KALENDAR RATA I FINANSIJSKE KRIZE

U Gazi pakao pod izraelskim bombama, Egipat ćuti jer strahuje da preko Hamasa moć u regionu ne dobije Iran, postoji li starosna granica za usvajanje beba i za izbor za predsednika Republike u Italiji, samoubistvo francuskog aristokrate i finansijera čiji je saradnik bio Mihajlo Karadjordjević...

Sve švajcarske novine donose slične naslove jutros na prvim stranama izveštavajući o izraelskom napadu u subotu u kome je stradalo 300 ljudi: "Pakao u Gazi" izveštava Nouvelliste, "Vatreni potop u Gazi" lozanski dnevnik 24 heures... Ilustrovani užas! Fotografije straha na licima ljudi, vatra, eksplozije. Tribune de Geneve smatra da Hamas ne može dugo da izdrži blokadu Gaze. S druge strane, Izrael je u jeku predziborne kampanje. Ujedinjena, ova dva elementa obećavaju da će se ova godina završiti sukobom i nasiljem na Bliskom Istoku.

Ako se pročitaju naslovi i izjave u arapskoj štampi stiče se utisak da Gazu nije napao Izrael već Egipat, piše levo orjentisani izraelski list Haaretz. Motivi ozlojedjenosti protiv Kaira su brojni: Egipat je otvorio granicu samo za ranjenike, ali je odbio da to učini i za ostale stanovnike Gaze koji traže utočište. Pored toga Tzipi Livni, ministarska spoljnih poslova Izraela prošle nedelje je poslala svoje ratničke izjave upravo iz Kaira. Za alžirski L'Expression, "interesi Egipta i Izraela mogu da se stave u istu korpu". Dokaz? Izjava Tzipi Livni: “Dominacija Hamasa u pojasu Gaze nije samo izraelski problem. Mi imamo razumevanja za potrebe Egipte. Ono što činimo u interesu je regiona". "Egipat, zapravo strahuje da Iran preko Hamasa ne proširi svoj uticaj u regionu”, piše Al-Hayat. Za britanski Telegraph medjunarodna zajednica je zanemarila Siriju dajući Kairu ulogu da vodi pregovore oko prekida vatre.

Posle ove teme zapadnoevropski listovi bave se finansijskim i to negativnim bilansima. Čuveni francuski proizvodjač parfema Šanel i luksuzne robe najavio je otpuštanja: “Kriza zahvatila i luksuz”, piše Le Parisien. Završni računi su loši i kod ostalih čuvenih luksuznih firmi: Vuitton, Cartier, Christophle, Bulgari, Tiffany... Samo Hermès et Mauboussin izgleda odolevaju krizi. List prenosi da se u idućoj godini očekuje pad prodaje od 3 do 5 odsto.

Povodom deset godina uvodjenja evra pariski dnevnik Tribune donosi intervju sa Žakom Delorom “ocem ekonomske i monetarne Evropske Unije”. "Britanski premijer Gordon Braun pridružio se zemljama evro-zone ne zato što je promenio mišljenje već zato što je za njega to vezivanje korisno", kaže Delor. U vremenu finansijske krize evro se pokazao efikasnim zaklonom.

Sasvim je izvesno da su kineske banke imale koristi od finansijske krize. "Prva banka na svetu je sada Industrial & Commercial Bank of China 'teška' 180 milijardi dolara", piše La Tribune. Financial Times na istu temu dodaje da kineske berze takodje beleže usporavanje.

Wall Street Journal se vraća na slučaj Tijeri Magona d la Viliše (Thierry Magon de la Villehuchet) koji je izvršio samoubistvo u svojoj kancelariji u Njujorku. Magon je bio finansijer koji je zahvaljujući svom aristokratskom poreklu privukao brojne bogate klijente iz evropskih plemićkih porodica u finansijsku prevarantsku piramidu sada već čuvenog Madoffa. Imena kao Rotšild i Betankur (vlasnica firme L’Oréal) izgubila su milione pa i milijarde evra. Mihajlo Karadjordjevic, unuk kneza Pavla, bio je Magonov bliski saradnik. Medju Magonovim precima list navodi i Šarl Rene Magona od Medine koji je poginuo u bici kod Trafalgara. Očigledno ime vuče poreklo iz krstaških pohoda kada su zapadni krstaši zauzeli Bliski Istok ne u ime ljudskih prava kao što biste mogli da pomislite, već u ime odbrane Hristovog groba.

Malo novogodišnje razbibrige donose ko bi drugi do People - stranice novina koje posrću pod teretom teških naslova o bombardovanju Gaze i finansijskoj krizi koja će se završiti ko zna kako. Lozanski Le Matin donosi tako rubriku o francuskom pevaču Džoni Holideju starom 67 godina koji je sa svojom suprugom mladjom tri decenije odlučio da usvoji još jednu bebu iz Vijetnama. List donosi karikaturu: Džoni drži bebu i kaže joj “Reci tata”, a beba odgovara: “Deda”. Autor teksta se pita da li postoji starosna granica posle koje ne bi trebalo usvajati decu?

O starosnoj granici mogli bi uskoro da razmišljaju i Italijani ali jednim drugim povodom. Da li postoji starosna granica da bi neko postao predsednik Republike. Sadašnji predsednik vlade Berluskoni ima 72 godine. Istina u formi je: presadio je kosu, izvršio plastičnu operaciju lica, uvek je preplanuo, nema stomak - jednom rečju “supermen”. Ipak mogao bi da postane predsednik Republike 2012. godine kada će imati 76 godina. Od toga se mnogima diže kosa na glavi. Il Corriere della sera prenosi reči jednog političara: "Berluskoni je neobjektivan čovek jer ne podnosi ni kritiku, ni suprotstavljanje", kaže on.

Da ne govorimo o Berluskonijevim sumnjivim vezama sa organizovanim kriminalom, o skandaloznoj kontroli medija zbog kojih bi jedna balkanska država recimo odmah postala meta kritika Saveta Evrope i EU: Berluskoni zato što je na vlasti kontroliše sve državne televizije, a one koje nisu državne privatne su i predstavljaju njegovo delimično ili potpuno vlasništvo.

Rimska L'Unita se bavi vremenski bližim temama: kalendarom štrajkova. Za januar i februar sva mesta su popunjena: metalski radnici, železnički službenici, Alitalia, državna administracija, zaposleni iz oblasti telekomunikacija i advokati.