelje i tom prilikom je izjavio da bi svaka jednostrano doneta deklaracija o nezavisnost bila "nelegalna i nemoralna".

 

Ishod drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji mogao bi da zavisi i od toga kako će premijer Vojislav Koštunica savetovati svoje pristalice da glasaju. Koštunica je nacionalista, u neprestanoj borbi za vlast sa Tadićem i nepokolebljiv kada je reč o budućem statusu Kosova i Metohije. Da bi pobedio Nikolića, Tadiću će trebati glasovi birača koji podržavaju Koštunicu, zaključak je u Guardianu.

 

O prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji piše i današnji Independent pod naslovom "Senka Kosova nadvila se nad izbore u Srbiji".

 

Očekivani drugi krug

Na Web lokaciji Moscow Timesa objavljen je izveštaj dopisnika Reutersa. Navodi se na analitičari kažu da bi Nikolićeva konačna pobeda zaustavila reforme i iskomplikovala približavanje Srbije Evropskoj uniji.

 

"Glasala sam za bolju budućnost, za Nikolića", rekla je Nada Bilandžić koja je u jednom beogradskom predgrađu među prvima izašla na biralište. "Ubeđena sam da je on jedina ličnost koja može ponovo da otvori fabrike i obnovi ekonomiju."

 

Kako piše dopisnik Reutersa, da bi pobedili u drugom krugu 3. februara dva kandidata će morati da privuku birače, koji su juče glasali za preostalih sedam kandidata ili uopšte nisu izašli na izbore, obećanjima o većem životnom standardu, novim radim mestima i odbranom Kosova, koje uz podršku Zapada namerava da proglasi nezavisnost.

 

Nikolić nade polaže u Rusiju i zagovara neutralnu poziciju između Istoka i Zapada. On je tokom predizborne kampanje "ugladio" svoju retoriku da bi privukao umerene birače kao i jednu trećinu Srba koji žive tek nešto iznad granice siromaštva. On je odbacio optužbe za izolacionizam i raspirivanje ratnih pretnji. "Neće više biti ucena ni poniženja", izjavio je Nikolić novinarima nakon što je juče glasao. "Rusija je mnogo bliži partner Srbiji, ali ako EU želi da otvori svoja vrata i više ne bude postavljala prepreke, rado ćemo joj se pridružiti."

 

"Ovo je samo prvo poluvreme", rekao je Boris Tadić nakon što je glasao na svom biračkom mestu. "Drugo poluvreme, 3. februara, će biti još jedna šansa da osvojimo Evropu, bolji život, veće plate i penzije, veću bezbednost i zaštitu." Tadić je upozorio da bi Nikolićeva pobeda vratila zemlju u Miloševićevo vreme. Neki analitičari, kao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, istakli su da bi pobeda predsedničkog kandidata koji je pristalica tvrde linije mogla da preplaši strane investitore koji žele stabilnost u zemlji u koju ulažu novac.

 

Na ivici noža

 

Glasanje u Zvečanu na KiM (foto: CNN)

 

Na Web lokaciji TV mreže CNN se, pored osnovnih podataka o izlaznosti i rezultatima prvog kruga, može pročitati i mišljenje Edvarda Džozefa, analitičara sa univerziteta Džon Hopkins, koji kaže da izbori dovode Srbiju na "ivicu noža". "Postoji jasan izbor i Nikolićeva pobeda bi zaista bila korak nazad za Srbiju uz povećanje međunarodne izolacije. Procenjena izlaznost od 61 procenta pokazuje koliko je duboka podela u Srbiji i intenzitet zabrinutosti za konačan ishod ovih izbora" rekao je on.