MONGOLIJA – PROGLAŠENO VANREDNO STANJE

Britanskoj ekonomiji preti da zapadne u recesiju. U Kini se nastavlja sa zastrašivanjima u cilju očuvanja olimpijskog duha. U Mongoliji se šire postizborni nemiri, dok Argentinci žale zbog izbora koji su prošle godine napravili na izborima u njihovoj zemlji. Kvalitet hrane koja se prodaje po parkovima, muzejima i sličnim atrakcijama potvrđeno je loš.

Loše vesti za britansku ekonomiju

Dva britanska giganta izdala su saopštenja koja su izazvala strahovanja da je Velika Britanija na putu recesije, prenosi današnji Independent. Marks end Spenser grupa, vodeći britanski maloprodajni trgovački lanac, objavila je da je finansijski rezultat kompanije u prvom tromesečju ove godine lošiji od očekivanog. Loše vesti stižu i iz Tejlor Vimpija, najveće građevinske kompanije u ovoj zemlji, pošto je najavljeno otpuštanje 900 zaposlenih.

U Marks end Spenseru pad prihoda objašnjavaju opreznošću potrošača, koji su sada manje skloni kupovini usled rastućih cena osnovnih prehrambenih proizvoda i nafte. Akcije ove kompanije na berzi su opale za 17 odsto posle ovog obaveštenja.

I građevinska industrija je pogođena finansijskom krizom – pad cena nekretnina izazvao je ozbiljne probleme na tržištu. Tejlor Vimpi navodi da je obim sklopljenih poslova za 45 odsto niži nego u istom periodu prethodne godine, a vrednost akcija na tržištu je manja za čak 50 odsto.

Kineske vlasti žele da ućutkaju roditelje žrtava zemljotresa

Fajnanšel tajms prenosi vest da kineske bezbednosne snage vrše pritisak na besne roditelje da odustanu od zahteva za punom istragom o razlozima urušavanja škola tokom razornog zemljotresa koji je pogodio provinciju Sečuan u maju.

Roditelji poginule dece trvde da im je rečeno da ne "dižu prašinu", kao i da im je ponuđena kompenzacija u iznosu od 1.750 dolara po detetu, uz dodatnih 2.917 dolara koji bi trebalo da budu isplaćeni kasnije. Fajnanšel tajms navodi da policija uznemirava i prati novinare koji žele da intervjuišu roditelje žrtava, koji su pre pritisaka vlasti bili voljni da daju izjave medijima.

Prema tvrđenju organizacije Amnesti Internešnal sadašnji talas represije sprovodi se zbog Olimpijskih igara koje se održavaju u avgustu – to je očigledni pokušaj prikazivanja Kine kao "stabilne i harmonične" zemlje. Zemljotres u Sečuanu odneo je više od 87.000 ljudskih života, a skoro 2.000.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Vanredno stanje u Mongoliji

U glavnom gradu Mongolije, Ulan Batoru, izbili su u noći između utorka i srede novi nemiri, uprkos proglašenju vanrednog stanja od strane predsednika Nambarin Enkhbajara. Folkskrant prenosi da su pristalice opozicije zapalile vatru u nekolicini vladinih predstavništva.

Za sada je najmanje petoro ljudi izgubilo život, a 400 ih je povređeno u postizbornim nemirima koji su izbili juče. Opozicija tvrdi da su rezultati izbora namešteni, izvestila je jevna televizija Mongolije, a prenose holandske novine. Predsednik Enkhbajar sinoć je proglasio četvorodnevno vanredno stanje, nakon okupljanja nekih 6.000 pristalica opozicije protiv kojih su nastupile policijske snage. Tom prilikom upotrebljeni su gumeni meci i suzavci, a stradalo je i nekoliko vozila parkiranih u blizini. Nije isključeno da bi mongolski predsednik mogao, ukoliko se sa nemirima nastavi, da angažuje i vojsku kako bi zaustavio dalje širenje nasilja.

Problem je izbio nakon što je Mongolska narodna revolucionarna partija (MPRP) proglasila pobedu na izborima, naglasivši da je osvojila 47 od 76 poslaničkih mesta u Parlamentu, dok je opozicionoj Demokratskoj partiji (DS) pripalo svega 20 poslaničkih mesta. Opozicioni vođa Takia Elbegdorj optužio je tom prilikom MPRP za izbornu krađu.

Kako strani izveštači navode glasanje je prošlo bez većih nepravilnosti. Izborna komisija tek treba da saopšti krajne rezultate izbora. Nemiri su izbili i u drugom po veličini industrijskom gradu, Darhanu.

Mongolija, bivša komunistička zemlja rasprostranjenih stepa i pustinja, danas je, inače, jedna od retkih primera demokratije u Centralnoj Aziji, podseća Folkskrant.

Ruralna Argentina – nekada vladina podrška, danas protivnik

Gradonačelnik Fernando Fišer blistao je od sreće kada je početkom marta njegov mali grad, smešten u argentinskoj provinciji Santa Fe, ugostio više od 200.000 posetioca ogromnog međunarodnog farmerskog spektakla. Najnoviji kombajni bili su prikazani tom prilikom, a prodaja lokalnih kompanija je prosto procvetala, prenosi Njujork tajms u najnovijem broju.

Bio je to ponosan momenat kako za Fišera tako i za argentinsku poljoprivrednu industriju, koja se trenutno nalazi u brzom razvoju. Za manje od nedelju dana, međutim, vlada je farmerima podigla izvozne carine na nivo koji više nije mogao da se podnese, postavljajući tako temelje političke krize koja trenutno drma vladu Kristine Fernandez de Kiršner, argentinske predsednice peroniste, nakon nešto više od šest meseci na vrhu države.

Fišer je danas jedan od hiljadu političara koji su ruralne provincije transformisali u peronističke bastione, kritične tačke izbora koji su Kišnerovoj doneli vlast. Njihova pobuna ukazuje na to koliko je duboko odluka Kišnerove podelila i same peroniste, ali i na sam izvor njihovog besa: na činjenicu da rastuća ekonomija argentinskih ruralnih provincija nije rezultirala većom političkom svešću, bar ne kada su carine u pitanju.

Fišer, dugovečni član Partije peronista, dobar je primer nezadovoljstva koji se širi unutar njegovog kruga. Vladu Kišnerove nazvao je "gluvom i slepom" za štetu koju čini ekonomiji provincije Santa Fe, situiranoj na severoistoku zemlje.

"Osećamo se izdano. Stvarno smo postupili glupo", prenosi Njujork tajms Fišerove reči.

Visok nivo masti i soli u hrani u zabavnim parkovima

Deci se na školskim izletima nude obroci koji imaju stravično velik nivo masti, soli i šećera, prenosi Gardijan rezultate objavljenog izveštaja.

Ni jedan od 397 obroka proverenih u poslednjih godinu dana u 220 zabavnih parkova, muzeja i drugih atrakcija, nije zadovoljio sve uslove za zdraviju prehranu koja je očekivana da bude sprovedena u školama u određeno vreme, najavila je Lokalna vladina asocijacija Velike Britanije (LGA). LGA tvrdi da bi na pomenutim lokacijama trebalo da postoji više zdravijih opcija, da bi količina pržene hrane trebalo da bude redukovana, slanici uklonjeni, a voda bi trebalo da zameni veštačke sokove.

U istragu su bili uključeni obroci koji se nude deci uzrasta od 7 do 10 godina. Pojedini obroci ukazali su na "šokantan nivo" masti, soli i šečera, prenosi Gardijan. U njima je pronađeno 300% više masti nego u određenom maksimumu od 20,6 grama, 600% više zasićenih masti nego u limitu od 6,5 grama, 500% više od preporučenih 7,5 grama proteina i 350% više soli naspram limita od 1,25 grama. Čak i oni obroci koji su proglašeni "zdravijim" od drugih regularnih obroka, nisu ispoštovali nutricionistički standard.

U izveštaju se navodi: "Kvalitet školske hrane značajno se promenio u proteklih par godina. Vreme je da druge ustanove uvedu slične promene kako bi osigurale rezultate napora koji su škole uložile".