NOVA MAKEDONIJA

Cena obradivog zemljišta u Velikoj Britaniji raste ogromnom brzinom. Suša u Australiji ozbiljno ugrozila celu planetu. Benedikt XVI ističe loše strane američke Crkve. FJR Makedonija možda konačno dobije novo ime, a ETA nastavlja sa terorističkim akcijama na severu Španije.

Zlatna polja

Investitori su otkrili pravi raj na obradivim površinama u Velikoj Britaniji, prenosi Independent u današnjem broju. Cena zemlje raste brzinom kakva nije zabeležena u poslednjih trideset godina, a uporedo sa potrebom bogatih građana i prekomorskih kupaca za delom ruralne i idilične Britanije, i u vreme globalne kreditne krize.

Za razliku od opadajuće vrednosti boravišne i komercijalne površine, prosečna cena obradive površine porasla je za više od 10% samo tokom prvog kvartala 2008. godine, sudeći prema studiji u oblasti prodaje poljoprivrednih površina, koja će ovog meseca biti objavljena. Obradiva površina postala je toliko profitabilna da je njena prosečna cena sa 4.000 funti po aru u januaru prošle godine skočila na 5.500 funti koliko bi danas trebalo izdvojiti za jedan ar.

"Što se tiče 2008. sve se odvija kao i prošle godine, samo znatno većom brzinom", rekao je Endrju Širli, šef istraživačkog centra za ruralne površine Najt Frenk agencije za nekretnine, koji je vodio pomenutu studiju. "Gledali smo kako se farme u Kentu i Dorsetu prodaju za više od 6.000 funti po aru, kao i one na severozapadu zemlje koje su otišle za 5.000 funti. U isto vreme prošle godine iste farme bi možda postigle cenu od 3.500 funti po aru, što znači da je cena u pojedinim oblastima skočila za skoro 75%."

Tokom druge polovine 2007. godine cena obradive površine porasla je za 28%, prenosi Independent. Poslednji put da je došlo do takvog drastičnog porasta cene bio je sedamdesetih godina prošlog veka, kada je godišnji porast od 40% bio sasvim normalna pojava. Agencija Najt Frenk veruje da će se ovogodišnji rast nastaviti i to u rasponu od 10 do 20 procenata.

Suša u Australiji, nestašica pirinča širom planete

Lindzi Renvik, gradonačelnik Denilikvina, prašnjavog grada na severu Australije, seća se rada vetrenjače korišćene za isušivanje pirinča: "Muzika naših srca, tiketi-tik-tiketi. Sad je potpuno utihnula".

Vetrenjača u Denilikvinu, najveća vetrenjača za isušivanje pirinča u Severnom Hempširu, nekada je bila u stanju da zadovolji potrebe 20 miliona ljudi širom planete. Šest dugih sušnih godina, međutim, ostavilo je svoje tragove. Proizvodnja pirinča ovog usamljenog kontinenta srozala se za čak 98%, a vetrenjača je prošlog decembra uklonjena, navodi se u današnjem Njujork tajmsu.

Desetine hiljada milja odvaja ogromne silose i hangare - nekada pretrpane, trenutno prazne - od ulica Port o Prensa, glavnog grada Haitija, ali sve veća globalna kriza ih sada ujedinjuje.

Kolaps australijske proizvodnje pirinča jedan je od faktora koji su uticali na udvostručavanje cene tokom poslednja tri meseca, što je opet primoralo najveće svetske izvoznike da pritegnu kaiš, pre svega one u Hong Kongu i na Filipinima. Krajnji rezultat cele krize jesu nasilni protesti u Kamerunu, Egiptu, Etiopiji, na Haitiju, u Indoneziji, Italiji, Obali Slonovače, Mauritaniji, na Filipinima, Tajlandu, u Uzbekistanu i Jemenu.

Suša je uticala na sve aspekte poljoprivrede, ne samo na proizvodnju pirinča. Ovčarstvo Denilikvina je takođe ugroženo, kao i gajenje vinove loze koje se zajedno sa srozanom proizvodnjom pirinča može nazvati najvećom katastrofom ovog severnog australijskog grada.

Teško je definisati vezu između kratkoročnih vremenskih sa dugoročnim klimatskim promenama, ali neuobičajeno duge suše, predviđaju klimatolozi, verovatno će dovesti do sve učestalijih pojava ovih klimatskih nepogoda.

Benedikt u akciji

Najtiražnije američke novine Juesej tudej, kao uostalom i većina strane štampe, i danas se bave istorijskom posetom pape Benedikta XVI SAD, navodeći pre svega da su konačno otvorena neka od najosporavanijih pitanja Rimokatoličke crkve. Papa je rekao da američka Crkva mora da zaoštri pravila kada je sklapanje brakova u pitanju, da se odlučnije suprostavi verskom skepticizmu i zaceli rane prouzrokovane svešteničkim skandalom seksualnog zlostavljanja.

Govoreći pred više od 300 biskupa, Benedikt je crkvene lidere pozvao na veće zalaganje za ponovno raspaljivanje vere među 65 miliona katolika. Papa je tom prilikom rekao da američka Crkva ne sme sebi da dozvoli da se opusti i prihvati relativizam samo zato što u toj državi vera igra mnogo značajniju ulogu nego u znatno sekularnijoj Evropi.

Pojedini katolici SAD biraju one crkvene doktrine koje im odgovaraju, dok ostale odbacuju, primetio je papa u dugačkom govoru o izazovima sa kojima se katolička vera u SAD suočava. On je kao primer naveo "skandal izazvan od strane katolika koji promovišu pravo na abortus".

"Američka Crkva suočava se sa izazovom predstavljanja katoličke vizije stvarnosti na aktivan i maštovit način i to u društvu u kojem postoji ogromna ponuda raznovrsnih recepata za ljudsko ispunjenje", papine su reči.

Posebnu zabrinutost iskazao je po pitanju skandala seksualnog zlostavljanja. "Bog vam je kao pastorima sada dao odgovornost da zacelite te rane... da izlečite, da promovišete pomirenje i da brižno istupite pred one koji su ozbiljno pogrešili."

Kardinal Rodžer Mahoni, nadbiskup Los Anđelesa, rekao je da "papa nije došao ovde kako bi zažmurio pred gorućim problemima", prenosi Njujork tajms. Mahoni, zagovornik imigracionih promena, bio je oduševljen papinim pozivom na razumevanje i pomaganje imigranata.

Poseta pape Benedikta XVI nastavlja se danas misom na nacionalnom bejzbol stadionu u Vašingtonu, prenosi list.

Nova Makedonija

Na stvaranju novog imena BJR Makedonije pomenuta zemlja već neko vreme vredno radi, ali naravno u saradnji sa Grčkom. Holandske novine Folkskrant prenose da će se ova bivša jugoslovenska republika u budućnosti verovatno zvati Nova Makedonija.

Dve balkanske zemlje još od 1991. godine, kada je BJR Makedonija postala nezavisna od Jugoslavije, nikako da se slože po ovom pitanju. Grčka se uporno suprostavljala imenu Makedonija iz straha da bi Makedonci vremenom insistirali na pripajanju istoimene grčke provincije njihovoj zemlji.

Suprostavljeni stavovi su dostigli svoj vrhunac na poslednjem NATO zasedanju nedavno održanom u Bukureštu, kada su Grci ističući svoje pravo na veto zaustavili dalji pristup njihovog severnog suseda NATO paktu pod imenom Makedonija.

Izgleda, ipak, da je van domašaja očiju javnosti konačno pronađeno rešenje. Sada se postavlja pitanje koliko bi eventualna promena imena mogla biti ometena predstojećim parlamentarnim izborima u BRJ Makedoniji.

Republika Makedonija, koja ima 2 miliona stanovnika, mogla bi, ukoliko dogovor konačno stupi na snagu, da pristupi NATO paktu, prenosi holandski list. Pitanje članstva EU bi takođe bilo pokrenuto, jer, Folkskrant podseća, BRJ Makedonija je već duže vreme ozbiljan kandidat.

Eksplozija bombe na severu Španije

Sedmorica policajaca lakše su povređena rano jutros u eksploziji bombe u Bilbau, gradu na severu Španije. Veruje se da iza napada stoji baskijska separatistička organizacija ETA, saopštili su izvori iz španskog Ministarstva unutrašnjih poslova, a prenosi list El Mundo. Eksplozija je nanela veliku štetu kancelarijama baskijog ogranka Socijalističke partije premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera.

U napadu su takođe oštećene i okolne zgrade, zatim vozila koja su u blizini bila parkirana, kao i vodovodna cev, zbog čega je 120 domova ostalo bez vode.

Policijska kontrola otkrila je eksplozivnu napravu rano jutros oko pet. Područje je evakuisano neposredno nakon telefonskog poziva osobe koja je u ime ETA poručila da će bomba uskoro ekplodirati.

U terorističkim napadima ETA u proteklih 40 godina poginulo je više od 820 ljudi.

Ta organizacija se bori za nezavisnu baskijsku državu na severu Španije i jugu Francuske. Poslednji napadi, koji su usledili neposredno nakon prestanka primirja, usmereni su uglavnom ka objektima i članovima Socijalističke partije, navodi El Mundo.