LJUDSKI ORGANI KAO REZERVNI DELOVI

Zašto Hilari Klinton nije dobar izbor za američkog državnog sekretara? Evropski proizvođači automobila traže pomoć. Medicinsko čudo u Španiji.

Hilari – loš izbor

U jeku spekulacija da bi Barak Obama mogao da imenuje Hilari Klinton za svog državnog sekretara, Gardijanov komentator Sajmon Tizdal primećuje da bi najsrećniji zbog njegovog izbora bili poraženi republikanci. Za njih bi to, prema Tizdalu, bio prvi ohrabrujući znak da novoizabrani predsednik ipak može da pogreši.

Za republikance bi Hilari bila laka meta, a komplikovane poslovne veze njenog muža i mogući sukob interesa predstavljali bi opterećenje za demokrate.

Njeno imenovanje bi moglo da izazove probleme i unutar Bele kuće, jer bi gospođa Klinton svoj visoki položaj mogla da iskoristi kao priliku da pregrupiše svoje pristalice i krene u još jednu predsedničku trku, piše Sajmon Tizdal u Gardijanu.

Sukobi su neizbežni

Tajmsov spoljnopolitički komentator Bronven Madoks smatra da bi Hilari Klinton bila izvanredan državni sekretar, ali ne u administraciji predsednika Obame.

Toplina s kojom je primljen izbor Baraka Obame u većem delu sveta zasniva se, pre svega, na njegovom obećanju da će menjati Ameriku. Da li Obama zaista želi da ga u svetu predstavlja jedan od najpoznatijih likova iz prošlosti? Ili neko ko će se s njim stalno nadmetati i pri tom zaseniti potpredsednika Bajedna, specijalistu za spoljne poslove?

Sukobi između predsednika Obame i državnog sekretara Klinton bi bili neizbežni, jer ona ima vrlo čvrste stavove o čitavom nizu spoljnopolitičkih pitanja kojima se svojevremeno bavio njenj muž, a i danas su pri vrhu spoljnopolitičkih prioriteta Amerike - u tu kategoriju spadaju Bliski istok, Severna Koreja i Balkan.

Pri tom u stranci ima vrlo čvrstu bazu i politički je vrlo jaka, pa bi je bilo teško smeniti.

Obama bi zato trebalo da se drži starog poslovnog pravila koje glasi: nikada ne zapošljavaj nekoga koga ne možeš da otpustiš, navodi Tajms.

Gest pomirenja ili opterećenje?

Dejli telegraf prenosi nezadovoljstvo koje je mogućnost da Hilari Klinton postane šef američke diplomatije izazvala u jednom delu Demokratske stranke. Njeno imenovanje bi, smatra Dejli telegraf, predstavljalo upečatljiv gest unutarstranačkog pomirenja. Uprkos tome, progresivno krilo Demokratske stranke ističe da bivša prva dama predstavlja sve ono što su obećali da će menjati u Vašingtonu.

Protivnici njenog imenovanja ističu i da gospođa Klinton nije u stanju da sprovodi tuđe političke naloge, te da loše rasuđuje, a kao primer nude njenu podršku ratu u Iraku, piše u Dejli telegrafu.

I Evropljanima treba pomoć

Posle američkih, došao je red i na evropske proizvođače automobila da traže pomoć, piše Fajnenšal tajms.

List navodi da će naredne dve sedmice biti presudne za posustalu evropsku autoindustriju koja je prisiljena da traži pomoć od Brisela, suočena sa katastrofalnim padom potražnje i presušivanjem kredita.

Evropski proizvođači automobila tražili su od Evropske investicione banke pozajmice vredne 40 milijardi evra, a da li su ih dobili mogli bi da saznaju već 2. decembra, posle sastanka evropskih ministara finansija, navodi Fajnenšal tajms.

Udruženje evropskih proizvođača automobila naglašava, međutim, da se ne radi o paketu za spas industrije, već o zajmovima za ulaganje u nove tehnologije, posbeno razvoj vozila koja manje troše.

Proizvođači se nadaju i da će Evropska komisija podstaći članice EU da usvoje poreske olakšice za vlasnike automobila koji svoja stara vozila odvezu na otpad i kupe nova - prisutna je nada da bi ta vrsta podsticaja podstakla potražnju, posle prošlomesečnog pada broja prodatih automobila od 15,5 odsto.

Medicinsko čudo

Svi dnevnici izveštavaju o jednom medicinskom čudu, kako ga opisuje Indipendent.

Tridesetogodišnja Španjolka Klaudija Kastiljo ušla je u medicinske anale kao prva osoba kojoj je presađen čitav jedan organ nastao iz njenih sopstvenih ćelija.

Klaudijin dušnik je bio teško oštećen tuberkulozom i u junu joj je usađen novi, nastao uz pomoć bioinženjeringa iz njenih matičnih ćelija i dela donatorskog dušnika koji je služio kao kostur novog organa.

Klaudija je pomerila i još jednu medicinsku granicu tako što joj posle transplantacije nisu bili potrebni imunosupresivni lekovi, koji sprečavaju odbacivanje novog organa.

Stručnjaci kažu da smo na pragu ere u kojoj će se istrošeni ili oboleli organi menjati kao rezervni delovi na kolima, te da će kroz svega 20 godina to biti najčešća vrsta operacija, piše Indipendent.