NUKLEARNO GORIVO ZA CIVILNE ILI VOJNE SVRHE

New York Times u tekstu "Iran dobija nuklearno gorivo i pored protivljenja SAD" piše da su SAD izgubile dugotrajnu bitku jer je Rusija juče isporučila nuklearno gorivo za iransku centralu koja je u središtu međunarodne paske zbog nuklearnog programa koji Iran razvija. Sa svoje strane iranske vlasti su potvrdile da planiraju izgradnju još jedne takve nuklearke.

 

Ruski zvaničnici su potvrdili da će nukelarno gorivo za centralu Bušer biti pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju, kao i da je Teheran garantovao da će gorivo biti korišćeno samo za tu centralu. Bušova administracija je nevoljno pristala da javno ne kritikuje takav potez Moskve, pa je čak i podržala isporuke iz drugih zemalja pod uslovom da zbog toga Iran suspenduje svoj program obogaćivanja uranijuma.

 

 

"Ako su Rusi voljni da to urade, što podržavam, onda Irancima ne trebaju znanja i iskustvo za obogaćivanje uranijuma. Ukoliko Iranci prihvataju taj uranijum zbog svoje nuklearne elektrane koja će služiti u civilne svrhe, nema potrebe da i dalje razvijaju svoj program obogaćivanja", rekao je juče američki predsednik Buš.

 

Međutim, u Teheranu kažu da nemaju nameru da suspenduju taj program samo zbog toga što su dobili gorivo za Bušer, pa su čak potvrdili da će uranijum obogaćivati za novu nuklearku ne jugu zemlje. Golamreza Agazade, šef Iranske organizacije za atomsku energiju, rekao je da Iran mora da proizvede gorivo za nuklearnu centralu u izgradnji. "Gradimo centralu snage 360 megavati u Darkovinu", rekao je Agazeda. "Gorivo za nju moraće da bude proizvedeno u postrojenju za obogaćivanje uranijuma Natanc."

 

Darkovin je grad u južnoj provinciji Kuzistan, severno od Bušera, i poznatiji je po svojim naftnim poljima. Natanc je lokacija na kojoj Iran instalira centrifuge za obogaćivanje uranijuma. Projekti u Bušeru i Darkovinu su planirani još pre islamske revolucije iz 1979. godine, a zatim su napušteni. Ne zna se tačno koliko su odmakli radovi u Darkovinu.

 

Amerikanci pomažu Turcima

Udarna tema na naslovnoj strani Washington Posta jeste pomoć koju SAD pružaju Turskoj u borbi protiv Kurda. Na osnovu obaveštajnih podataka u realnom vremenu turske snage su započele niz preciznih napada na uporišta kurdskih separatista u severnom Iraku, uključujući snažno vazdušno bombardovanje izvedeno u nedelju.

 

Američki vojnici su u Ankari postavili centar za razmenu obaveštajnih podataka i iz njega turskim snagama dostavljaju snimke iz vazduha i druge informacije - koje prikupljaju američki ratni avioni i bespilotne letelice izvodeći letove nad planinskim masivima u kojima se kriju kurdski pobunjenici. Cilj tog programa je da se otkriju kretanja i aktivnosti pripadnika Kurdske radničke partije (PPK), koji se bore za stvaranje nezavisne kurdske države na teritoriji Turske.

 

 

SAD u osnovi "snabdevaju tursku vojsku ciljevima". Generalštab turske armije zatim odlučuje da li će reagovati na osnovu tih informacija i o tome obaveštava SAD, izjavio je jedan visoki zvaničnik američke vojske. "Oni nama kažu, 'Želimo da uradimo nešto', a mi odgovaramo, 'U redu, odluka je vaša'", ističe taj oficir, mada negira da su SAD eksplicitno odobrile napade.

 

Napadi izvedeni u nedelju izazvali su žestoke proteste u Bagdadu, posebno među Kurdima u visokim političkim krugovima Iraka. Masud Barzani, predsednik kurdske regionalne vlade koja upravlja trima severnim iračkim provincijama, nazvao je napad "povredom suvereniteta Iraka". On je optužio američku vojsku, koja kontroliše irački vazdušni prostor, da je omogućila turskim avionima da pređu granicu. Juče je te vazdušne napade osudio i irački parlament.

 

Američka pomoć Turskoj mogla bi da predstavlja prepreku diplomatskim inicijativama u Iraku, posebno naporima da se politički lideri primoraju da usvoje zakon kojim se promoviše političko pomirenje u zemlji.

 

Da li se Kastro povlači?

Kubanski lider Fidel Kastro, piše britanski Guardian, nagovestio je da bi mogao da se povuče sa vlasti i iz političkog života, tvrdeći da ne želi da po svaku cenu bude na vlasti. U pismu pročitanom na kubanskoj državnoj televiziji, Kastro (81), koji već 16 meseci od hirurškog zahvata nije viđen u javnosti, rekao je da ne želi da stoji na putu mlađim liderima.

 

"Moja osnovna obaveza je da se ne držim čvrsto vlasti ili da sprečavam napredak mlađih, već da sa njima razmenjujem svoja iskustva i ideje čije najveće vrednosti potiču iz izuzetne ere u kojoj sam živeo", napisao je Kastro u poslednjem pasusu dugačkog pisma u kojem je najviše govorio o samitu o globalnom zagrevanju, održanom na Baliju.

 

 

Neki komentatori to tumače kao naznaku da se Kastro možda priprema za primopredaju vlasti. Nakon operacije u julu 2006. godine, Kastro je privremeno predao vlast svom mlađem bratu Raulu. Međutim, kubanski lider je i ranije najavljivao povlačenje, čak i pre bolesti. Pored toga, u ovom poslednjem pismu istakao je primer brazilskog arhitekte Oskara Nimejera, koji je upravo proslavio stoti rođendan. "Mislim kao i Nimejer da morate biti dosledni do samog kraja", napisao je Kastro u pismu koje je, kao i ostale svoje tekstove, napisao za kubanske državne medije.  

 

Kastro ostaje predsednik kubanskog Državnog saveta, što ga zapravo čini zvaničnim šefom vlade. On je takođe i kandidat za reizbor na parlamentarnim izborima, zakazanim za 20. januar. Kada je parlament po šesti put izabrao Kastra za predsednika Državnog saveta u martu 2003.godine, izjavio je da će ostati na vlasti sve dok bude osećao da će i dalje davati veliki doprinos svojoj zemlji. "Obećavam da ću biti s vama, ako to želite, sve dok osećam da mogu da budem od koristi - i ako pre toga drugačije ne odluči priroda - ni munut manje ni sekund više... Sada shvatim da moja sudbina nije da se odmaram do kraja života."

 

Nova bitka za Južnu Afriku

 

 

Independent piše o predstojećoj borbi Jakoba Zume i Tabo Mbekija za mesto predsednika Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), koja će se odraziti na ceo "crni kontinent".