KAKO SPASITI DRŽAVNU KASU

Dodatni minus od oko 45 milijardi dinara biće finansiran dopunskim zaduženjem u inostranstvu ili je finansiranju „prevremene države blagostanja“ definitivno došao kraj? Raste broj nezapopslenih, radnici gube zdravstveno osiguranje a trećini opština u Srbiji preti da se ugase. Svadja u vladajućoj koalici a opozicija ne može da se dogovori.

Revija mode u La Pazu: kolekcija - Pinturas Monopol

Porez, zajam ili otpuštanja

Država Srbija već pre kraja leta biće prinudjena da  četvrti put menja ekonomsku politiku zemlje zbog neplaniranog smanjenja privredne aktivnosti što izaziva smanjenje državnih prihoda. Postoje najmanje dva stava kako da se speči bankrot državne kase: smanjenjem penzija i državnih troškova za plate ili uvećanjem državnog prihoda većim porezima ili inostranim zajmovima. Prvi stav zastupa guvener NBS u Politici a drugi, anonimni izvor Vlade Srbije u Novostima.

Vlada Srbije jeste kao jednu od mogućih mera za očuvanje ekonomske stabilnosti, u pregovorima sa MMF, predvidela i uvećanje poreza na dodatu vrednost, ali se to sigurno neće desiti u ovoj godini - rečeno je u petak Novostima u Vladi Srbije. Prihodi države su značajno niži nego u istom periodu prošle godine. Nominalno, niži su za oko tri odsto, dok su realno manji još za procenat inflacije - kažu u Vladi. Dodatni minus od oko 45 milijardi dinara biće finansiran dopunskim zaduženjem u inostranstvu i mnogo je manji nego što je to slučaj sa zemljama u regionu, prenose Novosti pod naslovom "Zajam umesto poreza".

Finansiranju „prevremene države blagostanja“ definitivno došao kraj, piše u Politici u tekstu koji potpisuje Radovan Jelašić, guverner NBS. Povod za svoj osvrt, Jelašić nalazi u najavljenom (novom) rebalansu budžeta, "samo mesec i po dana nakon usvojenog rebalansa budžeta".

Susret sa novom realnošću će očito biti neugodan, ali je i neizbežan. Čekati tobože bolja vremena, da bi se sprovele neminovne racionalizacije i uštede, ne samo da je nerealno, nego je i neodgovorno, smatra Jelašić i kao primere za uštede navodi penzije i smanjenje broja zaposlenih "u javnoj administraciji, od obrazovanja do policije, od zdravstva do lokalnih samouprava".

Razlog objavljivanja ovog članka je vrlo jednostavan: ukoliko danas nešto uradimo, biće mnogo lakša terapija koju ćemo dogovoriti sa predstavnicima MMF-a krajem avgusta, poručuje Jelašić, pod naslovom "Zašto ponovo čekamo MMF".

Blic pokazuje koliko zaista ima prostora za "stezanje kaiša".

(ilustracija: Blic)

Došlo je vreme da paradajz i papriku kupujemo na komad, piše u ovomlistu. Ovakvo vreme mlađi prodavci na pijacama ne pamte, a stariji s jezom odmahuju da ne bi da se vraćaju u devedesete. Ponuda boranije, graška, paprike, paradajza, krompira, kupusa, malina, trešanja, bresaka, nektarina šarolika je kao i prošle godine. Ali džabe. Kupaca nema. Mnogi proizvođači će odustati od proizvodnje a to znači da ćemo sledećeg leta na pijacama širom Srbije voće i povrće plaćati po papreno visokim cenama, najavljuje Blic.

Bez zdravstvenog osiguranja

Poslodavci koji ove godine nisu plaćali doprinose za zdravstvo od 1. jula neće moći da overe knjižice zaposlenih i njihovih porodica, najavljuje Politika. Oko 90.000 ljudi u Srbiji od 1. jula neće moći da overi zdravstvene knjižice jer poslodavci ove godine nisu uplatili doprinose za njihovo zdravstveno osiguranje. Reč je o, kako su nam rekli u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, 50.000 radnika koji su nosioci osiguranja i oko 40.000 članova njihovih porodica.

Odluka je doneta, jer je konačno počeo da se primenjuje Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je usvojen još 2005. godine. Dugovanja poslodavaca prema Fondu za zdravstveno osiguranje u proteklih nekoliko godina dostigla su cifru od 85 milijardi dinara što je, kako kažu nadležni, nenaplativa suma.

Nepoznat broj nezaposlenih, ali raste

Prema podacima anketa o radnoj snazi Zavoda za statistiku, broj osoba koje su od oktobra prošle do aprila ove godine zbog otkaza ostale bez posla povećao se za oko 58.000, odnosno sa 136.660 popeo se na 194.500, objavljuje Danas. Međutim, potvrdu da li je zaista reč o broju koji pokazuje koliko je građana Srbije postalo „žrtva“ perioda najjačeg talasa svetske ekonomske krize novinari ovog lista nisu dobili ni u jednoj od nekoliko institucija koje vode evidenciju o stanju zaposlenosti u našoj zemlji. Sudeći prema objašnjenjima koja su novinari prikupili, takva evidencija se i ne vodi (ili javnosti još neko vreme neće biti otkrivena).

Smrtonosna jesen za siromašne opštine

Najnerazvijenije opštine u Srbiji neće moći da prežive ukoliko im država umanji transfere za oko 750 miliona dinara u ovoj godini. Rebalansom budžeta je predviđeno da sve opštine iz republičke kase dobiju 15 milijardi dinara manje, a za 40 najnerazvijenijih opština to umanjenje iznosi 748 miliona dinara.

Predsednica opštine Rača Dragana Živanović, koja je imenovana za predsednicu inicijativnog odbora 40 najnerazvijenih opština, ističe da će nedostatak novca potpuno onemogućiti dalje funkcionisanje opština, objavljuje Borba pod naslovom "Trećina opština u Srbiji neće preživeti jesen".

Svadja u vladajućoj koaliciji

Dve najveće stranke vladajuće koalicije, DS i G17, ozbiljno su se posvađale, zbog čega je ugrožen čak i normalan rad Vlade Srbije, objavljuje Pres. Jedan od razloga zbog kojih je Boris Tadić ljut na Mlađana Dinkića je izjava potpredsednice G17 Suzane Grubješić u intervjuu Presu. Ona je za naš list rekla da je Tadić obećao Dinkiću da neće praviti lokalne koalicije sa SNS-om Tomislava Nikolića, što je DS nešto kasnije demantovao.

Razlozi za veliki sukob dve stranke su i ucene Dinkića u vezi sa eventualnim koalicijama na lokalu DS-a i SNS-a, njegova najava pravljenja nove stranke regiona, kao i činjenice da Vlada u četvrtak, prvi put za godinu dana, zahvaljujući ministrima iz G17 nije imala većinu za izglasavanje predloga koji su bili na dnevnom redu.

Sa druge strane, kako saznajemo, i G17 je ljut na demokrate. „Dinkićevci" otvoreno sumnjaju da napadi na njihovog lidera, a naročito na njegovog koalicionog partnera u Kragujevcu Veroljuba Stevanovića, dolaze direktno od DS-a i SPS-a, i da su oni način da se zastraše svi lokalni lideri koji su potencijalni partneri G17 u pravljenju nove stranke regiona.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić i ministar za
infrastrukturu Milutin Mrkonjić, otvorili su danas deonicu puta koja spaja
Vlasotince sa Koridorom 10

Šešelj (zasad) odbija koaliciju

Lider Nove Srbije Velimir Ilić telefonom razgovarao o koaliciji sa vođom radikala: Šešelj kaže da nema razgovora, dok se u Skupštini ne vrate mandati koji pripadaju SRS, objavljuju Novosti.

"Tačno je da sam zvao Šešelja", potvrdio je Ilić koji kaže da se istog dana čuo i sa generalom Pavkovićem. "Pitao sam ga, najpre, za zdravlje, ali sam ga pred kraj razgovora priupitao i šta misli o koaliciji sa nama i SNS u Zemunu. Ponovio mi je isti stav koji je izneo i Dragan Todorović - da neće pregovarati dok im se ne vrate mandati."
To što je savez SNS, naprednjaka i radikala i "preko žice" naišao na rampu nije obeshrabrilo Ilića.
"Još se nadam kompromisu", kaže on.
Spoljna politika Srbije

Samo punom integracijom zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, Evropska unija će postati prostor istinske bezbednosti i stabilnosti, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić, na otvaranju Samita država centralne Evrope, koji se održava u Novom Sadu pod temom „Zajednički rad na prevazilaženju izazova tri E – ekonomije, energije i evrointegracija”. Na samitu su učestvovali predsednici Austrije, Bugarske, Hrvatske, Moldavije, Češke, Italije, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, dok je predsednik Albanije otkazao prethodno najavljeno prisustvo zbog toga što na skup „nije pozvan predsednik Kosova”.

Iako su lideri zemalja regiona bili saglasni sa Tadićevom ocenom o značaju zapadnog Balkana, predsednik Srbije je primetio da se zbog rešavanja svetske ekonomske krize poslednjih nekoliko meseci stiče utisak da EU nije spremna da primi zemlje ovog regiona brzinom kojom bismo svi to želeli, piše u Politici.

Predsednik Srbije sa učesnicima samita šefova država centralne Evrope

Sve prepreke ka Evropskoj uniji koje stoje na putu zemljama zapadnog Balkana, ali i drugih država, moraju biti otklonjene - saglasili su se šefovi država svih 14 zemalja učesnica plenarne sednice 16. samita centralne Evrope, održane u petak u Novom Sadu, objavljuju Novosti. Sumirajući zaključke plenuma, čija glavna tema je bilo prevazilaženje globalne ekonomske krize, predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da bilateralni nesporazumi i pitanja razgraničenja između pojedinih zemalja takođe ne mogu biti prepreka za ulazak u uniju Evrope.

Predsednici 14 država centralne Evrope založili su se za nastavak proširenja granica EU, podržali proces ukidanja šengenskih viza i najavili tesnu saradnju zemalja regiona u oblasti energetike, javlja Danas iz Novog Sada.

Državni vrh Srbije zadovoljno trlja ruke, uveren u dugoročne efekte uspeha koje je zemlja na međunarodnom planu postigla u prvoj polovini godine, piše u Blicu. Činjenica da najviši svetski zvaničnici više ne zaobilaze Srbiju, da je pitanje Kosova pred Međunarodnim sudom pravde i da je sa uspehom organizovan samit predsednika zemalja centralne Evrope, zvanični Beograd tumači kao jednu vrstu priznanja njegove spoljne politike i, kako za Blic kažu izvori iz vrha vlasti, njenog konačnog međunarodnog prihvatanja. Analitičari veruju da se uspesi mogu najtačnije tumačiti kao „uspešno ispravljanje spoljnopolitičkih grešaka“ iz vremena kada je status Kosova praktično bio jedina tema, a Srbija zaoštrila odnose sa Evropom i susedima oko Kosova. Prema rečima Miljenka Derete iz Građanskih inicijativa, legitimisana je i međunarodno priznata upravo ta promena spoljne politike.

"Ta promena je najvidljivija na pitanju Kosova, gde se ono u izjavama pominje tek koliko mora, za domaću, dnevnopolitičku upotrebu. Međunarodna zajednica pozitivno je odgovorila na to što se Srbija koncentrisala na evropski pravac i iskazanu želju da se uspostavi dijalog oko Kosova", kaže Dereta za Blic.

Izbeglice u svetu i Srbiji

Prema izveštaju UNHCR-a u svetu je krajem prošle godine bilo 42 miliona izbeglica i interno raseljenih osoba ili 700.000 manje nego prethodne godine. Humanitarna agencija UN redovno objavljuje godišnji izveštaj „Globalni trendovi” o položaju izbeglih i raseljenih uoči Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava širom planete, piše u Politici.

Šef Misije OEBS-a na Kosmetu ambasador Verner Almhofer izjavio je da održiv povratak i reintegracija raseljenih lica sa Kosova i dalje predstavljaju veliki izazov u zaštiti ljudskih prava, uprkos naporima kosovskih vlasti i međunarodne zajednice.

Povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, 20. juna, Almhofer je pozvao na „skladnije korake kako bi se unapredio povratak”. Šef misije OEBS-a je dodao da „činjenica da je jako puno ljudi još uvek raseljeno u regionu ili na Kosovu, bez adekvatne zaštite njihovih prava", prenosi Politika.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je, posle prekjučerašnjeg sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Novom Sadu, da će u Hrvatskoj na svim nadležnim nivoima pokrenuti pitanje postojanja tajnih spiskova u vezi sa izvršenjem ratnih zločina i tako ohrabriti masovniji povratak izbeglica u ovu zemlju, prenosi Politika. I Tadić i Mesić saglasili su se da postojanje ovakvih dokumenata destimulativno deluje na građane Hrvatske koji se trenutno nalaze u izbeglištvu, a želeli bi da se vrate na svoja ognjišta.

Pridobijanje Irske za Lisabonski sporazum

Lideri zemalja članica Evropske unije uspeli su u petak, drugog dana zasedanja Evropskog saveta u Briselu, da se saglase oko garancija koje će biti ponuđene Irskoj, da bi njeni građani ponovo izašli na referendum, s nadom da će Lisabonski sporazum, tako, konačno biti ratifikovan, javljaju Novosti. Kada su prvi put odbijali Lisabonski sporazum, Irci su se najviše pribojavali da u ovoj zemlji ne bude odobren abortus, da

će izgubiti poreske i socijalne olakšice, kao i vojnu neutralnost.

Usvajanje Lisabonskog sporazuma dalo bi Evropskoj uniji administrativnu mogućnost i za dalja proširenja, pre svega na zapadni Balkan, na kojem se nalazi i Srbija.

Ajatolah traži prekid protesta u Iranu

Vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei prekinuo je juče sedmodnevnu nedoumicu povodom ishoda predsedničkih izbora 12. juna, i javno podržao zvaničnog pobednika Mahmuda Ahmadinežada, javlja Politika.

U retkom javnom istupanju, tokom molitve u prepunoj auli Univerziteta u Teheranu, Ali Hamnei je zatražio da masovni protesti u prestonici ali i širom zemlje odmah prestanu, upozoravajući organizatore protesta da će biti direktno odgovorni za „prolivanje krvi, nerede i pokušaj uvoza haosa u Iran”.

Istovremeno, Ali Hamnei je oštro upozorio „Ameriku, Veliku Britaniju, cioniste, plaćenike i „druge strane gladne vukove” da ne pokušavaju da poture Iranu „plišanu revoluciju” poput one u Gruziji”.

Moskva - Bar, vozom

Na železničku stanicu u cnogorskoj luci u petak ujutro stigao prvi put voz iz Moskve. Polaziće sredom iz Moskve u 21.30, a iz Bara petkom u 18 časova. Karta je od 120 evra.

Na železničkoj stanici u Baru glas sa zvučnika javio je - na prvi peron preko Rusije, Ukrajine, Mađarske, Srbije, stiže voz iz Moskve. Na polupraznu stanicu iz spavaćih kola, izlaze samo dva putnika - bračni par Olga Kosareva i Anatoli Abramenko, javljaju Novosti. Posle 37 sati i 40 minuta putovanja, doputovali su u devetom vagonu koji je u stvari ceo „voz iz Moskve“.
"Od Moskve do Bara ima oko 2.500 kilometara", komentariše Ruslan Basiljević, ljubazni domaćin devetog vagona „subotičkog“ voza i službenik ruske železnice koja je od 1. juna uvela direktna spavaća kola.

Opasne mesne preradjevine

Građani Srbije jedu hranu sumnjivog kvaliteta, opasnu po zdravlje, a ovo se posebno odnosi na mesne prerađevine - parizere, viršle i paštete, kaže za Pres dr Miroslav Stojišić, bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije. On objašnjava da pojedini proizvođači u salame i ostalu delikatesnu robu ubacuju izuzetno štetne dodatke (aditive i emulgatore), koji su u nekim evropskim zemljama zabranjeni i za ishranu mačaka i pasa.

Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta, koji se prodaju u Srbiji, prave se od otpadaka.

Kako preuzeti zemlju od države

Srpski veleposednici koji su se, kupovinom firmi na skupim građevinskim lokacijama, dokopali parcela za gradnju uskoro će pravo korišćenja moći da konvertuju u vlasništvo. Privodi se kraju veoma površna rasprava o Nacrtu zakona o uređenju prostora i izgradnji, a poslednja verzija je završena juče i izazvaće još veće negodovanje stručne javnosti nego prethodna, jer ne predviđa da se zemljište prodaje licitacijom kako bi se utvrdila najpovoljnija cena. Umesto nadmetanjem, cenu po kojoj se stiče vlasništvo određivaće, najverovatnije, Poreska uprava.
Da podsetimo da je Ustavni sud konstatovao da "iz ustavnih i zakonskih odredaba proizilazi da se raspolaganje sredstvima u državnoj svojini, pa i davanje građevinskog zemljišta u zakup, po pravilu vrši javnim nadmetanjem, odnosno prikupljanjem ponuda javnim oglasom, piše u Borbi pod naslovom "Srpski biznismeni dobijaju zakon u svoju korist i zemlju u bescenje".

.

Protestni performans studenata Beogradskog univerziteta "10 godina Bolonjske
deklaracije - Koliko košta znanje?"

Pirovanje smrti – po oslobodjenju

Kao da pogibije nije bilo dovoljno tokom Drugog svetskog rata kada su, osim međusobnog partizansko-četničkog ubijanja i fašistički okupatori streljali nekoliko hiljada rodoljuba, stravično pirovanje smrti u Kraljevu nastavljeno je i - po oslobođenju.
Samo u nekoliko prvih poratnih godina, dok se ni topovske cevi nisu ohladile, nova vlast je što redovnim, što prekim sudom, a najčešće bez ikakvog suđenja, likvidirala više stotina Kraljevčana - „narodnih neprijatelja i izdajnika“, objavljuju Novosti u najnovijem nastavku serijala "Otkopavanje istine", pod naslovom "Ibar krije tajne i kosti". Prema pričama, jedno od najvećih stratišta „narodnih neprijatelja“ jeste među Kraljevčanima malo poznati Popov potok, koji se nalazi na imanju Poljoprivredne škole i na samoj periferiji Kraljeva, tik uz Ibarsku magistralu.

Šta se dogadjalo Titovoj udovici

Iste večeri po objavljivanju vesti o smrti Josipa Broza Tita 4. maja 1980. godine, krenule su da rade popisne komisije u svih 68 objekata koje je imao na raspolaganju Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ: od Brda kod Kranja do vile „Biljana” u Ohridu popisivana je imovina koja nikad do tada nije zvanično registrovana, piše u Politici.

I u Užičku 15, gde je Jovanka Broz dobila vest o smrti muža, stigla je komisija koja je zapečatila Titov radni kabinet, biblioteku i druge prostorije. O tome ona svedoči u prvom obraćanju javnosti 27. decembra 1985. godine, podseća ovaj list.

"Razvalili su vrata koja iz hola vode prema mojoj kancelariji, vrata moje kancelarije, moj pisaći sto, čelični ormar u kome sam držala svoje papire. Pokupili su sve što su tu našli: sve beleške, račune, spise, lična dokumenta, pisma, čak i novogodišnje čestitke... Bila sam sama sa desetoro nepoznatih ljudi i bojala sam se i za svoj život", prenosi Politika.

Famozni Mladićev dnevnik

Blic nastavlja da objavljuje izvode iz dnevnika Ratka Mladića a i Pres se tome pridružuje, mada nijedan list ne navodi izvore, osim da je dnevnik predat Haškom tribunalu. Ko veruje u istinost ovih beležaka, može tu svašta da pročita.

„Milošević kaže: ‘Formula pola-pola je rezultat vaše pobede, da nije nje, ne bi bilo nikakve podele Bosne. Krajišnik je normalan, ali glup. A Karadžić je opterećen istorijom, on nije normalan.” Ovo su navodi iz dnevnika Ratka Mladića, najtraženijeg haškog begunca, do kojih je Blic juče došao, a u kojima bivši komandant Vojske Republike Srpske beleži detalje sastanka sa sednice Vrhovnog saveta odbrane SRJ koji je održan 24. januara 1995.
Dnevnik Ratka Mladića, zaplenjen prilikom pretresa njegovog stana i potom predat Haškom tribunalu i koji je Blic u nekoliko nastavaka objavljivao, sadrži i ovu belešku, piše u ovom listu.

Haški begunac i bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić zapisao je u ratnom dnevniku kako su političari iz RS, ali i biznismeni iz Srbije, umešani u milionske krađe i šverc, piše u Presu. U svojim beleškama, čije delove ekskluzivno objavljuje Press, (faksimili na pressonline. rs), Mladić optužuje Momčila Krajišnika da je ukrao 2,5 miliona dolara, a brata Radovana Karadžića, Luku, da je uzeo milione od šverca goriva!

Osim kriminala u vrhu vlasti tadašnje Republike Srpske, Mladić piše i o čemu su sve razgovarali Slobodan Milošević i bivši ministar spoljnih poslova Rusije, kao i kakve su zahteve pred Srbiju stavljali SAD i Evropa.

Oduzimanje imovine Zemunskog klana

Specijalno tužilaštvo sakupilo je dokaze o ogromnom bogatstvu koje su vođe zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum uložili u zadanje u Šilerovoj ulici, a iduće nedelje će pokrenuti postupak za oduzimanje parcela na mestu nekadašnjeg sedišta klana, saznaje Blic. Postoji tačan popis luksuznih i veoma skupocenih stvari i materijala koji su ugrađeni u tri objekta u Šilerovoj ulici, Spasojevićevu kuću sa prizemljem i dva sprata od 1.050 kvadratnih metara i podrumom iste veličine, Lukovićevu kuću od 265 kvadrata, gostinsku kuću od 160 kvadratnih metara, kao i bazen u dvorištu 24,8 puta 12,4 metara. Prema nezvaničnim procenama, vođe zemunskog klana su u vile uložili najmanje osam miliona evra.

Za ubistvo porodice 40 godina zatvora

Boban Mitić u vranjskom sudu osuđen na 40 godina zatvora za četvorostruko ubistvo. Sudija: "Sa predumišljajem, u žrtve ispalio devet hitaca", javljaju Novosti.

Mitić je 16. marta 2008. godine, u 20.45, u kući tasta Blagoja Ristića u Krševici kod Bujanovca hicima iz pištolja ubio suprugu Suzanu (25), sina Lazara (4), ćerku Anđelu (2) i taštu Sunčicu (48). Pucao je i u Kristinu (5), Suzaninu ćerku iz prvog braka, a devojčica je ostala bez desnog oka. Zapucao je i u tasta Blagoja, koji se spasio jer je zet ostao bez municije. Dokazano je da je optuženi svesno otišao u kuću sa namerom da ubije, a poneo je pištolj, nabavljen na prevaru, napunjen sa devet metaka. Posle zločina Mitiću se gubi svaki trag. Iako je policija tragala za njim, on je izmicao poterama. Pričalo se da se krije po šumama i napuštenim kućama, ali je uhapšen posle šest meseci u pomoćnoj zgradi, u dvorištu kuće njegovih roditelja. Ispostavilo se da je Mitić veći deo vremena bio tu, iako je policija danonoćno dežurala pred kućom njegovih roditelja. Mitić je uhapšen dok je majci pomagao oko zimnice.

Tokom suđenja ubica je tvrdio da ga je Suzana varala, zanemarivala decu, bežala od kuće, te da je i tada pobegla kod roditelja. Navodno, nije mu dozvoljavala da vidi decu, što je njega naročito pogađalo. Kobnog dana kupio je deci slatkiše i pošao u Krševicu da ih vidi i da pokuša da se dogovori sa Suzanom oko dece. Ubica je tokom suđenja nekoliko puta i plakao, ali ne u trenucima kad je opisivao kako je ubijao decu, već kad je pričao o tome kako je imao teško detinjstvo, piše u Novostima.

Bez golova sa Belorusima

Utakmica Srbija - Belorusija na Evropskom prvenstvu za mlade do 21 godine
(Euro U21) u Švedskoj: Gojko Kačar

Mlada reprezentacija Srbije na Evropskom prvenstvu remizirala i protiv Belorusije - 0:0. “Orlićima” potrebna pobeda protiv Švedske u poslednjem kolu, za plasman u polufinale, javljaju Novosti pod naslovom "Gol ostao pusti san". Neverovatno, ali istinito zvuči podatak da smo jedinu priliku za postizanje gola imali u 80. minutu preko Nemanje Pejčinovića.