NEMA POVRATKA NA KOSMET, ALBANCI TO PORIČU

Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer izjavio je u Njujorku da je uprkos pozivima kosovskih vlasti raseljenim licima da se vrate, odziv bio „zanemarljiv”. Skender Hiseni optužio je na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića da ne prikazuje istinite podatke u vezi sa brojem raseljenih i izbeglih Srba sa Kosova. Predstavnica Sjedinjenih Američkih Država u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija izjavila je u Njujorku da je broj povratnika na Kosovo i Metohiji na neprihvatljivo malom nivou.

Nedelja mode u Sao Paolu: kolekcija - Osklen

"Neuspeh monumentalnih razmera"

Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer izjavio je u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu, da je opšta bezbednosna situacija u južnoj srpskoj pokrajini „krhka”, a da je situacija sa brojem povratnika „razočaravajuća”, izveštava Politika.

Zanijer je, predstavljajući redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini, istakao da uprkos pozivima kosovskih vlasti raseljenim licima da se vrate, odziv bio „zanemarljiv”.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio je od Saveta bezbednosti UN da insistira na pridržavanju obaveza koje proizlaze iz Rezolucije 1244 i da se ne ohrabruju nova priznanja nezavisnosti Kosova.

Ban Ki Mun, generalni sekretar UN i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije

"Ne smeju se ohrabrivati nova priznanja nezavisnosti”, a „međunarodne organizacije bi morale da se uzdrže od prijema u članstvo secesionističkih vlasti iz Prištine. Neka sud radi svoj posao dok se mi fokusiramo na poboljšanje životnih uslova za sve građane Pokrajine, umesto da ih činimo žrtvama naših neslaganja”, poručio je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova takozvane države Kosovo Skender Hiseni optužio je na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića da ne prikazuje istinite podatke u vezi sa brojem raseljenih i izbeglih Srba sa Kosova.

„Ova vrsta igre brojkama i naučne fantastike kojom se služi ministar Jeremić može samo da nanese štetu”, rekao je Hiseni, reagujući na govor šefa srpske diplomatije koji je upozorio da se 200 hiljada kosovskih Srba, koji su raseljeni, još nije vratilo u Pokrajinu.

„Ovo je neuspeh monumentalnih razmera. Kosovski Srbi žele da iskoriste svoje pravo na povratak, i moramo učiniti sve da se oni vrate svojim kućama, a za to je neophodno poboljšati uslove na terenu, kako bi se osećali sigurno”, upozorio je Jeremić.

„Ne znam gde je 200.000 Srba”, uzvratio je Hiseni, dovodeći u pitanje podatke koje je Jeremić izneo članicama SB.

Predstavnica Sjedinjenih Američkih Država u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija izjavila je u Njujorku da je broj povratnika na Kosovo i Metohiji na neprihvatljivo malom nivou i da administracija u Vašingtonu ohrabruje vlasti u Prištini da štite prava manjina.

Predstavnik Velike Britanije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija je pozdravio povratak raseljenih lica na Kosmet i priznao da je broj izbeglica koji se vratio u južnu sprsku pokrajinu mali.

Taj diplomata je naveo da je neophodno da kosmetski Srbi učestvuju u političkim procesima, uključujući izlazak na predstojeće lokalne izbore u pokrajini.

Britanski diplomata je mišljenja da Kosmet beleži napredak pa je napomenuo da raste broj zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin izjavio je na sednici Saveta bezbedosti UN da je Rusija zabrinuta zbog toga što su kosovske vlasti, uprkos pozivima upućenim Prištini, da je neophodno poštovanje odluka Saveta bezbednosti UN, nastavile da traže okončanje rada Misije UN, kao i da insistiraju na tome da nemaju pravne obaveze da i dalje primenjuju rezoluciju 1244.

Radovi na rekonstrukciji međunarodnog aerodroma (obližnji nadvožnjak) Slatina
kod Prištine

Novi rebalans budžeta i nove uštede

Ministar finansija Diana Dragutinović izjavila je da je usled recesije bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji pao ispod minus pet odsto, a deficit budžeta iznosi oko 4,5 odsto BDP, pa nije isključila mogućnost novog rebalansa budžeta do kraja godine, javlja Politika.

Zbog manjih prihoda u odnosu na planirane rashode budžeta, Srbija će morati da razmotri mogućnost da dodatno smanji javnu potrošnju, kazala je ministarka Dragutinović za Radioteleviziju Srbije (RTS).

Dragutinović je iznela i da za smanjenje javne potrošnje postoje dva rešenja: smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji, uz odgovarajuće socijalne programe ili temeljna reforma penzionog i socijalnog sistema.

Ministarka finansija je rekla da će smanjenje rashoda budžeta, koje bi podrazumevalo otpuštanje zaposlenih, biti krajnja mera, za koju se ona ne zalaže i da bi pre takve eventualne mere ili bila povećana stopa poreza na dohodak ili porez na dodatu vrednost.

Tradicionalna 48. vazduhoplovna izložba i aeromiting na aerodromu Burže
(Bourget) kod Pariza

Velika beda

Republički zavod za statistiku objavio je podatke prema kojima prosečno domaćinstvo u Srbiji troši oko 17.000 dinara mesečno na hranu i piće, odnosno oko 560 dinara dnevno, objavljuje Pres pod naslovom "Državna statistika: Porodica može da živi sa 6 evra dnevno?!" U Nacionalnoj organizaciji potrošača tvrde da je nemoguće da četvoročlana porodica može da se prehrani sa ovoliko novca, dok ekonomisti kažu da to znači da građani Srbije žive u velikoj bedi!

NIS i Srbijagas u Banatskom dvoru

Naftna industrija Srbije (NIS) i Javno preduzeće Srbijagas potpisali su danas ugovore o radovima na izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, ukupne vrednosti oko milijardu dinara, javlja Blic.
Kako se navodi u saopštenju, NIS će obaviti bušenje i opremanje osam novih bušotina i biće zadužen za rekonstrukciju dve postojeće bušotine na gasnom polju, koje će omogućiti utiskivanje gasa u skladište. Završetak radova se očekuje pre početka decembra 2009. godine, ističe se i dodaje da će bušotine moći će da se koriste i za proizvodnju gasa za Srbijagas. U slučaju krize, tako bi potpuno mogle da se zamene količine gasa koje je u vreme gasne krize početkom godine Srbija dobijala iz Mađarske i Nemačke.

Partijski dogovor o autonomiji Vojvodine

Kako Politika saznaje iz izvora bliskih predsedniku države na redovnom sastanku predsedničkog kolegijuma, koji je pre dva dana održan u Beogradu, šef države Boris Tadić i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić dogovorili su se da se predlog novog Statuta Vojvodine i pratećeg zakona o nadležnostima u julu ili najkasnije u avgustu nađu u skupštinskoj proceduri.

Tom dogovoru nije prethodio tajni susret dvojice stranačkih kolega, kako su preneli pojedini mediji, već je tema Statuta koji je „na čekanju” već šest meseci otvorena na redovnom nedeljnom sastanku kolegijuma kojem kao predstavnik Vojvodine prisustvuje Bojan Pajtić.

Boris Tadić i Bojan Pajtić provešće naredna tri dana u Novom Sadu sa šefovima 15 evropskih država od kojih većina, kako se ranije čulo, podržava članstvo pokrajine u Skupštini evroregiona, a samim tim da u okviru aktuelnog Ustava, a kroz tekst Statuta Vojvodine dobije nadležnosti koje joj pripadaju.

Odugovlačenje sa usvajanjem Statuta Vojvodine još jedan je od problema koji bi mogao da ugrozi stabilnost vladajuće koalicije. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor ocenio je juče da je "sudbina Statuta u rukama Demokratske stranke" i da se razmišlja o izlasku četiri poslanika te partije iz vladajuće koalicije, ukoliko pregovori o usvajanju Statuta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem propadnu, objavljuje Borba.

Nacionalna opozicija

Okupljanje stranaka „nacionalne opozicije”, na kojem insistira Demokratska stranka Srbije, prema rečima njenog lidera Vojislava Koštunice „prosto proizilazi iz prilika u Srbiji”, nakon što su se „krupna obećanja” vladajuće koalicije pretvorila u „krupne laži i obmane” i kada se pokazuje da je ekspoze premijera Mirka Cvetkovića „sedmojulska bajka”. U tom bloku bi se, pored političkih stranaka, prema Koštuničinom mišljenju, našlo mesta i za nevladine organizacije i ličnosti iz javnog života.

"Ako imate zemlju u kojoj je pad proizvodnje 30 odsto, potpuno je u ravni nečega što bi bio prirodni zakon - očekivanje javnosti da dođe do promena", kaže Koštunica za Politiku, a na pitanje koliko je realno takvo okupljanje na republičkom nivou, ako opozicija ne može da se dogovori ni na nivou beogradskih opština, odgovara: "Ako se jedna prilika propusti ne znači da se neka druga neće ukazati", piše u ovom listu pod naslovom "Obmane vlasti ujedinjuju opoziciju".

Preventivna izjava G17

"Demokratska stranka nam je zamerila što smo prvo u medijima izneli da ćemo izaći iz Vlade ukoliko naprave koaliciju sa SNS-om, ali mislim da je ta izjava delovala preventivno". Potpredsednik G17 Plus Suzana Grubješić kaže za Pres da je njena stranka u direktnom razgovoru lidera vladajuće koalicije Mlađana Dinkića i Borisa Tadića dobila uveravanja da DS neće ići u koaliciju sa SNS-om u Zemunu i Voždovcu. Ona dodaje da posle razgovora Tadića i Dinkića izlazak G17 Plus iz Vlade više nije na dnevnom redu.

"Zvaničnih razgovora stranaka o koaliciji u Voždovcu i Zemunu još nema, ali nezvanično čujemo da će JS i PUPS ići u koaliciju sa naprednjacima. O koalicijama na ovim opštinama nismo razgovarali u stranci, a nama je najbitnije da znamo da DS neće sa SNS-om jer smo i na lokalnim i na parlamentarnim izborima bili s njima."

Nude ustupke Irskoj

Irski premijer Brajan Kouen trebalo bi da dobije na sutrašnjem samitu Evropske unije u Briselu zvanične garancije za svoju zemlju da primena Lisabonskog sporazuma neće dirati u prava Dablina da zadrži vojnu neutralnost, sopstvenu poresku politiku, zakon o zabrani abortusa, kao i sigurno mesto za irskog komesara u budućem smanjenom sazivu Evropske komisije, prenosi Politika.

Sa ovim garancijama Kouen će se najpre vratiti u Dablin, gde bi u nekoliko narednih dana trebalo da saopšti datum ponavljanja referenduma o ratifikaciji Lisabona. „U zavisnosti od uspeha ovonedeljnih razgovora i zaključaka moći ćemo da govorimo o referendumu, ali bilo bi nerazumno ako Irska na bilo koji način blokira neophodne reforme koje će EU učiniti efikasnijom na svetskoj sceni”, kazao je Majkl Martin, irski ministar spoljnih poslova u izjavi uoči samita.

Ukoliko se ostvari namera većine država EU, pre svih Francuske i Nemačke, i ukoliko Irci prihvate Lisabon na ponovljenom referendumu, ovaj akt stupio bi na snagu već 1. novembra. „To je idealan scenario prema kojem bi Irci ponovili referendum krajem septembra ili početkom oktobra”, kazao je novinarima neimenovani diplomata EU posle ovonedeljnih dvodnevnih razgovora ministara spoljnih poslova u Luksemburgu.

Rusija i Kina

Dva velika suseda u Aziji - Rusija i Kina - dobre političke odnose stalno će jačati širenjem ekonomske saradnje, trgovinom, ali i zajedničkim investicijama, javljaju Novosti. To je suština pregovora predsednika Rusije i Kine Dmitrija Medvedeva i Hu Đintaoa, koji su posle samita u Jekatarinbugu, u sredu u Moskvi održali drugu rundu pregovora.

Djintao se sreo i sa Vladimirom Putinom, koji ga je pozvao na radni doručak.

Susret premijera Rusije i predsednika Kine u rezidenciji Novo Ogarjovo kod Moskve

"Svetska ekonomska kriza se neće odraziti na rusko-kinesku saradnju. Lani je trgovinska razmena Rusije i Kine iznosila rekordnih 56 milijardi dolara", rekao je Putin.
"Kina će i ubuduće odnose sa Rusijom smatrati prioritetnim", rekao je Đintao, i dodao da u oktobru Putina očekuju u Pekingu. Đintao je nazvao Putina “posebno velikim prijateljem Kine”.
Kineski lider je posebno istakao dobru saradnju u energetici. Kina će dobijati iz Rusije sve više nafte. U toku ove godine bili su potpisani dokumenti o strateškoj saradnji u naftnoj sferi na sumu oko 100 milijardi dolara.

Nastavljaju se protesti u Teheranu

Desetine hiljada pristalica iranskog opozicionog predsedičkog kandidata Mir Hoseina Musavija okupilo se i juče u centru Teherana, javljaju svetski mediji. Kako navodi BBC, broj demonstranata je teško utvrditi. Prema nekim procenama, ima ih između 70.000 i 100.000, a drugi izvori navode da u protestima učestvuje pola miliona ljudi, prenosi Danas pod naslovom "Studenti i novinari na meti napada milicije".

Holandjani ostaju protiv?

Holandija danas, na sastanku Evropskog saveta u Briselu, neće promeniti stav u odnosu na Srbiju i neće dozvoliti deblokadu Prelaznog trgovinskog sporazuma, saznaje Danas iz više diplomatskih izvora bliskih holandskoj vladi. Promena mišljenja vlade u Hagu nije moguća zbog toga što je ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen juče ponovo razgovarao s tamošnjim parlamentarcima, koji su mu pružili podršku u dosadašnjim stavovima prema Srbiji.

Prema rečima sagovornika ovog lista, Holandija stoji na stanovištu da odmrzavanje Prelaznog sporazuma ne bi bilo delotvorno sve dok ne dođe vreme za ratifikaciju SSP-a. To, međutim, zavisi od momenta hapšenja Ratka Mladića što će Holandija smatrati potpunom saradnjom s Haškim tribunalom. U tom kontekstu, nastup haškog tužioca Serža Bramerca na nedavnom Savetu ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu, gde on nije upotrebio reči „puna saradnja“, iako je navodno govorio o tome da Srbiji „čini sve što može“ u saradnji s Tribunalom, nije dovoljan za značajniju promenu holandskog stava.

Suživot u Hrvatskoj

Bivši komandant vojske Republike Srpske Krajine Mile Mrkšić svedočio je pred haškim Tribunalom da mu je u maju 1995. tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević naložio da rešenje traži „u suživotu u Hrvatskoj, a ne u ratu”, objavljuje Politika.

Mrkšić - po obavezujućem nalogu Tribunala, a na poziv odbrane - svedoči u procesu protiv hrvatskog generala Anta Gotovine, optuženog za progon Srba iz Kninske krajine tokom operacije Oluja u avgustu 1995. godine.

Po njegovim rečima, Milošević mu je rekao i da radi na povratku poverenja i autoriteta SVK kod naroda, da bi se „onemogućile priče o ujedinjenju RSK i RS, što je nemoguće i mazanje je očiju”.

„Rekao mi je Milošević: 'Ja sam se sa Franjom (Tuđmanom) dogovorio da imaš pet meseci da stvoriš atmosferu u vojsci da nije dobro ići u rat i da se traži rešenje u suživotu, kao plan Z-4 ili onaj u Istočnoj Slavoniji”, kazao je Mrkšić, pominjući da su Milošević i Tuđman „bili u dobrim odnosima”.

Brifing za novinare američkog vojnog atašea Erika von Kerša povodom odlaska
oficira vojske Srbije na školovanje u SAD

Tužba za 536 logora

Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske Branislav Dukić očekuje da će Osnovni sud u Sarajevu pokrenuti postupak protiv Federacije BiH za ratne zločine počinjene nad Srbima koji su od 1992. do 1995. godine bili zatočeni i mučeni u jednom od 536 logora, koliko ih je tokom proteklog rata bilo na području ovog dela BiH, objavljuje Politika. U 536 tužbi, koje je Savez logoraša krajem prošle sedmice predao pomenutom sudu, navedena su imena osumnjičenih. Prema Dukićevim rečima, to su „čelnici federalne vojne i civilne vlasti, potom oni koji su obilazili logore, kao i naredbodavci i izvršioci teških zlodela nad srpskim logorašima i upravnici logora“.

Samo na području Sarajeva bilo je 126 logora, među njima i ozloglašeni „Viktor Bubanj” i „Silos” kroz koje je prošlo na stotine srpskih civila i u kojima su mnogi i ubijeni.

Otkup staža

Privatnici i radnici propalih državnih firmi mogu naknadno da uplate zaostale doprinose PIO fondu. Prema važećoj tarifi otkup godine staža 39.000 dinara. Izmirenje duga povećava primanja, piše u Novostima.

Odlukom UO PIO fonda svim privatnim preduzetnicima data je mogućnost da uplate zaostale doprinose po aktuelnom cenovniku, i da tako povežu staž, kako im ne bi bila oduzimana trećina od penzije. Ovo je posebno značajno za one kojima je nedostajala koja godina do penzije. Ovim putem mogu da popune rupu u stažu i ubrzaju proces penzionisanja.

Od ponoći u redovima za pasoše

Politika objavljuje reportažu o borbama za dobijanje novog pasoša.

Svakog jutra slika je ista – od rane zore pojedine beogradske policijske stanice su „pod opsadom” građana.

Neki od njih spremaju se od ponoći i stižu i pre izlaska sunca kako bi sprečili opasnost da ostanu bez dragocenog mesta. Policajci OUP Voždovac nezainteresovano prolaze pored gomile, iščekujući okupaciju šaltera tačno u osam.

„Invaziju” će sprovesti nekoliko desetina starijih sugrađana, žene, deca i mladići, devojke, koji su tri, četiri sata stajali „naoružani” izvodima iz matičnih knjiga, uverenjima o državljanstvu i drugim „arsenalom”, u nadi da će osvojiti nove crvene pasoše. A kad vade putne isprave, onda o jednom čekanju da završe i dobijanje biometrijske lične karte.

Prema podacima sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, stare putne isprave važe do 31. decembra tekuće godine. U štampi je već pisano o tome da strane ambasade odbijaju da izdaju vize ukoliko pasoš osobe koja putuje nije važeći još od tri do šest meseci po povratku. To faktički znači da, uprkos propisanom roku, građani koji nameravaju da putuju na leto, pasoše moraju da izvade do juna ili septembra, u zavisnosti od destinacije.

Izdavanje novih putnih isprava počelo je 2008. i bilo je predviđeno da stari, plavi pasoši važe do kraja iste godine. Zbog tehničkih nepravilnosti prilikom isporuke prvih količina novog dokumenta, predloženo je produženje prvobitnog roka za još 365 dana.

Brozova udovica nije tražila dokumenta ni penziju a prima "naknadu za penziju"

Jovanki Broz, udovici Josipa Broza Tita, uskoro bi trebalo da budu uručeni lična karta i pasoš. Postupak izdavanja dokumenata, prema rečima njenog advokata Tome File, u toku je, a kada će joj biti uručeni zavisi od obaveza ministra policije Ivice Dačića i ministra za ljudska prava Rasima Ljajića.

Radmilo Bogdanović, nekadašnji ministar policije, u izjavi za Politiku, kaže da se u vreme dok se on nalazio na čelu MUP-a nije raspravljalo na temu dodeljivanja dokumenata Jovanki Broz. Niti je ona, niti bilo ko drugi, kaže Bogdanović, tražio da se Titovoj udovici izdaju isprave.

Da niko nije tražio izdavanje dokumenta za Jovanku Broz u vreme dok je on bio ministar pravde, za Politiku je potvrdio i Zoran Stojković, piše u ovom listu pod naslovom "Jovanka Broz nije tražila pasoš i ličnu kartu, niti su joj nuđeni".

Podaci o radnom stažu i uplatama doprinosa Josipa Broza Tita ne postoje i zbog toga Jovanka Broz nikada nije uspela da ostvari pravo na penziju, potvrđeno je Danasu u Penziono-invalidskom fondu (PIO).

Kako je rečeno novinaru ovog lista, Jovanka Broz ne može da dobije nacionalnu penziju, koja iznosi oko 50.000 dinara, jer se ona dodeljuje samo ljudima iz oblasti stvaralaštva i sporta. Takođe, ona ne može da dobije ni izuzetnu penziju, jer je ukinuta još 1994. godine, a dodeljuje se revolucionarima, slikarima, naučnicima...

Inače, Vlada Srbije je 2006. odobrila Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku sredstva iz budžetske rezerve u iznosu od 638.953 dinara na ime isplate naknade za izuzetnu penziju Jovanke Broz.

Tada je Ministarstvo rada saopštilo da, počev od isplate za maj 2006, obezbeđuje redovnu mesečnu isplatu Jovanki Broz od 91.279 dinara mesečno i navelo da će se taj iznos šestomesečno usklađivati, počev od januara 2007. godine sa rastom prosečne zarade u Srbiji u prethodnih šest meseci.

Iz Fonda PIO kažu za Danas da Jovanka Broz nikada nije tražila penziju i da nemaju podatke o radnom stažu i uplatama doprinosa Josipa Broza. Takođe, dodaju da bi Jovanka morala da podnese zahtev za penziju, koju nikada nije tražila.

Podrška evropskoj Srbiji

Aleksander Stub, ministar spoljnih poslova Finske, tvrdi u Novostima da EU mora pokazati više podrške za srpske napore: "Beograd vrlo dobro sarađuje sa Haškim tribunalom. Evropa treba da pokaže više liderstva."

Podrška evropskoj Srbiji okružila je usamljeni Hag, od toplog Peloponeza, pa sve do veličanstvenih finskih jezera. Ceo Stari kontinent stao je uz Srbiju, osim zemlje čiji su vojnici, u vreme srebreničkih događaja, bili na dužnosti.
Evropske integracije Srbije su od strateškog značaja za Evropsku uniju, slaže se sa ogromnom većinom svojih kolega i finski ministar spoljnih poslova Aleksander Stub, koji, u intervjuu za Novosti, ističe činjenicu da Beograd vrlo dobro sarađuje s Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Za zvanični Helsinki dileme nema - Srbiji je mesto u evropskoj porodici naroda. I to - što pre, objavljuju Novosti.

Zemljište za bogat otkup

Država još nije započela eksproprijaciju zemljišta za 10 kilometara beogradske obilaznice autoputa koridor 10, objavljuje Blic. Najveći deo od 147 hektara zemljišta, od Batajnice do Dobanovaca, kuda će prolaziti trasa, pripada Vojinu Lazareviću i preduzeću PIK „Zemun. Nekoliko hektara poseduju Ljubiša Buha i posredničko preduzeće advokata Milenka Ristivojevića i Momčila Cismila. Ukoliko se ne postigne dogovor sa njima ili o prodaji parcela državi ili o zameni za drugo zemljište, država će morati da iz budžeta isplati oko 30 miliona evra.
Dok se javnost zabavlja pitanjem koliko je koštala informacija o tačnoj trasi kojom će proći koridor 10, policija proverava neke od vlasnika ovih parcela i pleni imovinu direktora PIK Zemun u pokušaju da raščisti sve sumnjivo oko buduće obilaznice.

Nemanje posla ili rasna diskriminacija?

Beograđanka Biljana Nedeljković u potrazi za poslom obratila se agenciji za zapošljavanje „Orka”. Bila je zainteresovana za poslove koji su, kako smatra, odgovarajući njenom obrazovanju (osnovna škola), prvenstveno za posao spremačice koji je i ranije obavljala. Međutim, u pomenutoj agenciji nisu mogli da joj izađu u susret i to, kako tvrdi Nedeljkovićeva, samo zato što je – Romkinja, objavljuje Politika.

Sagovornica Politike nada se da će njen slučaj dospeti do predsednika Tadića čijoj se Narodnoj kancelariji već obratila.

U pomenutoj agenciji, međutim, tvrde da je jedini razlog zbog kojeg nisu bili u mogućnosti da pronađu posao Nedeljkovićevoj – njena neodgovarajuća stručna sprema.

– Za posao za koji je Biljana Nedeljković bila zainteresovana, potreban je treći stepen stručne spreme. To je jedini razlog zbog kojeg nismo mogli da je pošaljemo kod određenog poslodavca. Ponudili smo joj posao pomoćnog radnika u kuhinji – kažu u agenciji „Orka”, naglašavajući da nacionalnost nema veze sa odbijanjem Nedeljkovićeve.

U drugim agencijama za zapošljavanje sa kojima smo razgovarali kažu da se nije događalo da poslodavci unapred odbijaju Rome na osnovu nacionalnosti.

"Dešavalo se da pojedine firme ne žele da zapošljavaju Crnogorce, ali nikada nismo imali problem sa kandidatima romske nacionalnosti", kažu u beogradskoj agenciji „Simeks DOO”.

Prema rečima Srđana Lolića iz agencije „Beo posao” diskriminacije Roma nije bilo, a agencija ne bi ni sarađivala sa poslodavcima koji kandidate biraju na osnovu nacionalnosti i boje kože.

Stratište nedostupno potomcima žrtava

Stratište u krugu sadašnje Zastave nedostupno potomcima žrtava i bez ikakvog obeležja. Podzemni prolaz ispod Kapislane je zatrpan, objavljuju Novosti u desetom nastavku svoje serije "Otkopavanje istine" o zločinima novih vlasti u Srbiji posle Drugog svetskog rata. Gubilište kraj Kapislane, nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda, a sadašnje Zastave u Kragujevcu, posle više od šest decenija od zločina tadašnje komunističke vlasti - obavijeno je velom tajne i danas. Ni sada nema pouzdanih podataka koliko je ljudi, onih koji su tadašnji preki sudovi nove narodne vlasti označili kao saradnike nemačkog okupatora i neprijatelje naroda, osuđeno na smrt i streljano na mestu gde su vojni deo fabrike i Zastavina energana. Prema nepotpunim informacijama od 21. oktobra 1944. i tokom 1945. godine, tu je streljano najmanje hiljadu ljudi. Ispod zloglasne Kapislane nalazili su se tuneli i podzemni prolazi. Oni su posle masovnih streljanja zatrpani i zabetonirani.

Jeftini letovi

Austrijska lou-kost aviokompanija Niki, čiji je vlasnik bivši vozač Formule 1 Niki Lauda, planira da uvede linije iz Srbije za evropske gradove ako za to dobije odobrenje Vlade Srbije, piše u današnjem izdanju list 24 sata, prenosi Blic.

"Podneli smo zahtev za obavljanje letova sa beogradskog aerodroma i sada sve zavisi od vaše vlade. Još nismo odredili destinacije na kojima ćemo leteti, a najjeftinija karta, sa taksama, biće 29 evra", rekli su iz Nikija.

Novi direktor Jata

Vlada Srbije imenovaće na sednici u četvrtak Srđana Radovanovića, diplomiranog pravnika, za novog generalnog direktora „Jat ervejza“, saznaju Novosti.
Dosadašnji v. d. generalnog direktora Saša Vlaisavljević prelazi na funkciju gradskog menadžera Beograda i ostaje predsednik UO Jata. Radovanović je bio zaposlen u Sekretarijatu za unutrašnje poslove u Beogradu, a radio je i kao advokat. Radio je u „Grand kafi“, „Drogi Kolinskoj“, bio je član UO „Soko Štarka“ i predsednik UO „Palanačkog kiseljaka“.

Dinosaurusi u Beogradu

Džinovi Patagonije stigli su u Beograd. Dinosaurusi stari od 65.000 do 100.000 miliona godina čekaju posetioce u „Impuls holu“, pored beogradskog hotela Kontinental, objavljuju Novosti.
Centralna postavka - dva džinovska mesojeda dugačka i do 30 metara, spremaju se da napadnu biljojeda. Fosilni ostaci su celoviti, a Patagonija je poznata upravo po tome što su samo tu nađeni čitavi skeleti dinosaurusa. Drugde, u Americi ili Kini, otkriveni su samo delovi.

Trgovina ljudima u Srbiji i američki komentari

Srbija je zemlja porekla, tranzitna zemlja i krajnje odredište žrtava međunarodne i lokalne trgovine ljudima - piše u najnovijem izveštaju Stejt departmenta, prenose Novosti. Srbija je odredište za žrtve iz istočne Evrope i centralne Azije, koje u nju stižu preko Kosova i Makedonije, a tranzitna zemlja za žrtve iz Bosne, Hrvatske i Slovenije, koje odatle nastavljaju ka zapadnoj Evropi, piše u izveštaju koji je predstavila američka državna sekretarka Hilari Klinton.

Stejt department je naglasio da Vlada Srbije ulaže znatne napore u borbu protiv trafikinga, ali da, ipak, ne ispunjava u potpunosti osnovne standarde za suzbijanje ovog oblika kriminala.
Vlada Srbije i dalje aktivno istražuje slučajeve trafikinga, ali nije pružila dokaze da je na odgovarajući način gonila, osudila i kaznila počinioce, primećuje Stejt department i podseća da su prošle godine optužene 94 osobe, od kojih je 18 osuđeno na zatvorske kazne, 17 oslobođeno, dok su ostali procesi u toku.

Udes vojnog vozila

Šest vojnika iz somborske kasarne „Aerodrom” povređeno je u sredu oko sedam časova ujutru kada je vojno vozilo sletelo u kanal na putu između Crvenke i Vrbasa. Povređeni vojnici prebačeni su u Opštu bolnicu u Vrbasu, a prema rečima dr Milana Kresojevića, svi su van životne opasnosti.
Osim vojnog vozača i oficira, u vozilu je bilo i sedam vojnika junske klase koji su išli u Vojnomedicinski centar na lekarski pregled radi oslobađanja ili odlaganja vojnog roka.

Ubistvo u Sokobanji

U šipražju, kod sokobanjske pijace, u sredu nađeno unakaženo telo Zorice Božinović iz sela Dugo Polje. Žrtva bila bez odeće, pokrivena ćebetom. Muž oslobođen, ubice uhapšene, javljaju Novosti. Ona je prvo silovana, zatim brutalno pretučena i, potom - zadavljena! Ubica, ili više njih, Zoričino telo su nakon zločina, za koji se ne zna gde se dogodio, dovukli u šipražje i bacili. Navodno, policija je privela osumnjičene za ovo nezapamćeno ubistvo, ali je u interesu istrage da se ne otkriva njihov identitet.

U Dugom Polju, gde je Zorica poslednjih 15 godina živela sa suprugom Rankom Božinovićem (81), komšije objašnjavaju da ju je njen muž u utorak odveo kod lekara u Sokobanju.
"Ranko mi je kazao da je, budući da Zorica nije imala zdravstvenu knjižicu, dok je plaćao pregled, ona pobegla, navodno, sa nekim Romima", dodaje ovaj komšija. "Zorica je i ranije bežala od Ranka, ali mu se uvek vraćala."