MEDVEDEV: "GRAĐANSKA I EKONOMSKA SLOBODA NA PRVOM MESTU"

O tome koliko hrane Britanci godišnje bace i koje su posledice toga piše Independent u današnjem broju. U Kremlju je juče održana svečana ceremonija inauguracije novog predsednika Rusije. Buš ne namerava da popusti kada je Kuba u pitanju, tvrdeći da se dolaskom Raula Kastra na vlast zapravo ništa nije promenilo. Pripadnici tajne vojske Mjanmara ometaju priliv pomoći spolja.

Britanci godišnje bace hranu u iznosu od 10 milijardi funti

Globalna prehrambena kriza, rast cena osnovnih namirnica i alarmantno stanje okoline u kojoj živimo. To sve kao da ne dotiče Britance koji svake godine bace oko 220.000 vekni hleba, 1,6 miliona banana, 550.000 pilića, 5,1 miliona krompira, 660.000 jaja, 1,2 miliona kobasica i 1,3 miliona pakovanja jogurta.

Nova studija otkrila je ogromnu količinu hrane koju Britanci bace svake godine, prenosi Independent u današnjem broju. Izračunata je ukupna vrednost bačene hrane u iznosu od 10 milijardi funti. Prema izveštaju koji je podržala vlada, Britanci godišnje bace 4,4 miliona jabuka, 1,6 miliona banana, 1,3 miliona pakovanja jogurta, 660.000 jaja, 550.000 pilića, 300.000 kesa čipsa, 440.000 gotovih obroka. Ustanovljeno je po prvi put da većinu bačene hrane čine netaknuti prehrambeni proizvodi - celi pilići, neotvorene čokolade itd. Prosečno domaćinstvo godišnje baci više od 420 funti, a porodice sa decom oko 610 funti.

Vladina kampanja Wrap (Waste & Resources Action Programme) započela je studiju nakon što je zavirila u kante za smeće 2.138 Britanaca. Drugi bitni artikli jesu 1,2 miliona kobasica, 710.000 pakovanja čokolade ili nekih drugih slatkiša, 260.000 pakovanja sira, 50.000 milkšejk boca i 25.000 sosova za kuvanje.

Studija je objavljena u vreme opšte uzbune u vezi sa globalnom prehrambenom krizom, izazvane naglim porastom svetske populacije, sušama i povećanom potražnjom zemljišta za proizvodnju biogoriva. Protesti su izbili u najugroženijim zemljama širom sveta, od Haitija do Mauritanije, od Jemena do Filipina. Indija je prošlog meseca zaustavila izvos pirinča kako bi svom stanovništvu obezbedila hranu, a Vijetnam, drugi svetski izvoznik pirinča, razmatra povlačenje istih mera, s obzirom na činjenicu da je ciklon Nargis opustošio deltu Iravadi u Mjanmaru, na kojoj se proizvodi pirinač.

U Britaniji je juče i zvanično saopšteno da su cene tokom poslednjih mesec dana skočile za 4,7%. Porast cene pšenice prouzrokovao je i stravičan rast pojedinih proizvoda čak do 11% u poslednjih godinu dana.

Wrap savetuje da bi se pridržavanjem nekih od osnovnih pravila godišnje mogli uštedeti milioni, pa i milijarde funti. Tu spada bolje planiranje kupovine, kao i provera roka trajanja. Naglašava se i činjenica da je veliki broj Britanaca koji ne prave razliku između "upotrebljivo do datuma označenog na pakovanju" i "rok trajanja toliko i toliko meseci od datuma utisnutom na pakovanju".

Independent dalje naglašava da bi eliminacija velike količine bačene hrane mogla imati značajne posledice po životnu sredinu. Lokalne vlasti godišnje potroše milijardu funti samo za skladištenje otpadaka, koji potom oslobađaju metan, potencijalni gas uzročnik klimatskih promena. Wrap je izračunao da bi prestankom bacanja dobre hrane došlo do redukcije godišnje emisije ugljendioksida na 18 miliona tona - što bi bilo ravno uklanjanju jednog od pet automobila sa puteva. Stručnjaci za hranu smatraju da bi novootkrivena studija trebalo da prodrma britanske potrošače kada je bacanje savršeno ispravne hrane u pitanju. Independent dalje daje savete za redukovanje količine bačene hrane:

- planirajte obroke za celu nedelju unapred

- kupujte pažljivije i izbegavajte promocije tipa "platite jedno, dobijte drugo za upola cene", sem ukoliko niste u stanju više da pojedete

- kupujte mešavinu svežeg i zamrznutog

- dobro se upoznajte sa oznakama - "upotrebljivo pre datuma na ambalaži" ne znači po svaku cenu da je proizvod bajat, tako da bi pre svega trebalo da se uzdate u vaš nos

- koristite ostatke kojima lako možete da napravite brze, ukusne, bogate i jeftine obroke

Medvedev obećava slobodu

Dimitri Medvedev je kao svoj "najbitniji zadatak" izneo dalji razvoj "građanske i ekonomske slobode" u Rusiji, prenosi Folkskrant. "Ljudska prava i sloboda od presudnog su značaja za naš zajednički život i svaku dalju akciju Rusije."

Ovim rečima je Dimitri Medvedev juče u podne započeo svoj mandat predsednika Rusije nakon kraće svečane ceremonije u Andrejevski sali u Kremlju. Ubrzo potom je svog prethodnika, Vladimira Putina, proglasio ruskim premijerom. Putin je ovom prilikom još jednom poručio da "će Moskva nastaviti da se kreće putem na kome se nalazi", prenose holandske novine.

Medvedev je u svom prvom obraćanju javnosti kao predsednik Rusije naglasio vezu između lične slobode, poštovanja zakona i ekonomskog razvoja zemlje. "Posebno ću posvetiti pažnju fundamentalnoj ulozi pravosuđa. Moramo da prebrodimo pravni nihilizam koji samo otežava naš dalji razvoj i modernizaciju."

Medvedev će faktički vladati u dogovoru sa Putinom, koji odlazi na položaj premijera sa značajno proširenim ovlašćenjima. Neposredno nakon inauguracije u Kremlju, naime, Medvedev je raspustio vladu i državnoj Dumi Rusije uputio predlog za imenovanje Putina za premijera, koje će se obaviti danas, na zasedanju ruskog Parlamenta.

Novi predsednik Rusije, izabran od strane Putina kao kandidat prihvatljiv za obe strane u Kremlju, liberale i tzv. silovike (pripadnike struktura vojske i policije), na ceremoniju inauguracije stigao je sam u blindiranom crnom mercedesu i u pratnji 11 motocikala. Primajući zlatni lanac sa dvoglavim orlom, simbolom predsedničke vlasti, Medvedev je naglasio da će njegov najvažniji cilj biti zaštita građanskih i ekonomskih sloboda. On je, inače, pre ulaska u politiku predavao građansko pravo na Univerzitetu u Sankt Peterburgu.

Prema proceni analitičara, Medvedev će, barem u prvom delu njegovog mandata, u unutrašnjoj i spoljnoj politici slediti orijentaciju koju je zacrtao Putin, na čemu je i bazirao svoju celokupnu predsedničku kampanju. To se pokazalo kao dobra taktika, s obzirom na činjenicu da Putin uživa podršku preko 70% građana Rusije. Kao bivši predsednik on će zadržati i mnoge povlastice, pre svega imunitet od krivičnog i administrativnog gonjenja. Zahvaljujući preraspodeli ovlašćenja, Putin će i kao premijer imati ogromnu, ako ne i najveću vlast, a prihvatanjem mesta lidera vladajuće partije Jedinstvena Rusija, on je, naime, dobio pored izvršne i zakonodavnu vlast.

Odgovor na pitanje kako će duo Medvedev-Putin zaista funkcionisati ostaje, ipak, za neku dalju budućnost, prenose holandske novine. "Zamena člana tajne policije profesorom prava jeste sam po sebi veliki uspeh", rekao je u sredu za BBC Robert Amsterdam, advokat Mihaila Hodorkovskog, bivšeg naftnog tajkuna koji trenutno izdržava kaznu u jednom sibirskom kaznenom kampu i dodao: "Moramo da se strpimo, pa ćemo već videti šta će se desiti".

Buš pesimističan po pitanju Kube

Juesej tudej prenosi jučerašnju izjavu predsednika Buša da je novo rukovodstvo Kube pružilo "samo prazna obećanja", kao i njegovu odluku da odbije poziv na smanjenje restrikcija SAD prema ovoj komunističkoj zemlji.

Američki predsednik Džordž Buš zahteva pritom od komunističke Kube da oslobodi političke zarobljenike. On smatra da su društvene i ekonomske promene koje je Raul Kastro uveo od kako je postao predsednik Kube "čista šminka".

"Sve dok ne dođe do promena iz srca, kao i do promena u načinu na koji kubanska vlada tretira svoje ljude, neće ništa suštinski biti urađeno", prenosi Juesej tudej Bušove reči. "Kubanski režim vuče prazne poteze, a Kubom i dalje vlada ista grupa ljudi koja je skoro pola veka tlačila narod. Ukoliko Kuba želi da se pridruži civilizovanom svetu, kubanski lideri moraju da započnu mirne i demokratske promene kao što je pre svega oslobađanje političkih zarobljenika. Ovo je zvanični stav SAD i neće se menjati sve dok kubanski narod ne postane slobodan", izjavio je Buš na Savetu Južne i Severne Amerike, poslovne grupe koja se zalaže za demokratiju i slobodno tržište na zapadnoj hemisferi.

Buš je u utorak preko telefona razgovarao sa disidentima na Kubi o položaju političkih zatvorenika na tom ostrvu. Primetio je da se neke zemlje u regionu ponovo suočavaju sa nemirima, ali i to da Kuba ubedljivo prednjači po tom pitanju. Državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs iznela je za vreme iste konferencije svoj zahtev upućen vladi Kube da se otkloni "faktor straha", tako što će se pre svega tajna policija držati pod većom kontrolom. "Kubanski režim mora da pokaže da ima poverenje u sebe i svoje ljude tako što će prestati sa korišćenjem tajne policije", rekla je Rajsova.

Od kako je u februaru ove godine nasledio svog brata, revolucionara Fidela Kastra, Raul Kastro pokušao je da poboljša standard života na Kubi tako što je dozvolio svom narodu da koriste mobilne telefone, kompjutere i motocikle. Vlada je takođe započela reforme seoskih poseda u nadi da će povećati proizvodnju hrane. Kubanski zvaničnici su, međutim, pre dva dana odbili da daju putničku vizu kubanskom blogeru koji je trebalo da otputuje u Španiju kako bi primio važno novinarsko priznanje.

Ometana pomoć Mjanmaru

Dok gladni i prestrašeni preživeli strahote koja je zadesila Mjanmar čekaju na pomoć, isporuka iste otežana je od strane lidera tajne vojne službe ove zemlje, koji ne žele da prihvate pomoć spolja, prenosi Njujork tajms.

U uslovima koji postaju sve gori, usled plavljenja Iravadi delte na kojoj se proizvodio pirinač, vrhovni izaslanik SAD u Mjanmaru procenio je da bi broj mrtvih mogao da dostigne i cifru od 100.000, naspram zvanične prijave od 22.500 poginulih. Za donošenje tačne procene biće potrebni dani, ako ne i nedelje.

Najnovije informacije iz Mjanmara, koji je uglavnom zatvoren za strane novinare, dolaze pre svega preko organizacija za isporuku pomoći. Svedoci govore o tučama koje nastaju usled nedostatka hrane i čiste vode za piće, o gomilama ljudi koje nasrću na par prodavnica, još uvek otvorenih.

Četiri dana od udara ciklona, cela sela nalaze se pod vodom. Rušilačka skala podsetila je još jednom na azijsku najveću prirodnu nepogodu, cunami iz 2004. godine, kada je u nekoliko zemalja poginulo čak 181.000 osoba.

Nesreća je vojnu vladu, koja je u septembru nasilno uklonila prodemokratski pokret vođen od strane sveštenika, ubivši najmanje 31 osobu, stavila pred velike izazove. I pored više nego alarmantne situacije vlada Mjanmara jedva da propušta pomoć koja stiže spolja. Ometano je i izdavanje viza za učesnike u sprovođenju pomoći, a dobar deo zaliha prosleđuje se u susedne zemlje, kao što je npr. Tajland.

Vrhovni izaslanik SAD Šari Vilarosa, rekao je reporterima da je procena od 100.000 mrtvih najgora moguća.