KRITIKE VLADE SA SVIH STRANA

Nikome se ne dopada kako radi Vlada Srbije. Mada se ne znaju detalji pregovora sa predstavnicima Gasproma, sve više srpskih medija iskazuje protivljenje energetskom aranžmanu sa Rusima.


Protest grčkih studenata ispred američke ambasade u Atini povodom 35. godišnjice
studentske pobune protiv vojne diktature u Grčkoj  (Fonet)

O poverenju Vladi

Vladu Srbije kritikuju sa svih strana pa Novosti objavljuju primedbe opozicije dokBlic i Danas donose zamerke na rad Vlade iz vladajućih krugova.

Predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović zakazaće u utorak novu sednicu parlamenta na kojoj će prva tačka dnevnog reda biti - rasprava o poverenju Vladi Srbije. Ovu informaciju Novostima je potvrdila šefica srpskog parlamenta. Ona kaže da bi “najbrži” termin za ovu sednicu mogao biti za sedam dana."Nema potrebe za posebnim dogovorima" kaže za Novosti Dragan Todorović, šef poslaničkog kluba radikala. "Zna se samo da će predlog za govornicom da obrazloži Slobodan Samardžić iz DSS, koja je i predlagač. Potom ćemo svi, u skladu sa svojom politikom, da kažemo narodu zašto ova vlada ne zaslužuje da opstane."

Inače, 86 opozicionih poslanika SRS, DSS i NS zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije podneli su 4. novembra, a isprovocirani su pregovorima o Euleksu i time što, kako je rekao lider DSS Vojislav Koštunica, “Vlada puna četiri meseca izbegava da dopusti raspravu o KiM u Skupštini”.

Svi rokovi koje su političari do sada isticali kao plan da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU pali su u vodu zbog toga što Vlada sporo priprema zakone, a Skupština ih još sporije usvaja, piše u Blicu. Od 51 evropskog zakona, koji su uslov za kandidaturu, usvojeno je svega devet, a realno je očekivati da se do kraja godine usvoji još samo jedan. Laki na obećanjima kada su nam još u maju predviđali mogućnost da Srbija do kraja godine dobije status kandidata, predstavnici vladajuće koalicije sada se pravdaju opstrukcijom opozicije i priznaju da će biti teško čak i sledeće godine ispuniti uslove za kandidaturu.

Iako je nova vlada na čelu s premijerom Mirkom Cvetkovićem formirana pre četiri meseca, Savet za evropske integracije još nije održao sednicu, objavljuje Danas. Osnivačkim aktom propisano je da se sastaje najmanje dva puta godišnje, u martu i u septembru.

Protest radnika brodogradilišta u Poljskoj

Demokrate i radikali

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić rekao je juče da ne isključuje mogućnost saradnje s Demokratskom strankom na lokalnom nivou, javlja Politika.

U Demokratskoj stranci agenciji Beta je rečeno da će Predsedništvo stranke u najskorijem roku razmatrati mogućnost saradnje sa SNS-om na lokalnom nivou.

Dogovor sa naprednjacima pruža šansu demokratama da izbegnu moguće ucene dojučerašnjih partnera u vlasti, piše u ovom listu.

Tuženi poslanici

Protiv čak 23 poslanika vode se krivični postupci, a oni se pozivaju na imunitet. Znači da je skoro svakog desetog poslanika neko tužio, objavljuju Novosti pod naslovom "Sumnjiv svaki deseti poslanik". Najčešća dela za koja se terete su - klevete i uvrede.

Novosti su u republičkom parlamentu dobile i zvaničnu informaciju da se, osim ova dva krivična dela, parlamentarci terete i zbog: zločinačkog udruživanja, zloupotrebe službenog položaja, neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, izgradnje objekata i ogrešenja o član 145. krivičnog zakonika - neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka ali i za tuče, krađu struje, šporeta.

Sukob policije sa pristalicama ekstremne desnice tokom demonstracije protiv romskog
naselja u češkom gradu Litvinov

Energetski (ne)sporazum

Što je bliže ostvarenje energetskog aranžmana sa Rusijom, to je manje jasno šta se kupuje a šta prodaje i da li će kupoprodaje uopšte biti.

Kupoprodajni ugovor za Naftnu industriju Srbije, kao i dokumenta kojima će se potvrditi gradnja gasovoda Južni tok preko teritorije naše zemlje i završetak podzemnog skladišta „Banatski Dvor” mogli bi da budu potpisani 24. ili 25. novembra, piše u Politici. U navedene dane biće održan redovni sastanak međuvladinog komiteta za trgovinu u Moskvi i pored molbe premijera Mirka Cvetkovića da se Srbiji da još malo vremena za realizaciju ovog velikog posla, potvrđeno je juče „Politici” iz izvora bliskih Ministarstvu energetike. Iako se juče spekulisalo da je ovaj skup odložen za 1. i 2. decembar, kada bi trebalo da navedena dokumenta budu potpisana, u resornom ministarstvu se saznaje da će sastanak ipak biti održan 23. i 24. novembra.

Niko od pregovarača juče nije mogao da kaže čime će to obavezati Ruse da, kada već kupe NIS za 400 miliona evra, zaista i izgrade gasovod Južni tok. Kažu da im se jedino može verovati na reč i da malo ko veruje da će „Gasprom” odustati od celog posla, s obzirom na to da je u gradnju gasovoda uključeno, pored Srbije, i pet drugih zemalja.

Problem je što je sporazum u Moskvi potpisan na brzinu, bez mnogo pregovaranja i postavljanja uslova sa srpske strane, objavljuje Politika koja se time, izgleda, stavila na stranu one grupe medija u Srbiji koji propagiraju protiv energretskog aranžamana sa Rusima.

Ćutanje o toku pregovora zasada je jedini zajednički dogovor srpske i ruske strane. Svi ostali detalji razgovora ostali su iza zatvorenih vrata Vlade Srbije. Popodnevni pregovori dvaju državnih timova u ponedeljak o detaljima realizacije energetskog sporazuma biće nastavljeni narednih dana, objavljuju Novosti. Prema dosadašnjim nezvaničnim informacijama iz Moskve, odbijen je predlog da “Gasprom” za 19,4 dodatnih akcija Naftne industrije Srbije plati još 400 miliona evra, koliko je sporazumom predviđeno za 51 odsto akcija NIS. Nema odgovora ni na zahtev da ruska strana ne zadužuje našu naftnu kompaniju kako bi investirala 500 miliona evra, a nema ni potvrde da li će “Gasprom” uložiti dodatnih 700 miliona evra. Tokom narednih dana trebalo bi da bude poznato da li će predstavnici “Gasproma” pristati da se prodaja NIS uslovi gradnjom gasovoda “Južni tok”. Nezvanično, u našem predlogu je zatraženo da “Gasprom” plati kaznene penale ako bude kasnio sa gasovodom, odnosno da vrati akcije NIS ako ne bude “Južnog toka”, piše u Novostima.


Počasna straža na ulazu u zabranjeni grad u Pekingu

Nadaju se prelaznoj oceni

Glavni haški tužilac Serž Bramerc započeo je u ponedeljak dvodnevnu posetu Beogradu, posle koje će u redovnom šestomesečnom izveštaju SB UN oceniti saradnju Srbije sa Tribunalom. U Srbiji se nadaju pozitivnoj oceni, piše u Novostima.

Glavna tema razgovora bila je potraga za preostalim beguncima Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem. Bramerc je obišao i prostorije kancelarije Nacionalnog saveta. Neformalno je porazgovarao sa zaposlenima i iznenadio se koliko je malo ljudi zaposleno u njoj.

Glavni haški tužilac Serž Bramerc preneo je srpskim zvaničnicima da očekuje Ratka Mladića u Hagu do Nove godine, saznaje Pres.

Evropski zakon o rakiji

Prema novom Nacrtu zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, privatni proizvođači koji ne budu upisani u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića moći će da peku rakiju samo za sopstvene potrebe i neće moći da je prodaju i šalju na tržište.

Dakle, budući zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima stiže pred poslanike Skupštine Srbije, jer i ovaj dokument spada u one bez kojih nećemo moći na evropski put, objavljuje Politika. Proizvođač rakije čije se ime ne bude našlo u Registru privrednih subjekata i u Registru proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, moći će da peče rakiju samo za sebe i svoje prijatelje, rodbinu. Pokuša li da je proda bez nalepnice na pijaci, u radnji, ispod tezge, može da očekuje kaznu od pet do trideset hiljada dinara


Fabrika automobila Opel u Bohumu. Predstavnici Opela sastali su se juče
sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel i ministrima povodom zahteva
za finansijsku pomoć od nemačke vlade u iznosu od milijardu evra.

Danas odluka o tužbi Hrvatske

U Međunarodnom sudu pravde u Hagu danas pre podne biće saopštena odluka petnaestočlanog sudskog veća, kojem predsedava britanski sudija Rozalin Higins, da li je ovaj sud nadležan za tužbu koju je protiv Srbije za navodni genocid podigla Hrvatska, piše u Politici.

Za slučaj da se Međunarodni sud pravde u Hagu oglasi nadležnim za hrvatsku tužbu, Srbija je već spremila protivtužbu, ali, pošto je odluka o njenom podizanju i političko pitanje, konačnu reč moraće da da Vlada Srbije.

U izjavi za Tanjug Tibor Varadi, glavni zastupnik Srbije pred ovim sudom, nije bio raspoložen da prognozira odluku Suda ali je podsetio da se ovaj Sud oglasio nadležnim po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (čiji je Srbija pravni naslednik), dok se po tužbi SRJ protiv NATO-a oglasio nenadležnim. Prema Varadijevim rečima, ove dve odluke su „teško spojive i zato mu sada nije lako da bude dosledan”.

Budžet

Za solidan privredni rast prethodnih godina, Srbija može da da bude zahvalna visokom rastu zarada, kreditnoj ekspanziji građana i velikoj budžetskoj potrošnji, tvrde Novosti. Potpuno suprotna ekonomska politika, najavljena predstavljenim nacrtom budžeta za narednu godinu, piše u ovom listu koji analizira posledice predloženog budžeta, "zacementiranog i postignutim dogovorom sa MMF", po penzije i plate koje se isplaćuju iz budžeta.

Mada je najavljeno da bi se Vlada Srbije o budžetu za ovu godinu mogla izjasniti do četvrtka, u Ministarstvu finansija kažu da to nije realno i da će se predlog izgleda državne kase u narednoj godini ponuditi na usvajanje kabinetu premijera Cvetkovića 20. novembra, u četvrtak na redovnoj sednici, a list najavljuje i mogućnost odlaganja…