KOSOVO IDE PRED POSLANIKE

Državni vrh završava platformu za nastavak diplomatske borbe za očuvanje Kosova i Metohije i sa njom će ove nedelje izaći pred Narodnu skupštinu. Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom moglo bi da bude presedan koji će potpuno promeniti geografsku mapu Evrope i sveta. Najmanje 15 osoba je poginulo, a na stotine je povređeno juče posle podne za vreme muzičkog festivala Parada ljubavi u Duisburgu kod Diseldorfa. Vlastimir Stanojković, vlasnik turističke agencije “Balkan turs” iz Vranja, izvršio samoubistvo posle žalbi prevarenih turista.

Državni vrh sprema platformu

Državni vrh završava platformu za nastavak diplomatske borbe za očuvanje Kosova i Metohije i sa njom će ove nedelje izaći pred Narodnu skupštinu Srbije - saznaju Novosti. Cilj strategije, koju pripremaju predsednik Srbije, Ministarstvo inostranih poslova i pravni tim naše države, jeste da se postigne što širi politički konsenzus pred predstojeće teške spoljno-političke bitke koje će imati kulminaciju na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. O toj budućoj platformi, otvoriće se u narednim danima parlamentarna rasprava, a dokument bi u skupštinsku proceduru mogao da stigne već u ponedeljak. Osnov za strategiju su Zaključci Vlade Srbije usvojeni posle obelodanjenog mišljenja Međunarodnog suda pravde, kojim se tvrdi da jednostrana deklaracija o nezavisnosti nije prekršila međunarodno pravo.

Jeremić: Biće teško

"Odgovor Međunarodnog suda pravde u Hagu razočarao je Srbiju. Nije onakav kakav smo očekivali. Otežaće našu dalju borbu za odbranu dela države. Posvađaće nas, možda, sa delom međunarodne zajednice koji očekuje da „prihvatimo realnost“, kaže u intervjuu za Novosti Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije. On je siguran je da je moguće braniti poziciju Srbije po kojoj je akt secesije protivan međunarodnom pravu i posle ovog stava. Jer, uveren je, Sud nije odgovorio na suštinsko pitanje - da li su Albanci imali pravo da otcepe deo teritorije. “Borba za očuvanje teritorijalne celovitosti trajaće onoliko dugo koliko budemo spremni da u njoj istrajemo. Koliko god ona bila teška, mislim da nemamo pravo da se iz nje povučemo. Ova vlada, kao i svaka buduća, nikada ne sme priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To je naša ustavna, politička, ali i istorijska i moralna obaveza. Nastavićemo da, u tom smislu, koristimo sva politička i diplomatska sredstva koja se nalaze na raspolaganju miroljubivih suverenih država”, kaže Jeremić.

Simić: Vraćanje sa pravnog na politički teren

„Iza odluke MSP sada ide ono što se zove spinovanje. Ne ulazeći u to na šta se konkretno odnosi mišljenje, zauzet je stav da je srpska inicijativa doživela debakl i da faktički to predstavlja razlog da zemlje koje nisu priznale Kosovo ne bi trebalo da se dalje uzdržavaju i da većina od 192 članice UN prizna Kosovo. Time se ne bi interpretiralo pravo nego bi se nametnuo jedan novi pravni fakticitet”, kaže za Politiku profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka i bivši ambasador u Parizu dr Predrag Simić.

”Srpska politika uspeh nije doživela sigurno. Možda bi bilo tvrdo reći da je doživela debakl, ali je činjenica da je ono na čemu smo s velikim uspehom insistirali poslednje dve godine – u ovom trenutku rešeno nepovoljno po Srbiju i da to neće više biti argument koji će srpska strana moći da koristi. Mi smo nastupili sa tezom da se Kosovo mora prebaciti sa političkog na pravni teren, a u ovom trenutku smo u situaciji da moramo da se vraćamo na politički. U Hagu nije pobedila Srbija, ni međunarodno pravo, ni Kosovo. Pobedili su Vašington i Brisel”, kaže Simić.

Dimitrijević: Nosimo teret Miloševićevog režima

"Priznajmo stvarnost: ljudi su takvi kakvi su. Nijedan sudija nije sasvim nepristrasan jer nije imun na politički i moralni stav, predubeđenja i – predrasude", kaže za Blic profesor dr Vojin Dimitrijević, odgovarajući na pitanje da li je Međunarodni sud pravde u Hagu bio pristrasan i rukovođen politikom kad je presudio na štetu Srbije. “To ne znači da je neki sudija nepošten i potkupljiv u vulgarnom smislu. Svaki od njih će gledati da, ako može i ako se ne bruka, nađe pravne odgovore koji su povoljni za stranu koja mu se više dopada. Današnja Srbija mora, nažalost, da se suoči s tim da još uvek nosi teret godina Miloševićevog režima. Njoj ne ide u prilog to što bar trećinu njenog parlamenta čine bivše i sadašnje pristalice Slobodana Miloševića i Šešelja i što izgleda da vlade u Srbiji zaredom, iako kritikuju Miloševićeve unutrašnje postupke, energično brane njegove spoljnopolitičke poteze i avanture”, kaže prof. Dimitrijević.

Savetodavno mišljenje kroji mapu sveta

Na „haško mišljenje” još nisu bili stigli ni prvi odjeci iz važnijih svetskih centara, kada je lider mađarskih separatista u Rumuniji, episkop Laslo Tekeš, inače potpredsednik Evropskog parlamenta, izašao sa gromoglasnom izjavom da je „Međunarodni sud pokazao” da je „Sekujska pokrajina” (koja usred Rumunije okuplja tri okruga sa većinskim mađarskim življem) „isto što i Kosovo” i da se i njoj treba dati „samostalnost”. Tekeš koristi izraz „puna etnička autonomija”, piše Politika. Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom moglo bi da bude presedan koji će potpuno promeniti geografsku mapu Evrope i sveta, piše Pres. Iako se sud u iznošenju mišljenja ogradio da ne ulazi u pitanje da li je Kosovo tim potezom ostvarilo svoju državnost, naslovi u svetskim medijima koji jasno poručuju da je proglašenje nezavisnosti bez pristanka matične države legalno već bude separatističke težnje brojnih manjina u Evropi, i naravno, posebno na Balkanu. Dragan Petrović, saradnik na Institutu za međunarodnu politiku kaže za Press da će mnoge manjinske grupe poželeti da iskoriste mogućnost koju im „daje novo međunarodno pravo". Naš sagovornik ističe da će „na udaru" prvo da se nađe teritorijalni integritet Španije, ali da neće dobro da prođu ni naizgled mnogo stabilnije zemlje poput Francuske. “Španija ima tradicionalno opasna žarišta u Kataloniji i Baskiji, ali postoji i francuski deo Baskije. Francuzi imaju Korziku kao gorući problem, gde postoji jak osećaj okupacije od strane Francuske. Nezaobilazno je i pitanje Bretanje. Bretanci nemaju nikakve veze sa Francuzima. Oni su keltskog porekla i imaju jak autonomistički pokret. Francuzi imaju i istorijski problem Alzasa i Lorena, gde su Nemci većinsko stanovništvo, dok Italijani potražuju Savoju i Nicu”, tvrdi sagovornik lista.

Srbi nesrećni zbog para

Na poslednjem istraživanju „Srećnih zemalja“, koje je sprovela čuvena agencija za ispitivanje javnog mnjenja „Galup“, Srbija se plasirala na 91. mesto od 155 država. Najsrećniji su, veli „Galup“, u Danskoj i drugim skandinavskim zemljama, a od nas se više osmehuju i Hrvati i Crnogorci (koji dele 61. mesto), Rumuni (na 73.), Bosanci (79.)... Ako je za utehu, iza nas su Bugari, Mađari i Albanci, prenose Novosti. Istraživanje je trajalo pune četiri godine, a osim privrednih pokazatelja, od više hiljada ispitanika u svakoj zemlji traženo je i da na skali od jedan do deset rangiraju sveukupno zadovoljstvo životom, i ocene osećanja koja su obeležila njihov prethodni dan. U Srbiji je samo 16 odsto ispitanika bilo zadovoljno. Skoro dve trećine (63 odsto) kazalo je da vodi borbu sa životom, a čak 21 odsto nije imalo dilemu - svaki njihov dan ovde na Balkanu ispunjen je patnjom i problemima... Uglavnom izazvanim - nedostatkom novca.

Petnaest mrtvih na Paradi ljubavi u Duisburgu

Najmanje 15 osoba je poginulo, a na stotine je povređeno juče posle podne za vreme muzičkog festivala Parada ljubavi u Duisburgu kod Diseldorfa. Nesreća se dogodila pošto je policija pokušala da spreči nekoliko hiljada ljudi da uđe na područje održavanja parade, piše Pres. Policija je zatvorila taj deo grada, koji je već bio prepun ljudi. Nesreća se dogodila kada su se ljudi uspaničili u jednom od tunela koji vodi ka železničkoj stanici. Drama se odigrala na ulazu prema glavnoj bini, jer je zbog velike natrpanosti na hiljade ljudi želelo da napusti taj prostor ispred glavne, da bi prešli na drugu binu, a u isto vreme je dolazilo s druge strane opet na hiljade ljudi, koji su želeli na prostor ispred glavne bine.

Ubio se vlasnik vranjskog “Balkan tursa”

Vlastimir Stanojković, vlasnik turističke agencije “Balkan turs” iz Vranja, pronađen je u subotu mrtav u službenim prostorijama. Nada Čović, istražni sudija Višeg suda u Vranju, koja je obavila uviđaj, nije dala nikakve zvanične podatke, ali se pretpostavlja da je Stanojković izvršio samoubistvo, pišu Novosti. Stanojković je poslednjih dana bio glavna tema u medijima, a afera vezana za njegovu agenciju prozvana je “vranjski Konte”. Jer, posle povratka iz Grčke sa letovanja, vranjskoj policiji, turističkoj inspekciji, inspektorima za privredni kriminal, ali i novinarima obratilo se na desetine nezadovoljnika. Ispostavilo se da su dva puta morali da plaćaju letovanje, jer Stanojković nije Grcima uplaćivao novac koji su mu oni avansno davali. Prema podacima Narodne banke Srbije, “Balkan turs” je zbog duga od 690.235 dinara u blokladi od 19. jula prošle godine, piše Blic. Pre tragičnog čina, Stanojković je tvrdio da su turisti oštećeni zbog nesporazuma i da će im vratiti novac. Navodno, vlasnik vile u Leptokariji tražio je sav novac odmah, iako je ranije drugačije dogovoreno.

Firmarine poskupele do 471 odsto

Lokalna administracija u Srbiji ne haje mnogo za neprestane zahteve investitora i lokalnih privrednika za predvidivim i stabilnim uslovima poslovanja. Najnoviji primer za to su godišnje takse na isticanje firme koje su ove godine već poskupele od 5,6 odsto (u Lapovu) do – 471 odsto (u Ubu), piše Politike. Za određivanje cene ove lokalne komunalne takse ne postoji jedinstven kriterijum, pa su lokalne samouprave dale sebi pravo da propisuju njihovu visinu. U Vranju, na primer, taksa za isticanje firme za operatera mobilne telefonije iznosi 1.815.000 dinara, u Kragujevcu 300.000 dinara, a u Lapovu 185.000 dinara. Tako će biti do jeseni do kada bi Ministarstvo finansija trebalo da pripremi uredbu kojom će definisati maksimalne iznose firmarina.

Ubice dece monstruoznije nego pre

Samo u poslednja tri meseca deca u Srbiji su bila žrtve desetak zverskih zločina. U gotovo svim slučajevima zločinci su bili duševno poremećene osobe, osobe u čijem su okruženju deca boravila, a iako je prilika bilo, reakcije institucija i okoline koje bi sačuvale živote su izostale, piše Blic. Po rečima sagovornika tog lista, iako je to samo jedan aspekt u borbi protiv nasilja nad najmlađima, izuzetno je važan. Da se na prvi znak nasilja nad decom mora reagovati odmah, tim pre što su zločinci obično osobe iz najbližeg okruženja dece, i da to treba da bude praksa, smatra socijalni psiholog Dragan Popadić, koji ističe i da je utisak da su zločini nad mališanima monstruozniji nego ranije.

Gradilišta kao ratište

Živote na gradilištima samo u toku prošle nedelje ostavila su dva radnika. Boris B. (24) iz Vrbasa, poginuo je u Kragujevcu tako što je pao sa krovne konstrukcije u pogonu „Mehanička obrada“, a Mirko I. (36) iz Adica život je izgubio na placu u Veterniku, nakon što se na njega obrušila betonska ploča teška 200 kilograma. Njihove nesrećne sudbine, nažalost, nisu usamljene, jer od početka godine čak 23 porodice oplakuju svoje najmilije koji su skončali živote na radnim mestima, pišu Novosti. U Republičkom inspektoratu za rad kažu da je od januara do jula na licu mesta poginulo sedam radnika u industriji, troje u građevinarstvu, jedan u poljoprivredi i jedan u šumarstvu, ali da je još 11 radnika zadobilo teške povrede koje su završene smrtnim ishodom. A u istom periodu prošle godine broj pogibija i teških povreda bio je još veći.

Ne misle svi Bošnjaci kao Zukorlić

Akutno siromaštvo isprepletano sa versko-političkim podelama neizbežno je dovelo do rastućeg ekstremizma u delu zemlje koji Bošnjaci zovu Sandžak, a Srbi Raška oblast, piše Politika. Nije prvi put da se Srbiji iz njenog jugozapadnog dela šalju upozorenja poput onih koja je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić uputio predsedniku Borisu Tadiću – „da se ne igra sa Sandžakom, jer se tako igra i sa Srbijom” ili da u državi svima mora biti lepo „ili će biti vatre, pa neće goreti samo naša kuća”. U poslednje dve decenije takve poruke su češće slali bošnjački političari, a poslednjih godina upućuju ih i pojedine verske vođe, pozivajući se uglavnom na slične argumente, navodno uskraćena nacionalna, verska i ljudska prava Bošnjacima. Ne misle, međutim, svi Bošnjaci tako. „Bošnjaci u Sandžaku nisu spremni ni na kakve nove avanture, dosta im je sukoba i podela. Prava muslimana u Srbiji nisu ničim ugrožena, sem njihovom međusobnom neslogom, pa zato nema potrebe ni za kakvom radikalizacijom zahteva, već pre svega za pomirenjem”, kaže reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić za Politiku.

Decenija i po portage za Mladićem

Danas je 15 godina od kada je Tribunal u Hagu podigao optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i bivšeg komandanta Vojske RS generala Ratka Mladića, podseća Blic. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. i izručen Haškom tribunalu, gde mu je suđenje u toku, a Ratko Mladić je i dalje u bekstvu. Prvu optužnicu protiv njih Tribunal u Hagu podigao je 25. jula 1995. za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Četiri meseca kasnije taj sud podigao je drugu optužnicu za zločine u Srebrenici, koja Karadžića i Mladića tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti, počinjene pošto je VRS zauzela taj grad. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995, Ratko Mladić je ukazom bivše predsednice RS Biljane Plavšić u oktobru 1996. smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan. Poslednji intervju Mladić je dao agenciji Rojters 16. aprila 1999. da bi odgovorio na optužbe tadašnjeg britanskog ministra odbrane Džordža Robertsona da je umešan u rat na Kosovu. Prema pisanju medija, Mladić je po prestanku aktivne vojne službe živeo u Beogradu, gde se pojavljivao i na nekim javnim mestima.

U poseti kontrolorima letenja

Hiljade kilometara vazdušnih puteva isplelo je koridore iznad Srbije i Crne Gore. Sada, u jeku turističke sezone, njima protutnji oko 2.300 aviona dnevno. U oblasnom centru Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore radi 115 kontrolora. Većina mlađih od 40 godina. Trećina njih su žene - “tri puta mere, jednom seku”, znači sigurne. Muškarci – efikasniji, pišu Novosti u reportaži iz kontrole letenja na beogradskom aerodromu. Stresan posao, odgovoran, ali mora se priznati i dobro plaćen. Od hiljadu do tri hiljade evra. Uslovi u kojima rade su evropski, posebna klimatizacija, osvetljenje, prostori za odmor, fitnes sala za antistres terapiju - lagane vežbe pod nadzorom trenera. Uslovi rada biće još bolji kada se presele u novu zgradu u blizini beogradskog aerodroma. Na zdanju, čija se izgradnja privodi kraju, u kojem će biti instalirana najsavremenija oprema, mogu da im pozavide ne samo kolege u regionu, već i u najrazvijenijim zemljama.

Dimić: Istrajava ideja o Velikoj Albaniji

Od trenutka kada se pojavila Prizrenska liga do danas ideja o Velikoj Albaniji istrajava. Ali je u međuvremenu procenat Albanaca sa 44 odsto, koliko ih je bilo nekada na prostorima zamišljene Velike Albanije, narastao do devedeset i nekoliko. Oni su za 120 godina od teritorijalne napravili etničku Albaniju. Pogrešno je to što politički prvaci danas rade: deo likuje, deo se pravda, deo pametuje. Oni svi zajedno treba da sednu i usvoje politiku koju će ova država voditi u narednih 120 godina - kao što su to radili Albanci. I to sa preuzimanjem obaveza, pogotovo prema srpskom stanovništvu na KiM, uz najrigoroznije kažnjavanje svih onih koji u tome vide mogućnost za obogaćivanje, kaže za Pres profesor Ljubodrag Dimić, jedan od vodećih srpskih istoričara i svakako najbolji poznavalac istorije srpsko-albanskih odnosa.

Neće biti ekshumacije Tita

Naslednici Josipa Broza Tita nemaju nameru da ekshumiraju telo svog dede i tako „dokažu“ da je on zaista sahranjen i da leži u „Kući cveća“, kaže za Blic njegov unuk Joška Broz. Naime, još od Titove smrti 1980. povremeno se pojave priče o tome da je u „Kući cveća“ samo spomen-obeležje, a da Josip Broz u stvari tu nije sahranjen. Priče su podgrevane različitim nagađanjima i „čvrstim dokazima“, pa se, između ostalog, pričalo da Tito u stvari nije umro, samo je negde sklonjen, do toga da se kao ključni dokaz da on ne leži u „Kući cveća“ potezala priča o natpisu na nadgrobnoj ploči, jer na njoj ne postoje godina rođenja i godina smrti. O eventualnoj ekshumaciji počelo je da se priča opet ovih dana nakon što je to urađeno u Bukureštu s telima nekadašnjeg rumunskog predsednika Nikolae Čaušeskua i njegove supruge Elene. “Nema potrebe da se to radi, jer sam svedok da je on tamo sahranjen. Bio sam uz njega od Ljubljane do završetka sahrane. Pošto sam sve vreme bio prisutan, nema nikakve sumnje da se on tamo nalazi” – kaže Joška Broz.

Odbojkaši u polufinalu izgubili od Rusa

Podmlađena odbojkaška reprezentacija Srbije, koja je u Svetskoj ligi nastupila bez lidera Nikole Grbića i svog najboljeg poentera Ivana Miljkovića, izgubila je u polufinalu od Rusije sa 3:0, po setovima 26:24, 25:15 i 25:20, piše Blic. Nakon sjajnih partija, kako u kvalifikacijama tako i u duelima sa Brazilom i domaćinom završnog turnira Argentinom, mlade nade naše odbojke naišle su na ekipu u sjajnoj formi, Ruse koji su dominirali u svim segmentima igre i zasluženo slavili bez izgubljenog seta. Ipak, malo se šta može zameriti srpskim odbojkašima, koji su prevazišli sve očekivanja i svojim igrama zadivili javnost, najajvivši nove dane slave za ovdašnji sport.