MOŽDA PRVI CRNI PREDSEDNIK SAD

Amerikanci su se približili istorijskom momentu, pišu britanske novine Gardijan. Dan kada bi konačno dobili crnog predsednika mogao bi osvanuti već krajem godine. Ova predviđanja usledila su nakon pobede Baraka Obame na partijskim izborima u Ajovi, od koga se već očekuje da preoblikuje politiku SAD-a.

Osvežena demokratska partija

„Rekli su da je nemoguće“, prenosi Gardijan Obamine reči iz pobedničkog govora koji je održao preksinoć. Obama je pobedio sa 38% glasova, čak 8% više od Džona Edvartsa, dok je Hilari Klinton saterana na treće mesto. Demokrate su imale jakih razloga za slavlje. „Nada je temelj ove nacije“, nastavlja Obama svoj pobednički govor, „uverenje da naša sudbina nije ispisana već da je mi pišemo. Mislim da je Ajova samo nagoveštaj onoga što će se desiti u celoj zemlji“.

Kako Gardijan navodi, Obamina pobeda nije usledila kao rezultat mobilisanja demokratskih snaga, već kao rezultat transformisanja istih. Više od trećine njegove podrške nema ni trideset godina a većina do skoro nije prisustvovala ni jednom sastanku članova partije. Tako Obama ne samo da je izmenio profil demokratske partije već je uticao i na promenu očekivanja ovogodišnjih predsedničkih izbora u Americi. Dani kada su crni političari tavorili po kancelarijama u nastojanju da pokrenu teme vezane za crnačke zajednice su prošlost, piše britanski list. Danas su u stanju da pobede. U poslednjih 50 godina broj belaca izjašnjenih da nikada ne bi glasali za crnog predsedničkog kandidata opao je sa 53, na samo 6%.

Zabrinjavajući porast nezaposlenosti

Pored aktuelne teme izbora i iznenađujuće pobede Barake Obame u Ajovi, Njujork tajms se na današnjoj naslovnoj strani bavi problemom nezaposlenosti u SAD-u i navodi da se otvaranjem 18.000 novih radnih mesta stopa nezaposlenosti smanjila za 5 procenata. To je najmanji mesečni rast u poslednje 4 godine, navodi Njujork tajms jučerašnji izveštaj Ministarstva rada.

Moguća recesija

Ekonomisti gledaju na izveštaj kao na jak pokazitelj da bi SAD uskoro mogle da upadnu u recesiju. Dokaz širenja nezaposlenosti naglašava predviđanje da bi Savezne rezerve SAD-a ovog meseca mogle dalje da zaseku (kamatnu) stopu, možda čak za pola procenata, kako bi sprečile upadanje ekonomije u blato, piše Njujork tajms.

Recesija se tipično opisuje kao produženi period od najmanje nekoliko meseci tokom kojih se ekonomske aktivnosti srozavaju a nezaposlenost raste. Iznenadno pogoršanje situacije na poslovnom tržištu javlja se kao znak upozorenja da bi problemi nekada ograničeni na nekretnine i građevinske radove mogli da se prošire na ostatak ekonomije, objašnjava Njujork tajms. Robert A. Barbera, glavni ekonomista firme ITG kaže da ni najmanje ne čudi to što je stopa nezaposlenosti porasla: „Pitanje je zašto joj je trebalo toliko vremena“.

Demokrate samouverene, republikanci sa glavoboljom

Pitanje budućeg predsednika SAD-a je izgleda ono što Britance trenutno najviše interesuje. Independent najavljuje na naslovnoj strani, isto kao i Gardijan, mogući ishod pobede Baraka Obame pod naslovom „Bela kuća? Politički zemljotres najavljuje Obamin pohod ka predsedničkom mestu“. Majk Hakebi jeste dobio najveću podršku republikanaca, ali Obama je taj koji pompezno ulazi u predsedničku trku čiji finiš je najavljen za 4. septembar.

Promena

„Ovo je bitan momenat istorije“, rekao je Obama u inspirativnom govoru nakon njegove pobede u demokratskom okrilju. Čak i najtvrđi protivnici bi teško mogli da protivreče ovoj izjavi. Obama je iza sebe ostavio Džona Edvartsa i Hilari Klinton, a prvi glasovi predsedničke kampanje su izazvali pravi politički zemljotres u celoj zemlji, objašnjava Independent. „Promena“ je nastarija reč političkog rečnika ali ona i dalje predstavlja i najveći podstrek i sasvim iznenada, mogućnost da Obama, crnac mladalačkog izgleda, uđe u Belu kuću, postaje bliska realnost.

A prome su ovog puta, prema Independentu, dvostruke. Pre svega, iako prvi krug traje do juna a završni izbori se organizuju pet meseci kasnije, Ajova je jednu stvar učinila jasnom. Pored izvesnih nesrećnih događaja – kao što su rat, teroristički napadi i ubistva – demokrate su sigurne da će pobediti na ovim izborima i tako prekinuti tri decenije dugu dominaciju republikanaca. Jeste da je samo 350.000 ljudi učestvovalo na partisjkim izborima, ali cifra od 236.000 demokratskih glasača (duplo više nego kod njihovih protivnika) izaziva glavobolju republikanacima.