KO RUŠI DINAR

Nezadovoljni zbog slabljenja dinara, poslovni ljudi traže hitan sastanak sa Radovanom Jelašićem i Mlađanom Dinkićem. Sve opozicione stranke osim SNS-a traže da se pre usvajanja budžeta za narednu godinu prvo polože računi za trošenje novca u 2008. Broj slobodnih novinara ( frilensera) zatočenih širom sveta je skoro udvostručen u protekle tri godine.

Karmen, mecosopran Anita Rečvelišvili, posle premijere opere Žorža Bizea
(George Bizet) "Karmen" u milanskoj Skali (La Scala)

Poslanici traže raspravu o trošenju budžeta

Odbor za finansije Narodne skupštine Srbije odlučio je juče, posle dužeg usaglašavanja stavova, da predloži parlamentu da raspravlja o izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji završnog računa budžeta za 2008. u kojem su konstatovane brojne nepravilnosti objavljuje Politika.

Odbor, međutim, nije precizirao datum za održavanje te rasprave, pa su poslanici LDP-a, SRS-a, DSS-a i NS-a uputili predlog „overen” sa 98 potpisa predsednici parlamenta da dnevni red sednice zakazane za petak, na kojoj će se raspravljati o budžetu za narednu godinu, proširi i razmatranjem izveštaja DRI o reviziji završnog računa budžeta za 2008. i izveštajem Odbora za finansije o tom izveštaju DRI. Na predlog Čedomira Jovanovića sve opozicione stranke osim SNS-a traže da se pre usvajanja budžeta za narednu godinu prvo polože računi za trošenje novca u 2008.

Ljuti na guvernera

Nezadovoljni zbog slabljenja dinara, poslovni svet traži hitan sastanak sa Radovanom Jelašićem i Mlađanom Dinkićem, objavljuje Politika.

Nismo mi mala deca da poverujemo da je evro skočio zato što su građani zbog ukidanja viza kupovali devize, jer će mnogo da putuju – ljutito je juče kazao Dragoljub Vukadinović, inače predsednik gornjomilanovačkog „Metalca”. – Garantujem da će samo nekoliko procenata našeg stanovništva sada imati novca da putuje. Nemoguće je da evro toliko ojača u mesecu u kome je priliv deviza najveći. Sumnjam da je posredi nešto drugo i da NBS i banke pokušavaju da završe neke druge poslove – kaže Vukadinović, ali ne želi da precizira na šta je mislio.

Otvaranje francuskog šoping centra Brikolaž u Nišu

Vakcinacija

Dozvola za stavljanje u promet vakcine protiv novog gripa koja se nalazi na testiranju u laboratoriji Agenciji za lekove trebalo bi da bude izdata 17. decembra, izjavio je za Politiku, Aleksandar Tucović, zadužen za odnose sa javnošću u ovoj instituciji. Tucović objašnjava da atest može da bude izdat tek tada, jer su dužni da poštuju procedure i pravila dobre farmaceutske prakse pri testiranju cepiva.

Vakcine bi, međutim, objašnjava direktor Instituta za virusologiju i imunologiju „Torlak” dr Ranko Dakić, do tog datuma već trebalo da budu u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, objavljuje ovaj list pod naslovom "Vakcinacija počinje 19. decembra".Ministar zdravlja Tomica Milosavljević juče je medijima izjavio da će vakcinacija protiv novog gripa početi najkasnije do 19. decembra.

Kako je rekao ministar zdravlja Tomica Milosavljević, Srbija će biti jedna od prvih zemalja van Evropske unije koja će početi sistematsku vakcinaciju.
"U Srbiji se vodi neprimerena antikampanja", izjavio je ministar Milosavljević. "U istom danu u medijima može se čuti zbog čega imamo malo vakcine ili šta da radimo sa tolikim vakcinama."

Novi grip je dosad i u svom najgorem izdanju jedva nešto ozbiljniji od običnog, sezonskog, a može da se pokaže i znatno blažim, pokazalo je američko istraživanje obavljeno na Univerzitetu Harvard, prenosi Blic.
Analizirajući detaljne podatke o novom oboljenju u dva američka grada - Milvokiju i Njujorku, tim sa Harvarda došao je do zaključka da smrtnost od njega iznosi 0,048 odsto, prenosi Rojters. Harvardski stručnjaci ističu da bi ovi podaci trebalo da umire zdravstvene zvaničnike i političare koji iznose strahovanja od smrti miliona ljudi i dodatnog nepovoljnog uticaja novog gripa na globalnu recesiju. Oni ipak naglašavaju da ne isključuju mogućnost da bi virus H1N1 mogao da se izmeni i postane opasniji ili da se neće pojaviti neki novi opasniji soj.

Najbolji srpski nutricionisti, travari i epidemiolozi čitaocima Presa nude savete u vezi sa ishranom, prevencijom i lečenjem tokom epidemije svinjskog gripa. Novi talas epidemije svinjskog gripa se zahuktava! Sve je više slučajeva zaraze, posebno među školskom decom i kod hroničnih bolesnika. Kako bi se izborili sa opasnim virusom, koji je u Srbiji već usmrtio 31 osobu, veoma je važno preduzeti mere preventive, kao i pravovremeno reagovati u slučaju ispoljavanja prvih simptoma.

Korist od Evrope

Najviše koristi od primene prelaznog trgovinskog sporazuma, koji su ministri spoljnih poslova prekjuče deblokirali na sastanku u Briselu, mogli bi da imaju građani Srbije, piše u Blicu. Primenom ovog sporazuma u Srbiji bi u narednoj godini moglo da dođe do sniženja cena prehrambenih proizvoda, kompjutera, nameštaja… Sa druge strane, domaća privreda bi mogla da ima koristi kroz povećanja izvoza u zemlje EU, ali će u uslovima oštrije konkurencije morati značajno da poboljša proizvodnju.

Kada je pravi trenutak za veliku molbu

Posle odmrzavanja prelaznog sporazuma, Srbiji otvorena vrata za podnošenje kandidature za članstvo u EU. Mada niko ne želi da otkrije datum, u igri kraj decembra, prvi meseci naredne godine ili jun 2010, piše u Novostima pod naslovom "Božić donosi nove vesti". Zvanični Beograd ubrzano razmišlja o tome koji bi bio najpovoljniji trenutak da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU. Iz Evrope, međutim, stižu različite poruke o tome kada treba da podnesemo kandidaturu. Tako Franko Fratini, šef italijanske diplomatije, smatra da je došao trenutak da se kandidatura podnese i da bi to trebalo učiniti pre Božića. S druge strane, ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Ferhagen poručuje da je još rano za ovaj korak.

"Srbija je ispunila sve uslove za podnošenje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, a državni vrh će veoma brzo doneti odluku o najboljem momentu za taj potez", ističe u razgovoru za Danas Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije.

Ruski premijer Vladimir Putin sa direktorom Uralvagonzavoda Vladimirom Domninom
razgleda model tenka nove generacije T-90

Rusija i Amerika o Kosmetu

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu juče se odigrao dugo očekivani pravni okršaj između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država koje se prvi put od osnivanja suda 1946. godine pojavljuju u istom procesu, javlja Politika. Iako se to najavljivalo i pre početka suđenja, juče se prvi put jedna zemlja pozvala na presudu Haškog tribunala. Predstavnik SAD podsetio je da u presudi bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću piše da su kosovski Albanci godinama bili podvrgnuti nasilju pod okriljem države, koje je kulminiralo 1999. kada je „ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca”.

Britanska kraljica Elizabeta II prima akreditive ambasadora Kosova Muhameta Hamitija

Potpuno suprotno, ruski zastupnik je tvrdio da teška kršenja ljudskih prava tokom devedesetih godina nikako ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti donetu 2008. godine. Amerika i Rusija imale su potpuno suprotne stavove i o uspehu posrednika u pregovorima između Beograda i Prištine Martija Ahtisarija. I dok su se SAD pozivale na njegovu ocenu da je nezavisnost Kosova jedino održivo rešenje dotle je ruska strana tvrdila da se Ahtisarijev neuspeh ogleda ne samo u tome što nije postignut sporazum u pregovorima već i u tome što je izašao sa rešenjem kome se jedna strana protivila. Ali to, kako se čulo, ne znači i da je proces pregovora okončan jer o tome odlučuje samo Savet bezbednosti.

Rusija je ukazala i da teza o kršenju ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih ”ne može biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008." piše u Novostima pod naslovom "Pravo je iznad moći".

Potapanje sveta

Reka Tiete, Sao Paulo, Brazil,

Sumorna predviđanja - do kraja veka, zbog globalnog otopljavanja nivo mora mogao bi da poraste za dva metra. Na udaru London, Njujork, Holandija, Australija, objavljuju Novosti. Apokaliptički scenario velikog potopa postao bi realnost. Nemačko-finski par naučnika, Martin Vermer sa Helsinškog univerziteta za tehnologiju, i Štefan Ramštorf iz Potsdamskog instituta za istraživanje klime, došli su do ovog zaključka na osnovu merenja nivoa i temperature mora u poslednjih 130 godina. Od 1990. godine nivo mora se povećavao za 3,4 milimetra godišnje, dva puta brže nego tokom 20. veka. Aktuelnim globalnim zagrevanjem, taj proces će, tvrde oni, da dobije na ubrzanju, i do kraja stoleća se poveća za 1,9 metara, preteći priobalnim metropolama i celim ostrvima piše u ovom listu pod naslovom "Svet koji tone".

Acionarstvo za svakoga

Pre nego što 6. januara krenu u nabavku namirnica za Badnje veče, čak 4,8 miliona građana imaće pravo da svrati u najbližu poštu i podigne po 1.700 dinara, što im kao „deo kolača” pripada iz Privatizacionog registra, piše u Politici pod naslovom "Akcionarsko badnje veče". Osim novca koji će građanima biti podeljen od ranijih privatizacija, tog dana će im poštanski službenik uručiti i potvrdu Centralnog registra o vlasništvu nad paketom od pet akcija NIS-a u ukupnom iznosu od 2.500 dinara.

Potpredsednik vlade Mlađan Dinkić na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao je će do kraja godine biti usvojene izmene i dopune Zakona o besplatnoj podeli akcija, kojima će biti omogućena podela akcija onih domaćih preduzeća koja još nisu privatizovana.

Na pitanje da li se usuđuje da prognozira koliko će ukupno na kraju tog procesa građani dobiti, jer je prethodnu procenu od 1.000 evra po akcionaru, očigledno, demantovalo vreme, Dinkić, je ovoga puta, izbegao baratanje ciframa.

Pres pod naslovom "Besplatne akcije deli: Mlađa Božić Bata!", objavljuje kako je

ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio podelu po pet akcija NIS-a vrednosti 2.500 dinara i novčanu nadoknadu od 1.700 dinara iz Privatizacionog registra

Više slobodnih novinara - u zatvorima

Broj slobodnih novinara ( frilensera) zatočenih širom sveta je skoro udvostručen u protekle tri godine i 1. decembra ove godine iznosi 68 što odražava globalnu promenu u novinarskom radu, saopštio je danas Komitet za zaštitu novinara (CPJ), prenosi Politika.

U godišnjem izveštaju CPJ, sa sedištem u Njujorku, se kaže da je sada u svetu ukupno zatočeno 136 novinara, urednika i fotoreportera, što je za 11 više nego 2008. godine.

Skoro polovina tog broja su slobodni novinari. Broj s"frilansera” koji su iza rešetaka je porastao pošto je Internet omogućio novinarima da rade nezavisno.

Hapšenja zbog pretnji novinarki

Zbog sumnje da su izvršili krivično delo ugrožavanja sigurnosti novinarke Televizije B92 Brankice Stanković, brzom i sinhronizovanom akcijom više policijskih uprava širom Srbije privedeno je sedam osoba, od kojih su tri maloletne, potvrdio je juče Ivica Dačić, ministar policije. Uhapšen je samo manji broj onih koji su „sinhronizovano” upućivali pretnje i pogrde autorki emisije B92 „Insajder”, a akcija se nastavlja, javlja Politika.

Nagrada Kusturici

Na međunarodnom filmskom festivalu u marokanskom gradu Marakešu, koji se održava pod pokroviteljstvom njegovog kraljevskog visočanstva kralja Mohameda VI, našem slavnom reditelju Emiru Kusturici priređena je retrospektiva svih igranih filmova i uručena nagrada za životno delo. Nagrade za životna dela u Marakešu su prethodnih godina dobili Roman Polanski i Abas Kiarostami, a uz Kusturicu ove godine nagrađeni su nagradama za umetnički doprinos svetskom filmu i Ser Ben Kingzli i Kristofer Voken, koji su našem reditelju srdačno čestitali.

U čast našeg reditelja, poseban prijem, u ime kraljevske porodice, organizovao je princ Zara Monosori koji je Kusturici uručio i unikatni ćilim, poklon kraljevske kuće, objavljuje Politika.

Svetska zvezda beletristike

Najpopularniji pisac današnjice, Den Braun, za Novosti otkriva kako piše i za koga, zašto se svađamo oko Boga, ko su masoni. Prošlo je šest godina od kada je Den Braun poslednji put govorio u javnosti. Za to vreme ovaj bivši profesor engleskog jezika bio je zaokupljen istraživanjima. Proučio je više od stotinu knjiga sa najrazličitijim temama - od tajnih rituala slobodnih masona, drevne organizacije među čijim članovima su bili i osnivači SAD, Džordž Vašington i Bendžamin Frenklin, do najnovijih otkrića na polju noetičke nauke, čiji poklonici veruju da ljudska misao može uticati na svet koji nas okružuje.

Ne vole Haški tribunal

Većina građana Srbije, 55 odsto, smatra da sa Haškim tribunalom treba sarađivati, ali se 69 odsto protivi izručenju Ratka Mladića, pokazalo je istraživanje o stavovima građana prema Haškom tribunalu i domaćim suđenjima za ratne zločine, javlja Blic. Prema rezultatima istraživanja, koje su sproveli Misija OEBS-a u Beogradu i Beogradski centar za ljudska prava, na uzorku od 1.400 ispitanika, 56 odsto smatra da Mladić nije odgovoran za zločine za koje ga optužuje Haški tribunal, a 31 odsto čak i ne zna za šta je bivši komandant Vojske Republike Srpske optužen. Izrazito, ili uglavnom negativan stav prema Haškom tribunalu ima 72 odsto ispitanih, a 38 odsto ističe da je ta međunarodna sudska instanca nepravedna, pristrasna i neobjektivna.

Pogrešio u strahu od zatvora

Pod naslovom "Veliki preokret u suđenju bivšem gradonačelniku Zrenjanina", Blic objavljuje kako je Ljubomir Stankov, prvi svedok u procesu protiv bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića i još 20 optuženih za zloupotrebe sa davanjem u zakup zemljišta, osporio je danas analizu o cenama građevinskog zemljišta u tom gradu koju je sam sačinio u istrazi. On je naveo da je tokom izrade te, praktično druge analize, zbog ishitrenosti i brzine, napravio niz grešaka, navodeći da je zadatak da uradi analizu dobio od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, i da se "bojao da od svedoka ne postane optužen i ne završi u pritvoru", objavljuje Blic.