MJANMAR – BROJ ŽRTAVA DOSTIGAO 60.000

Broj žrtava ciklona u Mjanmaru stalno raste. Obama ubedljiv u Severnoj Karolini, Klintonova se jedva provukla u Indijani. Sumorne prognoze o kretanju cene nafte. Izraelci slave 60 godina od osnivanja svoje države.

Pomoć neophodna

Bilans nastradalih u ciklonu Nargis koji je u subotu pogodio Mjanmar dramatično raste. Independent prenosi da je skoro 60.000 ljudi poginulo i milion ostalo bez krova nad glavom, ali da vladajuća vojna hunta opstruira pokušaje međunarodne zajednice da pruži pomoć.

Prvobitni podaci ukazivali su na znatno manji broj žrtava ciklona. Prema podacima koje je objavila vlast u Mjanmaru u nedelju, 351 osoba je nastradala, a zatim se tragični bilans u toku ponedeljka povećao na 4.000 ljudi. Pošto je u Mjanmaru na vlasti vojna hunta koja ograničava rad predstavnicima zapadnih medija, zvanične procene su za sada jedini validan izvor informacija. A prema njima, najmanje 22.000 ljudi je poginulo, dok se njih 40.000 vode kao nestali. Oko 10.000 ljudi je poginulo samo u gradu Bogolaju, udaljenom nekih stotinak kilometara od najvećeg grada Jangona, pa se strahuje da će krajnji bilans žrtava biti mnogo veći kad spasioci stignu do izolovanih krajeva.

Najveći broj poginulih je u delti reke Iravadi. U ovoj oblasti živi četvrtina od 57 miliona stanovnika Mjanmara, a putevi su i ranije bili loši. Sada kad su putevi uništeni, ova oblast je odsečena, pa su pokušaji humanitarnih agencija da dostave pomoć dodatno otežani. Sprečavanje širenja bolesti je osnovna briga. Čak i u Jangonu, bivšoj prestonici, veći deo grada nema električnu energiju i vodu.

Zbog teškog stanja u državi, vojna hunta je pristala na pomoć Zapada. Ali, međunarodne humanitarne organizacije se žale da predugo čekaju na vize za ulazak, a da je kretanje onih koji su već u Mjanmaru strogo kontrolisano. Generali vladajuće hunte su nepoverljivi prema međunarodnim organizacijama i budno motre na njihove aktivnosti. Pored toga, komunikacije u zemlji su loše a većina puteva neprohodna, nema struje i vode. Strahuje se da bi više ljudi moglo da strada od posledica ovakvog stanja nego od samog ciklona.

Vladajuća hunta održala je jednu od svojih retkih konferencija za štampu juče. Jedan od ministara u vladi rekao je novinarima da su području uz obalu Indijskog okeana veliki talasi odneli više ljudskih života nego olujni vetar koji je dostizao jačinu i do 190 kilometara na sat. Talasi su zbrisali polovinu kuća u nižim predelima delte reke Iravadi, a stanovnici nisu imali gde da pobegnu. Vlasti su naglasile da bi bilo praktičnije kad bi humanitarna pomoć bila što pre poslata, umesto da se čekaju zvanični podaci o žrtvama i materijalnoj šteti.

Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske i jedan od osnivača organizacije Lekari bez granica, izjavio je da: „Ujedinjene nacije traže od vlasti u Mjanmaru da otvore vrata svoje zemlje. Vojna hunta je na to odgovorila ’Dajte nam novac, mi ćemo ga raspodeliti’, a mi na to ne možemo da pristanemo.“ Britanija je obećala pet miliona funti pomoći, SAD su se obavezale na iznos od tri miliona dolara, a Evropska komisija na dva miliona evra.

Režim u Mjanmaru je objavio da će referendum o ustavu koji je zakazan za subotu biti odložen u delovima zemlje nateže pogođenim olujom, ali da će u ostalim delovima zemlje biti sproveden kako je planirano. Referendum je odložen za 24. maj u sedam lokaliteta u delti reke Iravadi i u 40 lokaliteta u oblasti grada Jangona, navodi Independent.

Obami pobeda u Severnoj Karolini, Klintonova vodi u Indijani

Svetska štampa prenosi analizu rezultata preliminarnih izbora u Demokratskoj stranci u Severnoj Karolini i Indijani. Gardijan navodi da je „Klintonova na ivici posle neuspeha da ostvari duplu pobedu“. Njujork tajms smatra da Klintonova ima sve manje opcija, pošto su joj šanse da pobedi u trci za nominaciju minimalne posle objavljivanja rezultata. Juesej tudej prenosi najavu Klintonove da će nastaviti borbu.


Barak Obama pobedio je sa velikom razlikom na preliminarnim izborima u Severnoj Karolini. Obama je dobio 57% glasova, a Klintonova 43%. Rezultati iz Indijane još nisu konačni, pošto na osnovu 90% prebrojanih glasova Klintonova vodi sa samo 51%, prema 49% glasova za Obamu. Ove dve savezne države su nosile 187 od preostalih 404 delegata, a za stranačku nominaciju neophodno je obezbediti podršku 2.025 delegata. Obama je pre jučerašnjeg izjašnjavanja uspeo da obezbedi 1.745 delegata, a Klintonova 1.608. Ukoliko do kraja preliminarnih izbora nijedan kandidat ne osnovi dovoljan broj delegata, odlučujući glas će dati superdelegati – istaknuti funkcioneri Demokratske partije koji imaju direktan glas na partijskoj konvenciji. Neizvesno je kako bi superdelegati glasali. Njih ima 794, a običnih delegata 4.047. Preostalo je još da se preliminarni izbori održe u šest saveznih država.

Gardijan navodi da je ovo bila poslednja velika šansa Klintonove da se približi Obami, pošto joj je bila neophodna ubedljiva pobeda u obe države. Izbori su pokazali i u kojem je stepenu demokratska partija podeljena. Klintonova praktično nema nikakvu podršku među afro-amerikancima, a Obama i dalje ima poteškoća da privuče bele glasače. Ovaj list navodi da preostalih šest saveznih država nose relativno mali broj delegata, pa će se tako fokus kampanje oba kandidata premestiti na pridobijanje oko 270 neopredeljenih superdelegata.

Analitičari upozoravaju – nafta može dostići cenu od 200 dolara za barel

Prema analizi stručnjaka Goldman Saksa, a koju prenosi Fajnanšel tajms, cena sirove nafte može skočiti na 200 dolara za barel u naredne dve godine. Isti ovi analitičari su ispravno pre tri godine prognozirali da će cena nafte preći 100 dolara za barel. U to vreme nafta se prodavala za 55 dolara. Upozorenje iz 2005. godine je okarakterisano kao pristrasno, pošto je Goldman Saks jedna od investicionih banaka koja trguje naftom, pa je jasno da bi ona profitirala od rasta cena.

Upozorenje stiže u trenutku kada nafta postavlja nove rekorde na tržištu, a njena cena je sada premašila 122 dolara. Poremećaji u snabdevanju u Nigeriji, manja proizvodnja u Rusiji i velika tražnja u Kini uoči Olimpijskih igara neki su od faktora koji su uticali na najnovije povećanje. Nedostatak odgovarajućeg rasta ponude nafte na tržištu je sve očigledniji. Čakib Kelil, predsednik OPEC, takođe je pre mesec dana upozorio da bi cena nafte mogla preći 200 dolara za barel, navodi Fajnanšel tajms.

Izrael – 60 godina

Liberasion prenosi priču o proslavi šezdesetogodišnjice od osnivanja države Izrael.

Plavo-bela zastava sa Davidovom zvezdom vijori se na svim javnim ustanovama u Izraelu, na automobilima i javnom prevozu. U parkovima i na plažama svi Izraelci će uz roštilj proslaviti 60 godina od osnivanja njihove mlade države. Posle obeležavanja godišnjice Holokausta prošle nedelje, današnjeg odavanja pošte poginulim u svim ratovima, sutra će i u ovoj zemlji imati razloga za slavlje.

Ipak, moral nije na visokom nivou u Izraelu. „Vlada nam nameće proslavu, ali postoji opravdana sumnja u mogućnost egzistencije same države“, navodi Danijel Bensimon, kolumnista levičarskog dnevnog lista Harec. „Utisak je da su pretnje 60 godina kasnije još veće nego pri osnivanju države Izrael.“ Mnogi Izraelci nose ovu sumnju u sebi, a dokaz je sve veći broj podnetih zahteva za pasoše drugih zemalja, najviše američkih, ali , čudnom ironijom istorije, nemačkih i poljskih. „Kao da stvaranje države nije umirilo nagon za preživljavanjem, tako duboko usađen u izraelski narod,“ dodaje Bensimon.

Ništa ne pomaže. Ni prosperitetna ekonomija, ni najmoćnija vojna sila u regionu. „Izraelci napuštaju pogranične krajeve i sele se u centar zemlje. Mnogi su napustili i Jerusalim,“ nastavlja Bensimon. „To je poraz dve dominantne ideologije u Izraelu: politike sile i ideje Velikog Izraela.“

Ustanci Palestinaca, napadi u gradovima, propast poslednjeg rata sa Libanom daju objašenjenje za rezigniranost Izraelaca. Razvoj nuklearnog programa u Iranu samo je povećao strahovanja premijera Olmerta, čija je Vlada dodatno oslabljena nizom optužbi o korupciji.

Sa druge strane, uslovi u kojima žive Palestinci su mnogo gori. „Nikada nije situacija bila ovako beznadežna, bez makar neke vere u bolje sutra,“ smatra Mohamed Šain, dekan Univerziteta al-Kuds. „Proživljavamo katastrofu bez kraja, nemamo nikakvu kontrolu nad našim životima.“

Liberasion navodi da je ekonomska situacija u Ramali i drugim palestinskim gradovima vrlo loša zbog izraelske blokade. Zapadna obala i Pojas Gaze predstavljaju zatvor za Palestince. Stanovništvo je bez nade, a mirovni proces blokiran. „Sukob nam je svima vezao ruke“, zaključuje Mohamed Šain. „Kao da se takmičimo ko je veća žrtva, svako živi u svojoj traumi“.

Arapi marginalizovani u Izraelu

I Njujork tajms prenosi priču o prazniku u Izraelu, ali navodi da Arapi, koji čine 20% stanovništva ove zemlje, neće slaviti. Njih ima 1,3 miliona i oni su u ovoj zemlji građani drugog reda, životni standard im je značajno niži u poređenju sa Izraelcima, a jasno im je da nisu poželjni.
U četvrtak, Dan nezavisnosti Izraela, na hiljade Arapa će se okupiti da bi izrazili svoj protest protiv rođenja Izraelske države, ili „nakbe“ (katastrofe). Za većinu Izraelaca njihov jevrejski indentitet je osnova izraelske države. Ali Arapi u ovoj zemlji smatraju da je neophodno naći novi identitet radi dugoročnog opstanka.

Arapi su samo deo većeg problema u Izraelu. Pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala 1947. godine stvaranje dve države u Palestini, arapske i jevrejske, militantni Arapi su napali jevrejska naselja, besni zbog ovakve odluke. Cionisti su odgovorili. Na stotine palestinskih sela je evakuisano i uništeno. Palestinski Arapi su izbegli u susedne zemlje, ali su neki ostali u Izraelu. Oni su dobili status građana ove zemlje i obećana im je jednakost koju nikad nisu dobili.

Izraelska vlada je 1953. godine proglasila veliki deo teritorije na kojoj se nalazila arapska zemlja državnim vlasništvom. Deo te teritorije su naselili Jevreji, ali je dosta zemljišta nenastanjeno i pusto, bez praktično ikakve svrhe. Arapi su vlasnici samo malog dela zemlje u Izraelu uprkos činjenici da čine petinu stanovništva.

Zemlja je ovde ključno pitanje. Širom Izraela, a posebno na severu, nalaze se ostaci napuštenih palestinskih sela, kao potsetnik na sukob koji je doveo do rođenja ove zemlje pre 60 godina. Njihovi nekadašnji stanovnici sada žive u natrpanim selima i gradovima, često vrlo blizu svom rodnom mestu, ali im je zabranjen povratak dok se jevrejske zajednice oko njih konstanto šire.

Razlog za ovakvu politiku Izraelaca treba potražiti u samoj srži cionizma, smatra Njujork tajms. Zemlja je dragocena, pošto država nije velika. Ako je prepuste Arapima, onda ona više ne može biti dostupna Jevrejima koji bi želeli da se tu nasele.

Uspostavljanje palestinske države se smatra kao potencijalno rešenje problema u Pojasu Gaze i Zapadnoj obali, ali se može pokazati da su konflikti sa Arapima u samom Izraelu mnogo složenije pitanje. Većina Jevreja podržava izmeštanje Arapa uz Izraela kao deo rešenja kojim bi se na teritoriji Izraela uspostavile dve države. Jevrejima je jasno da na dugi rok gube demografsku bitku i da će vremenom postati manjina u Izraelu, smatra Njujork tajms.