MRŠAV UČINAK TRANZICIJE

Tranzicioni učinak meren aršinom običnog čoveka – dostignutim životnim standardom – i dalje je mršav. Bolje bi bilo da država Srbija vrati svoje dugove privredi. Deficit neće biti predviđenih 3, već između 5 i 6 odsto BDP, prihvatljiv je 4 odsto, a za ostatak ćemo morati da nađemo rešenja.

Nedelja mode u Sao Paolu: kolekcija - Triton

Histerija zbog novog gripa

Nivo pretnje od svinjskog gripa je veštački naduvan, a histerija koja se diže u medijima poslednjih nedelja samo ide naruku farmaceutskim kompanijama i njihovim lobistima, smatra Sergej Kolesnjikov, ruski akademik i zamenik predsednika odbora za zdravlje Državne dume Rusije. U razgovoru za Blic, on ocenjuje da je zbog toga kupovina vakcina u ovom trenutku nepotrebno trošenje para.

"Od svinjskog gripa je obolelo oko 40.000 ljudi, pri čemu od običnog gripa oboleva na desetine miliona ljudi. I smrtnost se može uporediti s običnim gripom: 0,3 odsto, pa i to u sredinama sa nižim socijalnim nivoom", kaže akademik Kolesnjikov.

Direktor slovenačkog Centra za infektivne bolesti Instituta za zaštitu zdravlja Alenka Krajger izjavila je danas da se pacijentkinja zaražena virusom gripa H1N1 dobro oseća, kao i da osobe koje su sa njom bile u kontaktu ne pokazuju simptome bolesti, prenosi Pres. Krajger je, na konferenciji za novinare, rekla da obolela Slovenka, koja je pre tri dana doputovala iz SAD, uzima lekove i oporavlja se kod kuće.

Život u Srbiji

Mada je prosečna zarada u Srbiji za proteklih osam godina uvećana gotovo četiri puta – sa 102 evra u 2001. na oko četiristo u 2008, a broj onih koji žive ispod linije siromaštva prepolovljen od 2002. na 490.000 ljudi, tranzicioni učinak meren aršinom običnog čoveka – dostignutim životnim standardom – i dalje je mršav, objavljuje Politika pod naslovom "Osam godina tranzicije: Dugo putovanje u bolji život".

Životni standard građana Srbije među najnižima je u Evropi: kupovna moć ovdašnjeg sveta ili preciznije, bruto domaći proizvod Srbije po kupovnoj moći, prema Eurostatovoj metodologiji, tek je na trećini proseka EU-27. Gotovo tri puta je slabiji od slovenačkog, nešto niži od bugarskog i nešto viši od makedonskog.

Dolaze gora ili bolja vremena?

Guverner Radovan Jelašić izjavio je, na skupu guvernera i vodećih banka zemalja regiona u Bečićima, da bi bilo bolje da država Srbija vrati svoje dugove privredi, što bi uticalo i na redovnije vraćanje zajmova, javili su crnogorski mediji a prenosi Politika.

U osvrtu na efekte svetske krize na zemlje u regionu, on je upozorio da bi njeni efekti mogli biti dublji nego što se očekivalo i da će „građani osetiti neželjene posledice”, ocenivši da će vraćanje na prethodni nivo privrednog razvoja trajati duže.

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, posle sastanaka u Luksemburgu i Briselu tvrdi u Novostima da su pred Srbijom bolja vremena: "Dobili smo podršku za "beli šengen", preko milijardu evra od EIB i pomoć od 100 miliona evra." Na pitanje kakva je situacija u državnoj kasi posle uvođenja mera Vlade, Djelić odgovara:
"Situacija je lošija nego što je bilo predviđeno rebalansom budžeta. U prvom kvartalu imali smo deficit od 12 milijardi dinara, dok se u drugom kvartalu očekuje da bude 48 milijardi. To znači da je deficit u prvom polugodištu oko 60 milijardi dinara, dok je incijalnim rebalansom i dogovorom s MMF bilo predviđeno 35 milijardi. Već je jasno da deficit neće biti predviđenih 3, već između 5 i 6 odsto BDP, ako se ništa ne uradi. Maksimalni prihvatljivi deficit je 4 odsto, za ostatak ćemo morati da nađemo rešenja."

Revija Djordjo Armanija (Giorgio Armani) u Milanu

Srpsko tržište vrvi od monopola

Koliko nas koštaju monopoli, najbolje se vidi kad se pogledaju cene telefonskog razgovora sa SAD iz vremena kada je na tržištu postojao jedan igrač. Dok je Telekom Srbije imao monopol, minut razgovora sa SAD koštao je 40 dinara, a čim je telefoniranje putem interneta legalizovano, Telekom je cenu minuta razgovora s Amerikom oborio na četiri dinara, kaže za Blic Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Slično se dogodilo i sa mobilnom telefonijom čije su usluge, kaže Stevanović, bile veoma skupe dok je postojao duopol – Telenor i MTS. Ali kad je u igru ušao i austrijski VIP, konkurencija je zaoštrena i cene su krenule nadole.

Ovakvih je primera malo, srpsko tržište vrvi od monopola, a nedostatak konkurencije i te kako utiče na povećanje opšteg nivoa cena, objavljuje ovaj list pod naslovom "Monopolisti nam uzmu trećinu plate". U javnosti najčešće se govori o monopolu trgovinskih lanaca, posebno na tržištu Beograda. U Asocijaciji potrošača Srbije izračunali su da zbog visokih trgovačkih marži prosečna srpska porodica na godišnjem nivou ima ekstra izdatak od blizu 500 evra. Ali trgovci nisu jedini, ni najgori vid monopolističkog ponašanja. Prema nezvaničnim procenama, zbog postojanja monopola život je u Srbiji skuplji za 20 do 30 odsto, a najveći monopolista je sama država.

Stepenica više…

Završen 16. samit zemalja centralne Evrope u Novom Sadu. Saglasnost da zemljama zapadnog Balkana treba omogućiti brži ulazak u EU. Gosti posetili Sremske Karlovce i Krušedol, javljajuNovosti.

Najkonkretniji rezultat proteklog Samita šefova država centralne Evrope je, prema rečima srpskog predsednika Borisa Tadića, to da je Srbija došla na još jednu stepenicu više kada je u pitanju liberalizacija viznog režima a imajući u vidu poziciju i stavove članica Evropske unije koji su ovih dana učestvovali na skupu u Novom Sadu. U razgovoru za Politiku, predsednik Srbije kaže da se grdno varaju oni koji misle da smo završili razgovore o viznoj liberalizaciji.

Da li je konačno zatvoreno poglavlje loših susedskih odnosa na Balkanu? Srbi sada nemaju etiketu loših momaka. Evropa zahteva bolje odnose u regionu, objavljuju Novosti u analizi regionalne saradnje među bivšim jugoslovenskim republikama, pod naslovom "Nismo više bure baruta".

Neformalni deo samita šefova država centralne Evrope u Novom Sadu

Poništavanje zaključaka Skupštine RS

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko poništio je zaključke Narodne skupštine Republike Srpske (RS) o efektima prenosa entitetskih nadležnosti na državni nivo, navodeći da oni nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom, javlja Politika.

„Sprovođenjem zaključaka bila bi ugrožena podela nadležnosti između države i entiteta, pokušalo bi se Narodnoj skupštini RS dati pravo veta u odlučivanju o pitanjima na nivou države, podrivale bi se konačne i obavezujuće odluke Ustvanog suda BiH - dejtonske institucije, i odredilo bi se da su sva ovlaštenja visokog predstavnika neustavna”, navodi se u obrazloženju OHR-a o razlozima zbog kojih je Incko odlučio da upotrebi svoja ovlaštenja i poništi skupštinske zaključke.

Predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanović kritikovao je visokog predstavnika u BiH Valentina Incka zbog odluke da poništi zaključke Skupštine RS o efektima prenosa entitetskih nadležnosti na državni nivo. Kuzmanović je ocenio da je ta odluka i negativna, nepotrebna, kontraproduktivna, neprimerena situaciji u zemlji.

Novi muzej u Atini

Trideset tri godine sanjani san grčke nacije postao je stvarnost, javlja Politika. Pompezno, sa puno emocija i lepih reči, uz prisustvo nekoliko stotina gostiju, među njima predsednika Kipra i Bugarske, deset premijera i brojnih šefova diplomatije, među kojima su i Mirko Cvetković, Vuk Jeremić i Nebojša Bradić, 20. juna otvoren je novi Muzej Akropolja. Prelepo stakleno zdanje, Akropolj u Akropolju jer su u njemu mesto našla sva ona antička blaga iz petog veka pre nove ere, sva baština zlatnog veka atinske demokratije, sve ono čemu su se civilizacije posle divile i iz njega učile.

Predsednik Grčke, Karolos Papuljas, premijer Kostas Karamanlis i ceo državni i politički vrh, svi gosti, cela Atina i svi Grci koji su ispred televizora pratili prenos –bili su u subotu uveče na Akropolju. Jer, kad sve drugo krene loše, kad postoje problemi, uvek ima nešto što okuplja narod, predstavlja stožer jedinstva i – ponos nacije. Muzej koji se gradi od 2002. trebalo je da bude gotov za Olimpijadu 2004. ali su problemi svečano otvaranje odložili do ove subote, 20. Juna 2009.

Posle višegodišnjeg zakašnjenja, otvoren novi muzej na Akropolju. 4.000 eksponata je raspoređeno na 14.000 metara izložbenog prostora, javljaju Novosti. Na prostoru od 3.200 kvadratnih metara, u galeriji visokoj 7,5 metara, rekonstruisani su čuveni Fidijini frizovi, metopi i skulpture. Tek ovde postaje jasno kolike su razmere onoga što se dogodilo pre 207 godina, kada je lord Elgin, tada britanski ambasador pri Porti u Istanbulu, naložio varvarsko komadanje antičkog blaga, ne bi li ga "spasao propadanja" i transportovao u Englesku. Grčko kulturno nasleđe je još uvek u Britanskom muzeju u Londonu, i iako je zbog toga već duže vreme pod pritiskom međunarodne javnosti, britanska vlada uporno odbija da vrati te predmete,
A poslednje englesko opravdanje za bezočnu otimačinu da "Grčka ne poseduje adekvatan muzejski prostor", otvaranjem ovog muzeja obesmišljava se u potpunosti.

„Ermitaž“ u Amsterdamu

Holandska kraljica Beatriks i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, otvorili su u petak uveče novi odeljak petrogradskog muzeja „Ermitaž“ u Amsterdamu, javlja Politika. Ruski predsednik je time započeo zvaničnu dvodnevnu posetu Holandiji, koja će uključiti susrete sa najvišim holandskim zvaničnicima i poslovnim ljudima.

U saopštenju se navodi da novi muzej siboliše jake veze između dve zemlje, uspostavljene još 1816. godine, brakom između holandskog princa Vilema (kasnije kralja Vilema Trećeg) i ćerke ruskog cara Pavla prvog, princeze Ane Pavlovne.

Amsterdamski „Ermitaž“ je smešten u restauriranoj zgradi stare bolnice iz 17. veka, na adresi Amstel 51, i zauzima površinu od preko 10.000 kvadratnih metara.

Prijemni za srednje škole

Osmaci u Srbiji, njih 71.870, sutra i u utorak moraju najkasnije u 9.30, dakle, pola sata pre početka kvalifikacionih ispita, da budu u svojim matičnim osnovnim školama u kojima se i organizuje provera znanja iz maternjeg jezika i matematike za upis u gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole, najavljuje Politika.

Ne bi valjalo da tom prilikom zaborave da ponesu đačku knjižicu sa overenom fotografijom. Ali ako se to nekome i dogodi, moći će da polaže, ukoliko ga direktor škole koji je ujedno i predsednik školske upisne komisije identifikuje i pusti na ispit.

Ovo, podseća list, važi samo za one svršene osnovce koji nameravaju da se bore za mesto u četvorogodišnjim srednjim školama, jer se za upis u trogodišnje srednje stručne škole ne polažu kvalifikacioni ispiti.

Kombinacije testa ujutru na RTS, u 9.45 časova, 24. juna škole će objaviti prve rezultate ispita, objavljuju Novosti. Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje Bogoljub Lazarević, naglašava da bi đaci trebalo da obrate pažnju na uputstva za polaganje ispita koja će moći da pročitaju na prvoj strani testova. Lazarević podseća da đacima nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona i digitrona, a na polaganju testova iz matematike sa sobom, osim olovke, mogu da imaju šestar, lenjir, trougao i gumicu.

Kako zaustaviti propadanje

Dva lista najavljuju na naslovnim stanama intervjue sa Mikijem Manojlovićem, povodom njegovog izbora na važno mesto u srpskoj kinematografiji.

"Kod nas se filmovi snimaju isključivo zbog profita, a ne iz potrebe. Podrazumevanje da pare uzete od države ne obavezuju ni na šta, više ne postoji. Neki zaposleni u Ministarstvu kulture kriju dokumenta", govori glumac Miki Manojlović za Novosti.

"Ako neko ne snimi film ili ne vrati dobijena sredstva, gubi pravo učešća na konkursu u naredne tri godine. Stroge sistemske odrednice su neophodne da bi se propadanje zaustavilo", kaže za Politiku predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. "Našoj stvarnosti su potrebni ljudi koji imaju snagu, znanje i elan da menjaju štetne odnose koji koče stvaranje institucija bez čijeg postojanja i poštovanja nema civilizovanog društva. Funkciju predsednika UO FCS sam prihvatio jer nemam lični interes u bilo kakvom obliku učešća u našoj kinematografiji."

Gde je nestao nakit Titove udovice

Udovica Josipa Broza Tita vodila je veliku bitku sa državom oko toga šta sve treba da uđe u ostavinsku raspravu – od slika, knjiga, vinograda, imanja, zlata, platine, brilijanata i dragog kamenja, objavljuje Politika, povodom nedavnih izjava koje je Jovanka Broz dala u tom listu.

"U toj kući (Užička 15) sem nešto nameštaja, nekoliko velikih tepiha i nekoliko slika, sve ostalo je bilo naše vlasništvo", pisala je Jovanka Broz u zahtevu tadašnjim vlastima. Osim toga, u podnesku sudu, jer je u međuvremenu stvar stigla do suda, 25. septembra 1984. Jovanka Broz je priložila spisak nakita koji je kao poklon dobila od Tita ili je sama kupila, za venčanje, rođendane, od prijatelja domaćih i stranih, ustanova, radnji, bolnica, brodogradilišta...

Na tom spisku pobrojano je ukupno osam zlatnih satova, 19 zlatnih lančića i privezaka, 12 zlatnih pojaseva, kopči, broševa i dugmadi, 37 zlatnih ogrlica, 36 zlatnih i platinastih narukvica, 10 ženskih prstenova, 26 broševa i još 34 predmeta velike vrednosti .

Sudskim putem Jovanka Broz nije dobila ništa od pobrojanih vrednosti. Šta se sa svim tim stvarima dogodilo, teško da danas neko može da objasni, piše u Politici.

Film o sudjenju Draži

Draža Mihailović je govorio bez besedničke poze, bez ikakve srdžbe na svoje protivnike i lične neprijatelje, tečno i detaljno. Bio je pred nama vojnik po profesiji, koji u svojoj punoj jednostavnosti daje svoj dnevni izveštaj. Pokazivao je puno poštovanje prema sudu i puno praštanje prema gomili. Zato se za sve ovo vreme nije čulo njeno urlanje. Slušala je odbranu u punoj tišini. Svoju reč završio je oko pola noći, precizno i dostojanstveno. I sve dok reč nije prestala, grobna tišina vladala je u sudskoj sali, javio je 15. jula 1946. godine dopisnik londonskog „Tajmsa" sa suđenja vođi Jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću, piše u Presu.
Dražinu završnu reč, koja je toliko fascinirala britanskog novinara, uskoro ćemo moći prvi put da čujemo u ekskluzivnom filmu „Suđenje stoleća - proces Draži Mihailoviću", jednog od naših napoznatijih režisera dokumentarnih filmova Božidara Zečevića. I to zahvaljujući Staljinu, koji je tražio od svog omiljenog snimatelja Blaškova da mu snimi čitav proces u Beogradu.
Osim ovih ekskluzivnih snimaka, Pres je dobio pravo da zaviri i u ostale nepoznate dokumente - američki film iz Pranjana, šokantni dokument sa Stenforda o pregovorima da se krajem 1944. nemačka armija na Balkanu preda Amerikancima i četnicima (!!!), dokaz da je Tito iza imao paravan odakle je uživo mogao da prati ispitivanje svog najvećeg neprijatelja...

Punjenje logora uz pesmu proletera

U zatvorima i jednom niškom logoru 6.000 do 7.000 privedenih. Procenjuje se da je oko 1.000 likvidirano. Kako je streljano 60 oficira – objavljuju Novosti priču o Nišu u svom serijalu Otkopavanje istine, o teroru nove vlasti u Srbiji posle Drugog svetskog rata. KRAJ rata doneo je Nišlijama radost zbog slobode i prestanka višegodišnje torture okupatora i njegovih saradnika, ali ne i prestanak terora i zabrinutost za budućnost. Još dok su se ulicama vila narodna kola i širila pesma proletera, počeli su da se pune postojeći logor na Crvenom krstu, Kazneni zavod (danas KP dom) i više zatvora koji su bili smešteni u podrumima većih niških zgrada. Istoričari procenjuju da je uspostavljeno 12, do danas evidentiranih i lociranih zatvora i jedan logor, u tom prvom talasu, odmah po oslobođenju Niša.

Berba malina u ariljskom kraju

Nasilje u školi

Novi slučaj nasilja u školama Srbije! U Srednjoj tehničkoj školi „Nikola Tesla" u Sremskoj Mitrovici maloletni učenik prvog razreda, nezadovoljan zaključenom ocenom iz hemije, ispljuvao je i išamarao predmetnu profesorku. Umesto da joj priteknu u pomoć, drugi đaci su se uglavnom zabavljali, snimajući ceo događaj kamerom mobilnog telefona, javlja Pres.

Do tuče je došlo u utorak, a snimak događaja je osvanuo i na popularnom sajtu „Jutjub", gde je ubrzo postao pravi hit! Najpre se vidi kako nasilnik ne dozvoljava profesorki da sedne za katedru i od nje traži dnevnik da pogleda ocene. Ona mu objašnjava da je prošlo vreme za gledanje ocena i da je sada kasno za bilo kakvu korekciju, odnosno da ne može sam da upisuje ocene u dnevnik. Pokušala je da mu objasni da na taj način niko nije dobio prelaznu ocenu i da je bilo puno propuštenih prilika za to.

Oružje i eksploziv u stanu savetnice

Novosadska policija zaplenila je četiri kilograma eksploziva i mnogo oružja u stanu Tanje Đukanović, savetnice za međunarodne odnose predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, javlja Pres. Zbog toga je prošlog ponedeljka uhapšen njen suprug Ivan Đukanović, u sklopu priprema za Samit šefova država centralne Evrope, koji je okupio 14 predsednika u Novom Sadu. Upravo je to glavni razlog zašto je policija uspešno skrivala ovu informaciju toliko dana, to jest sve dok se ne završi skup, jer je „Tanja Đukanović bila angažovana na pripremi Samita"?!

Policija, ipak, ni juče nije želela zvanično da potvrdi ovo hapšenje, već je novinaru Presa rečeno da će sve biti saopšteno danas. Ipak, dežurni istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu Nenad Simović potvrdio je za Pres da je čuo za taj događaj, dok istražni sudija Branka Perišić kaže „da zna da je eksploziv zaplenjen, ali ne i tačno kolika je količina u pitanju". Izvor ovog tabloida kaže da je Ivan odranije poznat policiji i da je zato uoči Samita čak i bilo traženo da se njegova supruga Tanja „izostavi iz protokola".

Sukobi iranske opozicije i policije u centru Teherana

"Savesni kupci" jeftinog zemljišta

Iako je u istrazi utvrđeno da je država u mućkama sa zemljom PIK „Zemun” oštećena za najmanje pet milijardi dinara, u Četvrtom opštinskom sudu tvrde da je sve u redu s knjiženjem parcela koje su novi vlasnici stekli na nezakonit način. Zašto Ministarstvo poljoprivrede 2006. godine nije bilo zainteresovano da zemlju u društvenoj svojini uknjiži kao državnu, istražuje Politika.

Državna i društvena zemlja Poljoprivredno-industrijskog kombinata „Zemun” prelazila je spretnim mahinacijama i suptilnom korupcijom u privatno vlasništvo. Za sada je nemoguće utvrditi koliko je zemlje prešlo u ruke spretnih privatnika i „poslovnih” ljudi.

Kao model otuđivanja zemlje korišćen je „barter” sistem – pošto nije imao novca da kupi hranu za stoku, đubrivo ili mehanizaciju PIK „Zemun” je sve te „potrepštine” plaćao hektarima zemlje. Te parcele su kasnije preprodavane i na kraju lanca poslednji vlasnik pojavio se kao „savesni kupac”, čime su zametnuti svi tragovi malverzacija.

Krivična prijava za marihuanu

Protiv maloletnog sina Olje Bećković podneta je krivična prijava Prvom opštinskom sudu, zbog posedovanja marihuane, objavljujeBlic. Proces je pokrenut pošto je maloletni L.V., koji je zajedno sa dvojicom drugova priveden u policijsku stanicu Stari grad, izjavio da 7,25 grama marihuane koja je kod njih pronađena pripada njemu, rekao je Tanjugu komandir beogradske policijske stanice Stari grad Željko Perošević. On je istovremeno demantovao pisanje dnevnog lista Kurir da je Olja Bećković, koja je prisustvovala saslušanju svog sina u policijskoj stanici Stari grad, pretila policajcima.

Zaštićeni svedoci vremena

Svakog dana dok čuva Ljubišu Buhu Čumeta desetina policajaca se upita: čiji je put ispravan, onog koji je prijavio one koje je slao da ubijaju, otimaju, prodaju drogu ili put onog ko misli da su poštenje i rad dovoljni za život bez bede i sramote. Zaštićeni svedok sada je zaštićeni bogataš. Za razliku od mnogih bogataša, poreklo njegovog novca je poznato, ukradeni automobili, trgovina narkoticima, otmice, ubistva. U pratnji policije kao zaštićeni svedok, bogataš Čume odlazi na poslovne razgovore gde njegove partnere obuzima drhtavica, što od sagovornika, što od pratnje kojom Čume dokazuje da se njegove ponude ne odbijaju.

Miodrag Kostić za tri evra kupio je industriju šećera i oporavljen od troška kreditima, koji ne bi bili tako povoljni da nije Čanka, preprodao je plen za desetak miliona puta veću cenu. Bez tendera, sa ortacima, kupio je MPC „Ušće” i odmah ga prodao uz višestruku zaradu. I povrh svega, NIS je Kostiću otpisao, poklonio desetine miliona dinara potrošenog goriva.

Kakve veze imaju Čume i Kostić?

Imaju, jer su obojica zaštićeni svedoci vremena u kome živimo, privatizacije u kojoj se otima, a ne kupuje, jer su obojica zaštićeni svedoci korumpiranih političara zbog kojih je moguće da Čume novcem od ubistava i droge kupuje znoj radnika po Srbiji, radnika koji su od Čumeta pravedniji onoliko puta koliko je on bogatiji od njih, a da Kostić uzima nekretnine bez tendera, kupuje Kopaonik nakon što najpre uzme hotel „Grand” na lizing i posle ga kupi profitom„Granda“, piše Aleksandar Vulin uPolitici.