NATO PRISTAO NA REVIZIJU KUMANOVSKOG SPORAZUMA

Generali NATO prihvatili "ekspertske razgovore o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji". Gorivo bi već sredinom naredne nedelje trebalo ponovo da pojeftini. Započeti razgovori sa svim parlamentarnim partijama o odbrani zemlje od ekonomske krize.

Revija modela delimično napravljenih od popularne poslastice na
Sajmu čokolade u Moskvi  (Fonet)

"Srbija ni na koga nije pucala"

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je došlo vreme za promenu Kumanovskog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije potpisanog 9. juna 1999. godine.

"Nema nijednog razloga da se u ovom trenutku kada je Srbija pokazala da je faktor stabilnosti u regionu, ne promeni Kumanovski sporazum. Podsećam vas da su delovi tog sporazuma takvi da postoji još zona zabranjenog leta", rekao je Tadić u intervjuu koji Politika najavljuje da će u celini objaviti u sutrašnjem broju.

"Srbija nije faktor destabilizacije. Srbija ni na koga nije pucala, niti naši vojnici i oficiri, a drugi jesu pucali na građane srpske nacionalnosti, na srpske oficire i na srpske vojnike. Dakle, objektivno govoreći, mi danas treba da menjamo Kumanovski sporazum i ja kao predsednik Srbije stajem iza tog predloga."

Srbija se protivi uspostavljanju kosovskih bezbednosnih snaga. Tadić kaže: "Od početka pregovora, kada se prvi put u Ahtisarijevom planu pojavila ideja o takozvanim kosovskim bezbednosnim snagama, usprotivio sam se takvom rešenju i rekao sam da je takvo rešenje za Srbiju apsolutno neprihvatljivo danas i da će biti uvek neprihvatljivo. To nisu snage koje bezbednosno ugrožavaju Srbiju. Reč je o lako naoružanim pripadnicima bezbednosnih snaga. Ali, to su snage koje mogu u budućnosti biti zametak vojske ili armije koja bi mogla biti faktor bezbednosnih rizika u regionu."


Rukovodstavo opštine Bujanovac unosi albansku zastavu u skupštinsku salu povodom
albanskog praznika Dan zastave

NATO se slaže…

Načelnik Generalštaba VS Zdravko Ponoš izjavio je da se sa zvaničnicima NATO i Kfora na sastanku u Napulju, posvećenom bezbednosnoj situaciji na Kosovu, dogovorio o ekspertskim razgovorima o reviziji Kumanovskog sporazuma.

"Sastanak je nastavak razgovora koje sam imao prošle sedmice u Briselu sa komandantom NATO za Evropu, generalom Kredokom", pojasnio je general Ponoš agenciji Tanjug aprenose Novosti. "Pričali smo o istim temama, s tim što su ovog puta razgovori vođeni u svetlu činjenice da je Savet bezbednosti UN podržao izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o rekonfiguraciji Unmika, odnosno o raspoređivanju misije Euleks. Imamo i činjenicu o formiranju takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, uz učešće Kfora, čemu se mi protivimo."

Protesti povodom Dana albanske zastave u Preševu

Budžet i dalje neusaglašen

Ministarka Diana Dragutinović u petak dostavila predlog budžeta. Plan državne kase još nije usaglašen. Neizvesna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Izvori Novosti kažu da je ministarka finansija Diana Dragutinović Vladi zapravo dostavila svoj predlog, bez usaglašavanja. Tako je sada nepoznato i da li će se od Nove godine krenuti u primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, jer je predlog Ministarstva finansija bio da se, zbog očekivanog smanjenja prihoda u odnosu na planirane, sa ovom odlukom sačeka.

Prema nacrtu plana državne kase, koji je izradilo Ministarstvo finansija, država će u narednoj godini zaraditi 715 milijardi dinara, dok će joj rashodi iznositi 761,5 milijardi dinara. Tako će, bar prema upućenom predlogu, minus u državnoj kasi planiran za narednu godinu biti 46,5 milijardi dinara, što se uklapa u plan da deficit u 2009. godini bude na nivou od 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda.

Predlog raspodele para iz budžeta koji je u petak podeljen svim ministarstvima izazvao je veliko nezadovoljstvo među ministrima, piše u Blicu.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je prekjuče da bi aranžman sa MMF mogao da bude doveden u pitanje ako Vlada ne usvoji budžet za 2009. do 15. decembra, podseća Danas. Uz budžet, Vlada bi trebalo da zaključi i memorandum sa NBS o postizanju ciljane ukupne inflacije u sledećoj godini. Za Vladu Srbije dovoljno je da usvoji budžet za 2009. na redovnoj sednici sledećeg četvrtka i uputi predlog zakona o budžetu u Skupštinu Srbije, odnosno nije neophodno da budžet usvoji parlament što, imajući u vidu tempo rada narodnih poslanika i moguće opstrukcije, predstavlja veliko olakšanje, objavljuje ovaj list.

Statut Vojvodine

Suprotno burnom negodovanju Šandora Egerešija, predsednika Skupštine Vojvodine, koji insistira na tome da republički parlament usvoji predlog statuta do kraja godine, “jer time Srbija govori o svom proevropskom stavu”, predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić smatra da dve-tri nedelje zakašnjenja neće bitnije poremetiti planove pokrajinske administracije.

"Za usvajanje statuta nije sporna politička volja. Neodmerene izjave samo nanose štetu", kaže Pajtić u intervjuu koji Novosti objavljuju pod naslovom "Nećemo probiti rokove".

Opet pojeftinjenje goriva

Gorivo bi već sredinom naredne nedelje trebalo da pojeftini, a prema podacima od petka, cene benzina mogle bi da budu niže za šest i sedam dinara, javljaju Novosti.

Litar motornih benzina od 95 oktana trebalo bi da košta oko 80 dinara, dok bi "evro" dizel bio 70 dinara. To znači da se cena goriva vraća na nivo s proleća 2007.

Ukoliko cena nafte nastavi da pada, gorivo bi u Srbiji u februaru sledeće godine moglo da košta nešto iznad 50 dinara, kaže za Pres predsednik Udruženja privatnih pumpi Srbije Milan Rakić.

Kanabe kod premijera

Dok vodeće zemlje u svetu već primenjuju svoje krizne planove, Mirko Cvetković započeo je razgovore sa svim parlamentarnim partijama o odbrani zemlje od ekonomske krize. Lideri DSS, SNS i NS sledeće nedelje predstavljaju premijeru svoju viziju, ali ne veruju da će ih poslušati, piše u Novostima. Od svih parlamentarnih opozicionara, jedino predstavnici Srpske radikalne stranke neće narednih dana sesti na kanabe premijera Mirka Cvetkovića.

Prvi su u kabinetu premijera još u sredu bili predstavnici LDP.

"Ne pada nam na pamet da idemo kod predsednika Vlade iako smo pozvani. Predlažemo mu da podnese ostavku", izjavio je u petak za Novosti Dragan Todorović, potpredsednik SRS.

Prizori iz Bombaja

Polako se sklapaju kockice mozaika dramatičnog i po svemu krvavog terorističkog napada na samo srce Bombaja, javlja reporter Politike. Jedna grupa terorista, osmoro mladih momaka, stigla je oko 9.15 čamcem i pristala u „ribarskom selu”, preko puta hotela „Prezident”. Barat Tamor, pomoćnik supervizora hotela „Tadž”, koji se tamo zatekao, pozdravio ih je i, videvši da na leđima imaju velike rance, pitao ko su. „Studenti”, odgovorili su mu. Tamor je preuzeo svoju smenu, i tek kad je počela pucnjava shvatio je sa kim je imao posla.

Dvojica drugih terorista viđeni su kako večeraju u kafeu „Leopold”, poznatom svratištu turista, neposredno iza hotela „Tadž”. Večerali su, platili, onda iz ranaca izvadili automate – i zapucali po drugim gostima u restoranu!

Dvojica terorista su nasumice pucala i u okolini železničke stanice, smejući se dok su rafalima obarali nedužne putnike. Jedna žena sa detetom je počela da vrišti i time skrenula pažnju na sebe. Hladnokrvno su okrenuli automate prema njoj i pokosili je, zajedno sa detetom, navodi Politika.

Novosti objavljuju da je u napadu u Indiji do sada stradalo najmanje 143 ljudi, više od 300 ranjeno. Specijalci sa krovova spasavali taoce, ali svi još nisu oslobođeni.

Beograđanka Marija Grulović, turistički vodič agencije „Džangl trajb“, sa prozora svoje sobe u Mumbaju posmatrala je dramatične događaje u hotelu „Tadž“ tokom terorističkih napada u kojima je dosad poginulo 155 ljudi, prenosi Alo.

"Strašno je što su neki ljudi poginuli, ali ja se nisam toliko uplašila. U svakom slučaju, meni nije bilo strašnije od bombardovanja. Iako ima još talaca, ovde se život nastavlja normalno i sve već radi, mada su lokalci u šoku - priča Marija za Alo.

Susret sa piratima

Prvi mašinski oficir broda „Irene” kaže da bi svoj susret sa somalskim piratima najvernije prikazao kroz horor film.

"Davali su nam rižu koja je bila puna izmeta od pacova. Jednom Rusu su suprugu svakodnevno silovali, a njega za to vreme tukli i terali da gleda. Ubijeno je 11 ljudi", priča za Politiku Mile Naćevski, čiji su brod pirati oteli 21. avgusta u Adenskom zalivu.

Francuski brod u potrazi za ostacima aviona A320 koji je pao uz jugozapadnu obalu
Francuske, pri èemu su dve osobe izgubile život

Afera "Satelit"

Bar u prvom stepenu, stavljena je tačka na jedan deo afere „Satelit” odlukom krivičnog vanpretresnog veća Okružnog suda u Beogradu da odbije zahtev tužilaštva da se protiv nekadašnjeg ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića pokrene istraga zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa zakupom špijunskog satelita za nadgledanje administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, objavljuje Politika.

U drugom delu, međutim, ta afera još nije u potpunosti okončana, s obzirom da se u Londonu na zahtev izraelske kompanije „Imidžset internešenel” vodi arbitražni postupak koji bi Srbiju, ako izgubi, mogao da košta nekoliko desetina miliona dolara, zbog toga što odbija da prizna validnost ugovora koji je potpisao bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić. Kompanija iz Tel Aviva pokrenula je arbitražu nakon što je Srbija odbila da plati i jedan jedini cent od 45 miliona dolara, koliko bi, prema papiru koji je Prvoslav Davinić, kao ministar odbrane Srbije i Crne Gore, potpisao sa Izraelcima u Parizu 4. juna 2005. godine, koštao zakup satelita.

Ceo slučaj izašao je u javnost u drugoj polovini 2005. godine, nakon što je predsedniku Srbije Borisu Tadiću, tokom njegove posete Izraelu, predočeno postojanje spornog ugovora koji je potpisao Davinić, kao i zahtev da se kompaniji iz Tel Aviva isplati ugovorena suma. Najoštrije je tadašnjeg ministra odbrane, međutim, napadao tadašnji ministar finansija, ali i Davinićev partijski šef u G17 plus Mlađan Dinkić. Davinić je, međutim, početkom septembra 2005. godine, neposredno pre nego što je podneo ostavku na mesto ministra, optužio Dinkića da je jedan od razloga hajke na njega to što se usprotivio Dinkićevom pokušaju da u Ministarstvo odbrane dovede svog čoveka koji je trebalo da kontroliše finansije, budžet i imovinu vojske.

Plate direktora

Zarade menadžmenta, predsednika upravnih i nadzornih odbora u pojedinim javnim i državnim preduzećima ne samo da se kriju od građana, već i od Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Tako je i parlament kao najviše zakonodavno telo ostao uskraćen za podatke o primanjima u Naftnoj industriji Srbije, Građevinskoj direkciji Srbije i Narodnoj banci, piše u Novostima.

(ilustracija: Blic)

Direktor NIS-a ima mesečnu platu 600.000 dinara, dok predsednica UO dobija skoro 700.000, saznaje Blic pošto zvaničnih podataka o tome nema.

Posle skandala o isplatama plata i bonusa Bojana Krišta, direktora Aerodroma „Nikola Tesla“, na zahtev Administrativnog odbora Skupštine Srbije objavljene su prosečne plate koje su isplaćene direktorima, predsednicima i članovima UO, kao i drugim rukovodećim organima javnih preduzeća koje imenuje Vlada Srbije u 2007. godini. Prema tim podacima, i prošle godine najviše novca isplaćeno je upravo direktoru Aerodroma „Nikola Tesla“ (382.210) a zatim direktoru „Jat ervejza“ (348.846).

Uz najavu "Eksluzivno otkrivamo", Pres objavljuje da je "Nebojša Nedeljković, bivši direktor Aerodroma i „Skijališta Srbije", za osam meseci uzeo otpremnine u oba preduzeća od čak 3,76 miliona dinara!" Sve u svemu, za četiri godine direktorovanja Nebojša Nedeljković je samo na plate i otpremnine uzeo 21 milion dinara, odnosno više od 250.000 evra! Plus sve ostalo. U G17, koji je postavio Nedeljkovića na obe funkcije, kažu da nisu mogli da spreče isplatu ovih otpremnina (?!?), piše u ovom listu, pod naslovom "Gori od Krišta". Nebojša Nedeljković nije se odazivao na brojne pozive i SMS poruke novinara Presa upućene kompaniji Borba, čiji je Nedeljković sada direktor.

Kurir objavljuje da je ekipa bivšeg direktora aerodroma Bojana Krišta u 2007. godini potrošila na kafanske račune oko 11,3 miliona dinara, dok je "jedan kafanski račun Krišta iz februara iznosio 242.491 dinar".

Fudbalski stadioni kao nekretnine

I vrapci na grani znaju da se priča u vezi sa privatizacijom fudbalskih klubova vrti oko zemljišta, a u igri je, barem kad je u pitanju 12 superligaša – 70,25 hektara. Zemljišta su, uglavnom, na skupim lokacijama. U nameri da „snime” trenutno stanje, novinari Politike pitali su klubove ko su vlasnici njihovih stadiona i zemljišta, kao i s koliko hektara raspolažu.

(ilustracija: Politika)

Što se tiče beogradskih fudbalskih klubova, da svi oni koriste gradsko građevinsko zemljište, a ono je vlasništvo Republike Srbije.

Crvena zvezda se, barem na papiru, „rasprostire” na 16 hektara. Ali, nije tajna da je najbogatiji čovek na Balkanu Miroslav Mišković već kupio kompletno zemljište na kojem je nekada bila mlekara PKB-a (od kružnog toka na Autokomandi pa do ograde Zvezdinog stadiona), piše u Politici.

Stradanja bivšeg načelnika DB

Bivši načelnik Državne bezbednosti Srbije i pritvorenik Centralnog zatvora u Beogradu Radomir Marković, po ugledu na svog zatvorskog "kolegu" Milorada Ulemeka Legiju, otisnuo se u književne vode. Njegov prvenac "Kazna bez zločina" uskoro bi trebalo da se pojavi u prodaji. Bivši prvi čovek DB u njoj opisuje svoja stradanja tokom poslednjih osam godina - od hapšenja u februaru 2001.

Radomir Marković uhapšen je zbog sumnje da je jedan od aktera zločina na Ibarskoj magistrali, kad su poginula četvorica članova SPO, a lider ove stranke

Vuk Drašković povređen. Vrhovni sud Srbije je doneo odluku kojom je Marković osuđen na 40 godina zatvora. Marković je osuđen i pred Specijalnim sudom, i to na 15 godina zatvora, zbog umešanosti u likvidaciju Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.