KINESKI NACIONALNI SPORT U SENCI NOVIH USPEHA

Britanci traže pravi način sa se izbore sa povećanim brojem najviših ocena na njihovim univerzitetima. Uočena sličnost između čuvene kompjuterske igre i rusko-gruzijskog rata. Buš šalje trupe u Gruziju koje bi trebalo da, kako sam kaže, nadgledaju prolaz humanitarne pomoći. Vašington post objašnjava zašto su Kinezi skoro pa zaboravili na nekada omiljeni sport – stoni tenis.

Problem visokih ocena na britanskim univerzitetima

Independent prenosi u današnjem broju „zabrinjavajuće“ podatke o postignutim uspesima na britanskim univerzitetima, iznevši statistiku koja svedoči o tome da će barem jedan od deset tinejdžera danas dobiti tri ocene na najvišem A nivou, dok je sve više onih koji dostižu sam vrh pomenutog A nivoa. U proseku jedan o četiri rada biće nagrađen ocenom na najvišem nivou, dok je samo tri procenata onih koji će biti obeleženi kao nezadovoljavajući.

Povećani broj visokih ocena na britanskim univerzitetima skoro je u potpunosti zasluga unapređenog programa nezavisnih škola i državnih srednjih škola. Cifre govore, sa druge strane, o rastućoj nedoumici sa kojom se suočava univerzitetsko osoblje u njihovom pokušaju da izaberu najbistrije kandidate za popularne smerove na fakultetima. Independent prenosi da tokom 26 uzastopnih godina konstantno raste broj najviših ocena.

U svetlu takvih događanja škole se sve češće pozivaju na usvajanje IB (međunarodnog bečelor) programa kojim bi bila omogućena lakša selekcija među najbistrijim učenicima. Ove godine, saznaje Independent, nekih 12.000 tinejdžera koji će dobiti ocene na A nivou odbijeno je za mesta kao što su Oksford i Kembridž.

Za Oksford se ove godine prijavilo 13.384 učenika, a broj mesta ograničen je na tri hiljade. Na Kembridžu je situacija slična sa nekih 14.000 kandidata na 3.400 mesta. Geof Parks koji rukovodi prijemnim odborom na Kembridžu kaže da se očekuje veliki broj tinejdžera sa postignutim najvišim ocenama i procenjuje broj onih koji će biti odbijeni na nekih 7 hiljada.

Rezultati ispita danas će svakako ukazati na dalji rast radova nagrađenih A ocenom sa 25,3 prošlogodišnjih na nekih 26 procenata ove godine. U pitanju će biti, najavljuje Independent, rekordna godina sa brojem brucoša većim nego ikada.

Kompjuterska igra predvidela rat u Južnoj Osetiji

U jednom od svojih političkih trilera američki autor bestselera Tom Klensi kao da je najavio terorističke napade na Sjedinjene države od 11. septembra. Kada se osvrnemo posle najnovijih dešavanja na granici Rusije i Gruzije ispada da je Klensi bio vidovit i po pitanju Južne Osetije. Holandske novine pišu u današnjem izdanju o sličnostima između rusko-gruzijskog rata i uspešne kompjuterske igre Gost Rikon za koju je Klensi 2001. godine napisao scenario.

Priča Gost Rikon igrice smeštena je u Rusiji, avgusta 2008. godine. Uvodna priča govori o ruskim ultranacionalistima koji su nekako došli do vlasti i krenuli u obnavljanje starog komunističkog poretka, a kako bi cilj bio ostvaren neophodno je pokrenuti rat sa otcepljenim bivšim sovjetskim republikama.

Igrica, još jedna u nizu takozvanih pucačina, uvodi lik ruskog vođe, sa upadljivim sličnostima sa Vladimirom Putinom, koji najavljuje invaziju na Gruziju. Folkskrant navodi da krvavi obračuni između Gruzije i Rusije od proteklih par dana ukazuju na upadljive sličnosti sa scenama iz igrice Gost Rikon. Prve borbe u igrici odvijaju se na teritoriji Južne Osetije, dalje Rusija prilaže žalbu UN zbog finansijske pomoći Sjedinjenih država gruzijskim snagama, dok isti ti Rusi, teško naoružani, prelaze granicu u nameri da Gruziji pokažu svoju odlučnost.

Za sada se na tome zaustavljaju sličnosti između stvarnih dešavanja i sveta kompjuterskih igara, navodi Folkskrant, jer u nastavku Gost Rikona Rusi nastavljaju sa agresivnim napadima, u ovom slučaju na baltičke zemlje Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Napadi se zaustavljaju bez ostvarenih većih uspeha za rusku stranu, nakon čega na teritoriji Rusije izbija građanski rat.

Holandske novine navode da su šanse za ovakav scenario minimalne. U svakom slučaju, tokom poslednjih par dana naglo je skočila tražnja za Gost Rikon igricom putem interneta, koja od 2003. godine nije dostupna u prodavnicama.

Buš šalje pomoć i zahteva povlačenje Moskve

Američki predsednik Džordž Buš poslao je juče trupe u Gruziju kako bi bilo omogućeno nadgledanje humanitarne misije, prenosi Njujork tajms. Istovremeno, poslate trupe predstavljaju direktni izazov ruskom razmahivanju vojnom dominacijom na ugroženom regionu, navodi se u američkim novinama.

Akcija Džordža Buša usledila je nakon što su ruski vojnici upali u dva strategijska gruzijska grada, što predstavlja, kako gruzijski zvaničnici najavljuju, kršenje sporazuma o primirju na koji su pristale obe strane.

Buš zahteva od Rusije da se drži dogovora i povuče svoje snage kako ne bi dovela u pitanje svoj položaj u „diplomatskim, političkim, ekonomskim i sigurnosnim strukturama 21. veka“. U pitanju je najjače upozorenje koje je Buš uputio Rusiji od izbijanja nemira u Južnoj Osetiji.

Na dan kada je Bela kuća prizvala sećanja ne Hladni rat, stariji zvaničnik Pentagona saopštio je da se ulaže napor kako bi „Rusima bilo ukazano na to da SAD mogu da pristupe u pomoć svom evropskom savezniku gde god i kad god“. Ako ništa drugo, američke trupe u Gruziji testiraće rusko obavezanje na slobodan protok humanitarne pomoći u ovoj zemlji, a biće omogućeno i ometanje eventualnih daljih napada Rusa, svakako uz rizik na potencijalnu vojnu konfrontaciju, prenosi Njujork tajms.

„Očekujemo da će Rusija ostaviti otvorenim sve linije komunikacije i transporta, uključujući morske luke, aerodrome, puteve i vazdušni prostor kako bi bio omogućen prolaz humanitarne pomoći i civila“, rekao je Buš i nastavio: „Očekujemo da će Rusija ispuniti svoje obavezanje na prekid svih vojnih aktivnosti u Gruziji, kao i da će povući sve svoje trupe koje se trenutno nalaze na teritoriji ove zemlje.“

Stoni tenis zaboravljen

Proteran u poluprazne gimnazijske sale Pekinškog univerziteta, sport koji je nekada potresao zemlju, juče je delovao kao relikvija.

Daleko od Ptičjeg gnezda i Vodene kocke, ujednačeni ritam poput otkucaja male kazajke na satu, ispunjavao je vazduh dok su igrači jednom drugom vraćali lopticu. Nije bilo sajber kupaćih kostima, visokih NBA igrača niti vatrometa. Prvi dan takmičenja u stonom tenisu delovao je pomalo retro, prenosi Vašington post.

„Stoni tenis je igra za decu“, rekla je San Ju (12) koja je sve jedno došla da gleda takmičenje zajedno sa svojom bakom i drugarima iz razreda. „Igrala sam ga od svoje pete godine, ali više me to ne zanima.“

Milioni i dalje nazivaju stoni tenis nacionalnim sportom Kineza. Mlađe generacije, međutim, čiji su sportski horizonti prošireni TV satelitima, internetom i reklamama sa najpopularnijim sportistima, pokazuju sve manje interesa za ovaj sport.

Mnogi od njih su suviše mladi da bi se setili Maove „ping-pong diplomatije“ i pozivanja članova američkog stoni tenis tima u Kinu 1971. godine, čime je bio prokrčen put za istorijsku posetu predsednika Niksona sledeće godine.

Vašington post podseća da devet najviše rangiranih igrača u svetu stoni tenisa dolazi iz Kine i da je Kina do sada osvojila 16 od ukupno 20 olimpijskih zlata u ovom sportu. Zanimljiv je i podatak da je svaki član tima iz Sjedinjenih država rođen u Kini.

Igra koja je donela toliko slavlja Kinezima gurnuta je, međutim, u stranu, delimično zbog toga što se kineska vlada sada fokusirala na sportove u kojima po tradiciji dominira Zapad, kao što su košarka, plivanje i veslanje. Košarkaš Jao Ming, na primer, koji igra u Hjuston Roketsima, postao je toliko popularan među Kinezima da je upravo on predvodio kineski tim na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara.

Prosečnom Kinezu stoni tenis danas deluje demode. „On je postao popularan nacionalni sport zahvaljujući politici“, rekao je Ksui Ksingming (22) dok je napuštao gimnaziju zajedno sa svojom devojkom.

Stoni tenis proglašen je nacionalnim sportom početkom pedesetih godina dvadesetog veka kada je Međunarodna federacija stonog tenisa bila jedna od retkih svetskih organizacija koja nije priznala Tajvan. Kina je potom bojkotovala olimpijski pokret više od dve decenije pošto su organizatori dopustili učešće Tajvana.

Nakon procvata kineske ekonomije i većeg okretanja Zapadu njihove kulture, povećao se i broj ljudi koji su počeli da se bave drugim sportovima. I pored toga danas je moguće pronaći rekvizite za stoni tenis u skoro svakoj školi i javnom parku Kine.