NAJAVA NAJNOVIJIH MERA VLADE

Skuplji benzin, dizel i mobilno telefoniranje, niže plate u državnoj administraciji, budžeti ministarstava manji za četvrtinu a do kraja godine 6.000 zaposlenih manje u upravi. Ako ne plate na mostu, građani Srbije platiće na ćupriji, jer se moraju namaknuti pare za pokrivanje manjka u državnom budžetu. Vladi baš ne ide smišljanje strategije što pokazuju zaokreti od 180 stepeni, preko noći, koji su joj narušili kredibilitet.

Supruga britanskog premijera Gordona Brauna, Sara Braun sa suprugama
učesnika samita najrazvijenijih zemalja G20

Skuplje gorivo i mobilni, manje državne plate

Najnovije mere Vlade Srbije: skuplji benzin, dizel i mobilno telefoniranje, niže plate u državnoj administraciji, budžeti ministarstava manji za četvrtinu a do kraja godine 6.000 zaposlenih manje u upravi, javlja Politika.

Vlada je kompletirala preciznu računicu smanjenja budžetskog deficita (fiskalnog prilagođavanja) od 100 milijardi dinara. Ukupno računato, od te sume neophodnih ušteda – 89 milijardi će biti na strani državnih rashoda, a 11 milijardi na prihodnoj strani namaći će se povećanjem nekih poreza.

Za vladu je do sada bilo sporno 30 milijardi ušteda i prvobitna ideja dogovorena sa Međunarodnim monetarnim fondom bila je da se taj novac obezbedi uvođenjem „solidarnog“ poreza. Samo tri dana posle dogovora sa MMF-om, vlada je odustala od tog poreza kao socijalno neprihvatljive mere i najavila novi paket ušteda koji će, prema do sada poznatim parametrima, prevazići potrebnu uštedu od 30 milijardi dinara, piše u ovom listu.

I Pres objavljuje kako "Vlada Srbije namerava drastično da smanji rashode budžeta, a na udaru će se prve naći plate predsednika, premijera, ministara, poslanika, pokrajinskih funkcionera, opštinskih službenika i direktora javnih preduzeća". Da bi pokrila manjak od 100 milijardi dinara u budžetu, država neće uvoditi solidarni porez, ali će „skresati" troškove u svim ministarstvima, a biće povećane akcize na gorivo i uveden porez na mobilne razgovore, piše u ovom tabloidu pod naslovom "Benzin skuplji za dva a dizel za četiri dinara".


Razgovor predsednika Srbije i predsednika Egipta

Ugrožen ugled vlade

Goruće pitanje za Vladu Srbije na koje se već danima traži odgovor jeste kojom merom zameniti solidarni porez i obezbediti 26 milijardi dinara. Ako ne plate na mostu, građani Srbije platiće na ćupriji, jer se te pare moraju namaknuti, samo je pitanje kako da se teret rasporedi pravično i da u isto vreme bude ekonomski opravdan, piše u Blicu. Izbor koji Vlada pravi samo je izbor manje loše alternative, a za koju se opredelila, moguće je da saopšti već u četvrtak.

Najkasnije do kraja sledeće nedelje, Vlada mora da odredi konačan paket mera kojim namerava da popuni budžetsku rupu od 100 milijardi dinara, objavljuju Novosti. Istovremeno, mora da smisli i drugi paket - onaj koji će zaštititi najugroženije upravo od onog prvog. Da Vladi baš ne ide u smišljanju strategije od koje će imati više koristi nego štete, pokazuju zaokreti od 180 stepeni preko noći koji su, prema oceni sagovornika Novosti, narušili kredibilitet Vlade. Ovaj list objavljuje i spisak pod naslovom "Koje su mere predložene u martu":
* Skraćenje radne nedelje na četiri dana
* Uvođenje "solidarnog poreza" na plate i penzije
* Zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru
* Zabrana novog zapošljavanja u državnoj administraciji
* Uvođenje poreza na stanove, luksuzne automobile, jahte
* Smanjenje transfera gradovima i opštinama i do 40 odsto
* Javna preduzeća da uplaćuju 100 odsto dobiti u budžet
* Državne institucije sa prihodima da državi daju 40 odsto
* Smanjenje broja ministarstava i državne administracije
* Ukidanje nadoknada u upravnim odborima javnih preduzeća
* Smanjivanje broja regulatornih tela
* Povećanje PDV na 19 ili 20 odsto
* Nova akciza na benzin
* Veći porezi na impulse u mobilnoj telefoniji

Iako Vlada Srbije sprema mere štednje zbog svetske ekonomske krize koja će, prema najavama, tek zahvatiti Srbiju, pojedini gradonačelnici i predsednici opština i dalje mesečno zarađuju i do 133.000 dinara, tako da imaju platu veću od ministara, ali i od premijera Mirka Cvetkovića, objavljuje Danas. List podseća, prosečna plata u Srbiji je u februaru iznosila 31.121 dinara. Prema raspoloživim podacima, državni zvaničnik s najvišom platom je guverner Narodne banke Radovan Jelašić sa oko 412.000 dinara. Predsednik Republike Boris Tadić mesečno prihoduje 142.944 dinara. Premijer Mirko Cvetković prima platu od 116.111, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić 108.000, ministar zdravlja Tomica Milosavljević 109.352, a ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić 102.247 dinara. Interesantno je da ministar prosvete Žarko Obradović ne prima platu iz državnog budžeta, već na privatnom univerzitetu Megatrend.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas zarađuje 119.700, dok je plata prvog čoveka Novog Sada Igora Pavličića znatno veća i iznosi 136.223 dinara. Potrebno je dodati da su to osnovice na koje još ide i dodatak za minuli rad. Plata gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića iznosi nešto više od 100.000 dinara. Zanimljivo je i to da gradonačelnik znatno manjeg Vranja mesečno zarađuje 124.000, a predsednik vranjske Skupštine grada 113.000 dinara.

Rashodi veći a prihodi manji u državnoj kasi

U prva tri meseca ove godine republički budžet ne samo što nije obezbedio sredstava koliko je planirano, već su prihodi čak 14 milijardi dinara niži nego u istom tromesečju 2008. Rashodi države još nisu umanjeni i, prema važećem Zakonu o budžetu, veći su za skoro milijardu evra u odnosu na prošlu godinu.
Prema podacima do kojih su Novosti došle, najviše su podbacili prihodi od carine. Ostvareno je tek nešto više od polovine priliva iz prva tri meseca prošle godine. Razlog za to leži u činjenici da je Srbija od 1. februara počela jednostranu primenu Privremenog trgovinskog sporazuma sa EU, ali i u izuzetno malom spoljnotrgovinskom prometu, koji naša zemlja ima od početka godine.

Ušteda na robnim markama

I kupci u Srbiji se polako opraštaju od poznatih i skupih proizvoda. Besparica menja potrošačke navike, pa se mnogi već sada okreću jeftinijim artiklima. Na rafovima i ne znajući traže takozvane trgovačke brendove koji sa proizvođačkih linija stižu po narudžbini prodavaca. Ove namirnice su jeftinije i do 30 odsto, jer se ne reklamiraju, a u strukturi cene nema troškova marketinga, distribucije i skupe ambalaže. Kvalitet je, ako je verovati trgovcima, dobar, jer je to, uz cenu, glavna karta za sticanje poverenja potrošača.

Ilustracija: Politika

Analize agencije GFK pokazuju da je prošle godine više od 63 odsto domaćinstava u Srbiji kupilo makar jedan ovakav proizvod. Međutim, pitanje je da li kupci uopšte prave razliku i prepoznaju ove artikle, da li se interesuju odakle stižu i ko ih proizvodi. Svi veliki trgovinski lanci u našoj zemlji imaju širok asortiman takozvanih PL proizvoda (prajvat lejbl) ili privatnih robnih marki

Potrošači u Srbiji sve češće kupuju jeftinije proizvode sa manje poznatim etiketama. Na hrani ušteda minimum 30, a na kozmetici i do 40 odsto, objavljuje Politika.

Haos u zdravstvenom osiguranju

Od 1. jula markice za overu zdravstvenih knjižica izdavaće se poslodavcima prema broju zaposlenih isključivo uz dokaz da su platili doprinos za zdravstveno osiguranje - kategorični su u Zavodu za zdravstveno osiguranje Srbije, javljaju Novosti.

RZZO je svestan da stare dugove za doprinose, koji su dostigli 83,74 milijardi, ne može da naplati. Ko i koliko duguje za zdravstveni doprinos ne znaju čak ni u RZZO. Kontrola prikupljanja i naplate doprinosa od 2001. godine, “prešla” je u nadležnost Poreske uprave, odakle podatke ne može da dobije ni RZZO, koji je sredinom 2006. godine pokrenuo, a godinu kasnije, obnovio inicijativu da se ta dugovanja otpišu. Zbog smene vlasti, i pauza u radu Skupštine, Zakon je usvojen tek krajem prošle godine. Ako se rok za podnošenje zahteva za otpis duga, koji je istekao 11. februara, ne produži, malo će biti vajde od toga.Zahteve je, inače, podnelo samo 280 preduzeća koja duguju 282 miliona dinara. Bez naknadnog roka za podnošenje zakona svi dužnici, a procenjuje se da je to oko milion ljudi, ostaće od 1. jula bez prava na zdravstvenu zaštitu.

Zaposleni u firmama koje ne iplaćaju doprinos za zdravstvo u slučaju odlaska na bolovanje duže od 30 dana, ostaju bez ikakvih prihoda! Nadoknade za duža odsustvovanja sa posla usled zdravstvenih problema po zakonu se isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja. RZZO, međutim, ne plaća bolovanja zaposlenima kod poslodavaca koji duguju doprinose.

Sve manje opozicije u Skupštini Srbije

Gotovo ceo poslanički klub SRS izbačen je sa sednica Skupštine Srbije u narednih 20 dana. U klupama parlamenta ostalo ih je samo devet, dok je 48 dobilo meru udaljenja. Incidenti koji su započeli prvog dana rada u renoviranom Domu Narodne skupštine, kada je sa sednice udaljeno 15 radikala, nastavljeni su i u sredu.
Po istom scenariju, "preživeli" članovi SRS seli su na mesta koja im, odlukom Administrativnog odbora, ne pripadaju. Potpredsednik Skupštine Gordana Čomić izrekla im je, posle dve opomene, i meru udaljenja, pa je sednica prekinuta.

DSS i NS izašli jer nema uslova za rad, javljaju Novosti.

Hrvatska i Albanija – članice NATO

Polaganjem ratifikacionih dokumenata u američkom Stejt departmentu, Hrvatska i Albanija postale su juče punopravne članice NATO, javlja Danas.

Zamenik državnog sekretara SAD Džejms Stajnberg prihvatio je instrumente o pristupu Hrvatske i Albanije Severnoatlantskom ugovoru, čiji je depozitar američka vlada.

Sjedinjene Države pozdravile su to što je pristupni proces dve države okončan pre samita u Strazburu i Kelu na kojem će ovog vikenda biti obeležena 60. godišnjica NATO.

„Postajemo punopravna članica NATO i time smo ostvarili bezbednost za našu zemlju“, rekao je hrvatski predsednik Stjepan Mesić.

Susret Obame i Medvedeva

Predsednici Rusije i SAD u prvom susretu najavili bolje odnose dveju zemalja, ali nisu uspeli da prevaziđu sukob zbog američkog štita i Gruzije, javlja Politika.

Rusija i Sjedinjene Američke Države dogovorile su se da počnu pregovore o smanjenju broja nuklearnih bojevih glava ispod nivoa dogovorenog 2002. godine, objavljeno je u zajedničkom saopštenju Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva posle njihovog jučerašnjeg susreta u Londonu pred početak samita G-20 koji okuplja države s najjačim ekonomijama u svetu. Prema sporazumu potpisanom u Moskvi pre sedam godina, plan je da obe strane smanje arsenale na između 1.700 i 2.000 bojevih glava do 2012.

Medvedev i Obama prilikom susreta u Londonu juče (Fonet)

Demonstracije u Londonu

ukob policije sa demonstrantima tokom samita najrazvijenijih zemalja G20 u Londonu

Ove ulice su naše! Ove banke su naše!”, vikali su demonstranti u Sitiju, poslovnom delu Londona, gde je došlo do sukoba nekoliko stotina učesnika protesta sa policijom. Nekoliko ljudi je povređeno, a napadnuta je i zgrada Kraljevske banke Škotske, na kojoj su polomljena stakla, a gnevni građani upali su u prizemlje gde su ispisali grafite „Đubrad” i „Pobedite inflaciju – pojedite bogataše”. Ova banka je napravila gubitke od nekoliko milijardi funti, pa je vlada morala da je spasava novcem poreskih obveznika.

Demonstracije organizovane povodom skupa G-20 inače su uglavnom bile mirne, a atmosfera karnevalska, sa pištaljkama, bubnjevima i transparentima na kojima je pisalo „Ukinite novac”, „Kapitalizam ubija” i „Profit je bezveze”, piše u Politici.

Hiljade demonstranata okupilo se juče u centru Londona protestujući protiv ekonomske krize i samita G-20, a jedan deo njih je pokušao da uđe u Banku Engleske i gađao policiju jajima i voćem. Učesnici protesta su pokušavali da probiju policijske barikade postavljene ispred Banke a takođe su blokirali ulice u finansijskom sedištu grada. Jedan deo demonstranata čija su lica bila pokrivena zavojima uspeli su da razbiju prozore i nakratko uđu u zgradu Kraljevske banke Škotske, javlja Danas.

Ilustracija: Politika

Evropske integracije u nesagledivoj budućnosti

Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske, kaže za Novosti da evropske integracije neće ići brzo jer je pred Srbijom još mnogo posla. Srbija ne može u EU bez dobrih odnosa sa KiM. Hag ne bi trebalo da bude prepreka. Neće biti novih uslova...

Evropska vizija budućnosti Srbije i ostalih balkanskih zemalja nije se promenila - njihovo mesto je u Evropskoj uniji, poručuje u intervjuu za Novosti Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Beogradu. Međutim, na pitanje kada će se Srbija naći u evropskom društvu, Teral kaže da to, ipak, neće biti tako brzo.

"To može da traje godinama. Svestan sam da postoji nestrpljenje. Ista ova pitanja po stotinu puta postavljali su i Česi, Poljaci, Mađari... Svaki put smo im odgovarali isto što sad kažemo vama.

Priznavanje nezavisnosti KiM nije uslov, ali Srbija treba da pronađe način da normalizuje odnose sa Kosovom, da bi ušla u EU."

Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras izjavio je juče da će Srbija postati punopravna članica Evropke unije (EU) tokom naredne decenije. Ljoveras je izbegao da kaže koje se godine tačno očekuje ulazak Srbije u EU, napominjući da to zavisi od Srbije, objavljuje Blic.

Troškovi jednog (smenjenog) ministra rastu?

Posle izgubljenog spora za zakup satelita, zbog kojeg Srbija izraelskoj kompaniji „Imidžset" treba da plati 37 miliona evra, država lako može da zbog „afere pancir" firmi „Mile Dragić" plati čak 176 miliona evra, otkriva Pres! Naime, sudija Trgovinskog suda Lejla Bratić već je donela prvostepenu presudu protiv države.

Na ovu prvostepenu presudu uložena je žalba, ali ukoliko je Viši trgovinski sud potvrdi država, odnosno Vojska, moraće od Dragića da kupi opremu i plati mu 176 miliona evra. Poređenja radi, za nabavke vojne opreme u 2009. Vojska Srbije predvidela je 60 miliona evra. Kao i u „slučaju satelit", i ovaj ugovor je zaključen u vreme kada je ministar odbrane bio Prvoslav Davinić, piše u ovom tabloidu. Suđenje Prvoslavu Daviniću, generalu Milunu Kokanoviću i pukovniku Jovici Vučkoviću zbog potpisivanja spornog ugovora 25. avgusta 2005. počelo je pred Vojnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu tek 1. oktobra 2008. Do sada su održana dva ročišta, na kojima su optuženi negirali krivicu.

Sudjenje Kovačeviću u Beogradu

Američki okružni tužilac odlučio je da srpskom pravosuđu prepusti vođenje predmeta Miladina Kovačevića, protiv koga je u SAD pokrenut postupak zbog teškog povređivanja studenta Brajana Stajnhauera. Postupak će, uz sve dokaze koje će dostaviti američko pravosuđe, biti sproveden pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, a Miladin Kovačević će se braniti sa slobode.

Razgovori u vezi sa postupkom državnih službenika u srpskom konzulatu u Njujorku, koji su Miladinu Kovačeviću izdali privremenu putnu ispravu, vođeni su u strogoj tajnosti i biće objavljeni danas na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i šef pregovaračkog tima u slučaju Miladina Kovačevića, ocenjuje da diplomatski problemi između Srbije i SAD više ne postoje. Pregovori su, podseća on, trajali punih šest meseci. Zastali su u trenutku kada je objavljeno da Vlada Srbije pregovara da isplatom od milion dolara reši problem sa SAD, javlja Politika.

Kako saznaju “Novosti”, porodici teško povređenog studenta biće isplaćeno 900.000 evra na ime odštete.

Novo sudjenje napadaču na žandarma

Zašto je ukinuta prvostepena presuda navijaču Urošu Mišiću, pittaju Novosti. Navijač Uroš Mišić optužen je za pokušaj ubistva, a na video-snimku se vidi da je posle tri sekunde seo na tribine i da nije nastavio da napada policajca Nikolu Trajkovića. Medicinsko veštačenje je dokazalo da nijedna povreda sama za sebe, niti sve one zajedno, nisu mogle da dovedu do smrti pripadnika Žandarmerije, koji, prema izjavama svedoka, tada nije ni bio na dužnosti. Ovim rečima je Borivoje Borović, branilac Uroša Mišića, optuženog za pokušaj ubistva žandarma na tribinama stadiona, obrazložio ukidanje prvostepene presude njegovom klijentu. Novo suđenje navijaču biće 22. aprila, najavljuje ovaj list.

Danas izveštaj o prihodima lidera LDP

Posle 18 dana insistiranja Presa da se utvrdi istina o poreklu imovine lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, država je juče konačno reagovala! Miodrag Đidić, državni sekretar Ministarstva finansija, juče je obećao da će Presu danas dostaviti rezultate istrage sumnjivih prihoda lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, objavljuje ovaj tabloid.

Lider LDP podneo skoro 120 tužbi protiv Presa, sve u pokušaju da izbegne konkretne odgovore na naša konkretna pitanja. Očekujemo da će nam danas Poreska uprava Srbije dostaviti odgovore o istrazi sumnjivih prihoda i rashoda lidera LDP-a Čedomira Jovanovića. Samo tražimo da se utvrdi istina. Da vidimo da li je i gde Jovanović prijavio i platio porez. I kako je moguće da mesečno troši više nego što, po sopstvenim rečima, zaradi, piše u ovom listu.

Poziv papi

Učesnici 22. plenarnog zasedanja Međunarodne biskupske konferencije Ćirila i Metodija obnovili su danas poziv poglavaru Rimokatoličke crkve, papi Benediktu XVI da poseti svoje mesne crkve u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

Kkonferencija za novinare povodom redovnog 22. zasedanja Medjunarodne
biskupske konfrencije u Beogradskoj nadbiskupijii: Stanislav Ho?evar

Predsednik Međunarodne biskupske konferencije i predsedavajući plenarnog zasedanja, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar rekao je, na konferenciji za novinare u zgradi Nadbiskupije, da su biskupi tu odluku doneli sledeći „glas svojih vernika i klera koji se osećaju zapostavljenim u odnosu na katoličke vernike susednih zemalja” i koji imaju pravo na susret sa poglavarom svoje Crkve.

Beogradski nadbiskup je podsetio da u devet katoličkih nadbiskupija, u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji živi oko pola miliona katoličkih vernika i da samo u Vojvodini ima 320.000 katolika različitih nacionalnosti, pretežno Mađara i Hrvata, objavljuje Politika.

Pokradena dokumenta o generalu Draži

U Vojnom arhivu u Beogradu novinarima su rekli da dokumenata u kojima je zapisana sudbina Dragoljuba Draže Mihailovića, prvog čoveka Jugoslovenske vojske u otadžbini tokom Drugog svetskog rata – nema. Nema, pre svega, izveštaja koji sadrži zvanične podatke o njegovom streljanju obavljenom u noću od 16. na 17. jul 1946. godine, a potom i drugih papira koji su bili sastavni deo sudskog predmeta. Neko pokrao originale, a umesto njih vratio kopije i fotokopije spisa, započinje Politika, prvim nastavkom, seriju napisa o nerazjašnjenoj likvidaciji generala Mihailovića, pod naslovom "Tajne službe se otimale o Dražin dosije".

Uleteo je na parking hotela koji gradimo. Stao je na metar od mog oca i počeo da viče na njega. U jednom trenutku bacio ga je na zemlju i počeo da ga bije. Udario sam ga, a on je izvadio pištolj i ispalio metak u glavu moga oca. Onda je počeo da me juri i pucao je na mene. Onda je utrčao je u zgradu firme i pozvao policiju... Pomahnitali ubica ušao je u hotel i počeo klupom da razbija izloge. Na kraju je to radio rukama. Tada je stigla policija..
Ovako prepričava događaj od utorka u Beloj Crkvi, nadomak Vršca, Željko Milovanov, čijeg je oca Milivoja (60) ubio Dragoljub Bićanin (46). Pištoljem je presudio prijatelju, najverovatnije zbog neraščišćenog imovinskog odnosa.

"Zbog jedne rate od 7.000 evra blokirali su mu račun", ispričao je za Novosti Stefan Cvetković, prijatelj Dragoljuba Bićanina. "Hteo je da započne posao sa hladnjačom, jer se bavi voćarstvom. Ali, zbog bančine blokade taj posao nije mogao da realizuje. Kada je pokušao da razgovara sa Milivojem, ovaj je bio drzak i bezobrazan!"

Srbija pobedila Švedsku a Novak Congu

Najbolji srpski teniser Novak Đoković plasirao se u polufinale turnira masters serije u Ki Biskejnu, pošto je u četvrtfinalu savladao Francuza Žoa Vilfrida Congu u dva seta - 6:3, 6:4. Umalo da zdravstveni problemi Đokovića preokrenu rezultat, javljaju Novosti.

Prijateljska fudbalska utakmica Srbija - Švedskai: Boško Janković, Miloš Krasić

Fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je u sredu u Beogradu u prijateljskoj utakmicu nacionalni tim Švedske sa 2:0 (1:0). Utakmica je odigrana pred oko 18.000 navijača na stadionu Partizana, a strelci su bili Nikola Žigić u 1. i Boško Janković u 82. minutu, piše u istom listu.