Korona, prevare i video-igre

Od kada je počela pandemija korona virusa, Nemačka i Francuska opsesivno se porede. U početku, francuski mediji bili su prepuni intervjua i analiza na temu „zašto su Nemci bolji od nas“.  Mogli su se pročitati podaci koji govore da nemačko zdravstvo ima proporcionalno sličan budžet francuskom, ali da su Nemci više ulagali u preventivu, imaju tri puta više kreveta u reanimaciji, a u strateškim zalihama, koje su u Francuskoj bile doslovno prazne, Nemci su na početku pandemije imali i testove i maske. Tako je u Nemačkoj izbegnuta tragedija koja se desila u Francuskoj gde je, za sada, 26 hiljada ljudi preminulo a došlo je i do masovnog zaražavanja medicinskog osoblja u  bolnicama.

Francuski model podele teritorije (Zidojče cajtung)

Nemački dnevnik Zidojče cajtung (Süddeutsće Zeitung) piše da francusku metod podele zemlje na crvenu i zelenu zonu možda može da preuzme čitava Evropa. Oni delovi teritorije koji ne ispunjavaju sve parametre za izlazak iz vanrednog zdravstvenog stanja prolaziće  sporije kroz potupni proces vraćanja „u normalu“. U crvenim delovima zemlje, u prvo vreme, ostaće zatvorene škole, koledži, parkovi itd.

Njihova početna ideja bila je jednostavna – piše  Zidojče cajtung: „Svaki  region podeljen je na zone obeležene zelenim i crvenim. U crvenoj zoni rizik od infekcije je povećan. U zelenim zonama mere zabrane mogu da budu ublažene, dok u crvenim - one ostaju… Postupno, sve više zona postaje zeleno što omogućava veću slobodu kretanja…”

Zidojče cajtung navodi da nemačke federalne jedinice - lender mogu da predstavljaju zone, ali da bi još bolje bilo podeliti ih na manje teritorije – neke vrste arondismana (okruga).

“Prednost ovog pristupa je da se bar u jednoj zoni život odvija bez zabrana” i da se pri određivanju mera u obzir uzimaju lokalne lokalne okolnosti”, zaključuje Zidojče cajtung.

Kakva normalnost? (Magazin Tajm)

Po završetku pandemije korona virusa, neki se nadaju povratku u „normalan život“, a neki – nemaju iluzija – prihvataju da se prošla vremena neće vratiti. Pritisnute strahovitom perspektivom propasti čitavih sektora industrije, vlade najbogatijih država – koje su paradoksalno najviše pogođene pandemijom – odlučile su da pokušaju da se manje ili više postupno vrate o normalan tok života i rada.

Američki Magazin Tajm (Time) na naslovnoj strani donosi “Open? Nope” 

Vraćanje „na normalu“ ali kakvu? Uprkos naporima američke vlade da pokrene ekonomiju, trgovina neće svuda moći da se aktivira, u svakom slučaju ne kao što je to bilo pre epidemije.

Otvaranje trgovina i javnih mesta ne bi trebalo da znači povratak “u normalu” koje neće biti pre nego što stanovništvo bude imunizovano – piše Tajm. 

Polovinom aprila predsednik Tramp predstavio je plan u tri faze kojim se najavljivalo „ponovno otvaranje Amerike“ i postupno vraćanje  „na normalu“, počevši sa biokopima, sportskim salama, zatim školama, barovima kako bi ljudi mogli konačno ponovo da počnu da rade – piše američki magazin.

Medicinski stručnjaci, međutim, strahuju od drugog talasa i povratka mera zatvaranja.

List zaključuje da je, zapravo, potreban povratak u novi normalan tok života, „ukoliko želimo da u budućnosti izbegnemo radikalne mere zatvaranja i da ne dođemo u situaciju da moramo zauvek da promenimo naš način opštenja“.

Ne, „nećemo izaći iz ove pandemije pritisnuvši na dugme“, piše Tajm. Biće sigurno potrebno nositi maske, ne sedati jedan do drugoga u saobraćaju, držati odstojanje u restoranima, izbegavati fizički dodir.

Trgovac maskama iz vlade (Mediapart)  

U vezi sa pandemijom često, na žalost, čitamo o događajima koji su u ranija “normalna” vremena bili svrstavani u “crnu hroniku”.

Tako, na primer, uticajni francuski sajt Mediapart otkriva: „Polovinom marta, u vreme opšte nestašice maski, Tewfik Derbal, koji je u to vreme još bio saradnik ministra zdravlja Oliviea Verana, pokušavao je da unovči svoj položaj i bliskost sa tada novima ministrom zdravlja, tražeći da mu bude plaćen procenat za kupovinu maski FPP2 (koje garantuju potpunu zaštitu). Kada smo mu postavuli pitanja, on je podneo ostavku i postao saradnik jedne poslanice iz stranke U pokretu (predsednika Makrona)”.

Neispravne bluze iz Turske (Dejli telegraf)

U Velikoj Britaniji, Dejli telegraf (The Dailu Telegraph) prenosi kako je London krajem marta kupio na 400 hiljada defektnih medicinskih bluza od jednog turskog preduzeća.

„Sve je počelo pismom koje je britanskoj vladi posalo izvesni Mehmed Duzen, vlasnik jednog tekstilnog preduzeća iz Istanbula”. U svojoj poruci, Duzen – koji je bivši poslanički kandidat, tvrdi da može da isporuči zaštitne medicinske bluze za britansko zdravstvo. “Čak i desetine hiljada ako preduzeće radi maksimalnim kapacitetom”.

Prvo je usledilo ćutanje, a zatim je Duzenu stiglo pismo iz Londona. Britanske vlasti „videle su u turskom preduzeću Selegna tekstil, svog neverovatnog spasioca”. U to vreme bolnice iz cele zemlje zvone na uzbunu pošto medicinsko osoblje nije dovoljno zaštićeno. “Nacionalni zdravstveni servis poslao je preduzeću u Tuskoj komplikovana dokumenta sa detaljima i normama o dužini rukava i vrstom materijama neophdnom za zaštitu od virusa”.

Vlada pod pritiskom 17. aprila uplaćuje unapred deo sume preduzeću Selegna tekstil koje se sprema da potpuno preorjentiše svoju proizvodnju jer je “do sada proizvodilo isključivo majice”. I tako, na konferenciji za novinare 19. aprila ministar stanovanja Robert Jenrick obećao je da će bluze stići “sutra” iako je u Turskoj bila na snazi zabrana kretanja i radnici nisu mogli da idu na posao. Uz to, preduzeće nije ni dobilo dozvolu od turskih vlasti o izuzeću od zakona kojim se sva proizvodnja rezerviše za domaće potrebe.

London je 21. aprila poslao vojne transportne avione da donesu bluze iz Turske, ali bluza nije bilo.

“Konačno, Ankara je u zamenu ponudila 32 hiljade bluza jedne firme koja je imala državnu dozvolu za tu vrstu proizvodnje kako bi se Ujedinjenoj Kraljevini spasao obraz”, piše Dejli telegraf. Kasnije u toku iste nedelje stižu i bluze iz Selegna tekstil ali se ispostavlja da ne zadovoljavaju norme. Ispostavlja se da je ova firma u Turskoj bila otvorena u januaru ove godine. Mahmud Duzen, vlasnik, izjavio je novinarima da nije dobio nikakvu pritužbu britanskih vlasti na svoje proizvode koje se nalaze u skladištu aerodroma Hitrou.

Ostavka zbog ljubavnice (Dejli telegraf)

Dejli telegraf piše i o aferi koja je potresla vladu jer je njen savetnik, epidemiolog Nil Ferguson morao da podnese ostavku. Razlog: u vreme zabrane kretanja čiji je najveći zagovornik bio – Ferguson je tajno viđao svoju ljubavnicu koja je – da sve bude gore  - i udata. Reč je o naučniku, najuticajnijem u Ujedinjenoj Kraljevini.

„Za uvođenje restriktivnih mera 23. marta baza su bili upravo radovi njegove ekipe koji su predviđali da će broj preminulih dostići 250 hiljada ukoliko ne budu preduzete mere zabrane kretanja.“

Javne ličnosti – prekršioci zabrane kretanja (Gardian)

Nil Ferguson je četvrta britanska javna ličnost koja je prekršila mere zabrane kretanja, izvestio je londonski Gardian (The Guardian). Među najpoznatijima je savetnica za zdravstvo u škotskoj vladi koja je otišla u svoju kuću za odmor posle čega je podnela ostavku. Takođe i Najdžel Faraž (šef pokreta za bregzit) kojem je u posetu došla policija jer je snimljen kako vozi brzinom od 100 km na sat do Dovera gde je hteo da snimi reportažu o imigrantima – prenosi Gardian.

Srećne velike elektronske industrijske grupe (Poen, Uest Frans)

Na hiljade i hiljade malih i srednjih preduzeća potonuće u recesiji koju je izazvalo obustavljanje svih aktivnosti zbog pandemije koronavirusa. Ima, međutim, i onih kojima ide bolje nego ikad.

Francuski nedeljnik Poen (Le Point) opisuje ih kao velike elektronske industrijske grupe “koje omogućavaju rad sa udaljenosti, zabavu, i izvlače korist od sedenja koje je nametnuto celoj planeti”.

“Njihove akcije najmanje su pogodjene olujom koja potresa finansijska tražišta“, piše nedeljnik.

“Uvek dosetljivi Wall Street već je je izmislio novu indikaciju “stay at home” (ostani kod kuće). Ona obuhvata tridesetak preduzeća[*] koja računaju na dobit od masovnog sedenja koje je nametnuto planeti. Svi ljudi koji bi normalno išli na neki skup, u bioskop, na koncert ili u pozorište našli su se primorani da sede na svom kanabetu”.

Najviše profitiraju američki Amazon, kineski Alibaba ali i grupe koje su razvile programe veštačke inteligencije primenljive u medicine. “Zdravstvena grupa Alibabe razvila je veštačku inteligenciju koja može da detektuje infekciju korona virusom za manje od 20 sekundi i to sa 96 odsto sigurnosti. Da li ima išta primamljivije za preduzeća i  za bolnice koje traže način da se zaštite od ovog virusa? Takođe, Teladoc Health se vrlo dobro drži. Ova multinacionala specijalizovana je u oblasti telemedicine i lečenja preko interneta”, piše Poen.

Video igre ne zaostaju po uspehu u ovo „sedeće vreme“.

„To je pogotovu slučaj Activision Bližard, izdavača Call of Duty i Warcraft. Dobro prolaze i veliki mediji i dnevni listovi kao američki Njujork tajms (NYT) ili Gardian (The Guardian)  na internetu čije aplikacije kupuje više čitalaca nego obično.“

Bivši upravnik spekulativnim fondovima Džim Kremer (Jim Cramer) rekao je za kanal CNBC: “Nije korona-virus taj koji je stvorio ekonomiju ´stay at home´. Svet već godinama ide u tom pravcu ali ova epidemija je fenomenalan okidač za eksplozivan razvoj sektora ´ostani kod kuće´.“

U rubrici na istu temu francuski dnevnik Uest Frans (Ouest – France) navodi da se očekuje se da će prodaja video igara u ovoj godini u svetu skočiti za 12 odsto, 5 odsto više nego što je bilo predviđeno, tim pre što se sve više širi mreža 5G. Sve “zahvaljujući” pandemiji. 

Pouka je da ona preduzeća koja su se bolje pripremila za rad na distanci – bolje prolaze. List citira analitičara Teda Polaka da ljudi kada jednom počnu da igraju video igre „zauvek ostaju igrači“. „Uprkos tome što će nove igre biti izbacivane na tržište sa zakašnjenjem – potražnja će biti veća nego ikada“, prognozira on.

Robot nadzornik (Strejts tajms)

Posle svega ovoga ne treba nikoga da začudi tekst koji je objavio Strejts tajms (The Straits Times) iz Singapura „Robot podseća posetioce parka Bishan Ang Mo Kio da treba da drže odstojanje“.

Reč je robotu - psu koji od 8. maja „patrolira“ parkom u Singapuru. U jednom videu (https://www.straitstimes.com/singapore/robot-reminds-visitors-about-safe-distancing-measures-in-bishan-ang-mo-kio-park)

na sajtu The Straits Times vidimo ga kako se kreće „na četiri noge“ i ženskim glasom upozorava: “Zbog vaše bezbednosti i onih koji vas okružuju…“  List uverava da robotova kamera ne prikuplja lične podatke.

„Robotom-psom upravlja ekipa iz kontrolnog centra što omogućava da se smanji broj fizičkih kontakata među zaposlenima kao i sa posetiocima parka. Tako se, takođe, smanjuje opasnost od prenosa zaraze“, objasnila je uprava parka.

Reč je o probi. Ako rezultati budu dobri, slični psi-roboti biće raspoređeni i po drugim parkovima i rezervatima u Sinagpuru, a možda i šire.