KRIMINAL BEZ GRANICA

Balkanske veze povodom šverca i ubistava, "od vrha do dna". Dinar blago ojačao. Beskonačno brukanje oko energetskog aranžmana sa Rusijom.

Tri države u potrazi za ubicom novinara

Željko Milovanović zvani Crveni Vetar, bivši pripadnik JSO, i Bojan Gudurić (27) iz Novog Sada, pripadnik razbojničke grupe kojoj se sudilo pred Specijalnim sudom - dvojica su osumnjičenih izvršilaca atentata na Ivu Pukanića i Nike Franića, za kojima je hrvatska policija raspisala potragu, saznaje Blic.

Hrvatska policija podnela je u petak nadležnom sudu u Zagrebu krivične prijave protiv petorice osumnjičenih za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića, piše u Novostima. Za zločin se terete Robert Matanić (31), Luka Matanić (24), Amir Mafalani (25), Bojan Gudurić (27), kao i Željko Milovanović (43). Prva trojica, hrvatski državljani, privedeni su u petak kasno po podne istražnom sudiji. Za drugom dvojicom raspisane su poternice. Gudurić je, kako saznaju Novosti, državljanin Srbije, a Milovanović ima hrvatska i bosanska dokumenta. Ovo su rezultati policijske akcije nazvane "Balkan ekspres", a u kojoj su intenzivno sarađivali operativci tri zemlje - Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Na konferenciji za novinare u petak Krunoslav Borovec, jedan od čelnika hrvatske policije, rekao je da je utvrđeno da su osumnjičeni duže vreme pripremali zločin, javljaju Novosti.

Istraga srpske i hrvatske policije pokazala da su naručioci ubistva vlasnika Nacionala, Ive Pukanića najverovatnije crnogorski "duvanski mafijaši" protiv kojih je Pukanić trebalo da svedoči u Bariju. Hrvatska policija je, kako saznajemo, već poslala zahtev Crnoj Gori da ispita osobe za koje se sumnja da imaju veze sa ubistvom Pukanića, piše u Presu.

Baranin Slobodan Đurović (54) zvani Kardinal, osumnjičen za likvidaciju suvlasnika zagrebačkog nedeljnika "Nacional", devedesetih godina, u vreme kada je živeo u Francuskoj, prema nezvaničnim informacijama, bio je uključen u šverc cigareta, objavljuje Alo. Ubijeni Pukanić bio je ključni svedok u istrazi Tužilaštva u Bariju o švercu cigareta na Balkanu, a hrvatski mediji poslednjih dana pisali su da je upravo to jedan od mogućih motiva likvidacije. Osim Stanka Caneta Subotića i Andrije Draškovića, italijansko tužilaštvo tereti još 12 osoba, među kojima su i zvučna imena iz Crne Gore, poput biznismena Veselina Barovića, Branka Vujoševića, Branislava Mićunovića, ali i funkcioneri Miroslav Ivanišević i Dušanka Jeknić-Pešić. Ime premijera Mila Đukanovića spominjalo se u istrazi, ali se on nije našao na spisku osumnjičenih zbog diplomatskog imuniteta.

Pravda, medjutim, prenosi tvrdnje branilaca, kako "Stanko Subotić nema nikakve veze sa ubistvom jednog od vlasnika hrvatskog nedeljnika Nacional, Ive Pukanića i njegovog saradnika Nika Franjića, rekao je Radoslav Tadić, Subotićev advokat".

"Nikoga od osoba koje su uhapšene zbog osnovane sumnje da su umešane u ubistvo, Subotić ne poznaje, niti je ikada sa bilo kojim osumnjičenim kontaktirao", rekao je Tadić na konferenciji za novinare Subotićevog međunarodnog advokatskog tima, piše u Pravdi. Najbliži saradnici Vojislava Koštunice, bivšeg predsednika SR Jugoslavije i predsednika DSS, izmislili su aferu oko šverca cigareta, a Stanka Subotića predstavili kao glavnog nosioca ovog posla, tvrdi međunarodni advokatski tim za Subotićevu odbranu.

"Afera koju je 2001. godine pokrenuo zagrebački nedeljnik Nacional, čiji je vlasnik i osnivač Ivo Pukanić nedavno ubijen u atentatu, u stvari je osmišljena u najvišim političkim krugovima u Beogradu", rekao je Radoslav Tadić, jedan od Subotićevih advokata.

Dinar zaustavljen u padu, da li će ojačati

Da se kurs ne može otrgnuti kontroli, od ove nedelje to potvrđuje još restriktivnija monetarna politika NBS. Monetarni odbor juče je doneo odluku da se referentna kamatna stopa poveća na 17,75 odsto - kaže u razgovoru za Blic Radovan Jelašić, guverner NBS, pod naslovom "Sada nije vreme za kupovinu deviza".

Na pitanje "zašto banke imaju povećanu tražnju za devizama, a zašto preduzeća? Da li je to beg iz dinara u čvršću valutu", guverner odgovara:

"Preduzeća u većinskom inostranom vlasništvu koja su imala višak slobodno raspoloživih dinarskih sredstava zamoljena su da ih vrate u svoje centrale zbog opšte nestašice novca, što je doprinelo povećanoj tražnji za devizama. Što se tiče banaka sa većinskim inostranim vlasništvom, one u poslednjih mesec dana ne da se nisu razduživale nego su, naprotiv, povukle pare iz inostranstva. A generalno, u vreme turbulencija uvek se traži stabilnija valuta zbog neizvesnosti i percepcije. Pa pogledajte samo koliko je ojačao u poslednjih nekoliko nedelja dolar u odnosu na evro."

Narodna banka Srbije posegla je u petak za dodatnom merom - povećala referentnu, svoju kamatnu stopu. Potez bio sasvim očekivan zbog slabljenja domaće valute i visoke inflacije, javljaju Novosti. Isti list donosi naslov "Evro pada", gde piše da je "porast bazne kamatne stope trebalo bi da utiče i na jačanje dinara u odnosu na evro. NBS u petak nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu. A, sudeći po tome da su banke tokom prepodneva trgovale devizama u količini od 19,8 miliona evra, po prosečnom kursu od 84,56 dinara, u ponedeljak nas očekuje niži kurs evra u menjačnicama za oko 40 para."

Dinar je juče konačno počeo da jača posle desetodnevnog uzastopnog pada i u ponedeljak će srednji kurs NBS iznositi 84,59 dinara za evro, javlja Pres. Da bi spasila dinar, samo u toku ove sedmice Narodna banka Srbije je na međubankarskom tržištu intervenisala prodajom 106 miliona evra! Od početka oktobra NBS je na međubankarskom tržištu prodala 269 miliona evra.

"Kada nismo sami sposobni da rešimo probleme, moramo tražiti pomoć. Kreditno zaduženje kod MMF-a je neophodno da bi se stabilizovao kurs. Intervencija NBS je kupovanje vremena dok ne dođe do aranžmana sa MMF-om. Uvek je loše kada se troše devizne rezerve, a proteklih dana je i pored intervencija NBS-a dinar slabio", kaže za Pres, saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović i dodaje da će se uz pomoć MMF-a vratiti poverenje u srpsku privredu i povećati kreditni rejting.

Drugačije vidjenje nudi list Danas koji objavljuje da je "zvanični srednji kurs dinara juče je iznosio 84,99 za evro i sudeći prema proceni stručnjaka trend slabljenja domaće valute biće nastavljen. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić tvrdi da bi zaključivanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom dobrodošao i kao argument navodi podatak da je to pomoglo Mađarskoj da zaustavi pad forinte."

Vlada i budžet

Poslanici Liberalno-demokratske partije i Srpske radikalne stranke, tokom rasprave o amandmanima na rebalans budžeta za ovu godinu, zatražili su od Vlade Srbije da ukine dva potpredsednička kabineta, budući da Ivica Dačić i Mlađan Dinkić već obavljaju ministarske funkcije, ili da se umanje sredstva za kabinete četiri potpredsednika Vlade za koje je, prema predloženom rebalansu budžeta, namenjeno oko 150 miliona dinara izveštava Danas. Zoran Ostojić rekao je juče za skupštinskom govornicom da se LDP od svog osnivanja zalaže za smanjivanje javne potrošnje, a predloženi rebalans je rasipnički i predstavlja cenu koalicije Cvetković-Dačić.

"Gde god dotaknete, bilo koje javno preduzeće, gde su ljudi koje je postavio Dinkić, naići ćete na veliki broj malverzacija, na neverovatno visoke plate, na strahovito veliki krug ljudi koji se okorištava od preduzeća. Sve bih mogao da razumem samo kad bismo videli jedan njegov rezultat", precizirao je Slobodan Maraš (LDP). On je dodao da i Dačić, ali i Dinkići maju Hudinijeve sklonosti, "kod prvog je kofer čas u rukama, a čas nije, dok drugi u rukama ima pare sa Kipra, pa ih onda nema".

Vlada koju smo rušili 5. oktobra 2000. godine imala je 8.700 zaposlenih u administraciji, dok sadašnja Vlada broji oko 28 hiljada službenika. Za godinu dana građani potroše 500.000 evra za 25 Dinkićevih pomoćnika, savetnika i državnih sekretara, objavljuje Pravda.

Koji je smisao "gasne afere"

Ometanje sporazuma Srbije i Rusiji o energetici, nastavlja se raznim doskočicama. Ipak, sve je jasnije ko i zašto to radi.

Ruskom Gaspromu uopšte nije presudno da li će ugovor za preuzimanje 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije biti potpisan baš 22. novembra, ali ovaj energetski gigant neće pristajati na beskonačna odlaganja iz Beograda - saznaju Novosti u Moskvi.
Prema nezvaničnim informacijama iz Gasproma, Rusi insistiraju na datumu dogovorenom tokom posete ruskog ministra Sergeja Šojgua Beogradu, te da mogu preći samo preko odlaganja od dva, tri ili pet dana. Ali, prema izvoru Novosti, neće biti promena dogovorenih osnovih datuma iz protokola i očekuje se da Gasopromnjeft počne posao u NIS 1. januara naredne godine. Osim ugovora za NIS, prema dogovoru sa Šojguom, istovremeno bi trebalo da budu potpisani i ugovori za formiranje zajedničkih firmi za gradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Šta je zapelo u pripremi ugovora za NIS i ostale delove energetskog sporazuma, niko zvanično ne objašnjava, ali iz Vlade Srbije stižu signali da će sve biti obavljeno u interesu obeju strana. U Ministarstvu ekonomije nam je rečeno da iz razumljivih razloga dok traju pregovori ne mogu davati izjave o toku razgovora, piše u Novostima.

Srbijagas će najverovatnije i za narednu zimu kupovati gas za grejanje preko Jugorosgasa. Ukoliko bi se sada odlučilo da se ruski posrednik, koji prema tvrdnjama dela srpske opozicije samo na proviziji zarađuje između 35 i 40 miliona evra, isključi iz ovog posla, trebalo bi najmanje tri meseca novog pregovaranja. A za to nema vremena, budući da je zima na pragu, a grejna sezona uveliko traje, piše u Politici.

Pri tom, Srbija ima gasa samo do kraja ove godine, saznaje se u Srbijagasu. Ono od čega u Srbijagasu takođe strahuju, ukoliko se posrednik isključi iz posla, jeste da će u tom slučaju aranžman s Rusijom biti znatno nepovoljniji za našu stranu. Ne samo što se tiče nabavne cene gasa, već i količina koje će Srbija ubuduće morati da povlači.

Ruski snabdevač kaže da je uvođenje posrednika bila želja srpske strane, a ne insistiranje Gasproma. To se slaže i sa jučerašnjom tvrdnjom Slobodana Maraša, poslanika LDP-a u Skupštini Srbije, koji je svoju izjavu dokumentovao da na Srbiju nisu vršeni pritisci da gas kupuje preko posrednika, već da je tu praksu uveo Milutin Milanković, tadašnji direktor Srbijagasa iz G17 plus.

Iz dokumenata u koje je Politika imala uvid, saznaje se da je tadašnji ministar rudarstva Radomir Naumov u januaru 2006. godine uputio pismo potpredsedniku vlade Miroljubu Labusu, posle sastanka s bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom, u kome piše da je konstatacija Labusa da je Jugorosgas postao Gaspromovo većinsko preduzeće kupovinom 25 odsto Progresgas trejdinga - ishitrena. Zbog toga je ministarstvo energetike odmah dalo nalog da se proveri pravni legitimitet cele transakcije. Povratna informacija nije stigla, tvrdi izvor Politike. Ovaj list navodi da se odavno protive "energetskom aranžmanu" upravo iste stranke koje sada pokušavaju da naprave "gasnu aferu".

Samo novi pasoši

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je da će od danas policija prestati da izdaje stare pasoše i da će od 3. novembra građani moći da predaju zahteve za dobijanje samo nove putne isprave. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, povodom sto dana rada MUP-a i vlade, Dačić je objasnio i da će se izdavanje starih pasoša obavljati samo u izuzetnim slučajevima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu, prenosi Politika.

On je rekao i da je MUP predložio Skupštini Srbije da usvoji novi zakon kojim bi se važenje starih putnih isprava produžilo do 31. decembra 2009. godine. Prema njegovim rečima, ukoliko parlament to ne uradi, stari pasoši prestaće da važe 31. decembra ove godine.

Veće plate?

Od 1. januara 2009. godine svi zaposleni u Srbiji, a ne samo dosadašnji potpisnici Opšteg kolektivnog ugovora, trebalo bi mesečno da dobijaju uz lični dohodak i dodatnu sumu na ime toplog obroka od 15 odsto prosečne mesečne zarade i na ime regresa 75 odsto od prosečne zarade u privredi Srbije. To znači da će prosečna mesečna zarada biti veća za oko 7.000 dinara, piše u Politici. To su juče na konferenciji za novinare u Vladi Srbije saopštili Snežana Lakićević-Stojačić, državnisekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca, Ljubisav Orgović, predsednik Samostalnih sindikata Srbije, i Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost.

Postignuti dogovor postaće važeći tek uz potpis Rasima Ljajića, ministra za rad i socijalnu politiku koji se očekuje u ponedeljak.

Izložba o Hilandaru

Muzej primenjene umetnosti priprema reprezentativnu izložbu "Riznice manastira Hilandar". Biće prikazano više od 100 predmeta, koji su autentični i poreklom su sa Svete gore. "Jedna od kula svetionika srpskog identiteta je izvesno manastir Hilandar na Svetoj gori", piše u Novostima. Zahvaljujući trodecenijskom istraživanju tamošnjih riznica, ekipa Muzeja primenjene umetnosti predvođena Dušanom Milovanovićem, stručno je obradila oko 3.000 predmeta. Taj obiman posao biće predstavljen stručnoj javnosti i publici u deset svezaka. Promocija prve, sa 300 predmeta, je zakazana na dan MPU 6. novembra i to reprezentativnom studijskom izložbom ”Riznice manastira Hilandar”.

Miholjsko leto se nastavlja

Miholjsko leto potrajaće i narednih dana, tako da nas za vikend očekuju temperature i preko 20 stepeni Celzijusovih. Prvi dani novembra biće topli, ali ne i svi sunčani, jer veću utorak postoje uslovi za kišu, najavljuje Danas.

Poslednji dan oktobra bio je izuzetno topao za ovo doba godine, budući da je prosečna maksimalna vrednost od 11 do 15 stepeni Celzijusovih. U Beogradu je maksimalna dnevna temperatura bila 23 stepena Celzijusova, ali je Niš juče bio najtopliji grad u Srbiji sa 25 stepeni.

"Od kada se meri temperatura vazduha u našoj zemlji, dešavalo se i ranije da krajem oktobra i početkom novembra budu visoke temperature, pa je tako najtopliji 31. oktobar zabeležen još 1926. kada je izmeren 31 stepen. Čak je 2003. godine 2. novembra zabeleženo 25 stepeni. Ništa nije neobično", tvrdi meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Mihajlović.