NOVI ZAMAH SRPSKO-HRVATSKOG SPORA

Povodom jučerašnje odluke Međunarodnog suda pravde da se oglasi nadležnim za tužbu koju je Hrvatska podnela protiv Srbije, Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Albanci odbijaju da im iko, pa makar i najveći zagovornici nezavisnosti, okrnji ono što su dobili. Najniža vrednost dinara od početka godine.

U akciji Kosovske policijske službe (KPS) u Đakovici uhapšeno je šest osoba i
zaplenjeno 150 kilograma marihuane, četiri puške, jedan pištolj, dve
bombe i municija

Kontratužba

Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde u Hagu za ratne zločine počinjene u operaciji „Oluja” 1995. godine, saopštio je sinoć ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić a prenosi Politika. On je time odgovorio na pitanje kakve će mere Srbija preduzeti povodom jučerašnje odluke Međunarodnog suda pravde da se oglasi nadležnim za tužbu koju je Hrvatska podnela protiv Srbije za genocid koji je navodno počinjen od 1991. do 1995. godine.

To će biti prilika da se čuje istina o zločinima koje je Hrvatska počinila nad Srbima tokom 1995. godine, ali i u Drugom svetskom ratu, rekao je Jermeić.

Sud u Hagu nije prihvatio prigovor Srbije da nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe u julu 1999. godine tadašnja Savezna Republika Jugoslavija nije bila članica Ujedinjenih nacija (primljena je u novembru 2000. godine) niti potpisnica Konvencije o genocidu. Za ovakvu odluku izjasnilo se deset sudija, dok je sedam bilo protiv. Odluku je pročitala predsednica suda Rozalin Higins, a čitanje odluke trajalo je puna dva sata.

Dok Hrvati likuju, srpski zvaničnici ocenjuju da Hrvatska nema nikakve šanse da dobije ovaj spor. Pravni zastupnik Srbije Tibor Varadi rekao je da bi najbolje bilo da se Sud oglasio nenadležnim, jer konfrontacija država u regionu nije dobra, piše u Presu.

Jeremić je rekao Radio televiziji Srbije da je Hrvatska odbijala da se suoči sa činjenicom da je 250.000 Srba proterano iz domova u Hrvatskoj, ali da će to ovog puta morati da učini pred Međunarodnim sudom pravde, prenosi Blic.

Albanci i dalje protiv plana UN

„Mi vas nećemo izdati i ostaviti”, ponavljao je kao mantru Danijel Frid, pomoćnik državnog sekretara SAD, na sastancima sa kosovskim zvaničnicima u Prištini, podsećajući ih na američke zasluge u ostvarivanju njihovog sna o sticanju nezavisnosti, objavljuje Politika. Pozicije se, međutim, nisu promenile, Albanci odbijaju da im iko, pa makar i najveći zagovornici nezavisnosti, okrnji ono što su dobili.

Zato se u albanskoj javnosti odbacuje plan UN, jer se doživljava kao prvi mogući poraz i gubitak u dugogodišnjoj seriji uspešnog ostvarivanja maksimalističkih ciljeva. Zato tenzije na lokalnom nivou rastu, uz jačanje svesti da plana ne bi bilo da na teritoriji Kosova nema Srba, piše u Politici.

Arhivska fotografija saudijskog naftnog supertankera MV Sirius Star koji su oteli
somalijski pirati. Prema izjavi vlasnika saudijskog tankera svih 25 članova posade
je bezbedno. Tanker je prevozio naftu čija tržišna cena iznosi oko 100 miliona dolara.

Dinar i evro

Narodna banka Srbije sa 50 miliona evra u utorak spasavala sunovrat domaće valute. Posle dvostruke intervencije NBS kurs zaustavljen na 86.89 dinara, javljaju Novosti.

Na međubankarskom deviznom tržištu u utorak se žestoko "pušilo", jer su banke trgovinu počele po kursu koji je dostizao i 87,80 dinara. Narodna banka Srbije morala je da interveniše sa 20 miliona evra tokom prepodneva, da bi se indikativan kurs u 14 časova zadržao na 87,44 dinara.

Posle podne, centralna banka je prodala još 30 miliona evra i poslednje trgovine su se odvijale po kursu od 86,39 dinara za evro. Zvanični srednji devizni kurs u sredu će, međutim, iznositi 86,89 dinara.

To je najniža vrednost domaće valute od početka godine, piše u Presu. Ovoliko slabljenje domaće valute iskoristila je Vojvođanska banka i evro juče prodavala građanima za čak 89,46 dinara! U ostalim bankama se evro juče prodavao za 87,56 do 89,03 dinara. To je za skoro tri dinara više od prodajnog kursa centralne banke.

Poskupljenja

Inflacija je u oktobru dostigla 1,8 odsto, a na međugodišnjem nivou, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila je čak 12,3 odsto i uveliko premašila projektovani nivo. Glavni generator rasta cena na malo u ovom periodu je poskupljenje industrijsko-prehrambenih proizvoda, odnosno hrane, objavljuju Novosti.

Posmatrano oktobar 2008. na oktobar 2007. godine, najveće poskupljenje beleži sveže meso, delikates, zatim mleko i mlečne prerađevine, hleb. Lane u ovo doba kilogram šnicli prodavao se za oko 367 dinara, a sada je dostigoa brojku od 509, do čak 560 dinara za kilogram u pojedinim slučajevima

Slabljenje vrednosti dinara, međutim, preti novima rastom cena. Saša Ćogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ukazuje da u situaciji kada evro jača, može se očekivati novi talas poskupljenja, najpre, uvozne robe.

Glasanje o Vladi

Prvi zvanični test Vlada Srbije polagaće 28. novembra, u Narodnoj skupštini, objavljuju Novosti. Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović zakazala je za taj dan novu sednicu, sa samo jednom tačkom dnevnog reda - zahtevom 86 opozicionih poslanika za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije.

Inicijativu su pokrenuli parlamentarci DSS, NS i SRS. Nikolićevi naprednjaci su već najavili da će im se pridružiti, za razliku od Jovanovićeve LDP.

Poslanici vlasti i opozicije, medjutim, ne očekuju pad Vlade.

Novi ambasadori

Crna Gora će narednih dana krenuti u proceduru postavljenja novog ambasadora u Beogradu, a Makedonija je već započela taj proces - saznaje Danas iz diplomatskih izvora u Podgorici i Skoplju.

Za razliku od Podgorice, gde u vladajućem DPS-u postoji politička spremnost da se pozitivno odgovori na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića, ali konkretne mere tek treba da budu preduzete, Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju već razmatra potencijalne kandidate za novog ambasadora.

Nova ponuda za Ruse

Menadžment pančevačkog HIP-a pokušava da ubedi Ruse da je nelogično da kupe Naftnu industriju Srbije bez njihove kompanije, objavljujeBiznis.

Kako je navedeno u saopštenju „HIP-Petrohemije", zajednički rad NIS-a i te kompanije može da proizvede brojne sinergetske efekte, kao što su integrisano planiranje i upravljanje proizvodnjom i portfoliom proizvoda, postizanje efekata ekonomije obima, optimizacija nabavke i logistike, smanjenje potrebnih investicija i zajednički ekološki programi.

Ko će kupiti "Prosvetu"

Na tenderu za prodaju i privatizaciju našla se „Prosveta”, jedna od najstarijih i najznačajnijih izdavačkih kuća u Srbiji, pa i na prostorima bivše Jugoslavije i Balkana. Kulturna javnost je s pravom zabrinuta za njenu budućnost.

Politika pokreće akciju, kroz seriju tekstova, za tenderske uslove koji će „Prosveti” omogućiti izvesniju budućnost i očuvanje izdavačke delatnosti, sigurniju budućnost nego što je ima „Nolit”, čija je prodaja, po prošlom zakonu o privatizaciji, kupca delimično obavezala da zadrži izdavačku delatnost „Nolita”.

Politika saznaje da će onaj ko kupi „Prosvetu” dobiti, ne samo ogroman kapital u knjižarama na izuzetno dobrim gradskim lokacijama, već i autorska i izdavačka prava, kao i renomirane „Prosvetine” edicije.

Autokomanda

Zakupom tri hektara zemljišta na beogradskoj Autokomandi, Petar Matić, vlasnik MPC holdinga, osujetio je plan najbogatijeg čoveka u Srbiji Miroslava Miškovića da na tom mestu, između niškog autoputa i Bulevara oslobođenja, izgradi trgovinski centar sa dve poslovne palate.

Miškovićeva „Delta” će morati da se zadovolji samo šoping molom, koji će graditi na svom delu tog ekskluzivnog placa, do koga je pre tri godine došla kupovinom preduzeća „Autokomanda” za 1,41 milijardu dinara. Računajući da će i susedna parcela biti njegova, Mišković je angažovao izraelske arhitekte da osmisle izgled celog kompleksa, uključujući i dve dvadesetjednospratne kule. Ali, sudeći po jučerašnjoj vesti, ideju mu je preoteo najveći konkurent, piše u Politici.

Matić je na tenderu za zakup tog placa ponudio dve milijarde dinara, što je oko 23 miliona evra. Njegov MPC propertis, u kome od ove godine 25 odsto vlasničkog udela ima i američka investiciona banka Meril Linč, najavljuje da će na Autokomandi izgraditi poslovno-komercijalni centar od 90.000 metara kvadratnih.

Nadmetanje suparničkih kompanija u Beogradu je očigledno. Baš kada je MPC pre dve godine najavio da će njegov poslovni centar na Ušću uskoro dobiti zgradu bliznakinju, u kojoj će otvoriti luksuzni hotel, „Delta” je ubrzo obnarodovala da će tik pored svog predstavništva u ulici Milentija Popovića, nekoliko stotina metara od Ušća, izgraditi hotel od 13 spratova, poslovnu zgradu od 35 spratova i još jedan šoping centar. Ta investicija je teška 150 miliona evra, a kao hotelijera dovodi „Interkontinental”.

Prodaja TV Avale

Koliko će i kome RTL platiti svoj udeo u TV Avala, kako ovu transakciju komentarišu u Republičkoj radiodifuznoj agenciji, kakav će program ponuditi, ko će ga praviti i ko u ime ove kompanije pregovara sa srpskim partnerima – samo su neka od pitanja na koja Politika pokušava da dobije odgovor.

Celu ovu operaciju, bar što se radoznale javnosti tiče, prati niz nedoumica, dodatno podgrejanih prošlonedeljnim odlaskom Srđana Đurića s mesta direktora programa i glavnog i odgovornog urednika ove televizije, i to posle samo sedam meseci otkako je nekadašnji portparol Vlade Srbije i savetnik za medije u vladi Vojislava Koštunice sa velikim ambicijama došao u ovu medijsku kuću.

TV Avala ima više suvlasnika, a najveći udeo– 45,65 odsto – pripada Danku Đuniću, „Tehnoprogresu” 30,68 odsto, „Medijaplus” poseduje 14, 94 odsto, a Željko Mitrović, vlasnik RTV „Pinka” ima 4,95 odsto vlasništva. Među vlasnicima su još i nekolicina akcionara čiji je udeo manji od jednog procenta ponaosob.

Raskid sa koncesionarom

Pregovori između Vlade Srbije i austrijskog konzorcijuma „Alpina-Por“ o sporazumnom raskidu ugovora za izgradnju autoputa Horgoš-Požega ušli u završnicu, piše uBlicu. Vlada Srbije je izašla s poslednjom ponudom. Vlada Austrijancima za tendersku i projektnu dokumentaciju može maksimalno da isplati dva i po miliona evra, kao i 10 miliona koje je uzela na ime bankarske garancije. I ni centa više.
Izvor Blica blizak pregovaračkom timu Vlade kaže da su predstavnici konzorcijuma tokom pregovora tražili čak 18 miliona evra, ali da je Vlada poručila da na tu sumu ne pristaje.

Špijunaža

VBA u poslednje dve godine sprečila vrbovanje najmanje šestorice oficira VS. Pored zapadnih, to rade i obaveštajne službe susednih zemalja, najčešće Hrvati, piše u Presu pod naslovom "Strani agenti vrbuju oficire u Vojsci Srbije".
Teniski bilans
Srpski asovi u 2008. godini zajedno zaradili čak 14 miliona dolara samo od nagrada sa turnira i još toliko od sponzorskih ugovora. Novak najviše profitirao od uspeha na terenu, a Ana od sponzora, javlja Pres.

Zahvaljujući transparentnosti koja vlada u tenisu, a koja je prisutna u retko kom drugom sportu, prostim pregledom zvaničnih internet prezentacija ATP i WTA organizacija može se lako izračunati da su Novak, Ana, Jelena, Janko i Zimonjić imali izuzetno berićetnu godinu, u kojoj su zajedno inkasirali tačno 13.784.916 američkih dolara. Računajući i sve prethodne godine njihovih profesionalnih karijera, ukupna zarada naših tenisera iznosi čitavih 28.386.104 zelembaća, pa je prava šteta što većina njih, osim Tipsarevića i Zimonjića, ne plaća porez u Srbiji, piše u ovom tabloidu.