MESIĆ PRETI RATOM

Sajam mode u Berlinu

Dosadašnji hrvatski predsednik na svom odlasku potegao i „argument” vojske kao sredstva rešavanja političkih konflikata. Građane u narednim nedeljama čekaju poskupljenja energenata, na prvom mestu naftnih derivata. Odlučeno je da se ne može ispuniti zahtev EPS-a za povećanje cene struje od 20 odsto u ovoj godini, već će vlada u narednim danima razmotriti koliki će rast cene moći da odobri.


Nedelja mode u Berlinu: kolekcija - "5 Elements"

Mesić zapretio vojskom

Hrvatska – gledajući u celini od desne do one umerene leve političke scene – ne gleda blagonaklono na današnje uređenje Bosne i Hercegovine, u prvom redu zbog postojanja entiteta Republike Srpske. Proteklih godina često su se mogle čuti i s najviših državnih funkcija tvrdnje da je RS navodno „nastala na zločinu” i da bi najbolje bilo da je nema, a da se unutrašnje teritorijalno uređenje BiH izvrši na nekom drugačijem principu. Hrvatska je – kao i Srbija – garant Dejtonskog sporazuma na osnovu kojeg je uređena današnja BiH, ali joj to do sada nije naročito smetalo da povremeno istupa s navedenim tvrdnjama i željama u kojima je naročito prednjačio odlazeći predsednik RH Stjepan Mesić, zbog čega je dolazio u vrlo oštre verbalne sukobe s predsednikom RS Miloradom Dodikom, objavljuje Politika.

Zašto je baš Mesić najoštriji povodom opstanka Republike Srpske i istovremeno najtvrđi zagovornik nezavisnosti Kosmeta, na hrvatskoj strani ima raznih tumačenja i nagađanja, ali da je to tako on potvrđuje i ovih poslednjih dana na najvišoj državnoj funkciji u RH. U razgovoru s grupom hrvatskih novinara, posle svog jučerašnjeg, poslednjeg novogodišnjeg prijema za medije u toj funkciji, Mesić je ponovo uzburkao duhove na temi Republike Srpske.

„Hrvatska je garant Dejtonskog sporazuma. Kada bi Dodik referendumom o otcepljenju srušio Dejtonski sporazum, Republika Srpska odmah bi morala nestati i zato bih vojno prekinuo koridor” (u Posavini, kod Brčkog), izjavio je Mesić i tako na svom odlasku potegao i „argument” vojske kao sredstva rešavanja političkih konflikata, što je zabezeknulo i one u Hrvatskoj koji inače takođe popreko gledaju na RS. Zanimljivo je da je Mesić ovo izjavio i praktično „zazveckao oružjem” dan posle izjave na tu temu Ive Josipovića, koji će preuzeti predsedničku funkciju za mesec dana. U banjalučkim „Nezavisnim novinama” novoizabrani predsednik RH je ocenio da „nije mudro izvana forsirati formulu za BiH”, već je „moraju naći tri konstitutivna naroda zajedno i sami”, jer „sve što bi se izvana nametnulo bilo bi kratkog veka”. Za samu Republiku Srpsku Josipović je napomenuo da je ona za njega u sadašnjoj organizaciji BiH „legalna i legitimna”.

"Radikalno-ekstremne izjave za koje smo mislili da se nikada više neće čuti u našem regionu predstavljaju klasični ratnohuškački zov i dramatične su, jer je Stjepan Mesić još aktuelni predsednik i vrhovni komandant Vojske Hrvatske koja je članica NATO", izjavio je premijer RS Milorad Dodik reagujući na Mesićevu izjavu da bi kao predsednik Hrvatske u slučaju referenduma o otcepljenju RS od BiH poslao hrvatsku vojsku da to spreči, objavljuje Blic.

Pod najavom "Skandalozno: Mesić Srbima preti ratom!", Pres objavljuje kako je hrvatski predsednik rekao da bi momentalno poslao vojsku na Republiku Srpsku ako bi Dodik raspisao referendum o otcepljenju Srpske od BiH. I Hrvati preneraženi ovom sumanutom pretnjom.

Tadić na Svetu bezbednosti

Predsednik Srbije Boris Tadić predvodiće delegaciju na zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 22. januara na kojoj će se raspravljati o Kosovu i Metohiji. U delegaciji Srbije biće i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Kako Politika saznaje predsednik Tadić će govoriti na zasedanju Saveta bezbednosti.

U iščekivanju odluke Međunarodnog suda pravde o pravnoj valjanosti odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova očigledno se zahuktava suočavanje i sukobljavanje povodom južne srpske pokrajine. U tom kontekstu i treba tumačiti odluku Tadića da putuje u Njujork i govori na zasedanju Saveta bezbednosti.

Da li poskupljuju energenti?

Građane u narednim nedeljama čekaju poskupljenja energenata, na prvom mestu naftnih derivata. Gorivo je već poskupelo ove godine, a sledeći rast cena treba očekivati krajem naredne nedelje, pa će se cena benzina popeti na 110 dinara, piše u Blicu. Još jedno poskupljenje uslediće u februaru ako bude usklađivanja akcize sa inflacijom iz 2009. godine. Takođe, Udruženje vlasnika benzinskih pumpi se sprema da od Vlade zatraži podizanje marži, za koje kažu da se nisu menjale pet godina.
U narednim nedeljama treba očekivati i rast cene struje za 10 odsto. Iako je kao datum poskupljenja najčešće pominjan 1. februar, Vlada se još koleba jer nije socijalni momenat za tako nepopularnu meru.

Nema poskupljenja ni većih plata?

Čelnici vladajućih stranaka u utorak zauzeli jedinstven stav povodom sve brojnijih zahteva sindikata: Vlada Srbije neće podržati sporazum o povećanju plata. EPS planirao dobit iz poskupljenja od 20 odsto, objavljuju Novosti.

Predsednik Srbije Boris Tadić juče je sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i čelnim ministrima Vlade razgovarao o zahtevima sindikata javnih preduzeća za povećanje zarada zaposlenih. Prema saznanjima Presa, na sastanku je odlučeno da se još ne poništava dogovor o podeli 3,75 milijardi dinara dobiti EPS-a radnicima ove kompanije, a ostala javna preduzeća moraće da sačekaju do aprila na razgovore o eventualnom povećanju zarada. Nakon sastanka, koji je trajao više od četiri sata, u kabinetu premijera Cvetkovića rečeno nam je da je ostala mogućnost da se EPS-u omogući podela planirane dobiti za 2010, objavljuje ovaj tabloid.

Kako saznajemo u Vladi Srbije, na sastanku je usaglašen stav da povećanje plata nije u skladu sa ekonomskom politikom Vlade, ali da bi se u slučaju da se ekonomska situacija poboljša najranije u aprilu moglo razgovarati o zahtevima radnika za višim primanjima, objavljuje Danas. Na sastanku je, takođe, odlučeno da će Vlada u narednim danima razmatrati finansijski plan EPS-a u kojem je projektovana dobit za ovu godinu, pošto taj dokument još nije odobrila, a od toga da li će EPS imati dobit zavisi i da li radnicima tog preduzeća može da bude isplaćen bonus. Odlučeno je i da se ne može ispuniti zahtev EPS-a za povećanje cene struje od 20 odsto u ovoj godini, jer bi to ugrozilo životni standard građana, već će vlada u narednim danima razmotriti koliki će rast cene moći da odobri.

Vlada neće dozvoliti Elektroprivredi Srbije da struja ove godine poskupi 20 odsto. Taj zahtev apsolutno je neprihvatljiv, a neće biti dozvoljeno ni povećanje zarada zaposlenih u EPS-u od 17 odsto, piše u Politici. Dogovor koji je ministar energetike Petar Škundrić potpisao sa sindikatima i menadžmentom EPS-a nevažeći je, a uskoro će početi novi pregovori u kojima će učestvovati i predstavnici ministarstava ekonomije, finansija i rada. Nedopustivo je da cena struje u Srbiji poraste i to plate svi građani da bi jedna grupa (zaposleni u EPS-u) stanovnika mogla da poveća svoje mesečne prinadležnosti.

To je, u najkraćem, dogovor koji je juče postignut na sastanku kod predsednika države Borisa Tadića kome su prisustvovali premijer Mirko Cvetković, potpredsednik Jovan Krkobabić, ministar ekonomije Mlađan Dinkić, ministar policije Ivica Dačić i ministarka finansija Diana Dragutinović.

Povodom učestalih štrajkova, na ovom sastanku zauzet je čvrst stav koji važi kao princip za ceo sistem – da se ne može deliti u plate ono što nije zarađeno. To važi i za štrajkače u Kuršumliji koji traže isplatu zarada za proteklih 20 meseci, kada nisu ni radili. Zaključeno je da je deo štrajkova politički motivisan, pa je u tom kontekstu spomenut jedan od beogradskih advokata i branilac Milorada Ulemeka Legije koji je nedavno boravio u Kuršumliji i pružio podršku štrajkačima.

Traže da rade

Rad­ni­ci pro­pa­lih kur­šu­mlij skih fir­mi „Ko­pa­o­nik” i „7. ju­li” deset dana blokiraju put Niš–Pri­šti­na tra­že­ći opet da ra­de, objavljuje Politika izveštaj svojih reportera.

Nekoliko uzastopnih noći baka Stevka Sekić sedi u starom šatoru koji greje bubnjara, na komandnom mestu ljutih štrajkača. Maše svojim već prepoznatljivim štapom i izgovara rečenicu koja je u Kuršumliji odavno opšte mesto: „Nemam posao, nemaju ga ni moja deca, unuci mi gladuju. Ja ne znam kako smo još živi!”

Na blatnjavom putu za Prištinu stotinak ljudi bez posla greju se oko logorskih vatri, uzvikujući refren baka Stevke koji se meša sa narodnjačkim hitovima „Zvezda granda” koji trešte s džinovskog pojačala. Na šumovitom brdu, pedesetak metara iznad tri šatora, gde sindikalna rukovodstva dve propale firme, Šumsko-industrijskog kombinata „Kopaonik” i Modne konfekcije „7. juli”, spremaju strategiju za naredne dane, nekoliko mladića u maskirnim uniformama iz 1999. godine sede na sunđerima pod šatorskim krilima, okićenim parolom „Kuršumlija u grču”.


Grčki farmeri blokirali su saobraćaj na severu zemlje u znak protesta zbog
niskih cena poljoprivrednih proizvoda

Okupacija Haitija?

„Moramo da preduzmemo hitnu akciju”, kazala je Ketrin Ešton, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost posle vanrednog sastanka 27 evropskih ministara. Lideri EU uputili su izraze zahvalnosti SAD zbog uloženih napora da održe otvoren aerodrom u Port o Prensu, ali su rekli da su dobili mnoge pritužbe od nevladinih organizacija o tome kako je pomoć stizala na Haiti, objavljuje Politika pod naslovom "I Francuska optužila SAD za okupaciju Haitija".


Dostavljanje humanitarne pomoći posle katstrofalnog zemljotresa koji je pogodio
prestonicu Haitija

Francuska je uputila zahtev Ujedinjenim nacijama da ispitaju dominantnu ulogu SAD na Haitiju koje su tamo rasporedile 10.000 vojnika. Zahtev je usledio posle odbijanja američke vojske da dozvoli sletanje francuskom avionu koji je prevozio poljsku bolnicu na Haiti.

„Ovde bi trebalo da je reč o pomoći Haitiju, a ne o okupaciji Haitija”, ljutito je reagovao Alan Žojande, francuski ministar za saradnju.

Trgovina sa Slovenijom i Hrvatskom

Spoljnotrgovinska saradnja naše zemlje sa Slovenijom i Hrvatskom jednosmerna, objavljuju Novosti. Bivše jugoslovenske republike ovde uložile dve milijarde evra. Naš plasman u ove zemlje mizeran. Srpska roba je i dalje veoma slabo zastupljena u Sloveniji i Hrvatskoj i sve se čini kako bi se taj plasman osporio. U Srbiji posluje oko 400 slovenačkih i 200 hrvatskih firmi.

Zakon i špekulanti

Da li ima istine u kritikama pojedinih privrednika i dela javnosti da je Zakon o planiranju i izgradnji loš i da je zaustavio investicije u Srbiji. Resorni ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, u razgovoru za Politiku, zamolio je da se, kad se govori o privrednicima, precizira o kome se tačno radi.

"Najglasnije kritike na račun zakona stigle su od onih koji su za male pare kupovali firme po Srbiji, kako bi na tom zemljištu gradili stambene blokove i ostvarili velike profite. Sasvim je logično da tim ljudima ovakav zakon smeta. Zakon o planiranju i izgradnji donet je da bi se uveo red u oblasti urbanizma i građevine, koje su godinama bile leglo korupcije i nelegalnih radnji. I pored sve jačih pritisaka, nećemo od toga odustati", kaže Dulić.

Od 11. septembra prošle godine, kad je usvojen novi Zakon o planiranju i izgradnji, u glavnom gradu je izdato samo 20 lokacijskih dozvola, a bilo je oko 800 zahteva, objavljuje Blic. Da sve bude gore, od lokacijske do građevinske dozvole potrebno je mnogo dokumenata, dozvola, saglasnosti, pa ne čudi što za četiri meseca u Srbiji nije izdata nijedna građevinska dozvola! Nepostojanje dve uredbe i više od 20 podzakonskih akata, koje je zakonodavac bio dužan da donese u roku od sedam dana od stupanja novog zakona na snagu, po mišljenju mnogih, najveća je kočnica za izdavanje građevinskih dozvola.

Plivanje za Časni krst

Aleksandar Sokolov, pitomac Vojne akademije, pobednik je današnjem tradicionale plivačke trke za Bogojavljenski krst, održane na Adi Ciganliji. Pre plivanja za Časni krst, u Hramu svetog Đorđa na Banovom brdu održana je praznična liturgija, posle čega se litija od hrama kretala do restorana „Jezero” gde je Bogojavljenski krst položen na svečanu trpezu, objavljuje Politika. Posle polaganja, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije održao je prigodnu besedu, a nakon toga zajedno sa ministrom vera Bogoljubom Šijakovićem spustio Časni krst u vodu.


Plivanje za Bogojavljenski krst u Nišavi kod Niša
Ponovo mala matura

Ovo je poslednja generacija osnovaca koja polaže kvalifikacioni ispit i prijemni ispit po važećem Zakonu o srednjoj školi. Sadašnji sedmaci će iduće godine polagati završni ispit, koji će u kombinaciji sa ocenama u knjižici biti ulaznica za srednju školu. Od iduće školske godine očekuje se početak izmena i u konceptu gimnazijskog obrazovanja, tako što će prvi razred biti opšti, a kasnije će se učenici kroz izborne predmete usmeravati ka društvenim ili prirodnim naukama, najavljuje za Politiku Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

Pre vakcinacije djaka – sastanci sa roditeljima

U školskim dispanzerima spremni, ali se masovnija zaštita đaka protiv gripa očekuje tek od sledeće nedelje, piše u Novostima. Dr Vladimir Petrović: "Zaštitnu dozu dosad primilo samo 0,5 odsto populacije do 14 godina."

Biće održani roditeljski sastanci, gde će mame i tate biti upoznate sa uputstvom koje je Ministarstvo prosvete prosledilo školama. Od direktora obrazovnih ustanova zavisi kako će se organizovati vakcinacija i da li će već na sastancima sastavljati listu dece koja će primiti cepivo.

Interesovanje roditelja da vakcinišu decu predškolskog i školskog uzrasta i dalje je malo, objavljuje Blic pod naslovom "Slab odziv đaka na vakcinaciju". Najavljena akcija grupnog vakcinisanja po školama u prisustvu roditelja još nije počela, a lekari treba da se dogovore sa školama i da savetima predoče roditeljima koristi vakcinacije.

Studija jedne propasti

„Jugo” je lane konačno sišao sa proizvodnih traka i definitivno postao istorija, da bi postao predmet istraživanja – i pravih istoričara, piše u Politici. Za 2. mart je naime najavljena premijera knjige Džejsona Vuića, profesora istorije sa Vudbridž koledža (država Virdžinija), sa provokativnim naslovom: „Jugo: uspon i pad najgoreg auta u istoriji”.

Ali, epitet „najgori” samo je marketinška provokacija: studija, koja je, prema prvim ovdašnjim prikazima, veoma dobro istražena i pitko napisana, u stvari je hronika jednog poslovnog i istovremeno političkog poduhvata, koji je spektakularno počeo i isto tako gromko je propao. Profesor Vuić (Amerikanac srpskog porekla, koji je jedno vreme živeo u Somboru i Novom Sadu), naime, piše o automobilu, ali i o ljudima i političkim okolnostima koje su deo te priče. To je, na neki način, i hronika o Jugoslaviji osamdesetih, željnoj da poveća svoj izvoz i uravnoteži spoljnotrgovinski bilans, o američkom preduzetniku Malkolmu Briklinu, koji je započeo mnoge poduhvate (i čija je glavna veština bila da iz svakog izađe pre nego što propadne), američkim diplomatama, pre svega o ambasadoru Lorensu Iglbergeru, a širi plan svega je nesvrstana SFRJ kojoj Amerika, u okolnostima kada se nije znalo da će se pasti Berlinski zid i sa pozornice nestati Sovjetski Savez, želi da pomogne.

Bezuslovno u NATO

Vuk Drašković, predsednik SPO, govori za Novosti o peticiji intelektualaca, deceniji ispred nas, Srebrenici: "Dve deklaracije su uslov da se usvoji jedna. NATO je jedini pravi put. Peticija o referendumu legitimna, ali nepotrebna."

"Bezuslovne evroatlantske integracije jedini su put da postanemo snažna država. Bez oklevanja i najbrže što možemo treba da grabimo prvo ka članstvu u NATO, a zatim i Evropskoj uniji", izjavio je, za Novosti, Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove.

Srbija i Amerika

U odnosima Vašingtona i Beograda u proteklih godinu dana je bilo promena. Iako nije bilo direktnih kontakata između Borisa Tadića i Baraka Obame, politički dijalog između dve zemlje podignut je na najviši nivo kada je potpredsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden posetio Srbiju, što je od velikog značaja imajući u vidu ulogu Amerike u globalnim i evropskim odnosima, i odnosima na Balkanu, izjavio je za Danas Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. U tom kontekstu, Jovanović ističe da ostaje da se nadamo i da budemo strpljivi u očekivanju promena u spoljnoj politici SAD u odnosu na Srbiju i na uvažavanje njenih nacionalnih i legitimnih interesa. „Duboko sam uveren da nikakva žurba i jurenje u zagrljaj SAD nije preporučljivo. U odnosima sa SAD Srbija će dobro učiniti za sebe ako bude strpljiva i obazriva“, kaže Jovanović i dodaje da Obama jeste otvorio nade, ali nije promenio odnos podređenog i nadređenog Srbije i SAD.

Ekonomski diplomate

Novosti objavljuju spisak od 28 ekonomskih diplomata koji prvi put preuzimaju dužnost idućeg meseca. Izbor najboljih trajao je skoro pola godine, a prijavljeni su prošli čak šest eliminacionih krugova... Kako kažu u Ministarstvu ekonomije, koje je sprovelo konkurs, već je održan prvi sastanak sa odabranim kandidatima.

Neizvesno glasanje za patrijarha
Glasanje na Saboru SPC, koji u petak bira novog patrijarha, biće veoma neizvesno jer nijedan od vladika koji slove za kandidate nema većinu, piše u Blicu. Dovoljno glasova, kako sada stvari stoje, nemaju ni mitropolit Amfilohije ni episkop bački Irinej, ali ni kandidati iz takozvanog bosankog kruga banjalučki Jefrem, novogračanički Longin ili istočnoamerički Mitrofan. Poput starijih arhijereja, ni oni mlađi koji se pominju, poput episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija i budimljansko-nikšićkog Joanikija, nemaju glasove 23 člana Sabora. Otuda ne treba isključiti da bi za 45. patrijarha mogao biti ustoličen neko od arhijereja koji nije slovio za kandidata, ali i koji nema značajniju armiju vladika iza sebe. Ime takvog kandidata moglo bi da ispliva tokom zasedanja veoma neizvesnog izbornog Sabora kao kompromis među vladikama. Takvih kandidata nema puno, ali, prema procenama, to bi mogli biti vladika žički Hrizostom ili niški Irinej.

U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu 22. januara počeće Izborni sabor na kojem će arhijereji Srpske pravoslavne crkve među sobom izabrati 45. crkvenog poglavara, piše u Danasu. Iako se u javnosti poslednjih godina mnogo spekulisalo o nasledniku patrijarha Pavla, koji se upokojio 15. novembra 2009, teško je prognozirati ko će, prema najavama iz Svetog arhijerejskog sinoda, već 24. januara u Sabornoj crkvi u Beogradu stupiti na tron Svetog Save.

Liturgija u Sent Andreji

I mala Preobraženska crkva u Sentandreji, dvadesetak kilometara severozapadno od Budimpešte, ovog januara, bila je previše prostrana za desetak pravoslavnih duša, okupljenih na nedeljnoj liturgiji uoči Bogojavljenja, objavljuju Novosti.
Od osam hiljada sledbenika patrijarha trećeg Čarnojevića koji su se 1690. ovde naselili, pustili korene i proslavili Sentandreju, srpsku varoš na Dunavu, do danas se održalo svega njih šezdesetak. Još početkom 20. veka Srbi su ovde bili u većini, a danas u ovoj varošici sa 22.000 žitelja, žive, uglavnom, srpske uspomene.
Prota Lazar Pajtić, arhijerejski namesnik budimski i mohački, te sekretar vladike Lukijana budimskog, kaže nam da se od proleća do kasne jeseni, liturgije služe u najraskošnijem, Sabornom hramu.
"Zimi služimo u Preobraženskoj crkvi. Mala je, pa se stiče vizuelni utisak da smo

brojniji."

Bregović na Evroviziji

Ovo je meni nepotreban stres, ali ima stvari koje se ne mogu izbeći, rekao je juče poznati kompozitor Goran Bregović, nakon što ga je RTS predstavio kao muzičara koji će ove godine komponovati pesmu kojom će se naša zemlja predstaviti na “Evroviziji” u Norveškoj, javlja Blic. Kada je u pitanja sam izvođač koji će ići u Oslo, samo ime nije poznato a Bregović najavljuje da će se napraviti kasting za desetak mladih pevača kako bismo odabrali tri koja će otpevati njegove numere. Te tri kompozicije će se takmičiti kroz emisije na RTS-u, a najboljeg će izabrati publika.

Dan žalosti u Boru

Novi detalji tragedije ispred bara "Monca" u Boru, gde je ubijen Milan Ljubisavljević. Uz nastradalog osnovca, prebijen i P. S. Protest 6.000 Borana na ulicama grada. Napadač bio pijan, javljaju Novosti. Povređeni dečak je i glavni svedok tragedije, i od njega se očekuje da, posle oporavka, policiji pomogne u rasvetljavanju svih okolnosti koje su dovele do smrti učenika. Po nalogu ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, direktor policije je formirao tim od predstavnika Uprave kriminalističke policije i Uprave policije MUP. Njihov zadatak je da ispitaju sve činjenice o krvavoj tuči. Trojica policajaca, čija se imena ne navode, a koji su kobne večeri radili u blizini "Monce", suspendovani su. U Boru je u utorak bio dan žalosti.


Protest građana Bora zbog ubistva dečaka Milana Ljubisavljevića

Bomba aktivirana daljinskim putem

Nikola Sandulović (47) teško je povređen preksinoć u eksploziji bombe postavljene pod njegov "ševrolet" koji je bio parkiran ispred broja 12 u Ulici Đorđa Čutukovića u Zemunu, objavljuje Blic. Sandulović koji je zadobio povrede oka juče je operisan i oporavlja se. Prilikom detonacije povređeni su i Sandulovićevi poznanici Petar Jovanović (48) i Tomislav Tepavac, kod koga je prethodno bio u gostima. Oni su posle ukazane pomoći pušteni na kućno lečenje.

Prema prvim rezultatima istrage, Sandulovića je spaslo to što je eksploziv bio postavljen ispod suvozačevog sedišta, a detonacija ga je izbacila iz automobila. Naprava je postavljena, dok je Sandulović bio kod prijatelja od 20 do 23 sata, a najverovatnije je aktivirana daljinskim putem, kada je Sandulović ušao u automobil.

Nikola Sandulović (47), nekadašnji šef obezbeđenja Zorana Đinđića, teško je povređen u eksploziji bombe u Zemunu, koja je podmetnuta pod njegov džip, objavljuje Pres. Policija istražuje motive napada na ovog kontroverznog biznismena, koji je bio meta bombaša i 2006. godine.

Dobar početak srpskih tenisera


Djoković daje autograme psle pobede na Špancem Traverom

Naši učesnici na Međunarodnom prvenstvu Australije u tenisu su prebrodili prvo kolo. Kod svih njih je bilo kolebanja u igri, ali su strepnje brzo razvejane. Evo rezultata: Novak Đoković (treći na svetskoj listi) – Danijel Himeno Traver (Španija, 74) 7:5, 6:3, 6:2, Viktor Troicki (29) – Nikolas Lapenti (Ekvador, 94) 4:6, 6:3, 6:1, 6:3, Janko Tipsarević (36) – Rajan Harison (SAD, 341) 6:2, 6:4, 7:6 (7:3), Jelena Janković (8) – Monika Nikulesku (Rumunija, 101), 6:4, 6:0, Ana Ivanović (21) – Šenej Peri (SAD, 107) 6:2, 6:3, objavljuje Politika.


Jelena Janković, pošto je pobedila Rumunku Nkolesku

Novak Đoković, Jelena Janković, Ana Ivanović, Viktor Troicki i Janko Tipsarević ostvarili ubedljive pobede na startu Australijan opena, samo Troicki prepustio jedan set protivniku, piše u Presu pod naslovom "Srpski desant na Australiju!"